Рачунарске мреже 1/Packet Tracer

Извор: SI Wiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Овде су излистане Packet Tracer команде које могу бити корисне при изради пројекта.

Опште

  • У сваком тренутку можете уписати ? и Packet Tracer ће вам исписати могућности за команду.
  • Обичан режим:
    • en: Уђи у конзолу рутера
    • show running-config: Прикажи тренутно подешавање. Овде се могу наћи већина команди које сте покренули над рутером а да и даље имају ефекта, у можда мало измењеном облику од оригиналног.
    • configure terminal/conf t: Уђи у режим подешавања
    • show ip interface brief: Прикажи интерфејсе рутера
    • ping ip [адреса]: Слање ICMP Echo Request пакета на задату адресу
  • Режим подешавања:
    • copy running-config startup-config: Чува тренутно подешавање како би се након поновног покретања рутера повратила. Препоручено је да ову команду покрећете често.
    • hostname [назив]: Постављање hostname на задати назив

IP адресе

  • Обичан режим:
    • show ip route: Прикажи рутинг табелу
  • Режим подешавања:
    • interface [интерфејс]/int [интерфејс]: Уђи у режим подешавања задатог интерфејса. Први аргумент има облик, на пример, Fa0/0.
  • Режим подешавања интерфејса:
    • ip address [адреса/DHCP] [маска подмреже]: Додели IP адресу интерфејсу. Уколико је садржај првог аргумента DHCP, други аргумент није потребан и адреса ће бити преузета преко DHCP.
    • no shutdown: Укључивање интерфејса
    • ip route [адреса] [маска] [next hop]: Додавање статичке руте

Рутирање

  • Обичан режим:
    • show ip ospf neighbor: Прикажи OSPF суседе
    • show ip ospf database: Прикажи OSPF базу
  • Режим подешавања:
    • no router rip: Искључујемо RIP протокол
    • no router ospf [процес]: Искључујемо OSPF са задатим бројем процеса
    • router rip: Улази у режим подешавања RIP
    • router ospf [процес]: Улази у режим подешавања OSPF са задатим бројем процеса
    • interface loopback [id]: Покрени loopback интерфејс са задатим идентификатором и уђи у режим подешавања за њега
  • Режим подешавања интерфејса:
    • bandwidth [kbps]: Подешава проток на интерфејсу, први аргумент је у килобитима по секунди
    • no ip ospf cost: Закључи цену из протока
    • ip ospf cost [цена]: Подешава цену на интерфејсу
  • Режим подешавања RIP протокола:
    • version [1/2]: Дефинише верзију RIP протокола
    • network [адреса]: Дефинише интерфејс који ће бити коришћен у протоколу задавањем IP адресе мреже која је повезана на тај интерфејс
    • redistribute ospf [процес] metric [метрика]: Дефинише метрику којом ће се руте из OSPF рутинг домена редистрибуирати у RIP рутинг домен
  • Режим подешавања OSPF протокола:
    • network [адреса] [wildcard] area [област]: Дефинише интерфејс који ће бити коришћен у протоколу задавањем IP адресе и wildcard (комплемент маске подмреже - за маску 255.255.255.0 wildcard ће бити 0.0.0.255) мреже која је повезана на тај интерфејс, као и у којој је OSPF области
    • area [област] stub: На једном рутеру каже да је задата OSPF област типа Stub. Ово је потребно дефинисати на свим рутерима у области, како би знали да треба да додају подразумевану руту у своју рутинг табелу.
    • area [област] stub no-summary: На једном рутеру каже да је задата OSPF област типа Totally Stubby. Ово је потребно дефинисати само на граничном рутеру између области.
    • redistribute rip subnets: Подеси редистрибуцију рута из RIP у OSPF, користи External LSA тип O E2
    • redistribute rip metric-type [број] subnets: Подеси редистрибуцију рута из RIP у OSPF, користи External LSA тип O E[број]
    • redistribute rip metric [метрика]: Користи задату метрику при редистрибуцији рута из RIP у OSPF
  • Packet Tracer понекад багује са OSPF, тако да понекад поновно покретање програма може да покаже добре рутинг табеле. Време конвергенције по покретању такође може да буде незанемарљиво, тако да обавезно користити опцију Fast Forward како би се то прескочило.

DHCP

  • На рачунарима се подешава у Desktop → IP Configuration где се тип подешавања промени са Static у DHCP
  • На серверима се подешава у Services → DHCP
  • Обичан режим:
    • show ip dhcp ?: Разне информације о DHCP подешавању
  • Режим подешавања:
    • ip dhcp pool [назив]: Уђи у режим подешавања DHCP за базен адреса са задатим називом
    • ip dhcp excluded-address [од] [до]: Постави које адресе не треба додељивати преко DHCP
  • Режим подешавања DHCP:
    • network [адреса] [маска]: Поставља мрежу за коју се додељују IP адресе задату адресом и маском
    • default-router [адреса]: Поставља IP адресу која ће бити постављана за default gateway
    • dns-server [адреса]: Поставља IP адресу која ће бити постављана за DNS сервер

ARP

  • arp -a може да прикаже ARP табелу рачунара када се позове кроз Command Prompt
  • Обичан режим:
    • show arp: Приказује ARP табелу рутера

Telnet

  • Режим подешавања:
    • line console 0: Уђи у режим подешавања конзолног порта (приступ преко конзолног кабла)
    • line vty 0 4: Уђи у режим подешавања виртуелног порта (приступ преко Telnet)
    • enable password [лозинка]: Постављање лозинке за enable. Овај корак је обавезан уколико се планира приступ преко Telnet.
    • banner motd [порука]: Постави текст који се испише чим се уђе у CLI. Порука се задаје тако што први и последњи карактер морају да буду исти док се између њих могу налазити и нове линије.
  • Режим подешавања порта:
    • login: Укључивање логовања на порту
    • password [лозинка]: Постављање лозинке на порту

ACL

  • Обичан режим:
    • show ip access-lists: Прикажи правила у ACL
  • Режим подешавања:
    • ip access-list [standard/extended] [број/назив]: Улазак у режим подешавања (стандардног или проширеног) ACL задатог броја или назива
  • Режим подешавања интерфејса:
    • ip access-group [num/name] [in/out]: Primenjuje jednu ACL nad ulaznim ili izlaznim paketima
  • Режим подешавања ACL:
    • [приоритет] [permit/deny] [any/адреса] [wildcard]: Забрана или дозвола приступа у стандардној ACL. Параметар приоритета није обавезан и биће му аутоматски додељен приоритет за 10 већи од најнижег (где је већи број нижи приоритет).
    • [приоритет] [permit/deny] [протокол] [извориште] [одредиште] [port condition]: Слично као изнад али компликованије. Протокол може бити ip (за све протоколе), tcp, udp, icmp и још неки. Извориште и одредиште се задају у облику правила:
      • any: Свеједно је шта је извориште/одредиште
      • host [адреса]: Изворишна/одредишна адреса мора да буде као задата
      • eq [порт]: Изворишни/одредишни порт мора да буде као задат. Могуће вредности су www (за HTTP), domain (за DNS) и још неки (видети са ?).
      • Два правила изнад могу да се комбинују тако што се додају једно за другим, на пример host 8.0.0.3 eq domain
    • no [правило]: Уклања правило из ACL
  • Не заборавите да се пакети који се не поклапају ни са једним правилом одбацују, тако да ако желите да се прихватају треба да додате правило permit any any на крај.

NAT

  • Обичан режим:
    • show ip nat translations: Прикажи NAT пресликавања
  • Режим подешавања:
    • ip nat [inside/outside] source static [унутрашна адреса] [спољашна адреса]: Статички мапира унутрашњу IP адресу у спољашњу
    • ip nat pool [назив] [почетна адреса] [крајња адреса] netmask [маска]: Дефинисање базена адреса за NAT, слично као за DHCP
    • ip nat [inside/outside] source list [ACL] pool [базен]: Мапирај ACL листу у базен адреса
    • ip nat [inside/outside] source list [ACL] interface [интерфејс] overload: Подешавање Overload NAT на интерфејсу
  • Режим подешавања интерфејса:
    • ip nat [inside/outside]: Да ли је тренутни интерфејс унутрашњост или спољашњост за NAT