Архитектура рачунара/Пробни тестови 2021

• За питања са више одговора, тачни одговори су подебљани и уоквирени
• За питања за које се одговори уносе, тачни одговори су подвучени и сакривени, тако да се прикажу када изаберете тај текст (пример: овако)
• Притисните лево дугме испод за сакривање и откривање свих одговора, или десно дугме за укључивање и искључивање интерактивног режима:

Prvi test

Pitanje 1

U četvrtoj fazi rada procesora, procesor provera dospele zahteve za prekide po preodređenom prioritetu. Najviši prioritet treba da bude obeležen sa 1, a svaki sledeći (niži) sa većim brojem.

• Prekid zbog greške u kodu operacije: 1
• Prekid posle svake instrukcije: 4
• Nemaskirajući zahtev za prekid: 2
• Maskirajući zahtev za prekid: 3

Pitanje 2

Adresni prostor nekog računara je 64KB, a adresiranje je bajtovsko. Periferiji PER1 pridružen je ulaz 5 u IV tabeli. Vrednost registra IVTP je 2h. Na kojoj adresi u memoriji (u IV tabeli) se nalazi adresa prekidne rutine za periferiju PER1?

1. 0010h
2. 000Ah
3. Nijedan od ponuđenih odgovora
4. 000Bh
5. 000Ch

Pitanje 3

Procesor poseduje 3 ulaza za spoljašnje maskirajuće prekide intr_3..1, čiji su nivoi prioriteta 3, 2 i 1, respektivno, dok je nivo prioriteta glavnog programa 0. Zahtev istog nivoa prioriteta se ne prihvata. U registru IMR (Interrupt Mask Register) jedinica na bitu i znači da je dozvoljen prekid sa linije intr_i. U toku izvršavanja instrukcije SUB R1, R2, R3 po liniji intr₂ stiže zahtev za prekid. Da li će zahtev biti prihvaćen ukoliko su IMR_3..1=111, PSWI=1, PSWL_1..0=10?

1. Nijedan od ponuđenih odgovora
2. Da
3. Zavisi da li su ulazi u IVT podešeni fiksno ili promenljivo
4. Zavisi od vrednosti Z bita PSW registra
5. Ne

Pitanje 4

Adresni prostor nekog računara je 128KB, a širina memorijske reči je 16b (magistrala podataka je veličine 16 bita). Periferije nakon prihvatanja inta signala procesoru šalju proizvoljan 6-bitni broj ulaza u tabeli prekidnih rutina po linijama DBUS_5..0. Kolika je veličina (u bajtovima) tabele prekidnih rutina računajući samo zahteve za predkid periferija?

1. Nijedan od ponuđenih odgovora
2. 256 B
3. 512 B
4. 1024 B
5. 128 B

Drugi test

Pitanje 1

Ukoliko se vrši prenos 100 bajtova podataka sa periferije u memoriju u sistemu bez DMA kontrolera koliko će puta biti generisan zahtev za prekidom ukoliko se sa periferije čita na nivou 16 bitnog podatka? Format upravljačkog registra kontrolera periferije je sledeći: bit 1 je Enable bit, bit 0 je Start bit, a bit 5 je I/#O (1-ulaz, 0-izlaz) a njegov sadržaj 23h.

1. 100
2. 99
3. 0
4. 101
5. 50

Objašnjenje: 100 bajtova kad se prenose dva po dva generisaće 50 prekida, jer će prenos raditi glavni program i njemu se generiše prekid kada je podatak spreman. Sadržaj kontrolnog registra je 00100011, što znači da je periferija pokrenuta, da su prekidi uključeni (da se prenos ne vrši proverom bita spremnosti, u kom slučaju neće biti generisan nijedan prekid) i da je periferija podešena kao ulazna.

Pitanje 2

Adresni prostor troadresnog procesora je 16MB, a adresibilna jedinca^[sic] je 8-bitna reč, pri čemu je najnižih 2MB rezervisano za ROM memoriju. Ulazno/izlazni i memorijski adresni prostori su razdvojeni. Veličina fizičke RAM memorije je 6MB i zauzima najviši deo adresnog prostora raspoloživog za RAM memoriju. Koji opseg adresa pokriva fizička RAM memorija?

1. Nijedan od ponuđenih odgovora
2. A00000h - FFFFFFh
3. 900000h - EFFFFFh
4. 500000h - FFFFFFh
5. 900000h - DFFFFFh

Objašnjenje: 16MB adresni prostor sa bajtovskim adresiranjem znači 16M, odnosno 2²⁴ adresa. Prostor koji zauzima RAM je najviši, pa je krajnja adresa sigurno FFFFFFh. Takođe, vidimo da RAM zauzima $\frac{6}{16}$ adresnog prostora, tako da je A00000h - FFFFFFh najpribližniji tom broju.

Pitanje 3

U prekidnoj rutini koja je pridružena DMA kontroleru vrši se:

1. Prenos jedne reči.
2. Prenos celog bloka podataka.
3. Zaustavljanje DMA kontrolera, zaustavljanje periferije i postavljanje semafora.
4. Postavljanje hlda signala.
5. Ništa od ponuđenog.

Pitanje 4

Adresni prostor dvoadresnog procesora je 16G adresibilnih jedinica, a adresiranje je na nivou 32-bitne reči. Ulazno/izlazni i memorijski adresni prostori su razdvojeni. Magistrala je asinhrona. Naznačiti sve relevantne linije sistemske magistrale i precizno naznačiti širine adresne i magistrale podataka.

1. $A_{29} - A_0, D_{31} - D_0, RD, WR, M/\overline{IO}$
2. $A_{33} - A_0, D_{31} - D_0, RD, WR, M/\overline{IO}, FC$
3. $A_{29} - A_0, D_{31} - D_0, RD, WR, M/\overline{IO}, FC$
4. Nijedan od ponuđenih odgovora
5. $A_{29} - A_0, D_{15} - D_0, RD, WR, FC$

Objašnjenje: 16G adresiblnih jedinica znači 34 bita adrese, pa znamo da adresna magistrala mora da bude A_33..0. 32-bitna reč znači da magistrala podataka mora da bude D_31..0. RD i WR signali su prisutni kod svake magistrale, $M/\overline{IO}$ je prisutno kod magistrale sa razdvojenim memorijskim i ulazno-izlaznim adresnim prostorima a FC kod asinhrone magistrale.