Project:Uputstva

Izvor: SI Wiki
Pređi na navigaciju Pređi na pretragu

Svrha ove stranice jeste da korisnicima SI Wiki da uvid u procese na vikiju i pojednostavljena uputstva za praćenje tih procesa. Opširniju pomoć u vezi sa MedijaVikijem možete naći na MediaWiki.org.

Nije neophodno da pročitate sva ova uputstva pre uređivanja. Štaviše, većina uređivača obično ne pročita nijedno od ovih uputstava pre uređivanja. Ako niste planirali da se udubljujete u uređivanje vikija, najbrži način da doprinesete jeste da:

  1. pogledate kako postojeći sadržaj izgleda, pa na osnovu njega dodajete novi (na primer, ukoliko dodajete stranicu za rok, možete videti kako izgledaju stranice sa prethodnim takvim rokovima), i
  2. ako se zaglavite u uređivanju, pitate na SI Wiki Discord serveru.

Registracija

Svako sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu ima pravo da se registruje i da doprinosi SI Wiki. Potrebno je samo otvoriti nalog sa svojom studentskom adresom e-pošte (@student.etf.bg.ac.rs) i potom je potvrditi. (Iako se na nekim mestima mogu videti pominjanja "zahtevanja naloga", ovo je samo implementacioni detalj i nalozi se mogu samostalno otvarati dok god su preko studentske adrese.)

Ukoliko ste naišli na neki problem ili nedoumicu oko procesa prijavljivanja, prijavite ga administratorima. Registracijom na SI Wiki slažete se sa pravilima projekta.

Nakon registracije, mogu vam biti od koristi sledeće veze:

Hijerarhija vikija

Imenski prostori

Na SI Wiki, kao i na svim MedijaViki vikijima (poput Vikipedije), većina korisničkog sadržaja organizovana je u stranice. Svaka stranica ima svoj naziv preko kojeg joj se pristupa i sadržaj koji se na njoj prikazuje. Kao jedan vid organizacije stranica postoje imenski prostori, prefiksi naziva stranica koji označavaju osnovnu funkciju svih stranica sa tim prefiksom. Neki od osnovnih imenskih prostora u MedijaViki su:

  • Glavni imenski prostor — U ovom imenskom prostoru ne postoji prefiks ispred stranica i on se koristi za sadržaj direktno u vezi sa temom vikija, stranice za predmete, rokove i ostale materijale. Stranice u ovom imenskom prostoru se obično nazivaju člancima.
  • Корисник: — Stranice i podstranice za svakog korisnika vikija. Корисник:Корисничко име je obično glavna strana za korisnika sa datim korisničkim imenom gde se nalaze informacije o samom korisniku, a podstranice te stranice se obično koriste za testiranje i ostale projekte tog korisnika.
  • Project: — Stranice u vezi sa samim vikijem, procesima i uputstvima.
  • Датотека: — Stranice na kojima se nalaze opisi otpremljenih datoteka. Ovi opisi se generišu iz opisa zadatog na stranici za otpremanje datoteka i više informacija o njima se može naći na Šablon:File.
  • МедијаВики: — Stranice koje podešavaju kako viki izgleda. Dostupne za uređivanje samo administratorima vikija.
  • Шаблон: — Često korišćen vikitekst može se pretvoriti u šablon u ovom imenskom prostoru kako bi se olakšalo njegovo korišćenje na viki stranicama.
  • Категорија:Kategorije su drugi osnovni oblik organizacije stranica na MedijaViki vikijima. Za razliku od imenskom prostora, jedna stranica može pripadati više kategorija, i funkcija stranica iz neke kategorije određena je nazivom i opisom te kategorije.
  • Модул: — Pošto vikitekst nije programski jezik a našim šablonima ponekad treba komplikovanija logika, ovde se čuva programski kod u Lua programskom jeziku koji rukovodi unosnim argumentima naših šablona.
  • Посебно: — Ovo nije pravi imenski prostor jer se u njemu ne čuva korisnički sadržaj, već se samo koriste za ostale funkcionalnosti vikija. Opisane su dalje u odeljku ispod.
  • Медија: — Ni ovo nije pravi imenski prostor, već imenski prostor koji se koristi za direktne veze do datoteka. Na primer, kada se poseti veza do Datoteka:M1 K3 - Rašajski (P2-3).pdf dođe se na stranicu sa opisom datoteke, dok kada se postavi veza do Medija:M1 K3 - Rašajski (P2-3).pdf dođe se do same datoteke.

Ovde su navedeni samo imenski prostori koji se trenutno koriste na SI Wiki. Шаблон:, Модул: i МедијаВики: imenski prostori vam najčešće neće trebati pri uređivanju na vikiju, a više o imenskim prostorima možete pročitati na MediaWiki.org.

Posebne stranice

Posebne stranice su stranice koje se ne mogu uređivati i koje se koriste za posebne radnje nad ostalim stranicama. Sve posebne stranice su izlistane ovde, a ispod su navedene neke od bitnijih posebnih stranica:

Podešavanja

Podešavanja vašeg naloga se nalaze na Posebno:Podešavanja i podeljena su na sledeće odeljke:

  • Profil — Opšte informacije o vama, poput:
    • Pravo ime — ukoliko ovo postavite, prikazivaće se u autorima stranica koje ste izmenjivali umesto "korisnik na projektu SI Wiki".
    • Promena lozinke — Posebno:PromeniLozinku
    • Jezik — u kojem će se prikazivati interfejs, između ostalog sadrži latinicu, ćirilicu (podrazumevano) i engleski.
    • Rod — muški, ženski ili neutralni
  • Izgled — Podešavanja kako SI Wiki izgleda za vas, poput:
  • Uređivanje — Podešavanja uređivanja.
    • Ukoliko želite da podrazumevano koristite vikitekst režim pri uređivanju, štiklirajte "Koristi režim vikiteksta unutar vizuelnog uređivača."
  • Spravice — Lokalni CSS i JavaScript koji vam može učiniti uređivanje lakšim
    • Spravica Inverzija boja, ukoliko ste na svetloj temi, invertuje boje tako da tema bude još tamnija od tamne teme.
    • Spravice Učlanjivanje, Očisti keš i Rešenja su podrazumevano uključene spravice za sve članove vikija, ali ukoliko znate da vam te funkcionalnosti nisu potrebne možete da ih isključite.

Takođe je vredno napomenuti da ukoliko imate CSS ili JavaScript koji biste želeli da koristite na SI Wiki, to možete uraditi uređivanjem vaših common.js i common.css korisničkih podstranica.

Organizacija vikija

Semestri

Svaki od 8 semestara osnovnih akademskih studija Softverskog inženjerstva ima svoju kategoriju (ukoliko u njoj postoje predmeti):

U tim kategorijama nalaze se isključivo stranice predmeta koji pripadaju tom semestru.

Predmeti

Stranice predmeta se najlakše prave šablonom na ovoj stranici. Stranice moraju pripadati kategoriji semestra u kom se nalaze, kao i kategoriji za obavezne odnosno izborne predmete.

Na svakoj stranici predmeta mogu postojati sledeći odeljci po sledećem redosledu:

  • Stranice — na kojima se nalaze veze (ne obavezno spoljašnje), u vezi sa za predmetom
  • Predavanja — članci ili materijali sa ili u vezi sa predavanjima na predmetu (šta se radi na predmetu; gde mogu da se nađu materijali)
  • Vežbe — članci ili materijali sa ili u vezi sa auditornim ili računskim vežbama na predmetu
  • Korisne veze — spoljašnje veze koje mogu biti od pomoći u savlađivanju gradiva
  • Ispitni rokovi — članci, datoteke ili spoljašnje veze sa zadacima (i ponekad rešenjima) sa kolokvijuma ili ispita
  • Domaći zadaci — u zavisnosti od predmeta, ovde se nalaze informacije u vezi sa domaćim zadacima kao predispitnim obavezama
  • Projekat — slično kao za domaće zadatke
  • Lab vežbe — u zavisnosti od predmeta, ovde se nalaze informacije u vezi sa laboratorijskim vežbama kao predispitnim obavezama
  • Literatura — u zavisnosti od predmeta, ovde se nalaze bitne informacije i saveti vezani za objavljenu literaturu vezanu za predmet
  • Način ocenjivanja — pravila formiranja ocene za predmet po školskim godinama
  • Potrebna pomoć — stvari u vezi sa tim predmetom oko kojih je na vikiju potrebna pomoć
    • Ovde koristiti {{задаци|тип}} ako želite da navedete najčešće stvari oko kojih je potrebna pomoć, kako bi se te stranice pojavile na glavnoj strani za potrebnu pomoć. тип može da bude jedan od rokovi, rešenja i prepis.

Predmeti mogu imati svoje kategorije kojima pripadaju materijali u vezi sa predmetom (dokumenti, slike, itd.) kao i članci koji pripadaju nekom predmetu (predavanja, vežbe, rokovi, domaći zadaci itd.)

Rokovi

Članci u vezi sa rokovima sadrže tekstove ispitnih rokova na nekom predmetu. Oni se obavezno nalaze u kategoriji za rokove, kao i kategoriji predmeta kome pripada, koju treba napraviti ako ne postoji.

Oblik imenovanja rokova je <Naziv predmeta>/<Tip roka> <Datum>, gde je:

  • naziv predmeta isti kao naziv članka predmeta,
  • tip roka postavljen na K1, K2 ili K3 za kolokvijume, Lab za laboratorijske vežbe i prazan za integralne ispite, i
  • datum u obliku <Pun naziva meseca> <Godina (bez tačke)>.
  • Svi karakteri treba da budu ćirilični
  • Primeri:
    • Programiranje 2/K1P 2019
    • Matematika 2/Jun 2020
    • PORT/Lab Jul 2020

Na stranicama predmeta, u odeljku Ispitni rokovi, nalaze se veze do članaka. Podeljeni su po vrsti roka (kolokvijum, integralni ispit, parcijalni ispit i sl.), pa onda po samom ispitnom roku, od najskorijih do najdavnijih.

Preporuka je da ukoliko postoji zvanično objavljen ispit da tekstovi budu što bliži originalu, ali su svaka dodatna pojašnjenja dobrodošla. Idealno je da kada doprinosite dodavanjem rešenja roka da vi budete autor tog rešenja. Prema pravilima projekta, korisnici ne odgovaraju za svoje doprinose ukoliko su pogrešni, sve dok su u dobrom duhu. Sve nedoumice oko rešenja mogu se rešiti na stranici razgovora samog članka.

Članci rokova, kao i generalno svi članci koji na vrhu nemaju sa desne strane drugih elemenata niti predugačak sadržaj, treba da imaju sadržaj postavljen na desnoj strani šablonom {{tocright}}, kao i vezu ka zvaničnoj verziji roka, ukoliko postoji.

Članci rokova su podeljeni po delu ispita (ukoliko postoji, npr. teorija i zadaci, pitalice i zadaci itd.), zatim zadacima, a svaki zadatak, ukoliko se očekuje da bude rešen, treba da bude podeljen na postavku i rešenje.

Preporuka je da se delovi dugih rešenja koji nisu ključni sakriju iza elementa za rasklapanje. Za pitanja sa kratkim odgovorima mogu se koristiti spojleri. Tag sa klasom spoiler označava neki deo teksta kao rešenje, tag sa klasom solution označava jedan element liste rešenja kao tačno rešenje (za pitanja sa više mogućih odgovora), dok šablon {{решења}} formira uputstva za gorenavedene elemente i prikazuje dugme za njihovo sakrivanje i otkrivanje.

Interaktivni režim

SI Wiki podržava i interaktivni režim, gde posetilac može da proveri znanje unosom odgovora i proverom klikom na taster "Prikaži rešenje", kao na platformi Moodle. Za sada su podržani sledeći formati pitanja:

  • Pitanja sa ponuđenim odgovorima, gde je jedan tačan (single)
  • Pitanja sa ponuđenim odgovorima, gde su više odgovora tačni (multiple)
  • Pitanje sa poljem za unos (text)
  • Pitanja sa padajućim menijem za izbor (select)
  • Pitanja bez načina unosa odgovora (plain)

Uz svaku vrstu pitanja mogu se naći i objašnjenja (explanation)

Primeri sakrivanja rešenja:
Kod Izgled
<div class="mw-collapsible mw-collapsed" data-expandtext="Поступак">
Овде иде део поступка који не мора да буде видљив.
</div>

Ovde ide deo postupka koji ne mora da bude vidljiv.

Задатак. <span class="spoiler" data-solution="text">Решење.</span>

Zadatak. Rešenje.

Задатак
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Решење 1
# <span class="solution">Решење 2</span>
# Решење 3
</div>
'''Објашњење:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation"> Објашњење. </span>
Zadatak
  1. Rešenje 1
  2. Rešenje 2
  3. Rešenje 3

Objašnjenje: Objašnjenje.

Задатак са више тачних одговора
<div class="abc-list" data-solution="mutliple">
# Решење 1
# <span class="solution">Решење 2</span>
# Решење 3
</div>
Zadatak sa više tačnih odgovora
  1. Rešenje 1
  2. Rešenje 2
  3. Rešenje 3
Задатак са падајућим менијем
<div data-solution="select" data-options="Решење 1,Решење 2,Решење 3,Решење 4,Решење 5,Решење 6">
# Питање 1 <span class="spoiler">Решење 3</span>
# Питање 2 <span class="spoiler">Решење 4</span>
# Питање 3 <span class="spoiler">Решење 6</span>
</div>
Zadatak sa padajućim menijem
  1. Pitanje 1 Rešenje 3
  2. Pitanje 2 Rešenje 4
  3. Pitanje 3 Rešenje 6
Друга варијанта задатка са падајућим менијем
<div class="abc-sublist" data-solution="select">
# На Програмирању 1 уче се језици <span class="spoiler" data-options="mikroKnjiga, picoComputer, nanoLaptop">picoComputer</span> и <span class="spoiler" data-options="Pascal, Python, Prolog">Python</span>.
## mikroKnjiga / Pascal
## picoComputer / Python
## nanoLaptop / Prolog
# На Програмирању 2 испит се састоји из <span class="spoiler" data-options="питалица, патње">питалица</span> и <span class="spoiler" data-options="питалица, задатака, бола">задатака</span>.
## питалица / питалица
## питалица / задатака
## патње / бола
</div>
Druga varijanta zadatka sa padajućim menijem
  1. Na Programiranju 1 uče se jezici picoComputer i Python.
    1. mikroKnjiga / Pascal
    2. picoComputer / Python
    3. nanoLaptop / Prolog
  2. Na Programiranju 2 ispit se sastoji iz pitalica i zadataka.
    1. pitalica / pitalica
    2. pitalica / zadataka
    3. patnje / bola
Пример без уноса одговора
<syntaxhighlight lang="bash" class="spoiler" data-solution="plain">
find . -type f -size +10M
</syntaxhighlight>
Primer bez unosa odgovora
find . -type f -size +10M

Datoteke

Datoteke možete otpremiti pomoću posebne stranice za to. Ukoliko jeste autor datoteke koje otpremate, izaberite tu licencu. Ukoliko niste, a imate dozvolu za otpremanje, izaberite tu licencu, a u suprotnom izaberite podrazumevanu licencu.

Materijali u obliku datoteka moraju da poštuju pravila imenovanja. Ako je datoteka u vezi sa predmetom, prva stvar u njenom nazivu je skraćeno ime tog predmeta. Skraćena imena predmeta mogu se naći ovde. Ukoliko ne postoji skraćeno ime predmeta, usvojite razumnu pretpostavku.

Primer: Datoteka:PS pitalice dijagram stanja.svg

Datoteke u vezi sa rokovima, odmah posle naziva predmeta treba da imaju i naziv roka, kao i broj zadatka, ako su u vezi sa zadatkom.

Primer: Datoteka:ASP1 jul 2020 zadatak 3.2 rešenje.png

Ukoliko imate nedoumica, pogledajte ostale datoteke u vezi sa predmetom i primenite najsličniju šemu imenovanja.

Uređivanje

Istorijski, jedna od najvećih barijera uređivača na MedijaViki vikijima jeste nedostatak poznavanja cele procedure uređivanja. SI Wiki je projekat više fokusiran na sam sadržaj a manje na njegovu organizaciju, tako da je najlakše rešenje pri svakoj nedoumici sa uređivanjem ostaviti sadržaj koji planirate da doprinesete u što više ljudski-čitljivom obliku na stranici, jer iako formatiranje tog sadržaja ispadne ružno ili nečitljivo na samoj stranici, drugi uređivači vikija su tu da taj sadržaj dovedu u pristojan oblik. Obično mnogo više truda ode na pravljenje nekog sadržaja za viki nego na njegovo formatiranje, tako da nije u interesu vikija da zbog nedostatka formatiranja izgubi kvalitetan sadržaj.

Ipak, uređivanje je bitan deo učešća na vikiju i bilo bi vredno upoznati se sa njegovim osnovama. Ispod su većinom date veze do stranica na zvaničnom MedijaViki vikiju koje objašnjavaju osnove uređivanja, ali pored tih uputstava takođe je dobro:

  • pogledati koji vikitekst je korišćen na ostalim stranicama za potrebe koje vama trebaju pri dodavanju novog sadržaja, i
  • pitati ostale uređivače kroz koje god komunikacione kanale imate uspostavljene sa njima.

Vikitekst

Na MedijaViki vikijima, osnovni jezik formatiranja stranica jeste vikitekst. Vikitekst može sam po sebi biti značajno komplikovan, ali za potrebe SI Wiki biće vam potrebni samo neki njegovi osnovni delovi, navedeni na sledećim stranicama:

Matematičke formule

Za uredno i estetski pregledno ispisivanje matematičkih formula (kao i delova teksta koji zahtevaju posebno formatiranje) na vikiju, koristi se . To je opisni jezik univerzalno prihvaćen u akademskom svetu za objavljivanje naučnih radova, kao i knjiga. Ukoliko pišete matematičke formule na vikiju, najbolje je da ih pišete koristeći uokviren <math>…</math> tagovima umesto običnim tekstom.

Za rad na vikiju, srećom, nije neophodno poznavati jezik u širini, već samo delove u vezi sa ispisivanjem matematičkih formula koristeći amsmath paket. Postoji bezbroj uputstva i vodiča na internetu, kao na primer na WikiBooks-u, sa dosta korisnih primera.

Neki primeri, zajedno sa kodom:
Kod Izgled
<math>P = \left\{
\begin{array}{ll}
    0.3 \cdot K1 + 0.35 \cdot K2 + 0.35 \cdot K3 \\
    0.3 \cdot K1 + I
\end{array}\right.
</math>
<math> \lim_{x \to a}{f(x)} = \infty </math>
<math>\int \frac{\sqrt[3]{x} + \sqrt{x}}{\sqrt[3]{x} + \sqrt[6]{x}}dx </math>
<math>\sum_{n = 1}^{+\infty} \frac{(2n+2)!}{\pi^n(n!)^2}</math>

Programski kod

Programski kod na vikiju se piše uokviren u <syntaxhighlight lang="…">…</syntaxhighlight> tagove, gde se unutar tagova nalazi programski kod a u lang atributu oznaka jezika, kako bi se jasno istakla njegova sintaksa. Oznake jezika mogu biti bilo koje iz ove liste, poput c, cpp, html. Na SI Wiki takođe postoji dodatan jezik milo za isticanje sintakse pseudokoda korišćenom u knjizi Algoritmi i strukture podataka od Mila V. Tomaševića, za lakše isticanje sintakse na člancima u vezi sa algoritmima i strukturama podataka.

Primeri isticanja koda
Kod Izgled
<syntaxhighlight lang="c">
#include <stdio.h>

// Исписује "Hello world!".
int main(void) {
    printf("Hello world!");
    return 0;
}
</syntaxhighlight>
#include <stdio.h>

// Исписује "Hello world!".
int main(void) {
    printf("Hello world!");
    return 0;
}
<syntaxhighlight lang="milo">
DECODE MORSE(msg)
i = 0
new_msg = ""
while msg[i] ≠ 0 do
    p = root
    while (msg[i] ≠ ' ') and (p ≠ nil) do
        if msg[i] = '.' then
            p = left(p)
        else if msg[i] = '-' then
            p = right(p)
        else
            ERROR(Invalid code)
        end_if
        i = i + 1
    end_while
    i = i + 1
    if (p = nil) or (sign(p) = 0) then
        ERROR(Invalid code)
    end_while
    new_msg = new_msg + sign(p)
end_while
return new_msg
</syntaxhighlight>
DECODE MORSE(msg)
i = 0
new_msg = ""
while msg[i] ≠ 0 do
    p = root
    while (msg[i] ≠ ' ') and (p ≠ nil) do
        if msg[i] = '.' then
            p = left(p)
        else if msg[i] = '-' then
            p = right(p)
        else
            ERROR(Invalid code)
        end_if
        i = i + 1
    end_while
    i = i + 1
    if (p = nil) or (sign(p) = 0) then
        ERROR(Invalid code)
    end_while
    new_msg = new_msg + sign(p)
end_while
return new_msg

Dijagrami

Dijagrame poput grafova ili hijerarhijskih prikaza je najbolje otpremati kao slike na viki. Preporučuje se korišćenje draw.io za crtanje dijagrama, ali bilo koji besplatan softver za to sa više formata izvoza bi trebalo da posluži. Dijagrame otpremajte kao SVG datoteke ukoliko vam softver za crtanje to dozvoljava, a ako ste crtali kroz draw.io štiklirajte i opciju za čuvanje dijagrama unutar SVG, kako bi neko mogao taj dijagram naknadno da uredi. Takođe se preporučuje da vezu do izvorne .drawio datoteke dodate kao vezu u napomenama datoteke.

Kalkulatori

Za potrebe računanja broja poena po propozicijama nekih predmeta može se koristiti spravica kalkulator. Implementiranje kalkulatora se svodi na definisnanje promenljivih i definisanje izraza. Dat je primer:

Primer kalkulatora
Kod Izgled
<div class="calculator">
* <math>A</math>: <span data-variable="A" data-max="50"></span>
* <math>B</math>: <span data-variable="B" data-min="10"></span>
* Сума: <span data-variable="Suma" data-expression="A B +"></span>
* Оцена: <span data-expression="P 10 / ceil 5 max 10 min"></span>
</div>
  • :
  • :
  • Suma:
  • Ocena:

Promenljive

Definisanje promenljivih se radi pomoću span tagova sa atributima data-variable. Promenljiva ne sme da se zove isto kao operator. Mogući parametri za promenljive su:

Atribut Značenje
data-min Minimalna vrednost promenljive
data-max Maksimalna vrednost promenljive
data-step
Korak u vrednosti promenljive

Izrazi

Izrazi se definiše kao span tag sa atributom data-expression. Pri promeni vrednosti promenljivih, vrednost izraza se automatski ažurira. Sama formula izraza definiše se u atributu data-expression, koristeći obrnutu poljsku notaciju (postfiks). Vrednost izraza se može naknadno koristiti kao promenljiva, navodeći njen naziv sa data-variable atributom. Može se definisati konstanta tako što u data-expression upišete njenu vrednost a u data-variable njen naziv. Tabela mogućih operatora:

Simbol u izrazu Operacija
+ Sabiranje
- Oduzimanje
* Množenje
/ Deljenje
% Ostatak pri deljenju
^
Stepenovanje
max Maksimum 2 promenljive
min Minimum 2 promenljive
round Zaokruživanje promenljive na ceo broj
floor Zaokruživanje na dole
ceil Zaokruživanje na gore

Dinamičke liste stranica

Dinamička izlistavanja stranica se koriste na vikiju kako stranice sa listama rokova, labova i ostalih stranica i podstranica ne bi morale da se ažuriraju svaki put kad se doda nova stranica. Obično se mogu prepoznati u vikitekstu kao {{#dpl:|…}} ili <dpl>…</dpl>. Uputstvo za njihovo korišćenje se nalazi ovde, ali se generalno smatraju naprednijim opcijama vikiteksta tako da ukoliko vam bude trebala izmena na nekoj dinamičkoj listi stranica ili nova dinamička lista stranica možete se obratiti nekom od iskusnijih uređivača vikija da ih sredi.

Ukoliko mislite da neka dinamička lista stranica treba da izlistava neku novonapravljenu stranicu a ona to ne radi, pokušajte da očistite keš te stranice korišćenjem "Očisti keš" dugmeta u padajućem meniju pored dugmeta za uređivanje (ili u desnoj traci, ukoliko postoji).

Kvalitet materijala

Iako SI Wiki prihvata svaki dobronamerni doprinos vikiju, neki standardi kvaliteta sadržaja moraju da postoje u svrhe lakše organizacije. Ispod su navedeni tipovi otpremljenog materijala i označeni kao dobri (materijal se može bez mnogo izmena ubaciti na viki), prihvatljivi (materijal će moći da se nađe na vikiju, ali se ohrabruje rekonstrukcija materijala u kvalitetnijem obliku) i loši (materijal će verovatno moći da se nađe sa vikija ali neće biti na samom vikiju).

Slike

Dobro
  • Slike dijagrama u SVG formatu
Prihvatljivo
  • Slike dijagrama u PNG formatu — trebalo bi da budu izvezene kao SVG
  • Skenirane slike dijagrama na papiru — trebalo bi da budu iscrtani u nekom softveru za crtanje dijagrama
Loše
  • Slike štampanih dokumenata (na primer, ORT2 rokova) — trebalo bi da ti dokumenti budu prekucani, ukoliko se radi o rokovima mogu se ubaciti u odeljak za potrebnu pomoć
  • Slike kucanog teksta (na primer, slike teksta kucanog u Word ili Notepad) — trebalo bi da tekst bude prekucan, ako ne automatski detektovan sa slike
  • Slike papira — idealno bi bilo kada bi tekst bio prepisan, ali je prihvatljivo i ako se slike skeniraju nekom mobilnom aplikacijom a zatim kombinuju u PDF dokumente po logičkoj povezanosti

Dokumenti

Dobro
  • Izvorni dokumenti postavki rokova koji nisu dostupni javno
Prihvatljivo
  • PDF dokumenti pisani specifično za viki — trebalo bi da budu pisani u vikitekstu
  • Dokumenti kao kolekcije skeniranih slika — idealno bi bilo kada bi te slike bile prekucane
Loše
  • Dokumenti koji sadrže jednu sliku — umesto toga otpremiti sliku
  • Dokumenti koji se mogu naći iz zvaničnih izvora i uz sebe ne nose nikakve dodatne informacije (na primer, P2 rokovi) — umesto toga samo linkovati do zvaničnog izvora