Project:Упутства — разлика између измена

Извор: SI Wiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
м (+Imenski prostori)
ознака: visualeditor-wikitext
м (Formatiranje)
ознака: visualeditor-wikitext
Ред 28: Ред 28:
=== Семестри ===
=== Семестри ===
=== Предмети ===
=== Предмети ===
Странице предмета се најлакше праве шаблоном на [[Project:Страница предмета|'''овој страници''']]. Странице морају припадати категорији семестра у ком се налазе, као и категорији за [[:Категорија:Обавезни предмети|обавезне]] односно [[:Категорија:Изборни предмети|изборне]] предмете.
Странице предмета се најлакше праве шаблоном на '''[[Project:Страница предмета|овој страници]]'''. Странице морају припадати категорији семестра у ком се налазе, као и категорији за [[:Категорија:Обавезни предмети|обавезне]] односно [[:Категорија:Изборни предмети|изборне]] предмете.


На свакој страници предмета могу постојати следећи одељци по следећем редоследу:
На свакој страници предмета могу постојати следећи одељци по следећем редоследу:
* '''Странице '''- на којима се налазе линкови (не обавезно екстерни), везани за предмет
* '''Странице''' на којима се налазе линкови (не обавезно екстерни), везани за предмет
* '''Предавања''' - чланци или материјали са или везани за предавања на предмету
* '''Предавања''' чланци или материјали са или везани за предавања на предмету
* '''Вежбе '''- чланци или материјали са или везани за аудиторне или рачунске вежбе на предмету
* '''Вежбе''' чланци или материјали са или везани за аудиторне или рачунске вежбе на предмету
* '''Корисне везе''' - екстерни линкови који могу бити од помоћи у савлађивању градива  
* '''Корисне везе''' екстерни линкови који могу бити од помоћи у савлађивању градива  
* '''Испитни рокови '''- чланци или екстерне странице са задацима са колоквијума или испита
* '''Испитни рокови''' чланци или екстерне странице са задацима са колоквијума или испита
* '''Домаћи задаци '''- у зависности од предмета, овде се налазе информације везане за домаће задатке као предиспитне обавезе
* '''Домаћи задаци''' у зависности од предмета, овде се налазе информације везане за домаће задатке као предиспитне обавезе
* '''Лаб вежбе''' - у зависности од предмета, овде се налазе информације везане за лабораторијске вежбе као предиспитне обавезе
* '''Лаб вежбе''' у зависности од предмета, овде се налазе информације везане за лабораторијске вежбе као предиспитне обавезе
* '''Начин оцењивања''' - Правила формирања оцене за предмет по школским годинама
* '''Начин оцењивања''' Правила формирања оцене за предмет по школским годинама


Предмети могу имати своје категорије, којима ће припадати материјали везани за предмет (фајлови, слике и сл.) као и чланци који припадају неком предмету (предавања, вежбе, рокови, домаћи задаци итд.)
Предмети могу имати своје категорије, којима ће припадати материјали везани за предмет (фајлови, слике и сл.) као и чланци који припадају неком предмету (предавања, вежбе, рокови, домаћи задаци итд.)
Ред 50: Ред 50:
За уредно и естетски прегледно исписивање математичких формула (као и делова текста који захтевају посебно форматирање) на Викију, користи се <math>\mathrm{L}\!\!^{{}_{\scriptstyle \mathrm{A}}} \!\!\!\!\!\;\;\mathrm{T}\!_{\displaystyle \mathrm{E}} \!\mathrm{X}</math>. То је описни језик универзално прихваћен у академском свету за објављивање научних радова, као и књига.  
За уредно и естетски прегледно исписивање математичких формула (као и делова текста који захтевају посебно форматирање) на Викију, користи се <math>\mathrm{L}\!\!^{{}_{\scriptstyle \mathrm{A}}} \!\!\!\!\!\;\;\mathrm{T}\!_{\displaystyle \mathrm{E}} \!\mathrm{X}</math>. То је описни језик универзално прихваћен у академском свету за објављивање научних радова, као и књига.  


За рад на Викију, срећом, није неопходно познавати језик у ширини, већ само делове везане за исписивање математичких формула користећи amsmath. Постоји безброј упутства и туторијала на интернету, као нпр. [https://en.wikibooks.org/wiki/LaTeX/Mathematics на WikiBooks-у], са доста корисних примера.  
За рад на Викију, срећом, није неопходно познавати језик у ширини, већ само делове везане за исписивање математичких формула користећи amsmath. Постоји безброј упутства и туторијала на интернету, као нпр. [[wikibooks:LaTeX/Mathematics|на WikiBooks-у]], са доста корисних примера.  


Још лакши начин писања формула је користећи визуелни едитор - у менију ''Уметање'' постоји опција ''Математичка формула'', где су доступни (скоро) сви симболи које можете исписати.  
Још лакши начин писања формула је користећи визуелни едитор - у менију ''Уметање'' постоји опција ''Математичка формула'', где су доступни (скоро) сви симболи које можете исписати.  


'''Немојте писати формуле обичним текстом, већ увек користите LaTeX, осим у чланковима невезаним за математику где формуле могу бити идентично исписане обичним типографским знаковима.'''
'''Немојте писати формуле обичним текстом, већ увек користите LaTeX, осим у чланцима невезаним за математику где формуле могу бити идентично исписане обичним типографским знаковима.'''
 
 
{| class="wikitable"
{| class="wikitable"
|+ Неки примери, заједно са кодом:
|+ Неки примери, заједно са кодом:
Ред 68: Ред 66:
\end{array}\right.
\end{array}\right.
</math>
</math>
</syntaxhighlight> || <math>P = \left\{
</syntaxhighlight>
| <math>P = \left\{
\begin{array}{ll}
\begin{array}{ll}
     0.3 \cdot K1 + 0.35 \cdot K2 + 0.35 \cdot K3 \\
     0.3 \cdot K1 + 0.35 \cdot K2 + 0.35 \cdot K3 \\
Ред 77: Ред 76:
|  <syntaxhighlight lang="html">
|  <syntaxhighlight lang="html">
<math> \lim_{x \to a}{f(x)} = \infty </math>  
<math> \lim_{x \to a}{f(x)} = \infty </math>  
</syntaxhighlight> || <math> \lim_{x \to a}{f(x)} = \infty </math>  
</syntaxhighlight>
| <math> \lim_{x \to a}{f(x)} = \infty </math>  
|-
|-
| <syntaxhighlight lang="html">
| <syntaxhighlight lang="html">
<math>\int \frac{\sqrt[3]{x} + \sqrt{x}}{\sqrt[3]{x} + \sqrt[6]{x}}dx </math>
<math>\int \frac{\sqrt[3]{x} + \sqrt{x}}{\sqrt[3]{x} + \sqrt[6]{x}}dx </math>
</syntaxhighlight> || <math>\int \frac{\sqrt[3]{x} + \sqrt{x}}{\sqrt[3]{x} + \sqrt[6]{x}}dx </math>
</syntaxhighlight>
| <math>\int \frac{\sqrt[3]{x} + \sqrt{x}}{\sqrt[3]{x} + \sqrt[6]{x}}dx </math>
|-
|-
| <syntaxhighlight lang="html">
| <syntaxhighlight lang="html">
<math>\sum_{n = 1}^{+\infty} \frac{(2n+2)!}{\pi^n(n!)^2}</math>
<math>\sum_{n = 1}^{+\infty} \frac{(2n+2)!}{\pi^n(n!)^2}</math>
</syntaxhighlight> || <math>\sum_{n = 1}^{+\infty} \frac{(2n+2)!}{\pi^n(n!)^2}</math>  
</syntaxhighlight>
| <math>\sum_{n = 1}^{+\infty} \frac{(2n+2)!}{\pi^n(n!)^2}</math>  
|}
|}


=== Програмски код ===
=== Програмски код ===
=== Дијаграми ===
=== Дијаграми ===
[[Категорија:SI Wiki]]

Верзија на датум 28. август 2020. у 18:39

Регистрација

Свако са Електротехничког факултета Универзитета у Београду има право да се региструје и да доприноси СИ Викију. Пре регистрације, прочитајте чланак о пројекту, на коме се налазе правила и важне информације.

Уколико се слажете са правилима, пошаљите захтев за налог. Као доказ да сте са факултета, неопходно је да користите мејл са домена etf.bg.ac.rs или etf.rs. Када администратор одобри аш нов налог, биће вам послата порука са привременом лозинком, коју ћете морати да промените при првом пријављивању. Након тога, успешно сте отворили налог и можете почети са уређивањем.

Уколико сте наишли на неки проблем или недоумицу око процеса пријављивања, пријавите га администратору.

Хијерархија викија

Именски простори

На SI Wiki, као и на свим МедијаВики викијима (попут Википедије), већина корисничког садржаја организована је у странице. Свака страница има свој назив преко којег јој се приступа и садржај који се на њој приказује. Као један вид организације страница постоје именски простори, префикси назива страница који означавају основну функцију свих страница са тим префиксом. Неки од основних именских простори у МедијаВики су:

  • Главни именски простор — У овом именском простору не постоји префикс испред страница и он се користи за садржај директно у вези са темом викија, странице за предмете, рокове и остале материјале. Странице у овом именском простору се обично називају чланцима.
  • Корисник: — Странице и подстранице за сваког корисника викија. Корисник:Корисничко име је обично главна страна за корисника са датим корисничким именом где се налазе информације о самом кориснику, а подстранице те странице се обично користе за тестирање и остале пројекте тог корисника.
  • Project: — Странице у вези са самим викијем, процесима и упутствима.
  • Датотека: — Странице на којима се налазе описи отпремљених датотека. Ови описи се генеришу из описа задатог на страници за отпремање датотека и више информација о њима се може наћи на Шаблон:File.
  • МедијаВики: — Странице које подешавају како вики изгледа. Доступне за уређивање само администраторима викија.
  • Шаблон: — Често коришћен викитекст може се претворити у шаблон у овом именском простору како би се олакшало његово коришћење на вики страницама.
  • Категорија:Категорије су други основни облик организације страница на МедијаВики викијима. За разлику од именском простора, једна страница може припадати више категорија, и функција страница из неке категорије одређена је називом и описом те категорије.
  • Модул: — Пошто викитекст није програмски језик а нашим шаблонима понекад треба компликованија логика, овде се чува програмски код у Lua програмском језику који руководи уносним аргументима наших шаблона.
  • Посебно: — Ово није прави именски простор јер се у њему не чува кориснички садржај, већ се само користе за остале функционалности викија. Описане су даље у одељку испод.
  • Медија: — Ни ово није прави именски простор, већ именски простор који се користи за директне везе до датотека. На пример, када се посети веза до Датотека:M1_K3_-_Rašajski_(P2-3).pdf дође се на страницу са описом датотеке, док када се постави веза до Медија:M1_K3_-_Rašajski_(P2-3).pdf дође се до саме датотеке.

Овде су наведени само именски простори који се тренутно користе на SI Wiki. Шаблон:, Модул: и МедијаВики: именски простори вам најчешће неће требати при уређивању на викију, а више о именским просторима можете прочитати на MediaWiki.org.

Специјалне странице

Подешавања

Организација СИ Викија

Семестри

Предмети

Странице предмета се најлакше праве шаблоном на овој страници. Странице морају припадати категорији семестра у ком се налазе, као и категорији за обавезне односно изборне предмете.

На свакој страници предмета могу постојати следећи одељци по следећем редоследу:

  • Странице — на којима се налазе линкови (не обавезно екстерни), везани за предмет
  • Предавања — чланци или материјали са или везани за предавања на предмету
  • Вежбе — чланци или материјали са или везани за аудиторне или рачунске вежбе на предмету
  • Корисне везе — екстерни линкови који могу бити од помоћи у савлађивању градива
  • Испитни рокови — чланци или екстерне странице са задацима са колоквијума или испита
  • Домаћи задаци — у зависности од предмета, овде се налазе информације везане за домаће задатке као предиспитне обавезе
  • Лаб вежбе — у зависности од предмета, овде се налазе информације везане за лабораторијске вежбе као предиспитне обавезе
  • Начин оцењивања — Правила формирања оцене за предмет по школским годинама

Предмети могу имати своје категорије, којима ће припадати материјали везани за предмет (фајлови, слике и сл.) као и чланци који припадају неком предмету (предавања, вежбе, рокови, домаћи задаци итд.)

Рокови

Материјали

Уређивање

Викитекст

Визуелни едитор

Математичке формуле

За уредно и естетски прегледно исписивање математичких формула (као и делова текста који захтевају посебно форматирање) на Викију, користи се . То је описни језик универзално прихваћен у академском свету за објављивање научних радова, као и књига.

За рад на Викију, срећом, није неопходно познавати језик у ширини, већ само делове везане за исписивање математичких формула користећи amsmath. Постоји безброј упутства и туторијала на интернету, као нпр. на WikiBooks-у, са доста корисних примера.

Још лакши начин писања формула је користећи визуелни едитор - у менију Уметање постоји опција Математичка формула, где су доступни (скоро) сви симболи које можете исписати.

Немојте писати формуле обичним текстом, већ увек користите LaTeX, осим у чланцима невезаним за математику где формуле могу бити идентично исписане обичним типографским знаковима.

Неки примери, заједно са кодом:
Код Изглед
<math>P = \left\{
\begin{array}{ll}
    0.3 \cdot K1 + 0.35 \cdot K2 + 0.35 \cdot K3 \\
    0.3 \cdot K1 + I
\end{array}\right.
</math>
<math> \lim_{x \to a}{f(x)} = \infty </math>
<math>\int \frac{\sqrt[3]{x} + \sqrt{x}}{\sqrt[3]{x} + \sqrt[6]{x}}dx </math>
<math>\sum_{n = 1}^{+\infty} \frac{(2n+2)!}{\pi^n(n!)^2}</math>

Програмски код

Дијаграми