ПМТ/К2 2019 — разлика између измена

Верзија на датум 11. јул 2021. у 14:35

Овај рок није решен. Помозите SI Wiki тако што ћете га решити.

Pitanje 1

(3p) Koje osobine ima idealan sistem za prenos? Opisati idealni sistem za prenos u vremenskom i spektralnom domenu.
(2p) Odrediti minimalan protok signala dobijenog primenom vremenskog multipleksiranja $N = 12$ signala i IKM, ako je maksimalna učestanost u spektru svakog od signala $f_m = 10kHz$ , a primenjena je ravnomerna kvantizacija sa $q = 512$ nivoa.

Pitanje 2

(2p) Nacrtati dvostrani i jednostrani amplitudski spektar signala $x(t)=U_1 \cos(2\pi f_1 t)$ , $U_1=6V$ , $f_1=400Hz$ . Nacrtati spektar snage signala $x(t)$ .
(3p) Signal $y(t)$ dobijen je idealnim odabiranjem signala $x(t)$ , pri čemu je učestanost odabiranja jednaka $f_1=1000Hz$ . Nacrtati amplitudski spektar signala $y(t)$ u opsegu od 0Hz do 3000Hz. Detaljno objasniti na koji način se na osnovu diskretizovanog signala $y(t)$ može izvršiti rekonstrukcija signala $x(t)$ .

Zadatak 1

Dat je signal $x(t)$ koga čini periodična unipolarna povorka pravougaonih impulsa periode $T=0.5ms$ , vremena trajanja impulsa $r=0.1ms$ i amplitude $E=1V$ . Vreme početka impulsa je $t_0 = -\tau/2$ . Poznato da je dvostrani spektar povorke pravougaonih impulsa opisan izrazom

X_n = \frac{E\tau}{T}\frac{\sin(\pi n\tau / T)}{(\pi n\tau / T)}.

(3p) Nacrtati oblik amplitudskog spektra signala $x(t)$ u opsegu učestanosti do 10kHz. Koliko se spektralnih komponenti nalazi u opsegu od 3.4kHz do 8.9kHz (navesti učestanost svake komponente)? Napisati izraz za ukupnu snagu komponenata koje se nalaze u ovom opsegu.
(2p) Odrediti srednju snagu signala $x(t)$ , kao i srednju snagu signala $y(t)$ koji se dobija propuštanjem $x(t)$ kroz filtar propusnih niskih učestanosti (NF), čija je amplitudska karakteristika opisana sa

{\displaystyle \left|H_{NF}(jf)\right| = \left\{\begin{array}{ll} 1, & f_z \leq 3800 Hz, \\ 0, & ostalo. \end{array} \right. }

Zadatak 2

Signal $p(t)$ čija maksimalna učestanost u spektru iznosi 20kHz prenosi se postupkom impulsne kodne modulacije (IKM). Signal $p(t)$ se odabire učestanošću koja je 10% veća od minimalne učestanosti, određene teoremom odabiranja. Raspodela amplituda odbiraka signala je uniformna u intervalu $[-4V, +4V]$ . Kvantizacija odbiraka signala je uniformna sa $q=16$ kvantizacionih nivoa. Kodiranje signala vrši se prostim binarnim kodom počevši od najniže kvantizacione vrednosti.

(1p) Odrediti učestanost odabiranja signala $p(t)$ i protok $V_b$ dobijenog IKM signala.
(2p) Odrediti vrednost tri najniža i tri najviša kvantizaciona nivoa, kao i odgovarajuće kodne reči na izlazu kodera.
(1p) Izračunati odnos signal/šum kvantizacije (u dB).
(1p) Odrediti protok $V_{b,m}$ IKM signala, ako se vrši neravnomerna kvantizacija sa $q_n=32$ , a učestanost odabiranja nije promenjena.

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 {{нерешено}}
-== Питање 1 ==
+== Pitanje 1 ==
 <div class="abc-list">
-# '''(3п)''' Које особине има идеалан систем за пренос? Описати идеални систем за пренос у временском и спектралном домену.
+# '''(3p)''' Koje osobine ima idealan sistem za prenos? Opisati idealni sistem za prenos u vremenskom i spektralnom domenu.
-# '''(2п)''' Одредити минималан проток сигнала добијеног применом временског мултиплексирања <math>N = 12</math> сигнала и ИКМ, ако је максимална учестаност у спектру сваког од сигнала <math>f_m = 10kHz</math>, а примењена је равномерна квантизација са <math>q = 512</math> нивоа.
+# '''(2p)''' Odrediti minimalan protok signala dobijenog primenom vremenskog multipleksiranja <math>N = 12</math> signala i IKM, ako je maksimalna učestanost u spektru svakog od signala <math>f_m = 10kHz</math>, a primenjena je ravnomerna kvantizacija sa <math>q = 512</math> nivoa.
 </div>
-== Питање 2 ==
+== Pitanje 2 ==
 <div class="abc-list">
-# '''(2п)''' Нацртати двострани и једнострани амплитудски спектар сигнала <math>x(t)=U_1 \cos(2\pi f_1 t)</math>, <math>U_1=6V</math>, <math>f_1=400Hz</math>. Нацртати спектар снаге сигнала <math>x(t)</math>.
+# '''(2p)''' Nacrtati dvostrani i jednostrani amplitudski spektar signala <math>x(t)=U_1 \cos(2\pi f_1 t)</math>, <math>U_1=6V</math>, <math>f_1=400Hz</math>. Nacrtati spektar snage signala <math>x(t)</math>.
-# '''(3п)''' Сигнал <math>y(t)</math> добијен је идеалним одабирањем сигнала <math>x(t)</math>, при чему је учестаност одабирања једнака <math>f_1=1000Hz</math>. Нацртати амплитудски спектар сигнала <math>y(t)</math> у опсегу од 0Hz до 3000Hz. Детаљно објаснити на који начин се на основу дискретизованог сигнала <math>y(t)</math> може извршити реконструкција сигнала <math>x(t)</math>.
+# '''(3p)''' Signal <math>y(t)</math> dobijen je idealnim odabiranjem signala <math>x(t)</math>, pri čemu je učestanost odabiranja jednaka <math>f_1=1000Hz</math>. Nacrtati amplitudski spektar signala <math>y(t)</math> u opsegu od 0Hz do 3000Hz. Detaljno objasniti na koji način se na osnovu diskretizovanog signala <math>y(t)</math> može izvršiti rekonstrukcija signala <math>x(t)</math>.
 </div>
-== Задатак 1 ==
+== Zadatak 1 ==
-Дат је сигнал <math>x(t)</math> кога чини периодична униполарна поворка правоугаоних импулса периоде <math>T=0.5ms</math>, времена трајања импулса <math>r=0.1ms</math> и амплитуде <math>E=1V</math>. Време почетка импулса је <math>t_0 = -\tau/2</math>. Познато да је двострани спектар поворке правоугаоних импулса описан изразом
+Dat je signal <math>x(t)</math> koga čini periodična unipolarna povorka pravougaonih impulsa periode <math>T=0.5ms</math>, vremena trajanja impulsa <math>r=0.1ms</math> i amplitude <math>E=1V</math>. Vreme početka impulsa je <math>t_0 = -\tau/2</math>. Poznato da je dvostrani spektar povorke pravougaonih impulsa opisan izrazom
-<math>X_n = \frac{E\tau}{T}\frac{\sin(\pi n\tau / T)}{(\pi n\tau / T)}.</math>
+<div class="center"><math>X_n = \frac{E\tau}{T}\frac{\sin(\pi n\tau / T)}{(\pi n\tau / T)}.</math></div>
 <div class="abc-list">
-# '''(3п)''' Нацртати облик амплитудског спектра сигнала <math>x(t)</math> у опсегу учестаности до 10kHz. Колико се спектралних компоненти налази у опсегу од 3.4kHz до 8.9kHz (навести учестаност сваке компоненте)? Написати израз за укупну снагу компонената које се налазе у овом опсегу.
+# '''(3p)''' Nacrtati oblik amplitudskog spektra signala <math>x(t)</math> u opsegu učestanosti do 10kHz. Koliko se spektralnih komponenti nalazi u opsegu od 3.4kHz do 8.9kHz (navesti učestanost svake komponente)? Napisati izraz za ukupnu snagu komponenata koje se nalaze u ovom opsegu.
-# '''(2п)''' Одредити средњу снагу сигнала <math>x(t)</math>, као и средњу снагу сигнала <math>y(t)</math> који се добија пропуштањем <math>x(t)</math> кроз филтар пропусних ниских учестаности (NF), чија је амплитудска карактеристика описана са
+# '''(2p)''' Odrediti srednju snagu signala <math>x(t)</math>, kao i srednju snagu signala <math>y(t)</math> koji se dobija propuštanjem <math>x(t)</math> kroz filtar propusnih niskih učestanosti (NF), čija je amplitudska karakteristika opisana sa
-#: <math>\left|H_{NF}(jf)\right| = \left\{\begin{array}{ll}
+<div class="center"><math>\left|H_{NF}(jf)\right| = \left\{\begin{array}{ll}
 , & f_z \leq 3800 Hz, \\
 , & ostalo.
 \end{array}
 \right.
-</math>
+</math></div>
 </div>
-== Задатак 2 ==
+== Zadatak 2 ==
-Сигнал <math>p(t)</math> чија максимална учестаност у спектру износи 20kHz преноси се поступком импулсне кодне модулације (ИКМ). Сигнал <math>p(t)</math> се одабире учестаношћу која је 10% већа од минималне учестаности, одређене теоремом одабирања. Расподела амплитуда одбирака сигнала је униформна у интервалу <math>[-4V, +4V]</math>. Квантизација одбирака сигнала је униформна са <math>q=16</math> квантизационих нивоа. Кодирање сигнала врши се простим бинарним кодом почевши од најниже квантизационе вредности.
+Signal <math>p(t)</math> čija maksimalna učestanost u spektru iznosi 20kHz prenosi se postupkom impulsne kodne modulacije (IKM). Signal <math>p(t)</math> se odabire učestanošću koja je 10% veća od minimalne učestanosti, određene teoremom odabiranja. Raspodela amplituda odbiraka signala je uniformna u intervalu <math>[-4V, +4V]</math>. Kvantizacija odbiraka signala je uniformna sa <math>q=16</math> kvantizacionih nivoa. Kodiranje signala vrši se prostim binarnim kodom počevši od najniže kvantizacione vrednosti.
 <div class="abc-list">
-# '''(1п)''' Одредити учестаност одабирања сигнала <math>p(t)</math> и проток <math>V_b</math> добијеног ИКМ сигнала.
+# '''(1p)''' Odrediti učestanost odabiranja signala <math>p(t)</math> i protok <math>V_b</math> dobijenog IKM signala.
-# '''(2п)''' Одредити вредност три најнижа и три највиша квантизациона нивоа, као и одговарајуће кодне речи на излазу кодера.
+# '''(2p)''' Odrediti vrednost tri najniža i tri najviša kvantizaciona nivoa, kao i odgovarajuće kodne reči na izlazu kodera.
-# '''(1п)''' Израчунати однос сигнал/шум квантизације (у dB).
+# '''(1p)''' Izračunati odnos signal/šum kvantizacije (u dB).
-# '''(1п)''' Одредити проток <math>V_{b,m}</math> ИКМ сигнала, ако се врши неравномерна квантизација са <math>q_n=32</math>, а учестаност одабирања није промењена.
+# '''(1p)''' Odrediti protok <math>V_{b,m}</math> IKM signala, ako se vrši neravnomerna kvantizacija sa <math>q_n=32</math>, a učestanost odabiranja nije promenjena.
 </div>
 [[Категорија:Рокови]]
 [[Категорија:ПМТ]]

ПМТ/К2 2019 — разлика између измена

Верзија на датум 11. јул 2021. у 14:35

Садржај

Pitanje 1

Pitanje 2

Zadatak 1

Zadatak 2

Мени за навигацију

ПМТ/К2 2019 — разлика између измена

Верзија на датум 11. јул 2021. у 14:35

Pitanje 1

Pitanje 2

Zadatak 1

Zadatak 2

Мени за навигацију

Претрага