Изворни код странице Физика/Лаб 2

== Питања А ==
# '''Шта је математичко клатно?'''
#: Математичко клатно је '''идеални осцилаторни систем''' који се састоји од:
## Инерцијалног елемента масе <math>m</math>
## Који је окачен концем дужине <math>l</math>
## На тачку вешања око које врши ротационо кретање.
#: Код математичког клатна маса инерцијалног елемента је занемарљиво мала те га можемо представити као материјалну тачку. Тиме периода осцилације зависи само од <math>g</math> и <math>l</math>.
# '''Шта је период малих осцилација клатна и како се налази?'''
#: Период малих осцилација је период осциловања где је '''угао <math>\theta</math>  мали''' (<math>\theta_{max} \approx 0</math>), тако да је промена периоде знатно мала и осцилатор се '''приближно понаша као хармонијски'''. До периоде се може доћи линеаризацијом ако применимо апроксимацију да је при малим угловима <math>\theta</math> (мањи од 1°) <math>\sin\theta \approx \theta</math>.
#: <math>T = 2\pi\sqrt{\frac{l}{g}}</math> је најмања вредност бесконачног реда са којим се може изразити периода као периодична функција.
# '''Како се одређује убрзање земљине теже помоћу математичког клатна?'''
## Катетометром меримо дужину <math>l_1</math> од од тачке вешања до дна лопте (доње тангенте лопте)
## Меримо дужину <math>l_2</math> од тачке вешања до врха лопте (горње тангенте)
## Рачунамо средњу вредност те две дужине <math>l_s</math> тј. <math>l + r</math>.
## Клатно се постави да осцилује и мери се укупно време осциловања <math>t_u</math> заједно са бројем осцилација <math>n</math>. Поделимо их да бисмо добили средњу вредност периоде.
## Добијене вредности дужине клатна и средње периоде убацујемо у формулу: <math>g = \frac{4\pi^2 l_s}{T^2}</math>
# '''Шта је еластична, а шта пластична деформација?'''
#: Еластична деформација је промена димензије објекта који након престанка силе враћа димензије у првобитне димензије , док се пластична деформација не враћа.
# '''Како гласи Хуков закон (објаснити шта представља свака величина која фигурише у изразу)?'''
#: "Какво истезање, таква и сила." Општи случај гласи <math>\Delta x = cF</math>, где је
#* <math>c \left[\frac{m}{N}\right]</math> коефицијент еластичности,
#* <math>\Delta x</math> је дужина истезања,
#* <math>F</math> је сила истезања.
# '''Описати апаратуру за мерење Јунговог модула еластичности жице.'''
#: Пре свега, на '''жицу која се испитује''' закаче се '''помоћни тегови''' који исправљају жицу. Поставе се '''тегови''' одређене масе и користећи '''покретно механичко мерило (нонијус)''' читамо истезање. Скала на којој се очитава истезање закачена је на '''помоћну жицу закачену''' на исти носач.
# '''Како се одређује Јунгов модул еластичности помоћу описане апаратуре?'''
#: Модуо је по дефиницији нормални напон кроз рел. истезање жице. Постављањем тегова масе m на држач, на жицу делује сила истезања <math>F = mg</math>. Та сила кроз полупречник жице који смо измериили даје нормални напон. Мерњем познато нам је и истезање <math>l/\Delta l</math>. Транформисањем формуле и разлагањем можемо је написати као да нам је непозната <math>E_y</math>, и помоћу мерења њу израчунамо.

== Питања Б ==
# '''Која је разлика између математичког и физичког клатна?'''
#: Код физичког клатна уместо материјалне тачке инерцијални елемент има незанемарљиву масу тако да на периоду утиче маса тела и инерција, поред удаљености од тачке вешања.
#: Свако клатно које није математичко је физичко, тј математичко је специјалан случај физичког клатна. Периода физичког клатна рачуна се: <math>T = 2\pi\sqrt{\frac{I}{mgs}}</math> где је <math>m</math> маса, <math>I</math> момент инерције и <math>s</math> дужина.
# '''Шта је Пуасонов коефицијент?'''
#: То је коефицијент који говори о '''жилавости''' тј. истегљивости неког материјала. Позитиван је и обично се налази у опсегу <math>0 < \mu < 0.5</math>. Што је мањи коефицијент неког материјала, он је мање истегљиб и лакше пуца при истезању, а што је већи, већа му је истегљивост.
# '''Материјали са негативним Пуасоновим коефицијентом.'''
#: Створени су композитни материјали са негативном вредношћу Пуасоновог коефицијента који се при истезању шире. Оваква појава није примећена у природним материјалима.
# '''Зависност нормалног напона од релативног истезања.'''
#: Ако бисмо исцртали зависност релативног истезања по стандардизованом нормалном напону, могли бисмо поделити график на три дела:
## Линеарни део, који је линеаран и у потпуности одговара општем облику Хуковог закона. Завршава се код тачке течења <math>T</math>.
## Након тачке течења завршава се линеарни део и улазимо у област пластичних деформација и креће област течења, где при престанку силе жица остаје трајно издужена.
## Након тога се достиже тачка максимума Z – затезна чврстоћа. То је највећа чврстоћа коју материјал може поднети током ограниченог времена. Након те тачке се материјал брзо пластично истеже. Крајња тачке <math>K</math> је тачка када следи кидање материјала.
#: График је нелинеаран услед раскидања веза у кристалој решетци материјала.

[[Категорија:Физика]]
[[Категорија:Лабораторијске вежбе]]