ПРС/Формуле

Извор: SI Wiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Оперативна меморија

Основни појмови

  • У реду за чекање увек има послова.
  • : величина посла за учитавање у меморију
  • : време задржавања програма у меморији
  • : искоришћење меморије
  • Модели величина послова:
    • Модел једнаких величина: сви послови имају једнаке величине
    • Модел једнаковероватних величина: имамо минималну и максималну величину посла, и иста је вероватноћа да се било која величина од њих појави
    • Експоненцијална расподела величина: више има мањих послова или обрнуто
  • Модели времена задржавања у меморији:
    • Константно време задржавања
    • Функција од величине програма
  • Монопрограмски систем: само један програм је учитан у меморију
  • Статичке партиције: у сваку партицију оперативне меморије може бити учитан један програм

Модел статичких партиција

  • Величине веће и мање партиције означавамо са и .
  • Нормализујемо по величини веће партиције:
  • Мали програми могу да стану у мању партицију, велики не могу.
  • Ознаке стања:
    • : празне партиције
    • : програми учитани и у велику и у малу партицију
    • : велики програм учитан у велику партицију
    • : мали програм учитан у велику партицију
      • Ако је време задржавања у меморији константно, ово стање не постоји!
    • : мали програми учитани у обе партиције
    • није могуће стање!
  • Искоришћење рачунамо на основу величине просечног програма.
  • Статичке вероватноће стања: вероватноћа да се налазимо у неком стању
  • Просечно искоришћење:
  • Рекурентно време стања: где је вероватноћа да се остаје у стању (извођење преко математичког очекивања и потенцијалног реда)

Кнутов модел

  • Равнотежно стање: једнака вероватноћа алокације и деалокације меморије
  • Четири сценарија ослобађања блока: HBH, HBB, BBH, BBB
    • Број случајева HBB једнак је броју случајева BBH (један се налази на почетку секвенце блокова а други на крају)
    • У HBH имамо две рупе, у HBB и BBH једну, па на основу тога можемо изразити укупан број рупа.
  • Вероватноћа perfect fit тежи нули.
  • Кнутов закон: број рупа тежи половини броја блокова.
  • Однос величине рупа и блокова:
    • Мора бити јер је ред послова бесконачан.
  • Искоришћење меморије:

Бетериџов модел

  • Меморија подељена на блокова, програми величине 1, 2, 3... блока, а релокација није дозвољена.
  • Све величине програма су једнако вероватне, и при прелазима између стања је увек завршио тачно један програм.
  • Могућа стања за систем са величином меморије 2: SS, B, SE, ES.
    • Број стања расте експоненцијално са величином меморије.
  • Модел статичких страница: програми више не морају да буду тачне величине у блоковима, постоји интерна фрагментација.
    • Одбачени део меморије: блокова, где је просечан степен мултипрограмирања.

Виртуелна меморија

  • : величина једне странице
  • : величина улаза у PMT
  • : број страница
  • : количина меморије која оде на PMT
  • Одбачени део меморије:
  • Оптимална величина странице:
  • : вероватноћа да је последња страница програма у меморији
    • Уколико је дата, онда

Дискови

  • : време за пренос записа у меморију.
      • : access motion време
      • : број цилиндара првог диска
      • : први цилиндар првог диска
      • : колико диску треба времена да пређе од цилиндра до цилиндра
      • Уколико се иде са цилиндра једне датотеке на исту датотеку:
      • : време обртања диска
      • : брзина обртања диска
      • : data transfer време
      • : који део стазе заузима један запис
      • Уколико се само врши приступ, а не и трансфер података, онда је .

Поасонов процес

Основни термини

  • - Средње време обраде посла
    • Понекад означено и као
  • - Средње време/Очекивано време између два пристизања послова
  • - Брзина/интензитет обраде посла
  • - Брзина/интензитет пристизања послова

Стања система

  • Стања система обележавамо бројевима који уједно означавају колико има послова у систему.
  • Број стања = Број процесора који могу да раде посао + Број места у реду за чекање
  • Уколико је ред за чекање неограничен/бесконачан, постоји бесконачан број стања.
  • Свако стање има статичку вероватноћу, ознака , где је број стања.
  • - Једначина преклапања. Збир свих стања у систему мора бити 1.
  • Статичке вероватноће одређују се из балансних једначина.
  • У системима са бесконачним бројем стања (неограниченим редом за чекање) јављају се редови:
    • - Геометријски ред. Конвергира само ако и то је неопходно проверити - иначе ред дивергира и анализа није применљива.
    • - Потенцијални ред. Конвергира само ако и то је неопходно проверити - иначе ред дивергира и анализа није применљива.
  • За непознат али коначан број стања јавља се и геометријски низ (који има коначан број чланова):
    • Пазити на случај где . Тада је вредност низа .

Карактеристике система

  • - Просечно/очекивано време обраде послова/време одзива у систему
  • - Просечно/очекивано време обраде послова/време одзива у реду за чекање
    • Веза:
  • - Просечан/очекивани број послова у систему
    • - где се слаже са бројем послова у систему.
  • - Просечан/очекивани број послова у реду за чекање
    • Важи иста формула као за J, само што се вероватноће множе са бројем послова у реду за чекање.
  • - Проток кроз систем
    • Уједно и проток кроз ред за чекање
    • Уколико је ред за чекање бесконачан нема одбијања послова, што значи да је проток исти као и интензитет пристизања послова.
    • Иначе, проток је , где је последње стање у ком нема места у реду за чекање.
  • - Проток одбијених послова
  • - Литлова формула. Важи за цео систем.
    • Могуће је посматрати само ред за чекање и ту важи:
    • Веза:
  • - Искоришћеност система. Искоришћеност неког дела се дефинише као број послова подељен са капацитетом.
    • Важи неискоришћени део система.

Циклични модел мултипрограмирања

  • Проток кроз систем је свуда исти.
  • Ово значи да време проведено у процесорском делу система и диск делу система има исти проток, па важи: ,
  • - Round trip time - време проласка једног посла кроз цео систем.
  • Пошто је проток у целом систему исти, код гранања еквивалентних паралелних сервера важи:
    • , број процесора, број дискова.
  • Закон искоришћења једног сервера/диска:
    • Пошто је проток свуда исти:

Гордон-Њуелов метод

  • Гордон-Њуелов метод дефинише као потражњу сервера . Овај фактор је релативан и обично се узима да је потражња првог сервера (процесора) .
  • ГЊ систем једначина се формира овако:
    • Сваки систем има своју једначину, где са леве стране једнакости стоје , а са десне, за сваку грану која улази у систем (тј. његов ред за чекање) .
    • је вероватноћа уласка у грану.
  • - константа система која зависи од броја послова у систему. Најлакше се одређује Бјузеновим методом.
  • - Вероватноћа да у неком систему има више од процеса.
    • је укупан број послова у систему.
    • је редни број система.
    • је његов фактор потражње.
  • - Вероватноћа да систем има тачно послова.
  • - Искоришћеност сервера
    • Сервер који има највећу искоришћеност је уско грло.
  • - Просечан/очекивани број послова на серверу.
  • - Вероватноћа да у систему са сервера и послова сваки појединачни сервер има послова.

Интерактивни системи

  • : време размишљања (време током ког се корисник одлучује шта да упише на терминал)
  • : време проведено у реду за чекање
  • : време одзива процесора
  • : време циклуса на процесору
    • Примењена Литлова формула:
  • : критичан број терминала (колико максимално терминала можемо да имамо у систему тако да остане )
  • Искоришћење у интерактивном систему (опет добијено из Литлове формуле):
    • За важи
    • За систем у засићењу важи:
  • Рекурентна формула за рачунање вероватноћа стања система (важи само за систем са једним процесором):

Отворене мреже

  • Џексонова теорема: можемо посматрати сервисне центре као да су независни М/М/1 сервери.
    • Време одзива појединачног сервера добијамо као: (примена Литлове формуле за М/М/1 систем)
    • Вероватноће стања укупног система се добијају као производи појединачних стања система.
    • За М/М/1 важи: , ,
  • Једначина отворене мреже са централним сервером:
    • Сабирци су редом једнаки:
    • : просечан број посета сваком од сервисних центара ( је централни сервер, у задацима, узети да је )

МВА анализа

  • Улазни параметри:
    • : укупан број послова у систему
    • : средње време размишљања терминала, ако систем није интерактиван онда је 0
    • : време опслуживања једног посла на сервисном центру
    • : просечан број посета сервисном центру
    • : потражња сервисног центра
      • Користи се у другој варијанти алгоритма, и добија се као .
  • Променљиве:
    • : број послова у сервисном центру
    • : задржавање у сервисном центру
    • : време задржавања посла у систему (време одзива)
    • : време задржавања посла у сервисном центру
    • : проток кроз систем
    • : проток кроз сервисни центар
    • : искоришћење сервисног центра