Рачунарске мреже 1/Питања

Ovde su skupljena razna pitanja iz izvora poput RM1 baze pitanja koja se može naći u odeljku sa korisnim vezama na stranici predmeta.

• За питања са више одговора, тачни одговори су подебљани и уоквирени
• За питања за које се одговори уносе, тачни одговори су подвучени и сакривени, тако да се прикажу када изаберете тај текст (пример: овако)
• Притисните лево дугме испод за сакривање и откривање свих одговора, или десно дугме за укључивање и искључивање интерактивног режима:

Uvod

Pitanje 1

Čemu služe adrese u zaglavljima poruka?

1. Za ostvarivanje komunikacije sa susednim višim slojem na udaljenom uređaju.
2. Da se poruke prenesu na odgovarajuću mrežnu karticu, ako uređaj ima više mrežnih kartica.
3. Za ostvarivanje komunikacije sa susednim višem slojem na istom uređaju.
4. Za ostvarivanje komunikacije sa susednim nižim slojem na udaljenom uređaju.
5. Za ostvarivanje komunikacije sa istim slojem na udaljenom uređaju.
6. Za ostvarivanje komunikacije sa susednim nižim slojem na istom uređaju.

Pitanje 2

Kada se sprovodi enkapsulacija podataka?

1. Kada se poruke razmenjuju između stih slojeva referentnog modela na različitim računarima.
2. Kada se poruke prenose preko bridža (sviča).
3. Kada se podaci prenose sa višeg na niži sloj referentnog modela.
4. Kada se podaci prenose sa nižeg na viši sloj referentnog modela.
5. Kada se poruke prenose sa jednog kolizionog domena na drugi.
6. Kada se poruke prenose preko ripitera (haba).

Pitanje 3

Šta je od sledećeg tačno pri prenosu podataka sa nižeg na viši sloj OSI ili TCP/IP referentnog modela na jednom uređaju?

1. Sva zaglavlja se zadržavaju radi provere da li je došlo do greške.
2. Odbacuje se zaglavlje nižeg sloja.
3. Dodaje se zaglavlje višeg sloja.
4. Dodaje se zaglavlje nižeg sloja.
5. Odbacuje se zaglavlje višeg sloja.

Pitanje 4

Šta je tačno od sledećih iskaza vezano za slojeve referentnog modela kakav je OSI ili TCP/IP?

1. Slojevi komuniciraju sa istim slojem na udaljenom uređaju.
2. Slojevi komuniciraju sa susednim nižim i susednim višim slojem na istom uređaju.
3. Slojevi komuniciraju sa susednim nižim i susednim višim slojem na udaljenom uređaju.
4. Svi slojevi se koriste za sve vrste komunikacija između uređaja.
5. Ništa od ponuđenog.

Pitanje 5

Šta od ponuđenog rade slojevi ISO OSI i TCP/IP referentnog modela kada prime poruku od nižeg sloja?

1. Ništa od ponuđenog.
2. Gledaju zaglavlja poruke na svom nivou.
3. Odbacuju zaglavlje na nižem nivou, a prosleđuju poruku višem nivou.
4. Odbacuju zaglavlje na višem nivou.
5. Odbacuju zaglavlje poruke na svom nivou i prosleđuju poruke višem nivou
6. Gledaju zaglavlje na višem nivou i tom nivou prosleđuju poruku.
7. Gledaju zaglavlje na nižem nivou.

Pitanje 6

Šta po pravilu rade slojevi ISO OSI ili TCP/IP referentnog modela kada primaju poruke od višeg sloja?

1. Na poruku dodaju svoje zaglavlje u zavisnosti od podataka iz zaglavlja višeg nivoa.
2. Ne gledaju ni zaglavlje ni podatke dobijene poruke od višeg sloja.
3. Gledaju zaglavlje na nižem nivou.
4. Gledaju zaglavlje dobijene poruke od višeg sloja kako bi znali da postave polje koje označava tip protokola višeg nivoa.
5. Gledaju zaglavlje višeg sloja i na osnovu toga odlučuju kojem nižem sloju predaju poruku.
6. Na dobijenu poruku dodaju svoje zaglavlje.

Pitanje 7

Šta se dešava pri prenosu podataka sa nižeg na viši sloj?

1. Niži sloj ne mora da zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke, jer je to zadatak višeg sloja.
2. Niži sloj menja pojedina polja u svom zaglavlju, pre nego što podatke prosledi višem sloju.
3. Niži sloj zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke na osnovu konfiguracije sistema.
4. Niži sloj menja pojedina polja u zaglavlju višeg sloja, pre nego što podatke prosledi višem sloju.
5. Niži sloj zna kom protokolu višeg sloja da prosledi podatke na osnovu informacija iz zaglavlja poruke.
6. Ništa od ponuđenog.

Pitanje 8

Šta se sprovodi pri prenosu podataka sa višeg na niži sloj?

1. Demultipleksiranje pristiglih poruka na više protokola nižeg nivoa.
2. Ništa od ponuđenog.
3. Enkapsulacija podataka višeg sloja u poruku nižeg sloja
4. Gleda se polje Protocol type na osnovu koga se odlučuje kom protokolu nižeg sloja da se predaju podaci.
5. Multipleksiranje većeg broja protokola višeg sloja u poruke nižeg sloja
6. Provera greške u poruci dobijenoj od višeg sloja.

Pitanje 9

Upariti sledeće pojmove vezane za ISO OSI referentni model:

1. Prvi sloj (najniži): Fizički sloj (Physical Layer)
2. Drugi sloj: Sloj veze podataka (Data Link Layer)
3. Treći sloj: Mrežni sloj (Network Layer)
4. Četvrti sloj: Transportni sloj (Transport Layer)
5. Peti sloj: Sloj sesije (Session Layer)
6. Šesti sloj: Prezentacioni sloj (Presentation Layer)
7. Sedmi sloj: Aplikacioni sloj (Application Layer)

Pitanje 10

Šta je od sledećeg tačno pri prenosu podataka sa višeg na niži sloj OSI ili TCP/IP referentnog modela na jednom uređaju?

1. Ukupna količina podataka se povećava.
2. Ukupna količina se ne menja.
3. Ukupna količina podataka se smanjuje.

Pitanje 11

Kome su namenjeni podaci u zaglavlju poruke na nekom ISO OSI sloju?

1. Sloju istog nivoa na udaljenom uređaju.
2. Sloju višeg nivoa na istom uređaju.
3. Sloju višeg nivoa na udaljenom uređaju.
4. Sloju nižeg nivoa na udaljenom uređaju.
5. Sloju nižeg nivoa na istom uređaju.

Fizički sloj

Pitanje 1

Koja je osnovna jedinica kojom se izražava protok saobraćaja u računarskih mrežama?

1. bps - bit per second
2. ništa od ponuđenog
3. pps - packet per second
4. Ips - information per second
5. Bps - byte pre second

Pitanje 2

Usled čega se javlja kašnjenje u računarskim mrežama?

1. Vremena obrade u uređajima.
2. Kašnjenje se ne javlja.
3. Ograničene brzine prenosa signala.
4. Kašnjenje se javlja, ali se ne može detektovati niti primetiti.
5. Sporog unosa podataka od strane korisnika.

Sloj veze podataka

Pitanje 1

Kako se naziva deo sloja veze podataka (Data Link Layer) koji služi za komunikaciju sa višim slojem?

1. Carrier Sense Multiple Access with Collision Avoidance (CSMA/CA).
2. Data Link Sublayer (DLS).
3. Media Access Control (MAC).
4. Link Control Protocol (LCP).
5. Network Control Protoco (NCP).
6. Logical Link Control (LLC).
7. Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection (CSMA/CD).

Pitanje 2

Šta je tačno za brodkast MAC adresu?

1. Brodkast adresa je fizički upisana u mrežne kartice uređaja (burned-in)
2. Svi biti brodkast adrese su jedinice
3. Okvire sa odredišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove
4. Brodkast adresa se ne koristi u Ethernet okviru
5. Okvire sa izvorišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove
6. Osnovna namena brodkast adrese je oglašavanje greške
7. Okviri sa brodkast adresama se ne mogu koristi u mreži sa habovima zbog kolizije
8. Okvire sa odredišnom brodkast adresom svičevi prosleđuju na sve izlazne portove i tom prilikom je menjaju u pojedinačne unikast adrese

Pitanje 3

Kako se naziva deo sloja veze podataka (Data Link Layer) koji služi za komunikaciju sa nižim slojem?

1. Carrier Sense Multiple Access with Collision Avoidance (CSMA/CA).
2. Data Link Sublayer (DLS).
3. Media Access Control (MAC).
4. Link Control Protocol (LCP).
5. Network Control Protoco (NCP).
6. Logical Link Control (LLC).
7. Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection (CSMA/CD).

Ethernet

Pitanje 1

Čemu služi backoff algoritam?

1. Da generiše JAM signal prilikom nastanka kolizije.
2. Da smanji verovatnoću ponovnog nastanka kolizije.
3. Da izbegne koliziju.
4. Da detektuje koliziju.
5. Da obavesti viši sloj da je nastala kolizija.

Pitanje 2

Čemu služi FCS polje u Ethernet okviru?

1. Za proveru greške.
2. Za označavanje da li je došlo do kolizije.
3. Za označavanje protokola višeg nivou.
4. Da označi da li slede prateći okviri u komunikaciji.
5. Za ispravljanje greške.
6. Za komunikaciju sa susednim nivoima.

Pitanje 3

Da li Ethernet okvir može da se prenosi između segmenata realizovanih koaksijalnim kablom i UTP kablom?

1. Da, ali se zaglavlje okvira mora promeniti.
2. Ne, jer rade na različitim brzinama.
3. Da, ako su domeni povezani odgovarajućim uređajem.
4. Mogu samo na half-duplex point-to-point vezama.
5. Ne, jer se radi o različitim fizičkim prenosnim medijima.

Pitanje 4

Da li kod koaksijalnog 10BASE5 Etherneta u full-duplex modu može doći do kolizije?

1. Da, zato što se radi o prenosu po koaksijalnom kablu.
2. Ne postoji 10BASE5 Ethernet u full-duplex modu.
3. Kolizija u ovom slučaju će da zavisi od najveće ukupne dužine u mreži.
4. Ne, zato što se radi o full-dupleks modu.

Pitanje 5

Da li na full-duplex point-to-point vezama može doći do kolizije?

1. Full-duplex nije moguć na point-to-point.
2. Ne, zato što su paketi razdvojeni po različitim paricama.
3. Da, zato što ove veze predstavljaju jedan kolizioni domen.
4. Samo ako se ne koristi Colision Avoidance mehanizam.

Pitanje 6

Koje se od navedenih veza realizuju neukrštenim Ethernet kablovima?

1. Svič-ruter
2. Svič-hab
3. Hab-računar
4. Svič-štampač
5. Računar-računar
6. Svič-svič

Pitanje 7

Koje se od navedenih veza realizuju ukrštenim Ethernet kablovima?

1. Hab-računar
2. Svič-štampač
3. Svič-svič
4. Računar-računar
5. Svič-ruter
6. Svič-hab

Pitanje 8

Koji se uslov mora obezbediti da bi se u mreži uvek mogla detektovati kolizija?

1. Da slot time odgovara vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
2. Ništa od ponuđenog.
3. Da bit time odgovara dvostrukom vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
4. Da bit time odgovara vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
5. Da slot time odgovara veličini Jam signala.
6. Da slot time odgovara dvostrukom vremenu prenosa okvira između dve najudaljenije tačke u mreži.
7. Da bit time odgovara veličini Jam signala.

Pitanje 9

Šta je tačno od sledećeg?

1. Jam signal emituju samo habovi kada prepozna koliziju.
2. Jam signal se šalje nakon sprovođenja back-off algoritma.
3. Jam signal je rezultujući signal koji predstavlja interferenciju dva ili više okvira kada dođe do kolizije.
4. Jam signal emituje samo uređaj koji je prvi detektovao koliziju.
5. Jam signal emituje svaki uređaj koji detektuje koliziju tokom slanja okvira.
6. Jam se prenosi samo do uređaja čiji su paketi učestvovali u koliziji.

Pitanje 10

Šta je tačno od sledećih tvrdnji vezano za koliziju?

1. Tokom slanja okvira, Ethernet kartica prati da li su na mreži trenutno prisutni i drugi okviri na mreži ili Jam signal.
2. Kolizija može da nastane samo prilikom izlaska zaglavlja okvira na mrežu.
3. Kolizija ne sme da se javi kada je okvir napustio Ethernet karticu.
4. Ethernet kartica prati da li su trenutno prisutni samo Jam signali na mreži.
5. Kolizija može da se detektuje i kada je okvir napustio Ethernet karticu.
6. Ethernet kartica sprovodi back-off algoritam pre slanja svakog okvira.

Pitanje 11

Šta je tačno za međusobno povezivanje segmenata u Ethernet mreži?

1. Tom prilikom nije moguć broadcast saobraćaj.
2. Habovima se ne mogu povezivati segmenti različitih fizičkih medijuma.
3. Broj povezanih segmenata je ograničen ako se povezuje preko svičeva.
4. Broj povezanih segmenata je neograničen ako se povezuje preko habova.
5. Broj povezanih segmenata je ograničen ako se povezuje preko habova.
6. Broj povezanih segmenata je neograničen ako se povezuje preko svičeva.

Pitanje 12

Šta se dešava u slučaju da se greška u Ethernet paketu javi u polju za detekciju greške?

1. Greška se ne može prepoznati, a paket se prosleđuje višim slojevima koji će podatke odbaciti.
2. Greška se prepoznaje, a paket se ceo odbacuje.
3. Greška se prepoznaje, ali se paket ipak prosleđuje višim slojevima, jer podaci viših slojeva nisu oštećeni.
4. Greška se ne može prepoznati, a paket se prosleđuje višim slojevima koji će podatke prihvatiti jer u njima nema greške.
5. Greška se ne može sa sigurnošću detektovati, ali se paket ipak preventivno odbacuje.

Pitanje 13

Šta se radi kada se na osnovu FCS polja prepozna greška u Ethernet okviru?

1. Oštećeni paket se odbacuje, a na osnovu izvorišne adrese iz okvira prepoznaje se ko je poslao okvir i od njega se zahteva slanje novog paketa.
2. Izvorišnom uređaju se ne šalje potvrda prijema, što je znak da okvir treba da se ponovo pošalje.
3. Paket se prosleđuje višim slojevima koji će pokušati prepoznaju i iskoriste što više informacija.
4. Generiše se Jam signal.
5. Ništa od ponuđenog.
6. Izvorišnom uređaju se šalje poruka o grešci, što je znak da okvir treba da se ponovo pošalje.
7. Ako je greška samo na jednom bitu, paket se rekonstruiše na osnovu FCS polja iz okvira.

Pitanje 14

Šta u sledećim slučajevima predstavlja jedan kolizioni domen?

1. Jedan ili više koaksijalnih Ethernet segmenata međusobno povezanih ripiterima.
2. Jedan ili više međusobno povezanih Ethernet svičeva, sa svim povezanim uređajima.
3. Jedan ili više međusobno povezanih Ethernet habova, sa svim povezanim uređajima.
4. Ništa od ponuđenog.
5. Half-duplex veza između računara i sviča.
6. Jedan ili više koaksijalnih Ethernet segmenata međusobno povezanih bridževima.

Pitanje 15

U kojim će slučajevima Ethernet mrežna kartica da prihvati okvir i prosledi ga višem sloju?

1. Kada se prepozna Ethernet identifikator u polju protocol type u zaglavlju okvira.
2. Kada je mrežna kartica povezana direktno na svič.
3. Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) odgovara MAC adresi mrežne kartice.
4. Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) ima sve jedinice.
5. Kada je mrežna kartica povezana direktno na hab.
6. Kada pristigne okvir u čijem zaglavlju odredišna adresa (destination address) ima sve nule.

Pitanje 16

Zašto se uvodi minimalna veličina Ethernet okvira?

1. Da se obezbedi dovoljno vremena da se uvek detektuje kolizija.
2. Da bi se uvek izbegla kolizija.
3. Da bi imali dovoljno podataka za generisanje FCS polja i sprovođenje kontrole greške.
4. Zbog smanjenja mogućnosti nastanka kolizije.
5. Da bi podržali brodcast prenos okvira.
6. Zbog veličine zaglavlja paketa na višim nivoima.

Pitanje 17

Zbog čega se ograničava maksimalno rastojanje između dva krajnja uređaja (ukupan broj segmenata u nizu), u jednom Ethernet kolizionom domenu?

1. Ništa od ponuđenog.
2. Zbog slabljenja signala.
3. Zbog podrške brodkast saobraćaja.
4. Zbog detekcije kolizije.
5. Zbog izbegavanja kolizije.
6. Zbog smanjenja opterećenja mreže usled kolizije.

Pitanje 18

(Septembar 2021.) Čemu služi preambula u Ethernet okvira?^[sic]

1. Da se ostavi mogućnost za nastanak kolizije u delu okvira koji ne prenosi korisne podatke.
2. Ništa od ponuđenog.
3. Da se omogući dovoljni^[sic] informacija za računanje CRC funkcije.
4. Da se popuni okvir do minimalne veličine.
5. Da mrežna kartica sinhronizuje vreme odabiranja ostalih bita iz okvira.

Pitanje 19

Šta je backoff algoritam?

1. Algoritam koji se koristi pri reemitovanju okvira koji su bili u koliziji.
2. Algoritam kontrole greške na nivou bita, čiji se rezultat stavlja na kraj okvira.
3. Algoritam generisanja JAM signala.
4. Algoritam obaveštavanja višeg sloja da je došlo do kolizije, čime se signalizira da se smanji brzinu emitovanja paketa.
5. Algoritam kojim se detektuje kolizija.

Pitanje 20

Okvir koji je emitovan na Ethernet koaksijalni segment (10BASE2, 10BASE5), pomoću odgovarajućih uređaja može neizmenjen da se prosledi na optički FastEthernet segment (100BASE-FX).

• Tačno
• Netačno

Pitanje 21

Čemu služi poslednje polje u Ethernet okviru?

1. Za detekciju i ispravljanje greške.
2. Za sinhronizaciju izmedu svih uređaja u jednom kolizionom domenu.
3. Za označavanje protokola višeg nivou.
4. Za detekciju greške.

Pitanje 22

Koja od sledećih vrsta adresa Ethernet uređaja može da se koristi za komunikaciju sa više od jednog uređaja istovremeno?

1. Adresa na mrežnoj kartici (burned-in).
2. Unikast.
3. Brodkast.
4. Multikast.
5. Softverska adresa.

Pitanje 23

Da li na half-duplex point-to-point vezi može da dođe do kolizije?

1. Ne postoji point-to-point sa half-duplex.
2. Da, zato sto je isti kolizioni domen.
3. Ne, zato sto ima Collision Avoidance.

Pitanje 24

Koji uređaji ili protokoli podržavaju full-duplex režim prenosa podataka?

1. PPP.
2. Habovi, ali samo po optičkim vlaknima.
3. Habovi
4. Svičevi.
5. WLAN.

Pitanje 25

(April 2023.) Šta se desi kada backoff algoritam prođe 16. iteraciju?

1. Šalje se JAM signal.
2. Javlja se greška višem sloju.
3. ...
4. Ništa od navedenog.

Pitanje 26

(April 2023.) Šta će svič uraditi ako primi Ethernet paket koji na početku ima 48b jedinica:

1. Paket će da odbaci, jer je došlo do greške.
2. Paket će da prosledi višem sloju, u slučaju da nije došlo do greške.
3. Ništa od ponuđenog.
4. Nije moguće da se to desi.
5. Paket će da odbaci, bez čitanja njegovog daljeg sadržaja.

Pitanje 27

(April 2023.) Kolika je veličina Ethernet okvira (u bajtovima) za podatak veličine 32 bajta, bez Preambule i FCS. Brzina prenosa je 100 Mbps.

Odgovor: 64

Objašnjenje: Minimalna veličina podatka je 46B, pa će se 32 dopuniti do 46 (padding). To sabiramo sa 18B (zaglavlje i potpis bez Preambule i FCS) i dobijamo 64B.

Habovi

Pitanje 1

Šta bi se desilo kada bi se habovi u mreži povezali u petlju?

1. Mreža bi ispravno funkcionisala, jer bi STP protokol ukinuo petlju.
2. Samo broadcast okviri bi neograničeno dugo kružili u petlji.
3. Svi okviri bi neograničeno dugo kružili u petlji.
4. Svi okviri bi kružili u petlji tačni određeni broj ciklusa (Time To Live) nakon čega bi se odbacili.

Pitanje 2

Šta je odlika habova?

1. Detektuju koliziju.
2. Prepoznaju okvire koji su primljeni sa bar jednim pogrešnim bitom.
3. Gledaju samo zaglavlje okvira.
4. Ne gledaju sadržaj okvira.
5. Pristigle okvire prosleđuju na sve ostale portove.

Pitanje 3

Habovi dele mrežu na različite kolizione domene.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 4

Habovi ne zahtevaju konfigurisanje MAC adresa.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 5

Habovi omogućavaju full-duplex prenos okvira, samo ako su povezani kablovima kategorije 5e ili više kategorije.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 6

Veza svakog računara na hab predstavlja poseban kolizioni domen.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 7

Svi portovi haba moraju da budu iste brzine.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 8

(April 2023.) Ako povežemo dva haba dvema paralelnim vezama, šta će se desiti?

1. Veza se neće uspostaviti.
2. Veza će se uspostaviti, ali će doći do kruženja paketa.
3. Veza će se uspostaviti i mreža će raditi normalno.

Svičevi

Pitanje 1

Kako se zove najbrža tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča?

1. Half-Duplex.
2. Store and Forward.
3. Full-Duplex.
4. Cut-Through.
5. Fragment-Free.
6. Express forwarding.

Pitanje 2

Kako se zove najsporija tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča?

1. Fragment-Free.
2. Half-Duplex.
3. Full-Duplex.
4. Express forwarding.
5. Store and Forward.
6. Cut-Through.

Pitanje 3

Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvir čiju odredišnu adresu nema u svojoj tabeli?

1. Blocking
2. Learning
3. Filtering
4. Forwarding
5. Ništa od ponuđenog.
6. Aging
7. Flooding

Pitanje 4

Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čija se izvorišna i odredišna adresa nalaze u tabeli sviča, gde imaju istu oznaku porta?

1. Aging
2. Flooding
3. Filtering
4. Forwarding
5. Learning
6. Blocking
7. Ništa od ponuđenog.

Pitanje 5

Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čija se izvorišna i odredišna adresa nalaze u tabeli sviča, gde imaju različitu oznaku porta?

1. Aging
2. Blocking
3. Forwarding
4. Filtering
5. Flooding
6. Learning
7. Ništa od ponuđenog.

Pitanje 6

Koji karakterističan proces sprovodi svič kada primi okvira čiju izvorišnu adresu nema u svojoj tabeli?

1. Forwarding
2. Learning
3. Blocking
4. Filtering
5. Flooding
6. Aging
7. Ništa od ponuđenog.

Pitanje 7

Kojom tehnikom se može povećati brzina prenosa na vezi između dva sviča koji imaju sve portove iste brzine?

1. Rapid Spanning Tree.
2. Multilink.
3. VLAN.
4. PortFast.
5. EtherChannel.
6. Fast-Forward.

Pitanje 8

Mogućnost prilagođavanja brzine prenosa (10/100/1000 Mbps) po point-to-point vezi na svičevima zove se:

1. Back-off.
2. Asymmetry Link Control
3. Full-Duplex.
4. To nije omogućeno, jer bi se time narušili uslovi detekcije kolizije.
5. Half-Duplex.
6. Auto-Negotiation

Pitanje 9

Šta je zajedničko i za habove i za svičeve?

1. Podržavaju Spanning Tree protokol.
2. Dele mrežu na različite kolizione domene.
3. Rade najviše na 1. nivou.
4. Rade na 2. nivou.
5. Ništa od ponuđenog.

Pitanje 10

Šta rade svičevi prilikom prosleđivanja Ethernet okvira?

1. Menjaju polje za kontrolu greške.
2. Smanjuju polje TTL za jedan.
3. U odredišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sledećeg sviča ili krajnji uređaj na koji se okvir šalje.
4. Ne menjaju Ethernet okvir.
5. U izvorišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sviča na koji se okvir prosleđuje.
6. U izvorišnu adresu postavljaju MAC adresu porta sviča na koji je okvir stigao.

Pitanje 11

Šta radi svič kada primi okvir za koji nema podatak o odredišnoj adresi u svojoj tabeli?

1. Pokreće proces kovergencije u Spanning Tree protokolu.
2. Prosleđuje isti okvir na ostale portove.
3. Odbacuje okvir i izvorišnom uređaju vraća poruku o grešci.
4. Šalje novi okvir sa broadkast adresom i čeka odgovor od uređaja čija se adresa zahteva.
5. Odbacuje poruku bez obaveštavanja izvorišnog uređaja o nastaloj grešci.

Pitanje 12

Šta se dešava ako dva okvira istovremeno pristignu na različite ulazne portove sviča i treba da se proslede na različite izlazne portove?

1. Jedan okvir mora da sačeka da se drugi okvir prenese u celini.
2. Okviri se nezavisno prosleđuju, samo ako se koristi Store-And-Forward tehnika.
3. Oba okvira se odbacuju i dolazi do retransmisije.
4. Okviri se nezavisno prosleđuju, ali ne sme da se koristi Cut-Through tehnika.
5. Okviri se nezavisno prosleđuju.

Pitanje 13

Šta se dešava kada se na portu sviča uključi opcija PortFast?

1. Port ne učestvuje u STP konvergenciji.
2. Na portu se uspostavlja Full-Duplex režim rada.
3. Sprovodi se tehnika prosleđivanja paketa sa najmanjim kašnjenjem.
4. Uspostavlja se najveća moguća brzina koju podržavaju obe strane.
5. Na portu se uspostavlja Trunk veza.

Pitanje 14

Zašto se kaže da svičevi rade u "transparentnom" modu?

1. Zato što podržavaju Spanning Tree protokol koji je transparentan u odnosu na druge uređaje.
2. Zato što ostali uređaji ne znaju za postojanje svičeva.
3. Zato što svičevi ne znaju za postojanje ostalih uređaja.
4. Zato što se međusobno mogu povezati svičevi različitih proizvođača.
5. Zato što rade na nivou.

Pitanje 15

Kako se zove tehnika prosleđivanja okvira sa ulaznog na izlazni port sviča koja omogućava proveru greške?

1. Fragment-Free.
2. Half-Duplex.
3. Full-Duplex.
4. Store and Forward.
5. Cut-Through.

Pitanje 16

Svaki port sviča, tj. segment koji on čini, je poseban kolizioni domen.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 17

Šta radi svič kada primi brodkast okvir?

1. Forwarding.
2. Flooding.
3. Filtering.
4. Learning.
5. Odbacuje okvir.

Pitanje 18

Da bi se računar povezao na FastEthernet svič, mora se konfigurisati MAC adresa porta sviča na koji je uređaj povezan.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 19

(April 2023.) Ako između dva sviča stavimo još jednu vezu, šta će se desiti?

1. Oba porta (veze) će postati neaktivni.
2. Svičevi će raditi, ali će paketi između njih kružiti večno.
3. Svičevi će raditi normalno.

STP

Pitanje 1

Kako se naziva port na sviču koji na nivou segmenta oglašava BPDU pakete sa najmanjom vrednosti Path Cost?

1. Blocked port.
2. Learning port.
3. Listening port.
4. Fast port.
5. Root port.
6. Designated port.

Pitanje 2

(Septembar 2021.) Kako se naziva port koji od svih portova na sviču prima najmanju vrednost Path Cost atributa u BPDU porukama?

1. Root port.
2. Designated port.
3. Fast port.
4. Listening port.
5. Blocked port.

Pitanje 3

Koja je osnovna uloga Spanning Tree protokola?

1. Povezivanje više habova.
2. Omogućavanje VLAN-ova.
3. Povezivanje više kolizionih domena.
4. Sprečavanje gubitka paketa.
5. Povezivanje više svičeva.
6. Onemogućavanje nastanka petlji.
7. Sprečavanje kolizije.

Pitanje 4

Šta je tačno za STP blokirane portove (BP)?

1. BP portovi blokiraju celokupni dolazni i odlazni saobraćaj.
2. Šalju se samo BPDU poruke.
3. BP portovi blokiraju sav dolazni saobraćaj, osim BPDU poruka.
4. BP portovi blokiraju sav odlazni saobraćaj.
5. BP portovi blokiraju sav dolazni saobraćaj.
6. Kroz BP portove normalno se prihvata sav dolazni saobraćaj, ali se ništa ne šalju.

Pitanje 5

Šta je tačno za STP designated portove (DP)?

1. Svič može da ima samo jedan DB port.
2. Linkovi sa DP uvek pripadaju STP stablu.
3. Paketi koji iz sviča izlaze na DP portove se udaljavaju od root sviča.
4. Svi portovi root sviča su DP.
5. Paketi koji iz sviča izlaze na DP se približavaju root sviču.
6. Predstavljaju portove koji primaju samo BPDU pakete.
7. Predstavljaju portove koji šalju samo BPDU pakete.

Pitanje 6

Šta je tačno za STP root portove (RP)?

1. RP portovi primaju samo BPDU pakete.
2. Root svič nema RP portove.
3. Jedan svič može da ima više RP portova u jednom STP stablu.
4. Paketi koji iz sviča izlaze na RP udaljavaju se od root sviča.
5. RP portovi šalju samo BPDU pakete.
6. RP su portovi na root sviču.
7. Paketi koji iz sviča izlaze na RP približavaju se root sviču.
8. Linkovi sa RP uvek pripadaju STP stablu.

Pitanje 7

Koji je osnovni nedostatak Spanning Tree protokola?

1. Nema podrške za VLAN-ove.
2. Mogucnost pojave petlji.
3. Spora konvergencija.
4. Mogućnost pojave kolizije.

Pitanje 8

Habovi podržavaju (sprovode) Spanning Tree protokol.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 9

Port na sviču koji je na nivou segmenta bliži root sviču je:

1. Root port.
2. Designated port.
3. Blocked port.

Pitanje 10

(April 2023.) Ako prikačimo svič na port na kome je aktiviran BPDU guard, šta će se desiti sa portom?

1. Ne znamo jer zavisi od ostatka mreže.
2. Port će postati RP.
3. Port će postati neaktivan.
4. Port će postati DP.

Pitanje 11

(April 2023.) Kad na nekom portu sviča aktiviramo PortFast, koje od navedenih situacija mogu da se dogode?

1. Prelazak iz Forwarding u Blocking
2. Prelazak iz Blocking u Learning
3. Prelazak iz Forwarding u Learning
4. Prelazak iz Blocking u Listening
5. Prelazak iz Forwarding u Listening
6. Prelazak iz Blocking u Forwarding

Pitanje 12

(April 2023.) Posmatra se veza izmedju 2 sviča. Šta postaje port koji prima manju vrednost Path Cost-a u BPDU poruci?

1. Designated port
2. Multilink port
3. Blocking port
4. Root port

Pitanje 13

(April 2023.) Ako unosimo svič u mrežu ali ne želimo da on postane root svič, potrebno je da:

1. Našem sviču smanjimo STP prioritet.
2. Nekom drugom sviču povećamo STP prioritet.
3. Nekom drugom sviču smanjimo STP prioritet.
4. Nije moguće uraditi.

VLAN

Pitanje 1

Kada se informacija o VLAN-u prenosi u L2 okviru?

1. Prenosi se i po Access linku i po Trunk linku.
2. Kada se okvir prenosi po Access linku.
3. Kada se okvir prenosi do rutera.
4. Kada se okvir prenosi po Trunk linku.
5. Ne prenosi se u okviru ved se konfiguriše na sviču.

Pitanje 2

Šta je Trunk Link?

1. Više paralelnih fizičkih veza između svičeva koje se tretiraju kao jedna logička veza.
2. Veza između svičeva koja pripada jednom VLAN-u.
3. Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri iz različitih VLAN-ova.
4. Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri iz istog VLAN-na.
5. Veza koja je uspostavljena preko Auto-Negotiation opcije.
6. Veza između svičeva po kojoj se prenose okviri na brzini većoj od ostalih veza.

Pitanje 3

Šta je od sledećeg tačno za VLAN-ove?

1. Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju na L2 nivou, ako su povezani preko više svičeva.
2. Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju na L2 nivou samo ako su povezani preko istog sviča.
3. Za komunikaciju između dva uređaja na istom VLAN-u, mora se koristiti ruter.
4. Uređaji iz različitih VLAN-ova mogu da komuniciraju samo preko rutera.
5. Uređaji iz istog VLAN-a mogu da komuniciraju na L2 nivou, čak iako su povezani preko više svičeva.
6. Jedan VLAN se može postaviti samo na jednom sviču.

Pitanje 4

(Septembar 2021.) Šta važi za Ethernet okvire koji se sa Access Linka prosleđuje na Trunk Link?

1. Ništa od ponuđenog.
2. Okvir se enkapsuliraju^[sic] u novi okvir (tunneling).
3. Okvir se ne menja.
4. Veličina okvira se povećava.
5. Iz okvira se uklanjaju pojedina polja.
6. U okviru se menjaju pojedina polja.

Pitanje 5

Šta važi za okvire koji se sa Trunk Linka prosleđuje na Access Link?

1. U okviru se menjaju pojedina polja.
2. U okvir se dodaju nova polja.
3. Veličina okvira se smanjuje.
4. Ništa od ponuđenog.
5. Okvir se ne menja.
6. Enkapsuliraju se u nove okvire (tunneling)

Pitanje 6

Šta se dešava sa MAC adresama iz zaglavlju L2 okvira prilikom rutiranja iz jednog VLAN-a u drugi VLAN na istom fizičkom (trank) interfejsu rutera?

1. Ne menja se ni izvorišna i ni odredišna MAC adresa.
2. Menja se samo odredišna MAC adresa, dok izvorišna MAC adresa ostaje ista.
3. Odredišna MAC adresa postaje izvorišna adresa u novom okviru.
4. Izvorišna MAC adresa postaje odredišna adresa u novom okviru.
5. Menja se samo izvorišna MAC adresa, dok odredišna MAC adresa ostaje ista.

Pitanje 7

Šta važi za izvorišnu i odredišnu IP adresu u zaglavlju IP paketa prilikom njegovog rutiranja iz jednog VLAN-a u drugi VLAN na istom fizičkom (trank) interfejsu rutera?

1. Ništa od ponuđenog.
2. Menja se samo izvorišna IP adresa.
3. Izvorišna i odredišna IP adresa pripadaju istoj IP mreži.
4. Izvorišna i odredišna IP adresa menjaju mesta.
5. Navedeni slučaj nije moguć.
6. Menja se samo odredišna IP adresa.
7. Izvorišna i odredišna IP adresa ostaju iste.

Pitanje 8

(April 2023.) Kada se paket prenese sa jednog trunk linka na drugi, šta će se desiti:

1. Paket će se povećati.
2. Ništa se neće promeniti.
3. Paket će se smanjiti.

Pitanje 9

(April 2023.) Svi paketi koji prolaze kroz LAN moraju da prođu kroz root switch:

1. Tačno
2. Netačno

Pitanje 10

(April 2023.) Ako preko LAN 1 uređaja A pošaljemo paket veličine 1234B, a šaljemo ga uređaju B na istom LAN preko trunk veze, kolika će biti veličina okvira na trunk linku?

1. 1230
2. 1234
3. 1238
4. Ne znamo.

WLAN

Pitanje 1

Kako se obavlja komunikacija između uređaja A i B u WLAN mreži u infrastrukturnom modu rada?

1. Svi paketi između A i B se prenose preko Access Point uređaja osim JAM paketa koji se prenosi direktno do svih uređaja ako nastane kolizija.
2. Samo broadkast paketi između A i B se prenose poreko Access Point uređaja.
3. Svi paketi između A i B se prenose poreko Access Point uređaja.
4. Uređaji A i B se najpre registruju na mrežu preko Access Point uređaja, a zatim direktno razmenjuju pakete.

Pitanje 2

Koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi se obezbedio roming između više Access Point (AP) uređaja?

1. AP čije se delovi preklapaju moraju da imaju različite frekvencije.
2. Svi AP uređaji moraju da imaju različite frekvencije.
3. Svi AP uređaji moraju da podržavaju VLAN-ove.
4. Svaki mobilni uređaj mora da ima svoju nezavisnu fekvenciju.
5. Svi AP moraju da imaju iste frekvencijske kanale.
6. SSID mora da bude isti na svim AP.

Pitanje 3

Šta je "Service Set Identifier" u WLAN mreži?

1. Password koji se dodeljuje svakom uređaju u WLAN mreži.
2. Tekstualni naziv Access Point uređaja.
3. Identifikacija protokola koji se koristi u mreži i služi zbog provere kompatibilnosti.
4. Tekstualni ključ za pristup WLAN mreži.
5. Binarni ključ za pristup WLAN mreži.
6. Tekstualni naziv WLAN mreže.

Pitanje 4

Šta je tačno od sledećeg vezano za bežične LAN mreže (WLAN)?

1. U WLAN mreži može doći do kolizije.
2. U WLAN mreži ne može doći do kolizije.
3. Format WLAN okvira je isti kao format Ethernet okvira.
4. Format WLAN okvira je isti kao format Ethernet okvira, ali se menja samo izvorišna MAC adresa kada okvire prelazi sa jedne mreže na drugu.
5. Format WLAN okvira je različit od formata Ethernet okvira.
6. WLAN mreže se ne mogu povezati na Ethernet mreže.

Pitanje 5

(Septembar 2021.) Šta je tačno za koliziju u WLAN mreži?

1. U WLAN mreži se detektuje kolizija stalnim praćenjem stanja na medijumu
2. Uređaj koji je detektovao koliziju šalje poseban okvir koji označava koliziju.
3. Access Point uređaj šalje poseban okvir koji označava koliziju.
4. U WLAN mreži ne može da nastane kolizija, jer se koristi metod izbegavanja kolizije (CSMA/CA)
5. Kolizija se podrazumeva da se desila ako ne stigne potvrda za poslati okvir.

Pitanje 6

Šta je tačno za uređaje u WLAN mrežama?

1. Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji ne mogu da znaju kada će on da se oslobodi.
2. Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi, jer svaki uređaj dobija fiksni vremenski interval za prenos podataka.
3. Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi, jer Access Point obaveštava sve uređaje o tome.
4. Ako je deljeni medijum trenutno zauzet, uređaji znaju kada će da se oslobodi na osnovu informacija iz okvira koji se trenutno prenosi.

Pitanje 7

Šta je tačno za WLAN i koliziju?

1. Kolizija se detektuje tokom slanja okvira.
2. Kolizija se rešava na isti način kao kod Ethernet mreža.
3. Ne postoji kolizija kod WLAN mreža.
4. Kolizija se ne može detektovati tokom slanja okvira.

Pitanje 8

Šta je tačno za WLAN mreže?

1. U WLAN mreži ne može da dođe do kolizije, jer se koristi algoritam izbegavanja kolizije (Colission Avoidance).
2. U WLAN mreži ne može da dođe do kolizije, jer se koriste različite frekvencije za svaki uređaj.
3. U WLAN mreži može da dođe do kolizije, samo ako se ne koristi full-duplex režim rada.
4. U WLAN mreži može da dođe do kolizije.
5. U WLAN mreži može da dođe do kolizije, ali se primljeni paketi mogu uspešno rekonstruisati korišćenjem CSMA/CA algoritma.

Pitanje 9

Šta predstavlja pojam SSID?

1. Signalizacioni protokol za komunikaciju Access Point uređaja i ostalih učesnika u mreži.
2. Ključ za pristup WLAN mreži.
3. Naziv WLAN mreže.
4. Sigurnosni protokol za prijavljivanje na WLAN mrežu.
5. Identifikaciju servisa koji se nude korisnicima.

Pitanje 10

Jedna WLAN mreža može da se podeli na više udaljenih Access Point uređaja.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 11

Na jednom Access Point uređaju može da se postavi više mreža sa različitim vrednostima SSID polja.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 12

(Septembar 2021.) Na šta se odnosi pojam Network Allocation Vector?

1. Vektor prostiranja radio talasa koji prenose okvire u WLAN mrežama.
2. Mehanizam anuliranja šuma na Access Point uređaju pri prijemu jednog istog signala koji pristižu iz različitih pravaca usled refleksije.
3. Rezervacija frekvencijskog kanala za korišćenje od strane uređaja u WLAN mrežama.
4. Mehanizam procena^[sic] i oglašavanja vremena zauzeća medijuma u bežičnim LAN mrežama.
5. Mehanizam koji obezbeđuje preuzimanje korisnika sa jednog Access Point uređaja na drugi bez gubitka WLAN veze.
6. Skup informacija koje se prenose prilikom učlanjivanja u WLAN mrežu.
7. Mehanizam procene i oglašavanja vremena zauzeća medijuma kod Ethernet kolizionih domena.

Pitanje 13

Koja je uloga Access Point uređaja u WLAN mreži?

1. Access Point uređaj služi samo za prenos potvrda prijema u WLAN mreži.
2. Access Point uređaj služi samo za kontrolne funkcije u mreži, kao što je učlanjivanje i raskidanje veze.
3. Access Point uređaj prenosi sve okvire u WLAN mreži.
4. Access Point uređaj prenosi samo okvire koje izlaze iz WLAN mreže.

Pitanje 14

Šta je tačno od sledećih tvrdnji vezanih za CSMA/CD algoritam?

1. Algoritam radi samo za dva direktno povezana uređaja.
2. Algoritam sprečava da dođe do kolizije.
3. Algoritam prepoznaje koliziju i uspeva da rekonstruiše okvire koji učestvuju u koliziji.
4. Uređaji čiji su okviri prouzrokovali koliziju čekaju slučajno izabrani vremenski interval i reemituju okvire.
5. Uređaji će neograničeno pokušavati da šalju isti okvir ukoliko dolazi do učestale kolizije.
6. Algoritam dozvoljava koliziju, ali definiše kako se ona prepoznaje i razrešava.

Pitanje 15

Šta je tačno za WLAN mreže?

1. Uređaji povezani na Access Point u jednoj WLAN mreži koriste istu frekvenciju.
2. Uređaji u jednoj WLAN mreži koriste jednu frekvenciju za slanje, a drugu za prijem podataka.
3. Uređaji u jednoj WLAN mreži koriste različite frekvencije da bi mogli međusobno da komuniciraju.

Pitanje 16

Kako se detektuje kolizija, ako se ona javi u WLAN mrežama?

1. Izostankom poruke koja potvrđuje prijem okvira.
2. Emituje se posebna poruka po drugom (kontrolnom) kanalu.
3. Kolizija se ne može detektovati, ved se izbegava.
4. Kolizija ne može da se javi u WLAN mrežama.
5. JAM signal se emituje od strane Access Point uređaja.

WAN

Pitanje 1

Koji uređaj je potrebno obezbediti na strani korisnika kada se koristi digitalna serijska veza?

1. CSU/DSU uređaj
2. Voice-band modem
3. DSL modem
4. Digitalni modem
5. Kablovski modem

HDLC

HDLC se nekada predavao na predmetu, ali se više ne predaje. Ranija pitanja iz ove oblasti mogu se naći na starijoj verziji stranice.

PPP

Pitanje 1

Šta je tačno za NCP (Network Control Protocol) podsloj PPP protokola?

1. Ništa od ponuđenog.
2. Služi za ostvarivanje opcionih funkcija PPP protokola
3. Za svaki protokol višeg nivoa postoji posebna NCP instanca
4. Služi za uspostavljanje PPP veze
5. Služi za logičku realizaciju PPP protokola

Pitanje 2

Multilink opcija podrazumeva povezivanje dva uređaja sa dve nezavisne PPP veze, po jedna u svakom smeru.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 3

(Septembar 2021.) Multilink opcija PPP protokola omogućava povezivanje jednog uređaja sa više udaljenih uređaja.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 4

Na jednom habu se može definisanti više VLAN-a koji će nezavisno da rade.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 5

PPP protokol prenosi podatke IP nivoa.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 6

PPP protokol sadrži mehanizam za detekciju greške na nivou svakog okvira.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 7

PPP veza se u potpunosti raskida kada se zatvori IPCP sesija na nivou NCP podsloja.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 8

Multilink opcija se odnosi na povezivanje dva uređaja preko više među-uređaja i linkova u nizu.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 9

(April 2023.) Svaki paket PPP protokola sadrži informacije trećeg sloja.

• Tačno
• Netačno

IP

Pitanje 1

Fragmentirani IP paket se rekonstruiše (spaja)?

1. Na L2 sloju prvog rutera na putu koji može da propusti originalnu veličinu paketa.
2. Na aplikativnom sloju odredišnog uređaja.
3. Na IP sloju prvog sledećeg rutera.
4. Na IP sloju prvog rutera na putu koji može da propusti originalnu veličinu paketa.
5. Na IP sloju odredišnog uređaja.
6. Na L2 sloju odredišnog uređaja.

Pitanje 2

Fragmentirani IP paket se?

1. Može ponovo fragmentirati, samo ako je resetovan more-fragment flag.
2. Može ponovo fragmentirati.
3. Može ponovo fragmentirati, samo ako je setovan more-fragment flag.
4. Ne može ponovo fragmentirati.

Pitanje 3

Kada nastaju uslovi za fragmentaciju IP paketa?

1. Prilikom load-balancinga.
2. Kada paket treba da prođe kroz interfejs rutera malog kapaciteta (bitske brzine).
3. Kod slanja broadkast paketa.
4. Kada je IP paket veći od MTU vrednosti.

Pitanje 4

Kako se prepoznaje IP paket koji je nastao fragmentacijom?

1. Ako polje 'fragment offset' ima vrednost nula.
2. Ako su i 'more fragment flag' i 'fragment offset' polja različita od nule.
3. Ako je barem jedno od polja 'more fragment flag' i 'fragment offset' različito od nule.
4. Ako je polje 'fragment offset' različito od nule.
5. Ako je polje 'more fragment flag' različito od nule.
6. Ako barem jedno od polja 'more fragment flag' i 'fragment offset' ima vrednost nula.
7. Ako polje 'more fragment flag' ima vrednost nula.

Pitanje 5

Kako se realizuje komanda ping?

1. Prenošenjem ICMP poruke u Layer 2 okviru.
2. Prenošenjem ICMP poruke kroz route update poruke.
3. Prenošenjem ICMP poruke u na brodkast adresu.
4. Prenošenjem ICMP poruke na multikast adresu.
5. Prenošenjem ICMP poruke u Layer 3 paketu.

Pitanje 6

Koja polja IP zaglavlja kod fragmentiranih paketa imaju iste vrednosti kao i kod originalnog IP paketa?

1. Identifikacija paketa.
2. Don't fragment flag.
3. Fragment offset.
4. MAC adresa izvorišta.
5. More fragment flag.
6. MAC adresa odredišta.
7. IP adresa izvorišta.

Pitanje 7

Koje su karakteristike IP protokola?

1. IP paketi se prenose do odredišta u istom redosledu.
2. Svaki primeljeni paket se potvrđuje ICMP paketom.
3. Redosled pristiglih IP paketa ne mora da bude isti kao i redosled po kome su poslati.
4. Format IP paketa ne zavisi od protokola drugog nivoa.
5. Svaki primeljeni paket se potvrđuje novim IP paketom.
6. Prosleđivanje IP paketa do odredišta nije garantovano.

Pitanje 8

Šta je tačno za fragmentaciju IP paketa?

1. Fragmentirani paketi se nezavisno prenose do različitih odredišta.
2. Fragmentirani paketi se prenose po istom putu do istog odredišta.
3. Predstavlja deljenje jednog IP paketa kod load-balancing-a.
4. Fragmentirani paketi nisu IP paketi.
5. Fragmentirani paketi se nezavisno prenose do istog odredišta.

Pitanje 9

Šta od ponuđenog važi za brodkast domen?

1. Brodkast domen se ne završava na svičevima.
2. Brodkast domen se završava na ruterima.
3. Brodkast domen se završava na svičevima.
4. Brodkast domen se ne završava na ruterima.

Pitanje 10

Šta označava vrednost 120 u polju 'fragment offset'?

1. Data polje sadrži podatke koji počinju od 960. bajta podataka originalnog IP paketa.
2. Data polje sadrži 120 bajtova podataka originalnog IP paketa.
3. Data polje sadrži 960 bajtova podataka originalnog IP paketa.
4. IP paket predstavlja 120. paket u niz.
5. Data polje sadrži podatke koji počinju od 120. bajta podataka originalnog IP paketa.

Pitanje 11

Šta predstavlja rezultat komande traceroute u slučaju kada nisu iste putanje odlaznog i dolaznog saobraćaja?

1. Greška, jer se ne dobija konzistentan rezultat.
2. Spisak rutera na putu od posmatranog uređaja do odredišta i nazad po drugoj putanji ('round trip path').
3. Spisak rutera na putu od odredišta do posmatranog uređaja.
4. Spisak rutera na putu od posmatranog uređaja do odredišta.

Pitanje 12

Šte radi uređaj kada treba da pošalje IP paket drugom uređaju na istoj LAN mreži, a nema njegovu MAC adresu?

1. IP paket se šalje default gateway uređaju koji će da prosledi IP paket do odredišta.
2. IP paket se odbacuje.
3. IP paket se enkapsulira u ARP paket.
4. Šalje ARP upit (ARP request).

Pitanje 13

Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.252.0 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: 122.42.147.254/22

Pitanje 14

Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.192 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: 122.42.145.126/26

Pitanje 15

Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.224 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: 122.42.145.94/27

Pitanje 16

Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 122.42.145.73 i masku 255.255.255.240 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: 122.42.145.78/28

Pitanje 17

Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.252.0 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: 136.92.19.254/22

Pitanje 18

Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.192 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: 136.92.18.190/26

Pitanje 19

Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.224 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: 136.92.18.190/27

Pitanje 20

Koja je poslednja IP adresa koja se može dodeliti računaru u mreži gde default gateway ima adresu 136.92.18.169 i masku 255.255.255.240 (uneti u obliku "a.b.c.d/n")?

Odgovor: 136.92.18.174/28

Pitanje 21

Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 10.20.30.40/21?

Odgovor: 10.20.24.1

Pitanje 22

Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 110.120.130.140/26?

Odgovor: 110.120.130.129

Pitanje 23

Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 140.150.160.170/27?

Odgovor: 140.150.160.161

Pitanje 24

Koja je najmanja raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 40.50.60.70/28?

Odgovor: 40.50.60.65

Pitanje 25

Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 10.20.30.40/21?

Odgovor: 10.20.31.254

Pitanje 26

Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 110.120.130.140/26?

Odgovor: 110.120.130.190

Pitanje 27

Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 140.150.160.170/27?

Odgovor: 140.150.160.190

Pitanje 28

Koja je najveća raspoloživa host adresa u mreži gde postoji adresa 40.50.60.70/28?

Odgovor: 40.50.60.78

Pitanje 29

Koja je poslednja host IP adresa raspoloživa u mreži 10.20.30.0/24 (uneti u oznaci a.b.c.d./n)?

Odgovor: 10.20.30.254/24

Pitanje 30

(Jun 2018.) Da li u nekoj LAN mreži adresa default gateway i nekog računara mogu da pripadaju različitim mrežnim adresama?

1. Da
2. Ne

Pitanje 31

IP protokol obaveštava pošiljaoca za svaki isporučeni IP paket.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 32

IP protokol ne zavisi od fizičkog medijuma.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 33

Vreme isporuke svakog IP paketa je garantovano.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 34

Na osnovu čega ruter zna kojem originalnom IP paketu pripada fragmentirani IP paket?

1. More Fragment flega.
2. Fragment Offset polja.
3. More Fragment flega i Fragment Offset polja.
4. Ništa od ponuđenog.

Pitanje 35

Vodeći bitovi IP adrese klase B su 10.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 36

Koliko host IP adresa je raspoloživo u mreži 10.20.30.0/24?

Odgovor: 254

Pitanje 37

Šta nam kazuje rezultat komande traceroute?

1. Spisak rutera na putu od odredišta do našeg uređaja.
2. Spisak rutera na putu do odredišta.
3. Spisak ruta na posmatranom uređaju.
4. Ruting tabelu na ruterima.

Rutiranje

Pitanje 1

(Septembar 2021.) Čemu služe ruting protokoli?

1. Da se podrže višestruke putanje.
2. Da ruteri nauče gde se nalazi koja IP mreža.
3. Da rutiraju pakete.
4. Za nalaženje default gateway uređaja.

Pitanje 2

Kako ruting protokoli tretiraju više puteva do neke mreže?

1. Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a ostale označavaju kao unreachable u ruting tabeli.
2. Sprovode load balancing po svim putanjama srazmerno vrednosti metrike.
3. Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a sve upisuju u ruting tabelu.
4. Koriste samo najoptimalnije puteve po određenoj metrici, a ostale odbacuju.

Pitanje 3

Koje osnovne podatke sadrži svaki red u ruting tabeli?

1. Mrežna IP adresa sa maskom.
2. Vreme upisa u ruting tabelu.
3. IP adresa susednog rutera na zajedničkom linku.
4. Mrežna IP adresa bez maske.
5. Default gateway za pripadajuću mrežnu adresu.
6. MAC adresa susednog rutera na zajedničkom linku.
7. Default ruta.

Pitanje 4

Šta je od ponuđenog tačno za classless ruting protokole?

1. Ne koriste metriku.
2. Ne podržavaju default rute.
3. Ne prenose mreže koje pripadaju A, B i C klasama.
4. Ne podržavaju load balancing.
5. Ne podržavaju mrežne adrese.
6. U svojim porukama prenose IP adresu mreže i masku.

Pitanje 5

Šta je posledica 'load balancing' osobine ruting protokola?

1. Da ruting tabela može da ima više mrežnih adresa za jedan next-hop.
2. Da se brzine interfejsa prilagođavaju prema intenzitetu saobraćaja.
3. Da ruting tabela može da ima više next-hop podataka za jednu mrežnu adresu.
4. Da se paketi rutiraju po različitim putevima u odlaznom u odnosu na dolazni smer.
5. Da ruting tabela ima više next-hop podataka za sve mrežne adrese.

Pitanje 6

Šta je tačno od sledećeg vezano za protokole rutiranja?

1. Protokoli rutiranja služe za rutiranje poruka u ruterima.
2. Protokoli rutiranja služe da na ruterima kreiraju ruting tabele.

Pitanje 7

Šta je tačno za 'Default gateway'?

1. Ima adresu sa svim bitskim jedinicama u host delu.
2. Nema IP adresu.
3. Ima adresu 0.0.0.0.
4. Ima regularnu IP adresu.
5. Ima adresu sa svim bitskim nulama u host delu.

Pitanje 8

Šta je tačno za Next-hop podatak u ruting tabeli?

1. Predstavlja redni broj posmatranog rutera na putu prema datoj mreži.
2. Predstavlja IP adresu interfejsa narednog rutera na putu prema datoj mreži.
3. Predstavlja IP adresu izlaznog interfejsa na posmatranom ruteru na putu prema datoj mreži.
4. Postoji samo kod ruting protokola koji za metriku imaju 'hop-count'.
5. Predstavlja redni broj narednog rutera na putu prema datoj mreži.

Pitanje 9

(Avgust 2021.) Šta je tačno za proces rutiranja na osnou^[sic] ruting tabele posmatrano sa aspekta jednog rutera?

1. Paketi se uvek prenose do odredišta u istom poretku.
2. Gleda se izvorišna IP adresa u zaglavlju paketa.
3. Ne utiče na saobraćaj koji dolazi u posmatrani ruter.
4. Gleda se odredišna IP adresa u zaglavlju paketa.
5. Saobraćaj se uvek prenosi po istom putu u oba smera.
6. Ne utiče na saobraćaj koji odlazi iz rutera.

Pitanje 10

Šta je tačno za ruting tabelu?

1. Utiče i na pakete koji se primaju na ulazne interfejse i na pakete koji se prosleđuju na izlazne interfejse.
2. Utiče na pakete koji se primaju na ulazne interfejse.
3. Ne utiču na prosleđivanje paketa, ved na rad ruting protokola.
4. Utiče na pakete koji se prosleđuju na izlazne interfejse.

Pitanje 11

Šta od ponuđenog ruter radi sa next-hop adresom iz ruting tabele?

1. Sve pakete prosleđuje na tu adresu, nezavisno od mrežne adrese.
2. Postavlja je na mesto odredišne IP adrese u IP paketu.
3. Za nju traži podatak u ARP tabeli.
4. Postavlja je na mesto odredišne MAC adrese u Ethernet okviru.
5. Postavlja je u ruting update koji oglašava susednim ruterima.

Pitanje 12

Šta radi ruter kada do neke mreže odredi dve rute koje imaju istu administrativnu distancu, a različitu vrednosti metrike?

1. U ruting tabelu se samo upisuje ruta sa boljom metrikom, dok se druga ruta odbacuje.
2. U ruting tabelu se upisuju obe rute, i obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.
3. U ruting tabelu se upisuju obe rute, ali se drugim ruterima oglašava samo bolja ruta.
4. U ruting tabelu ne se upisuju ni jedna ruta.
5. U ruting tabelu se upisuje ruta sa boljom metrikom, a obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.

Pitanje 13

Šta radi ruter kada do neke mreže odredi dve rute koje imaju različite administrativne distance?

1. U ruting tabelu se upisuju obe rute, ali se drugim ruterima oglašava samo ruta sa manjom administrativnom distancom.
2. Šalje se ICMP poruka 'route mismatch'
3. U ruting tabelu se upisuju obe rute, i obe se koriste za oglašavanje drugim ruterima.
4. U ruting tabelu se upisuje samo ruta sa vedom administrativnom distancom, a druga ruta se odbacuje.
5. U ruting tabelu se upisuje samo ruta sa manjom administrativnom distancom, a druga ruta se odbacuje.

Pitanje 14

Šta radi ruter kada do određene mreže detektuje dve putanje (rute) naučene preko dva različita ruting protokola?

1. U ruting tabelu upisuje obe rute, ali koristi samo bolju rutu.
2. U ruting tabelu upisuje samo rutu sa boljom metrikom.
3. U ruting tabelu upisuje obe rute i obe ih koristi.
4. U ruting tabelu upisuje samo rutu naučenu od ruting protokola sa većom administrativnom distancom.
5. U ruting tabelu upisuje samo rutu naučenu od ruting protokola sa manjom administrativnom distancom.

Pitanje 15

Šta radi ruter kada ima rutu ka nekoj mreži naučenu i preko RIP i preko OSPF protokola?

1. U ruting tabelu upisuje samo OSPF rutu.
2. U ruting tabelu upisuje rutu sa boljom metrikom.
3. U RIP domenu koristi RIP rutu, a u OSPF domenu koristi OSPF rutu.
4. U ruting tabelu upisuje samo RIP rutu
5. U ruting tabelu upisu obe rute.

Pitanje 16

Šta se dešava kada ruter ne zna na koji izlazni interfejs da prosledi IP poruku?

1. IP poruka se šalje susednom ruteru koji ima najbolju metriku.
2. Šalje se 'Network unreachable' ICMP poruka.
3. IP poruka se šalje na sve izlazne interfejse.
4. Šalje se 'Host unreachable' ICMP poruka.
5. IP poruka se vraća pošiljaocu.
6. IP poruka se šalje na proizvoljni izlazni interfejs.

Pitanje 17

Šta se radi sa IP paketom kada odredišna adresa može da se upari sa više ruta u ruting tabeli?

1. Bira se ruta sa mrežom koja ima najmanje bitskih jedinica u masci.
2. Ova situacija ne može da se desi.
3. Koriste se sve rute.
4. Paket se odbacuje.
5. Bira se ruta sa najboljom metrikom.
6. Bira se ruta sa najboljom administrativnom distancom.
7. Bira se ruta sa mrežom koja ima najviše bitskih jedinica u masci.

Pitanje 18

Šta važi za 'distance-vector' (DV) i 'Link-state' (LS) ruting protokole kada do određene mreže postoji više putanja sa različitim vrednostima metrike?

1. I DV i LS u ruting tabelu upisuju najboju rutu, a drugim ruterima oglašavanju sve rute.
2. I DV i LS u ruting tabelu upisuju sve rute, a koriste samo najbolju.
3. I DV i LS u ruting tabelu upisuju sve rute i koriste ih za load-balancing.
4. LS u ruting tabelu upisuje samo najbolju rutu, a DV sve rute.
5. I DV i LS u ruting tabelu upisuju samo najbolju rutu.
6. DV u ruting tabelu upisuje samo najbolju rutu, a LS sve rute.

Pitanje 19

Šta važi za classless ruting protokole?

1. Ne podržavaju se IP adrese koje pripadaju klasama A, B i C.
2. Ne podržava se load-balancing
3. Maska se ne prenosi kao podatak u routing-update porukama.
4. Može se koristiti različita dužina maski za različite podmreže.
5. Maska se prenosi kao podatak u routing-update porukama.
6. Koriste se samo IP mreže koje pripadaju 'more-specific' klasama.

Pitanje 20

Šta važi za statičke rute?

1. Statičke rute imaju vedi prioritet od dinamičkih ruta.
2. Statičke rute predstavljaju default rute.
3. Statičke rute nemaju next-hop podatke.
4. Statičke rute se koriste samo na default gateway-u.
5. Statičke rute imaju manji prioritet od dinamičkih ruta.

Pitanje 21

(Avgust 2021.) Šta je od ponuđenog tačno za classful ruting protokole?

1. Podržavaju samo maske dužine 8, 16 ili 24 bita.
2. U svojim porukama prenose IP adresu mreže, ali ne masku.
3. U svojim porukama prenose IP adresu mreže i masku.
4. Koriste klase A, B ili C umesto metrike.
5. Ne koriste metriku.
6. Ne podržavaju default rute.

Pitanje 22

(Avgust 2021.) Na koji next-hop će da se šalje paket pri komunikaciji od 192.168.10.20 do 172.16.0.10, za sledeći sadržaj ruting tabele:

• 172.16.0.0/16, next-hop 4.4.4.4, RIP ruta
• 172.16.0.0/20, next-hop 5.5.5.5, OSPF ruta
• 172.16.0.0/24, next-hop 6.6.6.6, RIP ruta
• 0.0.0.0/0, next-hop 7.7.7.7, statička ruta

1. 7.7.7.7
2. 6.6.6.6
3. 172.16.0.0
4. 172.16.0.1
5. 4.4.4.4
6. 5.5.5.5

Pitanje 23

Agregacija IP mreža ne utiče na veličinu ruting tabela.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 24

Interni protokoli rutiranja se baziraju na statičkim (internim) rutama.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 25

Šta se radi kada ruter u ruting tabeli ima više mrežnih adresa sa različitim maskama, kojima pripada odredišna adresa iz IP paketa?

1. Bira se mreža sa najdužom maskom.
2. Bira se mreža sa najkraćom maskom.
3. Paket se odbacuje.
4. Ova situacija ne može da se desi.
5. Koriste se putanje ka svim mrežama (load balancing).

Pitanje 26

Šta se po pravilu dešava sa izvorišnom i odredišnom IP adresom u zaglavlju IP paketa prilikom njegovog rutiranja kroz mrežu?

1. Ne menja se ni odredišna ni izvorišna IP adresa.
2. Ne menja se samo odredišna IP adresa, dok se izvorišna IP adresa menja i u svakom koraku uzima vrednost poslednjeg rutera koji ju je poslao.
3. Ne menja se samo izvorišna IP adresa, dok se odredišna IP adresa menja i u svakom koraku uzima vrednost sledećeg rutera kome se šalje (next-hop).

Pitanje 27

IP paketi se nezavisno rutiraju kroz mrežu u oba smera.

• Tačno
• Netačno

Pitanje 28

Jedna LAN mreža može biti povezana na više rutera.

• Tačno
• Netačno

ARP

Pitanje 1

Ko odgovara na ARP request poruku?

1. Samo uređaji čija se MAC adresa navodi u ARP paketu.
2. Svi uređaji u broadcast domenu.
3. Samo uređaj čija se IP adresa navodi u ARP paketu.
4. Samo default-gateway.

Pitanje 2

Ko sprovodi ARP protokol?

1. Samo hostovi u LAN mreži.
2. Svi IP uređaji u LAN mreži.
3. Samo default gateway u LAN mreži.
4. Samo wireless uređaji u LAN mreži.

Pitanje 3

Na koju adresu se šalje ARP reply paket?

1. Na broadkast IP adresu.
2. Na MAC adresu default gateway-a.
3. Na broadkast MAC adresu.
4. Na MAC adresu uređaja koji je poslao ARP request paket.
5. Na IP adresu default gateway-a.
6. Na IP adresu uređaja koji je poslao ARP request paket.

Pitanje 4

Šta radi ruter sa podatkom koji dobije iz ARP keša?

1. Koristi za next-hop prilikom rutiranja paketa.
2. Postavlja na mesto izvorišne MAC adrese u Ethernet okviru.
3. Postavlja na mesto odredišne IP adrese u IP zaglavlju.
4. Postavlja na mesto odredišne MAC adrese u Ethernet okviru.
5. Postavlja na mesto izvorišne IP adrese u IP zaglavlju.

Pitanje 5

U šta se enakapsuliraju ARP paketi?

1. U Ethernet okvire.
2. U PPP okvire.
3. U routing update pakete.
4. Ne enkapsuliraju se, jer ARP protokol radi na nivou.
5. U IP pakete.

Pitanje 6

Uloga ARP protokola je?

1. Da na osnovu IP adrese pronađe MAC adresu odredišnog uređaja.
2. Da na osnovu MAC adrese pronađe IP adresu odredišnog uređaja.
3. Da pronađe MAC adresu default gateway-a.
4. Da na uređaju postavi IP adresu na osnovu njegove MAC adrese.
5. Da na uređaju postavi MAC adresu na osnovu njegove IP adrese.

ICMP

Pitanje 1

Ko šalje ICMP redirect poruku?

1. Bilo koji uređaj na LAN mreži kada prepozna da paketi nisu namenjeni za njega.
2. Ruter kada za određeni paket treba da koristi default rutu.
3. Ruter kada prepozna da next-hop pri rutiranju paketa pripada istoj mreži kao i interfejs na koji je taj paket pristigao.
4. Ruter kada radi load-balancing.

Pitanje 2

Koja ICMP poruka ne označava grešku u komunikaciji između izvorišta i odredišta?

1. More fragment
2. Host is found
3. Route is symetric
4. Redirect
5. Application is found
6. Destination Unreachable
7. Can’t fragment
8. Default route is used
9. Default gateway is used
10. Load balancing

Pitanje 3

Koja ICMP poruka se šalje kada ruter prepozna da next-hop pripada istoj mreži kao i interfejs na koji je paket došao?

1. Network unreachable.
2. Redirect.
3. Host unreachable.
4. Time Exceeded.
5. Protocol unreachable.
6. Port unreachable.
7. Echo Reply.

Pitanje 4

Koja ICMP poruka se šalje kada uređaj ne dobije odgovor na ARP zahtev?

1. Echo Reply.
2. Protocol unreachable.
3. Network unreachable.
4. Port unreachable.
5. Time Exceeded.
6. Host unreachable.
7. Redirect.

Pitanje 5

Koje ICMP poruke dobija uređaj koji je startovao traceroute komandu?

1. Echo Request/Echo Reply
2. Hop Exceeded
3. Time Exceeded
4. Can’t fragment (ne može da se fragmentira)
5. Destination unreachable

Pitanje 6

Koji uređaji mogu da primaju ICMP poruke?

1. Samo ruteri, računari i svičevi.
2. Samo ruteri.
3. Svi IP uređaji na mreži.
4. Samo ruteri i računari.

Pitanje 7

Koji uređaji mogu da šalju ICMP poruke?

1. Samo ruteri.
2. Samo ruteri i računari.
3. Samo ruteri, računari i svičevi.
4. Svi IP uređaji na mreži.

Pitanje 8

Kome se šalje ICMP redirect poruka?

1. Računaru kome je namenjen primljeni IP paket.
2. Ruteru koji ima bolju rutu za primljeni IP paket.
3. Uređaju koji je poslao IP paket.
4. Ruteru na istoj LAN mreži koji predstavlja bolji izlaz za primljeni IP paket.

Pitanje 9

Šta je tačno za ICMP poruke?

1. Prenose se enkapsuliranjem u okvire na nivou.
2. Prenose se enkapsuliranjem u pakete ruting protokola.
3. Prenose se kao aplikativni podaci enkapsuliranjem u paketa 4. nivoa.
4. Prenose se enkapsuliranjem u IP poruke.
5. Prenose se nezavisno od IP protokola.

Pitanje 10

Šta označava ICMP poruka 'Protocol unreachable'?

1. Odredišni uređaj nema podršku za protokol čiji je identifikator upisan u zaglavlje IP paketa.
2. Na ruteru nije konfigurisan odgovarajući ruting protokol.
3. Ruter na putu do odredišta nema podršku za protokol čiji je identifikator upisan u zaglavlje IP paketa.
4. IP protokol na odredišnom uređaju nije dostupan.

Pitanje 11

Šta označava ICMP poruka 'Time Exceeded'?

1. Istekla je validnost rute u ruting tabeli.
2. IP paket nije isporučen na odredište.
3. Vreme je za novi ruting update.
4. Istekao je Hold down interval.

Pitanje 12

Šta se može zaključiti kada uređaj primi ICMP poruku 'Echo request'?

1. Postoji uspešna dvosmerna IP komunikacija između uređaja koji je poslao poruku i uređaja koji je primio poruku.
2. Postoji greška u komunikaciji na IP nivou, pa se zahteva novi IP paket.
3. Postoji uspešna jednosmerna IP komunikacija u smeru od uređaja koji je poslao poruku do uređaja koji je primio poruku.
4. Postoji uspešna jednosmerna IP komunikacija u smeru od uređaja koji je primio poruku do uređaja koji je poslao poruku.
5. Došlo je do kruženja paketa u petlji na nekom delu puta do odredišta.

Pitanje 13

(Septembar 2021.) Kome sve mogu da se šalju ICMP poruke?

1. Svim IP uređajima u mreži.
2. Samo ruterima.
3. Svim uređajima u mreži, nezavisno da li podržavaju IP protokol.
4. Samo hostovima (krajnjim uređajima).

Pitanje 14

Koji uređaji primaju ICMP Time Exceeded poruku?

1. Odredišni uređaj.
2. Prethodni ruter na putanju do odredišta.
3. Izvorišni host uređaj.
4. Svi uređaji na mreži.

Pitanje 15

Koji uređaji šalju ICMP Time Exceeded poruke?

1. Ruteri.
2. Svičevi.
3. Hostovi.
4. Svi mrežni uređaji.

Pitanje 16

Kada se šalje ICMP poruka 'Time Exceeded'?

1. Kada itekne tajmer kod reasembliranja fragmentiranih paketa.
2. Kada vrednost polja TTL (Time to live) postane nula.
3. Kada istekne time-out period.
4. Kada istekne hold-down tajmer.
5. Kada aplikacija na odredištu ne dobije očekivane podatke.
6. Kada izostane 4 routing update paketa.

Distance Vector

Pitanje 1

Da li RIP u verziji 1 koristi metriku?

1. Da, samo kada se koristi load-balancing.
2. Ne, jer je to classless ruting protokol.
3. Da.

Pitanje 2

Da li RIP u verziji 2 podržava load-balancing?

1. Da, samo kada je ista metrika za više ruta.
2. Da, samo ako se koristi redistribucija ruta.
3. Ne.
4. Da, samo ako se koriste statičke rute.
5. Da, za svaku mrežu koja ima više ruta.

Pitanje 3

Kako se naziva mehanizam oglašavanja rute neposredno po detektovanju njene promene?

1. Time to Live
2. Holddown Timer
3. Split horizon
4. Route Poisoning
5. Triggered update

Pitanje 4

Kako se naziva mehanizam zaštite od ruting petlji kojim se oglašava ruta sa maksimalnom metrikom?

1. Triggered update
2. Split horizon
3. Time to Live
4. Route Poisoning
5. Holddown Timer

Pitanje 5

(Avgust 2021.) Koji od navedenih mehanizama sprečava oglašavanje ruta prema ruteru od kojeg je dobio te rute?

1. Route Poisoning
2. Holddown Timer
3. Split horizon
4. Time to Live
5. Triggered update

Pitanje 6

Kako se naziva pojava koda se hop-count metrika povećava pri svakom ruting update-u?

1. Split horizon
2. Holddown Timer
3. Time to Live
4. Count-to-Infinity
5. Route Poisoning
6. Triggered update

Pitanje 7

Šta je od slededeg tačno za distance-vector ruting protokole?

1. Dozvoljavaju različite putanje u jednom smeru između uređaja A i B.
2. Sprečavaju različite putanje u jednom smeru između uređaja A i B.
3. Dozvoljavaju različite putanje u odlaznom i dolaznom smeru između uređaja A i B.
4. Sprečavaju različite putanje u odlaznom i dolaznom smeru između uređaja A i B (loop).

Pitanje 8

Šta rade distance-vector ruting protokoli u stacionarnom stanju kada nema promena u mreži?

1. Periodično prenose sve routing update poruke.
2. Oglašavaju samo triggered update poruke.
3. Ne rade ništa, jer nema promena u mreži.
4. Nakon time-out perioda uklanjaju rute iz ruting tabele.
5. Periodično prenose samo najnovije routing update poruke koje ukazuju na promene u mreži.

Link State

Pitanje 1

(Septembar 2021.) Kada će da se javi "flooding" kod OSPF protokola rutiranja?

1. Kada ruter vidi svoj ID u hello poruci dobijenoj od drugog rutera.
2. Kada se na interfejs rutera poveže LAN mreža sa korisničkim računarima.
3. Kada ruter ne može da uspostavi susedstvo sa drugim ruterom.
4. Kada ruter za određeni paket nema rutu u ruting tabeli.

Pitanje 2

(Septembar 2021.) Kada se balansira saobraćaj na ruteru koji koristi OSPF ruting protokol?

1. Kada do neke mreže postoji isti broj rutera po različitim putevima.
2. Kada rute ka nekoj mreži imaju istu administrativnu distancu.
3. Kada je jedan link preopterećen, a postoji fizička veza i preko drugog puta.
4. OSPF ne podržava load balancing.
5. Kada u ruting tabeli za jednu mrežu postoji više next-hop adresa.
6. Kada se koristi difoltna ruta.

Pitanje 3

(Avgust 2021.) Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u običnu perifernu OSPF oblasti^[sic]?

1. External link
2. Router link
3. Network link
4. Internal link
5. Summary link
6. Point-to-Point link
7. Ništa od ponuđenog.

Pitanje 4

Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u OSPF oblasti tipa "stub area"?

1. Summary link
2. Ništa od ponuđenog.
3. Network link
4. Internal link
5. Router link
6. External link
7. Point-to-Point link

Pitanje 5

Koje vrste LSA iz centralne oblasti mogu da UĐU u OSPF oblasti tipa "totally stubby area"?

1. Summary link
2. Network link
3. Internal link
4. Ništa od ponuđenog.
5. External link
6. Point-to-Point link
7. Router link

Pitanje 6

(Septembar 2021.) Koliko ima ostvarenih direktnih OSPF suseda (veza) u multi-access LAN mreži sa 10 OSPF rutera?

1. 45
2. 9
3. 0
4. 18
5. 17
6. 8

Pitanje 7

Na šta se odnosi pojam "Link-State" u OSPF terminologiji?

1. Na metriku linka između dva rutera.
2. Na veze (linkove) na kojima radi OSPF .
3. Na podatke o intefejsima rutera.
4. Na kvalitet veze (linka) između dva rutera.
5. Na stanje linka (Up ili Down).

Pitanje 8

Šta je tačno za rutere u istoj perifernoj OSPF oblasti?

1. Imaju iste ruting tabele.
2. Moraju da imaju default rutu.
3. Imaju iste link-state baze podataka.
4. Imaju iste metrike prema svakoj mreži u oblasti.

Pitanje 9

(Septembar 2021.) Šta je uslov da OSPF ruter uđe u "2-way" stanje?

1. Da se sa drugim ruterom usaglasi koji je ruter 'master', a koji je 'slave'.
2. Da drugom ruteru pošalje Hello paket sa svojom identifikacijom (RID) u listi suseda.
3. Da dobije Hello paket sa identifikacijom susednog rutera (RID) u listi suseda koje oglasi drugi ruter.
4. Da sinhronizuju svoje link-state baze podataka.
5. Da dobije Hello paket sa svojom identifikacijom (RID) u listi suseda koje oglasi drugi ruter.

Pitanje 10

Šta označava "Full" stanje kod OSPF ruting protokola?

1. Da su ruteri videli svoje identifikacije u hello poruci.
2. Da je pojedini link preopterećen.
3. Da su dva rutera razmenili sve relevantne podatke.
4. Da je procesor rutera preopterećen.
5. Da su ruteri popunili svoju memoriju.

Pitanje 11

Šta se dešava u mreži multi-access tipa kada se priključi OSPF ruter koji ima najveću identifikaciju (RID)?

1. Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa designated ruterom.
2. Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa backup designated ruterom.
3. Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa designated ruterom.
4. Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa backup designated ruterom.
5. Novi ruter uspostavlja Full stanje kao konačno stanje sa svim ruterima.
6. Novi ruter uspostavlja 2-way stanje kao konačno stanje sa svim ruterima.

Pitanje 12

Šta se dešava u OSPF mreži multi-access tipa kada se priključi ruter koji ima veći RID od BDR rutera, a manji RID od DR rutera?

1. Ništa od ponuđenog.
2. Novi ruter postaje DR ruter.
3. Novi ruter postaje BDR ruter.
4. Novi ruter postaje DROther ruter.

Pitanje 13

Šta se dešava u slučaju pada linka u mreži sa OSPF ruting protokolom?

1. Šalje se triggered update poruka.
2. Potrebne informacije se prenose u celoj oblasti.
3. Potrebne informacije se prenose samo do susednih rutera.
4. Generiše se unreachable ruta.

Pitanje 14

Šta se sprovodi u "Exchange" stanju OSPF procesa?

1. Ništa od ponuđenog.
2. Ruteri razmenjuju sve nedostajude podatke u link-state bazama podataka.
3. Ruteri razmenjuju sadržaje link-state baze podataka.
4. Ruteri obaveštavaju jedan drugoga koje podatke imaju (razmenjuju link state database deskriptore).

Pitanje 15

U koje poruke se enkapsuliraju OSPF poruke koje se prenose između rutera?

1. U TCP poruke četvrtog nivoa.
2. U UDP poruke četvrtog nivoa.
3. Prenose se na aplikativnom nivou.
4. U poruke trećeg nivoa (IP).
5. U poruke drugog nivoa (Ethernet, PPP...)

Pitanje 16

Овај задатак није решен. Помозите SI Wiki тако што ћете га решити.

(Avgust 2021.) Šta je tačno za OSPF ruting protokol

1. Jedna IP mreža može da pripada proizvoljnom od jednoj OSPF oblasti.
2. Jedna IP mreža može fizički da pripada samo jednoj OSPF oblasti.
3. Jedna IP mreža može fizički da pripada jednoj OSPF oblasti, samo ako je oblast tipa "stub area".
4. Jedna IP mreža može fizički da pripada proizvoljnom broju OSPF oblasti.
5. Jedna IP mreža može da fizički da pripada u dve OSPF oblasti, samo ako se odnosi na point-to-point link koji povezuje dve oblasti.

Pitanje 17

Koje vrste LSA mogu da se nađu u običnoj perifernoj OSPF oblasti?

1. Router link
2. Summary link
3. Global link
4. External link
5. Network link
6. Anycast link

Pitanje 18

Da li link-state protokoli koriste metriku?

1. Ne, jer već poznaju kompletnu topologiju mreže.
2. Da, samo kada se koristi load-balancing.
3. Da.

Pitanje 19

Šta je tačno za "flooding" kod OSPF protokola rutiranja?

1. Javlja se kada ruter ne može da uspostavi susedstvo sa drugim ruterom.
2. Javlja se kada ruter za određeni paket nama rutu u ruting tabeli.
3. Javlja se kada ruter vidi svoj ID u hello poruci dobijenoj od drugog rutera.
4. Javlja se prilikom povezivanja LAN mreže na ruter preko sviča.

Transportni sloj

Pitanje 1

(Avgust 2021.) Kod klijent-server komunikacije na 4. nivou tačno je sledeće:

1. Klijentska aplikacija mora da zna port serverske aplikacije ako se pristupa po TCP protokolu.
2. Ništa od ponuđenog.
3. Klijentska aplikacija inicira komunikaciju.
4. Serverska aplikacija inicira komunikaciju.
5. Klijentska aplikacija mora da zna port serverske aplikacije ako se pristupa po UDP protokolu.
6. Prvi paket u komunikaciji između klijenta i servera sadrži prazno polje za izvorišni port.
7. Prvi paket u komunikaciji između klijenta i servera sadrži brodkast odredišni port (FFFF.FFFF).
8. Klijentska aplikacija se identifikuje sa unapred poznatim portovima.

Pitanje 2

(Avgust 2021.) Koja polja su zajednička i kod TCP i kod UDP zaglavlje^[sic]?

1. Acknowledgement Number
2. Polje sa flegovima
3. Odredišni port
4. Prozor (Window)
5. Izvorišna IP adresa
6. Odredišna IP adresa
7. Izvorišni port
8. Sequence Number
9. Odredišna MAC adresa
10. Izvorišna MAC adresa

Pitanje 3

Šta je od sledećeg tačno za ostvarivanje pouzdanog prenosa podataka na 4. nivou?

1. Pouzdan prenos podataka se nezavisno sprovodi u oba smera.
2. Pouzdan prenos se na 4. nivou ostvaruje šifrovanjem podataka.
3. Protokoli 4. nivoa ne garantuju pouzdan prenos.
4. Za svaku komunikaciju se realizuje paralelni prenos kontrolnih informacija (kontrolna sesija).
5. UDP ne garantuje pouzdan prenos podataka.
6. Izgubljeni ili oštećeni segmenti se detektuju i ponovo šalju.
7. U segmente se ugrađuju dodatne informacije, na osnovu kojih se može rekonstruisati oštećeni delovi.

Pitanje 4

Šta je od sledećeg tačno za TCP i UDP protokol?

1. Dve klijentske aplikacije na različitim računarima mogu da imaju iste TCP portove.
2. Dve iste klijentske aplikacije na različitim računarima moraju da imaju iste TCP portove.
3. Dve iste klijentske aplikacije na istom računaru mogu da imaju iste TCP portove.
4. Dve klijentske aplikacije na istom računaru moraju da imaju različite TCP portove.

Pitanje 5

(Avgust 2021.) Da li na jednom računaru mogu istovremeno da postoje dve komunikacije koje koriste isti broj porta na tom računaru?

1. Ne
2. Da, nezavisno od protokola.
3. Da, ako jedna komunikacija koristi TCP, a druga UDP
4. Da, ako komuniciraju sa različitim serverima.
5. Da, ako pripadaju istoj aplikaciji.

Pitanje 6

(Avgust 2021.) Šta omogućava "port forwarding" tehnika?

1. Preusmeravanje TCP i UDP portova na druge vrednosti na strani serverskih računara.
2. Preusmeravanje TCP i UDP portova na druge vrednosti na strani klijentskih računara.
3. Preusmeravanje pristiglih paketa sa jednog odredišnog uređaja na drugi, a koji se prepoznaju prema broju TCP ili UDP porta.
4. Transliranje TCP i UDP portova na ruteru koji sprovodi NAT.
5. Dostupnost određenog servera sa privatnim IP adresama za komunikacije koje se iniciraju sa spoljašnje javne mreže pri korišćenju dinamičkog NAT-a.

Pitanje 7

Šta je tačno za TCP i UDP zaglavlja?

1. UDP zaglavlje je veće od TCP zaglavlja.
2. UDP zaglavlje je manje od TCP zaglavlja.
3. UDP zaglavlje je iste veličine kao TCP zaglavlje, ali se ne koriste svi podaci.

Pitanje 8

Šta je soket?

1. Identifikator protokola 4. nivoa koji se upisuje u zaglavlje 3. nivoa.
2. Identifikator aplikacije jedinstven na celoj mreži.
3. Identifikator uređaja jedinstven na celoj mreži.
4. Identifikator aplikacije jedinstven na jednom uredaju.

UDP

Pitanje 1

Koje od slededih funkcija transportnog sloja sprovodi UDP protokol?

1. Specificiranje putanje prenosa u mreži (routing option).
2. Multikast prenos aplikativnih podataka.
3. Brodkast prenos aplikativnih podataka.
4. Obezbeđivanje funkcije load-balancing.
5. Garantovanje isporuke svakog segmenta.
6. Kontrola toka.
7. Očuvanje redosleda niza aplikativnih podataka.
8. Uspostavljanje i održavanje konekcije.
9. Multipleksiranje i demultipleksiranje aplikativnih podataka.
10. Šifrovanje i dešifrovanje podataka.
11. Segmentacija i reasembliranje aplikativnih podataka.

Pitanje 2

Koji podaci identifikuju UDP soket?

1. Broj koji označava port protokola 4. nivoa na udaljenom uređaju koji komunicira sa posmatranim soketom.
2. IP adresa udaljenog uređaja koji komunicira sa posmatranim soketom.
3. Broj koji označava port protokola 4. nivoa na uređaju gde je posmatrani soket.
4. IP adresa uređaja gde je posmatrani soket.
5. Dva broja koji označavaju portove protokola 4. nivoa.
6. Broj koji označava protokol 4. nivoa.

TCP

Pitanje 1

Kako se manifestuje komunikacija ako je TCP prozor male veličine.

1. Malo je vreme čekanja između slanja podataka i primanja potvrde.
2. Komunikacija se odvija u kratkim intervalima slanja podataka i intervalima pauze.
3. Aplikativni podaci se brzo šalju.
4. Prozor se brže pomera po nizu aplikativnih podataka.

Pitanje 2

Koja će se vrednost Acknowledgement Number poslati, ako uspešno pristigne segment čija Sequence Number vrednost iznosi 5101, a sadrži 200 bajtova aplikativnih podataka?

1. 5102
2. Ne može se odrediti na osnovu zadatih podataka.
3. 5301
4. 5101

Pitanje 3

Koje od slededih funkcija transportnog sloja sprovodi TCP protokol?

1. Očuvanje redosleda niza aplikativnih podataka.
2. Multipleksiranje i demultipleksiranje aplikativnih podataka.
3. Multikast prenos aplikativnih podataka.
4. Segmentacija i reasembliranje aplikativnih podataka.
5. Garantovanje isporuke svakog segmenta.
6. Kontrola toka.
7. Brodkast prenos aplikativnih podataka.
8. Obezbeđivanje funkcije load-balancing.
9. Uspostavljanje i održavanje konekcije.
10. Šifrovanje i dešifrovanje podataka.
11. Specificiranje putanje prenosa u mreži (routing option).

Pitanje 4

Na šta se odnosi Congestion Avoidance mehanizam?

1. Povećanje prozora za broj bajtova pristiglih u poslednjim Acknowledgement Number porukama.
2. Ograničenje prozora na unapred određenu maksimalnu vrednost.
3. Retransmisija segmenata u slučaju zagušenja.
4. Povećanje vrednosti tajmera u slučaju zagušenja.
5. Povećanje broja keep alive poruka u slučaju zagušenja.
6. Postepeni rast veličine prozora od vrednosti koja odgovara polovini veličine prozora pre poslednjeg gubitka paketa.

Pitanje 5

Na šta se odnosi Slow Start kontrola zagušenja?

1. Smanjenje veličine TCP paketa na minimalnu vrednost i njegov postepeni rast.
2. Konstantna vrednost veličine prozora koja se uspostavlja pri uspostavljanju sesije.
3. Eksponencijalni rast veličine prozora na osnovu primljenih Acknowledgement poruka.
4. Linearni rast veličine prozora na osnovu primljenih Acknowledgement poruka.
5. Postepono smanjenje veličine prozora nakon gubitka poruka usled zagušenja u mreži.

Pitanje 6

Označiti aplikacije za koje se po pravilu koristi TCP protokol.

1. IP telefonija.
2. Elektronska pošta.
3. Prenos datoteka (FTP).
4. Pristup bazi podataka.
5. Video konferencije uživo.
6. Razrešavanje DNS upita

Pitanje 7

(Avgust 2021.) Šta je od sledećeg tačno za Sequence Number (SN) i Acknowledgement Number (AN) kod TCP komunikacije između uređaja A i B?

1. AN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u istom smeru (od A do B).
2. SN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u suprotnom smeru (od B do A)
3. SN i AN vrednosti se odnose na redne brojeve segmenata (paketa) u kojima se šalju aplikativni podaci.
4. SN i AN vrednosti se odnose na pozicije bajtova u nizu aplikativnih podataka (relativno u odnosu na inicijalnu vrednost).
5. AN vrednost u smeru od A do B zavisi od SN vrednosti u suprotnom smeru (od B do A)

Pitanje 8

Šta je od sledećeg tačno za TCP prozoru?

1. Sadrži aplikativne podatke koji su poslati, a za koje je stigla potvrda prijema.
2. Sadrži aplikativne podatke koji su primljeni bez grešaka.
3. Sadrži aplikativne podatke koji su poslati, a za koje se čeka potvrda prijema.
4. Sadrži aplikativne podatke koji još nisu poslati, a mogu da se šalju.
5. Sadrži aplikativne podatke koji još uvek ne mogu da se šalju.
6. Sadrži aplikativne podatke za koje je istekao time-out period.

Pitanje 9

Šta označava setovan SYN fleg kod TCP komunikacije?

1. Sinhronizuju se podaci koji su prethodno preneti sa greškom ili su izgubljeni.
2. Uspostavlja se inicijalna vrednost Acknowledgement Number parametra u jednom smeru.
3. Uspostavlja se sinhronizacija tajmera u TCP prozoru na obe strane.
4. Uspostavlja se inicijalna vrednost Sequence Number parametra u jednom smeru.
5. Uspostavlja se sinhronizacija Sequence Number parametra u oba smera.

Pitanje 10

(Avgust 2021.) Na šta se odnosi polje "Acknowledgement Number"?

1. Na prvi naredni bajt nakon uspešnog prijema svih prethodnih bajtova.
2. Na prvi naredni bajt nakon poslednjeg primljenog bajta.
3. Na poslednji primljeni bajt nakon uspešnog prijema svih prethodnih bajtova.
4. Na poslednji primljeni bajt.
5. Na poslednji primljeni segment.
6. Na prvi naredni segment nakon uspešnog prijema svih prethodnih segmenta

Pitanje 11

Šta se može zaključiti ako pristigne segment sa Sequence Number vrednosti 8000, ako je inicijalna vrednost bila 3000?

1. Prenose se aplikativni podaci od 5001. bajta.
2. Prenose se aplikativni podaci zaključno sa 5000. bajta.
3. Prenosi se 5001. segment podataka.
4. Nije izgubljen ni jedan prethodni segment.
5. Prenosi se 5000. segment podataka.

Pitanje 12

Šta se može zaključiti ako uređaj u jednoj komunikaciji dobije dva različita paketa sa istom vrednosti Acknowledgement Number?

1. Druga strana zahteva ponovno slanje paketa usled isticanja time-out perioda.
2. Na drugoj strani se popunio prozor (window) za baferisanje pristiglih podataka.
3. Postoje dva nezavisna puta do udaljene strane (load balancing).
4. Jedan paket je izgubljen, ali je naredni paket uspešno primljen na drugoj strani.
5. Na drugoj strani konekcije jedan isti paket je dva puta odbijen ili je izostao.

Pitanje 13

(Jul 2018.) Šta predstavlja vrednost Sequence Number u prvom segmentu koji se šalje kao odgovor na zahtev za iniciranje TCP komunikacije?

1. Broj koji odgovara Acknowledgement Number vrednosti koja je primljena u zahtevu.
2. Broj koji je slučajno izabran.
3. Preostali broj segmenata u TCP prozoru.
4. Broj 0.
5. Broj koji odgovara Sequence Number vrednosti koja je primljena u zahtevu.
6. Preostali broj bajtova u TCP prozoru.
7. Broj koji odgovara Sequence Number vrednosti koja je primljena u zahtevu uvećan za 1.

Pitanje 14

(Avgust 2021.) Šta je karakteristično za Congestion Avoidance mehanizam?

1. Linearno povećanje veličine prozora kod TCP protokola.
2. Linearno povećanje veličine prozora kod UDP protokola.
3. Eksponencijalno povećanje veličine prozora kod TCP protokola.
4. Eksponencijalno povećanje veličine prozora kod UDP protokola.
5. Ograničenja prozora na unapred određenu maksimalnu vrednost.
6. Povećanje vrednosti tajmera u slučaju zagušenja.

Pitanje 15

Za šta se koristi Sequence Number u konekciji transportnog sloja?

1. Za proveru oštećenja segmenata na nivou bita.
2. Za detektovanje nedostajućih segmenata na prijemnoj strani.
3. Za detektovanje permutovanih segmenata na prijemnoj strani i rekonstrukciju poretka.
4. Za jedinstvenu identifikaciju klijentskih i serverskih aplikacija.
5. Za usaglašavanje oko veličine prozora.

Pitanje 16

U koliko koraka se formira TCP sesija?

Odgovor: 3

DNS

Pitanje 1

"Inverzni DNS" se odnosi na?

1. Razrešavanje DNS naziva uređaja na osnovu konkretne IP adrese uređaja.
2. Transfer zona u obrnutom smeru.
3. Razrešavanje IP adrese na osnovu celokupnog naziva uređaja (sa oznakom domena).
4. Razrešavanje IP adrese na osnovu naziva samo uređaja (bez oznake domena).
5. Razrešavanje DNS naziva mreže na osnovu IP adrese mreže (sa maskom).
6. DNS upiti u obrnutom smeru (od servera ka klijentu).

Pitanje 2

Šta označava naziv "12.34.56.in-addr.arpa"?

1. Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 56.34.12.0.
2. Naziv za default gateway mreže 12.34.56.0.
3. Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 65.43.21.0.
4. Naziv inverznog domena koji odgovara mreži 12.34.56.0.
5. Naziv za default gateway mreže 65.43.21.0.

Pitanje 3

(Avgust 2021.) Kako se naziva postupak razrešavanja imena kada jedan DNS server na poslati upit ne dobije konačan odgovor, već informacije o drugim DNS serverima koji mogu da vode do razrešenja upita?

1. Autoritativno razrešavanje imena.
2. Inverzno razrešavanje imena.
3. Iterativno razrešavanje imena.
4. Rekurzivno razrešavanje imena.

Pitanje 4

Kako se zove postupak razrešavanja DNS naziva koji po pravilu koristi klijentski računari slanjem upita lokalnom DNS serveru?

1. Lokalno razrešavanje imena.
2. Klijentsko razrešavanje imena.
3. Iterativno razrešavanje imena.
4. Autoritativno razrešavanje imena.
5. Inverzno razrešavanje imena.
6. Rekurzivno razrešavanje imena.

Pitanje 5

Ko učestvuje u procesu "transfer zone" za određeni DNS domen?

1. Primarni DNS server posmatranog domena.
2. DNS server naveden na strani klijenta.
3. Sekundarni DNS server roditeljskog domena u odnosu na posmatrani domen.
4. Sekundarni DNS server posmatranog domena.
5. Primarni DNS server roditeljskog domena u odnosu na posmatrani domen.

Pitanje 6

Šta je od navedenog tačno za Primarni DNS server?

1. DNS server koji se od strane klijenata primarno koristi za razrešavanje imena.
2. DNS server je primaran za sve domene za koje je autoritativan.
3. To je server na kome je definisana zona za određeni domen.
4. Jedini DNS server koji može da razreši adrese određenog domena.
5. DNS server može da bude primarn za jedan domen, a sekundaran za drugi domen.

Pitanje 7

Šta je od navedenog tačno za sekundarni DNS server?

1. DNS server koji kopira zonu za određeni domen sa primarnog DNS servera.
2. DNS server koji iterativno vraća podatke za određeni domen.
3. Backup DNS server koji se aktivira u slučaju da primarni servera ne radi.
4. DNS server koji samostalno može da vrati sve podatke za određeni domen.
5. DNS server koji rekurzivno vraća podatke za određeni domen.
6. Drugi DNS server za razrešavanje imena koji je konfigurisan na starni klijenta.

Pitanje 8

Šta je tačno od slededeg vezano za IP adrese i nazive?

1. Jedna IP adresa može da ima više DNS naziva
2. Jedan DNS naziv može da bude pridružen većem broju IP adresa
3. Jedna IP adresa mora da ima samo jedan DNS naziv
4. Uređaji iz jednog DNS domena mogu da budu samo na jednoj fizičkoj mreži
5. Na jednom fizičkom segmentu mogu da budu IP adrese samo iz jednog DNS domena
6. Jedan DNS naziv može da bude pridružen samo jednoj IP adresi
7. Na jednom fizičkom segmentu mogu da budu IP adrese iz različitih DNS domena
8. Uređaji iz jednog DNS domena mogu da budu na različitim fizičkim mrežama

Pitanje 9

Šta označava DNS naziv "0.98.76.in-addr.arpa"?

1. Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 67.89.0.0/24.
2. Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 76.98.0.0/16.
3. Naziv nije validan.
4. Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 76.98.0.0/24.
5. Naziv domena koji služi za mapiranje IP adresa u nazive u mreži 67.89.0.0/16.

Pitanje 10

Za šta se koristi serijski broj u SOA zapis u definiciji DNS zone?

1. Za odluku da li da se sprovodi transfer zone.
2. Za odluku da li da se sprovodi rekurzivni ili interativni upit.
3. Za garantovanje redosleda Resource Record podataka.
4. Za obezbeđivanje pouzdanog prenosa DNS podataka.
5. Za razlikovanje direktnih i inverzinih domena.
6. Za proveru greške kod transfera zone.

Pitanje 11

(Avgust 2021.) Od navedenih DNS servera, koji su autoritativni za domen "etf.bg.ac.rs"?

1. Primarni DNS server za domene "bg.ac.rs", "ac.rs" i "rs"
2. DNS server koji se dobija preko DHCP protokola
3. DNS server koji može rekurzivno da razreši imena za domen "etf.bg.ac.rs"
4. DNS server koji može iterativno da razreši imena za domen "etf.bg.ac.rs"
5. Sekundarni DNS server za domene "bg.ac.rs", "ac.rs" i "rs"
6. Primarni DNS server za domen "etf.bg.ac.rs"
7. Sekundarni DNS server za domen "etf.bg.ac.rs"

Pitanje 12

(Avgust 2021.) Šta sadrže Root DNS serveri?

1. Nazive Top Level domena.
2. IP adrese svih DNS servera na Internetu.
3. IP adrese svih primarnih DNS servera na Internetu.
4. Listu svih domena na Internetu.
5. IP adrese autorativnih DNS servera Top Level domena.

Pitanje 13

(Septembar 2021.) Koje je značenje sledeće definicije DNS zoni^[sic] za domen "fakultet.ac.rs":

       katedra     IN      NS      147.91.100.200

1. Definiše se adresa mejl servera za poddomen "katedra.fakultet.ac.rs"
2. Definiše se IP adresa za naziv računara "katedra.fakultet.ac.rs"
3. Definiše se adresa pereferiranog^[sic] DNS servera koji će da koristi računar pod nazivom "katedra.fakultet.ac.rs"
4. Definiše se adresa autoritativnog DNS servera za poddomen "katedra.fakultet.ac.rs"

Pitanje 14

(Septembar 2021.) Kako mejl server pronalazi drugi mejl server kome treba da isporuči elektronsku poštu?

1. DNS upitom za MX zapis za domen koji se^[sic] sastavni deo adrese elektronske pošte.
2. SMTP upitom za domen koji se^[sic] sastavni deo adrese elektronske pošte.
3. DNS upitom za A zapis za domen koji se^[sic] sastavni deo adrese elektronske pošte.
4. Inverznim DNS upitom za domen koji se^[sic] sastavni deo adrese elektronske pošte.
5. DNS upitom za NS zapis za domen koji se^[sic] sastavni deo adrese elektronske pošte.

Pitanje 15

Šta označava pojam "transfer zone" kod DNS sistema?

1. Razrešavanje imena na zahtev klijenata za odredenu zonu (domen).
2. Kopiranje podataka sa sekundarnog na primarni DNS server.
3. Kopiranje podataka sa primarnog na sekundarni DNS server.
4. Prenošenje svih informacija o domenu sa DNS servera na rutere.

Pitanje 16

Šta označava pojam "autoritativni DNS serveri"?

1. Primarni i sve sekundarne DNS servere za određeni domen.
2. DNS server koji može direktno ili indirektno da razreši sva imena.
3. Samo primarni DNS server za određeni domen.
4. DNS serveri koji sadrže definicije top-level domena.

Pitanje 17

Kako se zove postupak razrešavanja imena kada jedan DNS server traži od drugog neautoritativnog DNS servera da mu u potpunosti razreši ime?

1. Autoritativno razrešavanje imena.
2. Rekurzivno razrešavanje imena.
3. Inverzno razrešavanje imena.
4. Iterativno razrešavanje imena.

Pitanje 18

Da li je moguće da u jednoj istoj IP podmreži postoje dva računara čija imena pripadaju različitim DNS domenima?

1. Da, samo ako se koristi PAT.
2. Da, samo ako se koristi NAT.
3. Da, ali ti računari ne mogu međusobno da komuniciraju.
4. Ne.
5. Da.

IPv6

Pitanje 1

(Septembar 2021.) Čemu služi polje pokazivač na sledeće zaglavlje (next header) IPv6 paketa?

1. Označava dužinu sledećeg opcionog zaglavlja koje se nastavlja iz trenutno posmatranog zaglavlja.
2. Sadrži enkapsulirene podatke protokola 4. nivoa.
3. Označava tip sledećeg opcionog zaglavlja koje se nastavlja iz trenutno posmatranog zaglavlja.
4. Pokazuje na sledeći IPv6 paket.
5. Označava dužinu posmatranog zaglavlja, kada se iza njega nalazi sledeće zaglavlje.

Pitanje 2

Kako može da se ostvari međusobna komukacija između IPv4 i IPv6 uređaja?

1. Translacijom adresa (NAT) na odgovarajućem ruteru.
2. Dual-stack mehanizmom.
3. Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
4. Translacijom portova (PAT) na odgovarajućem ruteru
5. Nije moguća komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.
6. Translacijom IPv4 i IPv6 protokola na odgovarajućem ruteru.
7. Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.

Pitanje 3

Kako se prenose opcioni parametri u IPv6 zaglavlju?

1. IPv6 zaglavlje je fikse veličine i sadrži polja svih opcionih parametara.
2. Iza osnovnog zaglavlja postavljaju se dodatna zaglavlja, specifična za pojedinačne opcije.
3. Svaki IPv6 paket se enkapsulira u novi nezavisni IPv6 paket sa dodatnim opcijama.
4. IPv6 zaglavlje ne podržava opcine parametere (svi su obavezni).

Pitanje 4

Kako se u IPv6 zaglavlju označava protokol 4. nivoa?

1. IPv6 ne prenosi podatke 4. nivoa.
2. Identifikatorom protokola 4. nivoa u polju "next header", koje ukazuje na poslednje opciono zaglavlje.
3. Identifikatorom protokola 4. nivoa u polju "protocol".
4. Enkapsulacijom IPv4 paketa, koje sadrži podatke 4. nivoa.

Pitanje 5

Koji uređaj u LAN mreži šalje poruke sa IPv6 adresama tokom procesa autokonfiguracije putem Neighbor Discovery Protocola?

1. DHCPv6 server
2. IPv6 server
3. Svi IPv6 uređaji
4. IPv6 svičevi
5. IPv6 ruter

Pitanje 6

Od koga IPv6 uređaji u LAN mreži dobijaju poruke tokom procesa autokonfiguracije?

1. Od DHCPv6 servera.
2. Od IPv6 servera.
3. Od IPv6 rutera.
4. Od IPv6 svičeva.

Pitanje 7

Šta će se desiti sa IPv6 paketom koji se pošalje na neku Link Local adresu?

1. Paket će stići do svih uređaja koji imaju konfigurisanu specificiranu adresu.
2. Paket će stići do najbižeg uređaja koji ima konfigurisanu specificiranu adresu, bez obzira gde se on nalazi.
3. Paket neće izaći van LAN mreže.
4. Paket neće izaći iz uređaja, jer se radi o virtualnoj adresi.

Pitanje 8

Šta IPv6 uređaji dobijaju od drugih uređaja tokom procesa autokonfiguracije?

1. Mrežni deo IPv6 adrese koju će da koriste.
2. Celu IPv6 adresu koju će da koriste.
3. EUI-64 adresu koju će da koriste.
4. MAC adresu default gateway.
5. Interfejs (host) deo IPv6 adrese koju će da koriste.
6. DNS adresu.
7. IP adresu default gateway uređaja.
8. Masku pripadajuće mreže.

Pitanje 9

(Septembar 2021.) Šta je od navedenog tačno za Anycast adresu?

1. Paket je namenjen za bilo koju uređaj u LAN mreži.
2. Više uređaja dele istu Anycast adresu.
3. Anycast adresa se dodeljuje od strane pripadajućeg Default Gateway uređaja.
4. Paket će stići samo do jednog od više uređaja koji imaju konfigurisanu Anycast adresu.
5. Paket će stići do svih uređaja koji imaju konfigurisanu Anycast adresu.

Pitanje 10

Šta je tačno za IPv6 protokol?

1. IPv6 integriše drugi i treći sloj referentnog modela.
2. IPv6 je najnovija verzija IP protokola.
3. IPv6 je kompatibilan sa IPv4 protokolom.
4. IPv6 je protokol 6. nivao.

Pitanje 11

Šta je zajedničko za sve IPv6 adrese koje su dobijene prema pravilu EUI-64?

1. Dva bajta su uvek ista.
2. Predstavljaju adrese zapisane u skraćenom obliku (izostavljene suvšne nule).
3. Ne sadrže bajtove čija je vrednost nula.
4. Imaju nule u najmanje 4 bajta.

Pitanje 12

Šta se postiže mehanizmom IPv4/IPv6 Dual stack?

1. Komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.
2. Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
3. Uporedni rad i IPv4 i IPv6 protokola na istom uređaju.
4. Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.

Pitanje 13

Šta se postiže mehanizmom IPv6 tunelovanja?

1. Enkapsulacija IPv6 paketa unutar IPv4 paketa.
2. Autokonfiguracija IPv6 adresa na osnovu IPv4 adresa.
3. Uporedi rad i IPv4 i IPv6 protokola na istom uređaju.
4. Komunikacija između IPv4 i IPv6 uređaja.

Pitanje 14

Šta važi za zaglavlja IPv6 paketa u odnosu na zaglavlje IPv4 paketa?

1. Osnovno zaglavlje IPv6 paketa ima više polja od zaglavlja IPv4 paketa.
2. IPv6 paketi nemaju zaglavlja, jer se direktno prenose preko L2 okvira.
3. Ne postoji razlike između zaglavlja IPv6 i IPv4 paketa.
4. Osnovno zaglavlje IPv6 paketa ima manje polja od zaglavlja IPv4 paketa.

Pitanje 15

Koliko bita MAC adrese se neizmenjeno prenosi u format koji se dobija pravilom EUI-64?

Odgovor: 47

Pitanje 16

(Avgust 2021.) Označiti najkraći ispravni zapis za sledeću IPv6 adresu: 2001:1230:0000:0000:0000:0044:0000:0555.

1. 2001:1230:0:44:0:555
2. 2001:1230::44::555
3. 2001:1230::44:0:555
4. 2001:1230:0:0044::0555

Pitanje 17

Čemu služi pravilo EUI-64?

1. Za automatsko postavljanje cele IPv6 adrese.
2. Za automatsko postavljanje poslednjih 8 bajtova IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.
3. Za automatsko postavljanje poslednjih 4 bajta IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.
4. Za automatsko postavljanje poslednjih 6 bajtova IPv6 adrese, na osnovu MAC adrese interfejsa.
5. Za automatsko postavljanje mrežnog dela IPv6 adrese.

NAT

Pitanje 1

Šta predstavlja NAT?

1. Mapiranje IP adresa iz jednog skupa adresa u drugi, i obrnuto.
2. Mapiranje IP adresa u MAC adrese, i obrnuto.
3. Mapiranje IP adresa u MAC adrese.
4. Dinamičku dodelu IP adrese uređajima koji nemaju stalnu memoriju (diskless).
5. Mapiranje MAC adresa u IP adrese.

Pitanje 2

Ako se adresa 10.1.1.1 nekog uređaja mapira (NAT-uje) u adresu 20.2.2.2, šta se nalazi u odredišnom polju IP paketa namenjen za ovaj uređaj, koji je došao sa Interneta i već se nalazi u unutrašnjoj mreži sa privatnim adresama?

1. 255.255.255.255 (brodkast adresa)
2. 10.0.0.0
3. 20.2.2.2
4. 20.0.0.0
5. 10.1.1.1
6. 0.0.0.0 (default ruta)

Pitanje 3

(Avgust 2021) Ako se privatna adresa 192.168.10.10 nekog uređaja translira (NAT-uje) u javnu adresu 147.91.20.20, šta se nalazi u odredišnom polju IP paketa namenjenog za ovaj uređaj, pri dolasku sa javne mreže, a nakon prolaska kroz ruter koji sprovodi NAT?

1. 147.91.20.20
2. 255.255.255.255 (brodkast adresa)
3. Nije određeno, jer nije dat broj porta
4. 192.168.10.10
5. 0.0.0.0 (default ruta)

Pitanje 4

Da li je moguće mapirati (NAT-ovati) veći broj privatnih adresa u jednu javnu adresu, i ako jeste kako?

1. Da, jer se koristi MAC adresa kao dodatna informacija koja jednoznačno uparuje dodeljene adrese.
2. Da, jer se koristi broj porta kao dodatna informacija koja jednoznačno uparuje dodeljene adrese.
3. Ne.

Pitanje 5

Šta je od sledećeg tačno vezano za servere u mreži sa privatnim adresama?

1. Za pristup serveru sa javne mreže, može se koristiti NAT u režimu "1-na-1".
2. Za pristup serveru sa javne mreže, može se koristiti PAT sa fiksnom IP adresom i fiksnim TCP/UDP portom.
3. Za pristup serveru sa javne mreže, mora da se definiše inverzan DNS domen.
4. Za pristup serveru sa javne mreže, server mora da se izmesti u "demilitarizovanu zonu".

Pitanje 6

Šta je od sledećeg tačno za NAT?

1. Sprovodi se na svakom klijentu (host uređaju).
2. Sprovodi se na default gateway uređaju u svakoj LAN mreži sa privatnim adresama.
3. Sprovodi se na svakom serveru koji treba da izađe na javnu mrežu.
4. Sprovodi se na graničnom ruteru između privatne i javne mreže.

Pitanje 7

Šta je tačno od sledećeg kod sprovođenja PAT tehnike?

1. Ruter gleda, ali ne menja podatke iz zaglavlja 4. nivoa.
2. Ruter gleda, ali ne menja podatke iz zaglavlja 3. nivoa.
3. Ruter gleda i menja podatke iz zaglavlja 3. nivoa.
4. Ruter gleda i menja podatke iz zaglavlja 4. nivoa.

Pitanje 8

Šta se može uraditi ako se želi da se dve odvojene mreže, koje koriste isti adresni prostor, međusobno povežu preko jednog rutera?

1. Promeniti adrese u manjoj mreži i koristit NAT.
2. Konfigurisati PAT na zajedničkom ruteru.
3. Ne može se sprovesti povezivanje bez promene adresa u obe mreže.
4. Konfigurisati NAT overlap na zajedničkom ruteru.

Pitanje 9

(Septembar 2021.) Da li ICMP poruke mogu da se prosleđuju kada se koristi PAT tehnika?

1. Da, ali samo "ICMP error messages" tipa, ne i "ICMP query messages"
2. Da, ali samo "ICMP query messages" tipa, ne i "ICMP error messages"
3. Ne, zato što ICMP protokol ne koristi TCP/UDP portove
4. Da

Pitanje 10

Šta predstavlja PAT (Port Address Translation)?

1. Mapiranje protokola pri prelasku između jednog ruting domena u drugi.
2. Mapiranje više unutrašnjih lokalnih adresa u jednu unutrašnju globalnu adresu.
3. Korišcenje istog skup adresa i u unutrašnjoj i spoljašnjoj mreži.
4. Mapiranje adresa 1-na-1.
5. Translacija portova sviča u IP adrese koje su na njih povezane.

DHCP

Pitanje 1

Kako BOOTP zahtev pristiže do BOOTP servera?

1. Poruka se šalje na unikast MAC i unikast IP adresu BOOTP servera, koje su jedinstvene.
2. Poruka se šalje na broadkast MAC i unikast IP adresu BOOTP servera, koja je jedinstvena.
3. Poruka se šalje na broadkast MAC i broadkast IP adresu, a server "sluša" na predefinisanom UDP portu 67.
4. Poruka se šalje na brodkast MAC i mulikast IP adresu BOOTP servera, na kojoj "slušaju" svi BOOTP serveri.

Pitanje 2

Koje su osobine DHCP protokola?

1. Uređaji koriste DHCP za razrešavanje simboličkih naziva u IP adrese.
2. Može da postoji više DHCP servera na jednoj LAN mreži.
3. Uređaji dinamički dobijaju IP adrese iz predefinisanog skupa adresa.
4. Uređaji dinamički dobijaju IP adresu DNS uređaja.
5. Uređajima se dinamički dobijaju njihov DNS naziv.
6. Uređaji koriste DHCP za pretvaranje privatnih IP adresa u javne.

Pitanje 3

(Septembar 2021.) Koji od navedenih protokola služi za dodeljivanje Default Gateway adrese za krajnje uređaje na LAN mreži?

1. Address Resolution Protocol (ARP)
2. BOOTstrap Protocol (BOOTP)
3. Dynamic Host Configuration Protocol (DHCP)
4. Revers^[sic] Address Resolution Protocol (RARP)
5. Gateway Resolution Protocol (GRP)
6. Domain Name System (DNS)
7. Access Control List (ACL)

Pitanje 4

(Septembar 2021.) Šta je sadržaj odredišne IP adrese u zaglavlju IP paketa koji prenosi BOOTP odgovor?

1. Multikast IP adresa.
2. IP adresa koja se dodeljuje uređaju.
3. IP adresa default gateway-a.
4. 255.255.255.255
5. 0.0.0.0
6. Ništa od ponuđenog.

Pitanje 5

Šta je sadržaj odredišne MAC adrese u okviru koji prenosi RARP zahtev (RARP request)?

1. MAC adresa default gateway-a.
2. 0.0.0.0
3. MAC adresa servera.
4. 255.255.255.255
5. FF.FF.FF.FF.FF.FF

Pitanje 6

Kako BOOTP odgovor (reply) pristiže do uređaja koji je poslao zahtev?

1. Poruka se šalje na unicast MAC klijenta i broadcast IP adresu.
2. Poruka se šalje na unicast MAC klijenta i unicast IP adresu koja se dodeljuje klijentu.
3. Poruka se šalje na broadcast MAC i na predefinisanu mulikast IP adresu.
4. Svi uređaji prihvataju poruku, a na osnovu jedinstvene identifikacije poruke se uređaj koji je poslao zahtev prepoznaje odgovor.

Nepotpuno

Sledeća pitanja sa rokova su nepotpuna na neki način i iz tog razloga nisu kategorisana pod neku od kategorija iznad.

Pitanje 1

(Jun 2018.) Čemu služi "Power over Ethernet"?

Odgovor: Za napajanje Access Point uređaja preko UTP kablova.

Pitanje 2

(Jun 2018.) Kako se određuje Sequence Number za prvu poruku pri TCP komunikaciji?

Odgovor: Slučajan broj

Pitanje 3

(Jun 2018.) Na koje načine se server sa privatnom adresom može učiniti javno dostupnim?

Odgovor: NAT, PAT