Verovatnoća i statistika/Teorija

Izvor: SI Wiki
< Вероватноћа и статистика
Datum izmene: 14. april 2023. u 20:01; autor: KockaAdmiralac (razgovor | doprinosi) (+Varijacioni niz, očekivanje, varijansa, Gausova raspodela // Edit via Wikitext Extension for VSCode)
Pređi na navigaciju Pređi na pretragu

Teorija sa predavanja može, pored zadataka, doći na kolokvijumima. Ispod je izlistana sažeta teorija, bez dodatnih primera, radi vežbanja za kolokvijum.

Uvod

Osnovni pojmovi

  • Statistički eksperiment:
    • može da se ponovi više puta pod istim uslovima
    • poznati su nam svi mogući ishodi (notacija: )
    • ne znamo unapred šta će se desiti u konkretnom eksperimentu
    • Skup svih ishoda (notacija: ) može biti konačan (bacanje novčića), beskonačan, a ukoliko je beskonačan može biti prebrojiv (bacanje kocke dok ne padne 6) i neprebrojiv (biranje realnog broja iz intervala)
  • Događaj: podskup (notacija: , , ...)
    • Događaj se realizuje u eksperimentu ako se ostvari u jednom od ishoda koji su njegovi elementi.
    • Operacije nad događajima:
      • : A ili B
      • : A i B (notacija za presek se ne koristi)
      • : A, ali ne B
      • , , : suprotan događaj ()

Verovatnoća

  • Aksiome verovatnoće: Verovatnoća je funkcija definisana nad podskupovima nekog skupa ako važi:
    1. , gde su koji su međusobno isključivi i kojih ima konačno ili prebrojivo beskonačno
  • Statističko određivanje verovatnoće: izvodimo eksperiment puta i registrujemo događaj , tako da nam je broj realizacija događaja :
    • relativna frekvencija događaja:
  • Model jednakoverovatnosti ishoda: ako su svi ishodi iz skupa jednakoverovatni a broj članova je , onda se verovatnoća događaja može odrediti kao količnik broja povoljnih i svih ishoda:
  • Geometrijska verovatnoća: za neprebrojiv skup koji može da se predstavi geometrijski kao ograničeni objekat (interval prave, lik u ravni, telo u prostoru) i događaj važi gde je mera tog objekta (dužina, površina, zapremina).
    • Uslov: jednakoverovatni događaji su predstavljeni skupovima iste mere i obrnuto

Osobine verovatnoće

  • Teorema 1.1:
    • Dokaz: kako su i međusobno isključivi, važi , pa iz i trećeg aksioma verovatnoće dobijamo .
  • Teorema 1.2:
    • Dokaz: iz i teoreme 1.1 sledi da je
  • Teorema 1.3:
    • Dokaz:
      • Ako su A i B međusobno isključivi, važi da je , pa važi da je
      • Ako nisu, važi da je , pa iz trećeg aksioma dobijamo
  • Teorema 1.4:
    • Dokaz: , a pošto po drugoj aksiomi onda sledi
  • Teorema 1.5:
    • Dokaz:
      • Ako su međusobno isključivi, tako da dokaz sledi po trećoj aksiomi
      • Ako nisu, po trećoj aksiomi i teoremi 1.3
    • Takođe važi i

Uslovna verovatnoća i nezavisnost događaja

Uslovna verovatnoća

  • Uslovna verovatnoća događaja A pod uslovom da se realizovao događaj B: za
  • Teorema 2.1: Neka je i . Funkcija je verovatnoća.
    • Dokaz:
      1. Za važi . Pošto je i , važi da je . Pošto je , iz teoreme 1.4 sledi da je , odnosno
      2. Ako su međusobno isključivi događaji kojih ima konačno ili prebrojivo mnogo, dobijamo . Pošto su skupovi međusobno isključivi, na osnovu treće aksiome sledi
      • Kako su dokazane sve tri aksiome verovatnoće, dokazano je i da je uslovna verovatnoća, takođe, verovatnoća.

Nezavisnost događaja

  • Nezavisnost događaja: Događaji A i B su statistički nezavisni ako važi .
  • Nezavisnost po parovima: Ako su svaka dva od (za ) nezavisna, onda su ti događaji nezavisni po parovima.
  • Nezavisnost više događaja u celini: Ako za svaki podskup skupa događaja , gde je važi , onda su događaji iz tog skupa međusobno nezavisni.
  • Teorema 2.2: Ako su događaji nezavisni i ako je događaj dobijen od događaja () primenom konačno mnogo skupovnih operacija, onda su i događaji takođe nezavisni.
    • Dokaz: nije dokazivano.
  • Teorema 2.3: Za događaje () važi:
    • Dokaz: za je ovo definicija uslovne verovatnoće, za ostatak se dokazuje indukcijom.
  • Potpun skup hipoteza: Ako su događaji međusobno isključivi i važi onda oni čine potpun skup hipoteza.
  • Totalna verovatnoća:
  • Bajesova formula: Za , važi
  • Pouzdanost uređaja: verovatnoća da je uređaj ispravan, koja zavisi od pouzdanosti njegovih komponenti. Dve komponente mogu međusobno biti povezane redno ili paralelno, i u zavisnosti od toga određujemo ukupnu pouzdanost te dve komponente.
    • Redno:
    • Paralelno:

Slučajne promenljive

  • Slučajna promenljiva: preslikavanje skupa svih ishoda u skup realnih brojeva.
    • Oznaka: gde je skup svih brojeva u koje se preslikavaju ishodi.
    • Na osnovu prebrojivosti skupa slučajne promenljive se dele na dve kategorije:
      • Diskretne: ukoliko je ovaj skup konačan ili prebrojiv, i
      • Neprekidne (mešovite): ukoliko je ovaj skup neprebrojiv.
  • Raspodela slučajne promenljive: funkcija definisana nad skupovima realnih brojeva,
    • Zakon raspodele verovatnoće slučajne promenljive: za neku slučajnu promenljivu , čiji je skup vrednosti , to je skup verovatnoća gde je za sve
    • Oznaka: , tako da

Neprekidne slučajne promenljive

  • Funkcija raspodele: , za
  • Osobine funkcije raspodele:
    1. je monotono neopadajuća funkcija
    2. je neprekidna sa desne strane za svako
    3. ima graničnu vrednost sa leve strane u svakoj tački
  • Funkcija gustine raspodele: ako je nenegativna funkcija definisana na i važi , onda je neprekidna slučajna promenljiva a njena funkcija gustine raspodele.
    • je neprekidna je neprekidna
    • Ako ima konačno ili prebrojivo mnogo tačaka prekida, u njima se može definisati proizvoljno.
  • Teorema 3.1: Za neprekidnu slučajnu promenljivu važi:
      • Dokaz:
      • Dokaz: ako integral predstavimo površinom ispod funkcije, nije nam bitno da li izbacimo nula, jednu ili dve duži iz te površine.
    1. i
  • Teorema 3.2: ako je definisana na , neprekidna sa desne strane i ako je a , tada postoji slučajna promenljiva kojoj je funkcija raspodele.

Raspodele

  1. Bernulijeva: (Bernulijeva raspodela sa verovatnoćom uspeha )
    • Zakon:
    • Model: indikator događaja,
  2. Binomna:
    • Zakon:
    • Model: Bernulijeva šema je niz Bernulijevih (nezavisnih) eksperimenata, i u svakom eksperimentu događaj ima verovatnoću , a naša slučajna promenljiva jeste broj realizacija događaja u izvedenih eksperimenata.
  3. Puasonova:
    • Zakon:
    • Model: broj retkih događaja u jedinici vremena, tako da je prosečan broj događaja
  4. Geometrijska:
    • Zakon:
    • Model: izvode se Bernulijevi eksperimenti do prvog uspeha, a naša slučajna promenljiva je broj neuspeha
  5. Paskalova (obrnuta binomna):
    • Zakon:
    • Model: broj Bernulijevih eksperimenata do -tog uspeha.
  6. Hipergeometrijska:
    • Model: na raspolaganju je predmeta od kojih je jedne a druge vrste, od njih biramo predmeta () i slučajna promenljiva nam je broj predmeta prve vrste među izabranim
    • Zakon:
  7. (Diskretna) uniformna:
    • Zakon: , za
  8. (Neprekidna) uniformna:
    • Zakon: ( je koncentrisana na )
    • Model: biramo broj iz , a slučajna promenljiva nam je da li je broj u (gde je )
  9. Eksponencijalna:
    • Model: vreme između Puasonovih događaja, gde je recipročno prosečno vreme
    • Zakon:
    • Osobina odsustva memorije:
  10. Standardna normalna (standardna Gausova):
    • Zakon:
      • (neizračunljivo, ali se računa na osnovu tablice, s tim što i )
Vrednosti (primer: )
X 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
0.0 5000 5040 5080 5120 5160 5199 5239 5279 5319 5359
0.1 5398 5438 5478 5517 5557 5596 5636 5675 5714 5753
0.2 5793 5832 5871 5910 5948 5987 6026 6064 6103 6141
0.3 6179 6217 6255 6293 6331 6368 6406 6443 6480 6517
0.4 6554 6591 6628 6664 6700 6736 6772 6808 6844 6879
0.5 6915 6950 6985 7019 7054 7088 7123 7157 7190 7224
0.6 7257 7291 7324 7357 7389 7422 7454 7486 7517 7549
0.7 7580 7611 7642 7673 7704 7734 7764 7794 7823 7852
0.8 7881 7910 7939 7967 7995 8023 8051 8078 8106 8133
0.9 8i59 8186 8212 8238 8264 8289 8315 8340 8365 8389
1.0 8413 8438 8461 8485 8508 8531 8554 8577 8599 8621
1.1 8643 8665 8686 8708 8729 8749 8770 8790 8810 8830
1.2 8849 8869 8888 8907 8925 8944 8962 8980 8997 9015
1.3 9032 9049 9066 9082 9099 9115 9131 9147 9162 9177
1.4 9192 9207 9222 9236 9251 9265 9279 9292 9306 9319
1.5 9332 9345 9357 9370 9382 9394 9406 9418 9429 9441
1.6 9452 9463 9474 9484 9495 9505 9515 9525 9535 9545
1.7 9554 9564 9573 9582 9591 9599 9608 9616 9625 9633
1.8 9641 9649 9656 9664 9671 9678 9686 9693 9699 9706
1.9 9713 9719 9726 9732 9738 9744 9790 9756 9761 9767
2.0 97725 97778 97831 97882 97932 97982 98030 98077 98124 98169
2.1 982i4 98257 98300 98341 98382 98422 98461 98500 98537 98574
2.2 98610 98645 98679 98713 98745 98778 98809 98840 98870 98899
2.3 98928 98956 98983 99010 99036 99061 99086 99111 99134 99158
2.4 99180 99202 99224 99245 99266 99286 99305 99324 99343 99361
2.5 99379 99396 99413 99430 99446 99461 99477 99492 99506 99520
2.6 99534 99547 99560 99573 99585 99598 99609 99621 99632 99643
2.7 99653 99664 99674 99683 99693 99702 99711 99720 99728 99736
2.8 99744 99752 99760 99767 99774 99781 99788 99795 99801 99807
2.9 99813 99819 99825 99831 99836 99841 99846 99851 99856 99861
3.0 998650 998694 998736 998777 998817 998856 998893 998930 998965 998999
3.1 999032 999065 999096 999126 999155 999184 999211 999238 999264 999289
3.2 999313 999336 999359 999381 999402 999423 999443 999462 999481 999499
3.3 999517 999534 999550 999566 999581 999596 999610 999624 999638 999651
3.4 999663 999675 999687 999698 999709 999720 999730 999740 999749 999758

Slučajni vektori

  • Slučajni vektor: skup slučajnih promenljivih definisanih na istom skupu ishoda
  • Zajednički zakon raspodele: određen je ako su poznate sve verovatnoće za sve vrednosti i koje slučajne promenljive uzimaju
  • Marginalni zakoni raspodele: pojedinačni zakoni raspodele slučajnih promenljivih u vektoru, dobijeni iz zajedničkog zakona kao
  • Zajednička funkcija raspodele: za sve
  • Zajednička funkcija gustine: Ako postoji nenegativna funkcija definisana za takva da onda je neprekidan slučajni vektor a njegova zajednička gustina. Njene osobine su:
  • Marginalne funkcije gustine:

Nezavisnost slučajnih promenljivih

  • su nezavisne ako su događaji nezavisni za sve moguće
  • Uslovi nezavisnosti:
    1. Ako u svakoj tački važi gde je zajednička funkcija raspodele a su marginalne funkcije raspodele.
    2. Ako su i diskretne i važi za sve vrednosti i .
    3. Ako su i neprekidne i važi gde je zajednička funkcija gustine a su marginalne funkcije gustine.

Varijacioni niz

  • Ako su nezavisne slučajne promenljive sa istom raspodelom koje označavaju vrednosti dobijene u nekim događajima (na primer, rezultati bacanja kockice), onda promenljive koje nose vrednost najmanje od ovih promenljivih, druge najmanje od ovih promenljivih, ... redom čine varijacioni niz.
    • Promenljive varijacionog niza nemaju istu raspodelu kao originalne slučajne promenljive, i više nisu nezavisne.
  • Funkcija raspodele -te slučajne promenljive varijacionog niza:
  • Specijalni slučajevi:
    • Funkcija raspodele najmanje slučajne promenljive varijacionog niza:
    • Funkcija raspodele najveće slučajne promenljive varijacionog niza:

Numeričke karakteristike slučajnih promenljivih

Matematičko očekivanje

    • Za diskretnu slučajnu promenljivu sa konačnim skupom vrednosti , matematičko očekivanje je definisano sa
    • Za diskretnu slučajnu promenljivu sa beskonačnim skupom vrednosti, matematičko očekivanje je definisano sa (pod uslovom da ovaj red apsolutno konvergira)
    • Za neprekidnu slučajnu promenljivu sa gustinom , matematičko očekivanje je definisano sa (pod uslovom da ovaj integral apsolutno konvergira)
  • Teorema 4.1: Neka je neprekidna slučajna promenljiva sa gustinom i funkcija za koju postoji . Tada je: .
  • Teorema 4.2: Neka su i slučajne promenljive sa očekivanjima i , a . Tada važi:
    1. Ako su i nezavisne, onda je

Varijansa

  • Varijansa (disperzija): za promenljivu sa očekivanjem , varijansa je
    • Standardna devijacija (standardno odstupanje):
  • Osobine varijanse za :
      • Dokaz:
    • za neko
      • Dokaz: nije dokazivano.
      • Dokaz:
    • Ako su i nezavisne sa konačnim varijansama, onda je