Uvod u menadžment

Izvor: SI Wiki
Pređi na navigaciju Pređi na pretragu

Ispitni rokovi

Već par godina u junu (a verovatno i u ostalim ispitnim rokovima) na ispitu dolazi identičan skup od 27 pitanja raspoređenih u dve grupe od po 15 pitanja (neka pitanja se nalaze u obe grupe). Svako pitanje nosi po jedan bod.

Prema Votsonu, ako se upravljanje poveže sa suštinom upravljačkog posla, menadžment se može posmatrati kao:

Napisati

  • umetnost
  • politika
  • magija
  • nauka
  • profesija

Pod organizovanjem se podrazumeva:

Napisati

Podela rada, određivanje posla, kreiranje radnih i organizacionih jedinica, koordiniranje aktivnosti.

Nastanak menadžmenta kao nauke kao i oblikovanje specifičnih menadžerskih principa, vezuje se za:

Zaokružiti

  • Henri Forda
  • Li Rosvela
  • Henrija Touna
  • Frederika Tejlora

Maks Veber se smatra tvorcem:

Zaokružiti

  • direktnog menadžmenta
  • kolektivnog menadžmenta
  • birokratskog menadžmenta
  • industrijskog menadžmenta

Osnova bihejviorističke teorije menadžmenta jeste:

Zaokružiti

  • istraživanje čoveka u sistemu industrijskih odnosa
  • istraživanje čoveka u sistemu proizvodnih odnosa
  • istraživanje čoveka i njegovog ponapanja u procesu rada

Menadžerski proces se sastoji iz 4 osnovne aktivnosti:

Napisati

  • planiranje
  • organizacija
  • liderstvo
  • kontrola

Endrju Karnegi je ustanovio dva osnovna principa u poslovanju:

Napisati

  • dobročinstva
  • starateljstva

Motivacija u menadžmentu ima najmanje tri osnovna zadatka:

Napisati

  • da buduće zaposlene ohrabri da se pridruže organizaciji
  • da sadašnje zaposlene stimuliše da bolje rade
  • da sadašnje zaposlene ohrabri da ostanu u organizaciji

Najraširenija podela motiva je na:

Napisati

  • socijalne
  • biološke

Pod menadžmentom ’’bilo koje organizacije’’, Piter Draker podrazumeva:

Napisati

Karakteristike države i njene administracije, odnosi se na vojsku, crkvu, škole i zdravstvene institucije.

Društveni principi, duštveni procesi i socijalna politika su tri dimenzije korporativnog društvenog delovanja po:

Zaokružiti

  • Kerolu
  • Akermanu
  • Karnegiju
  • Tejloru

Gregarni motiv je motiv:

Zaokružiti

  • za samodokazivanjem
  • za dokazivanjen
  • za društvom
  • za ugledom

Navedi 5 vrsta konflikata:

Napisati

  • interpersonalni
  • intrapersonalni
  • inetrgrupni
  • intragrupni
  • interorganizacijski

Navedi dve osnovne vrste poslovne odgovornosti:

Napisati

  • prethodna
  • posledična

Centralizacija, autoritet, disciplina, hijerarhija su principi menadžmenta koje je uspostavio:

Zaokružiti

  • Maks Veber
  • Henri Ford
  • Anri Fejo
  • Henri Gant

Racionalno-pravni vođa je tip autoriteta koji je utvrdio:

Zaokružiti

  • Frederik Tejlor
  • Maks Veber
  • Anri Fejo
  • Elton Mejo

Osnivač teorije naučnog upravljanja bio je:

Zaokružiti

  • Anri Fejo
  • Frederik Tejlor
  • Mik Džounz
  • Karl Bart

Ideje o "sinergiji" kao i ideja o "specijalizaciji poslova" pripada:

Zaokružiti

  • Ksenofanu
  • Aristotelu
  • Konfučiju
  • Ciceronu

Pod planiranjem se podrazumeva:

Napisati

Osmišljavanje unapred nekog procesa koji nas dovodi do željenog cilja.

Osnivač teorije međuljudskih odnosa je:

Zaokružiti

  • Elton Mejo
  • Hugo Musterberg
  • Abraham Maslov

Kao primer za nepoštovanje etičkih principa u poslovanju uzima se slučaj:

Zaokružiti

  • Černobilj
  • Bopal
  • Ekson Valdez

Tvorac "dvojne motivacije" je:

Zaokružiti

  • Džonson
  • Mejo
  • Hercberg
  • Fridman

Poslovni moral je deo:

Zaokružiti

  • poslovnog prava
  • poslovne etike
  • eitčkog kodeksa
  • moralno-poslovnog postupka

Teorija međuljudskih odnosa je poznata po jednom eksperimentu? Po kom?

Napisati

Hortonovom eksperimentu

Po Abrahamu Maslovu najkarakterističniji motiv je motiv za:

Napisati

Samoostvarenjem

Stejsi Adams je razvio teoriju:

Zaokružiti

  • pravičnosti
  • teoriju zadovoljstva
  • teoriju očekivanja ili vrednovanja

Koncept društvene odgovornosti Miltona Fridmana zasnovan je na ideji:

Zaokružiti

  • da kompanije treba da budu apsolutno društveno odgovorne
  • da kompanije treba da imaju ograničeni koncept društvene odgovornosti
  • da kompanije apsolutno ne treba da budu društveno odgovorne

Način ocenjivanja

Svako pitanje nosi po jedan bod; ukupno se može osvojiti 15 bodova. Konačna ocena se formira na osnovu:

Poeni P < 7 P = 7 8 ≤ P ≤ 9 10 ≤ P ≤ 11 12 ≤ P ≤ 13 14 ≤ P
Ocena 5 6 7 8 9 10