KDP

Izvor: SI Wiki
Datum izmene: 7. maj 2022. u 14:59; autor: KockaAdmiralac (razgovor | doprinosi) (Informacije o nastavi, labovima, načinu ocenjivanja i literatura)
Pređi na navigaciju Pređi na pretragu

Konkurentno i distribuirano programiranje je obavezan predmet u šestom semestru za SI, a petom semestru za RTI.

Korisne veze

Nastava

Nastava se održava u tri bloka (podeljeno po kolokvijumima):

  • Prvi blok: sinhronizacioni algoritmi (samo na predavanjima), semafori
  • Drugi blok: regioni, monitori, konkurentno programiranje u programskom jeziku Java (samo na vežbama)
  • Treći blok: distribuirano programiranje, mrežno programiranje u programskom jeziku Java (samo na vežbama)

Vežbe prvih par nedelja mogu da ne budu održane kako bi se na predavanjima dovoljno napredovalo sa gradivom, dok se na predavanjima drže četiri umesto dva časa nedeljno. Prezentacije sa predavanja i vežbi mogu se naći na stranici predmeta, u odeljku Literatura.

Na RTI odseku gradivo se deli na konkurentno (sinhronizacioni algoritmi, semafori, regioni, monitori) i distribuirano programiranje, gde konkurentno dolazi na kolokvijumu a distribuirano na ispitu. Iz ovog razloga se nakon junskog ispitnog roka (na SI) oblasti dele na dva umesto na tri dela (rokovi su isti i za SI i za RTI).

Laboratorijske vežbe

Laboratorijske vežbe se obično održe u trećem bloku predavanja. Rade se u programskom jeziku Java. Na prvoj laboratorijskoj vežbi radi se konkurentno, dok se na drugoj radi distribuirano programiranje. Od razvojnih okruženja na laboratorijskoj vežbi su dostupni Eclipse i IntelliJ, dok se na vežbama uglavnom koristi Eclipse. Vežbe u drugom i trećem bloku se delom bave oblastima koje dođu na laboratorijskoj vežbi, dok se takođe organizuju i pokazne laboratorijske vežbe. Na prvoj pokaznoj laboratorijskoj vežbi radi se jedan zadatak iz 2011. godine čija postavka nije direktno dostupna sa stranice predmeta.

Za pripremu za laboratorijske vežbe, pored gledanja vežbi i pokaznih laboratorijskih vežbi, dostupni su i probni zadataci za laboratorijsku vežbu sa stranice predmeta koji nemaju rešenja (često slični zadaci dođu i na laboratorijskoj vežbi). Pored toga, na vikiju su sakupljeni sledeći zadaci sa prethodnih laboratorijskih vežbi:

Laboratorijske vežbe nose 20 bodova na predmetu, svaka po 10 bodova. Umesto laboratorijskih vežbi, može se raditi projekat, ali u tom slučaju se laboratorijske vežbe ne mogu raditi. Moguće je nadoknaditi jednu laboratorijsku vežbu.

Projekat

Ovom odeljku fale informacije. Pomozite SI Wiki tako što ćete dodati potrebne informacije.

Projekat na predmetu nosi 20 bodova i odlučivanjem za izradu projekta student se odriče izlaska na laboratorijske vežbe. Projekat može da se menja na svaka dva roka, tako da u januaru i februaru bude jedan projekat, u junu i julu drugi a u avgustu i septembru treći. Projekti od prethodnih godina dostupni su sa stranice predmeta. Na projektu se piše program u programskom jeziku Java. Brani se u ispitnim rokovima.

Ispitni rokovi

Postavke ispitnih rokova su dostupne na stranici predmeta, dok se njihova rešenja mogu naći na nekom od drajvova iz odeljka sa korisnim vezama. Sledeći rokovi su skupljeni na vikiju:

Literatura

Dostupan je udžbenik iz predmeta od 2018. godine:

Način ocenjivanja

SI

Predispitne obaveze
  • , — Bodovi sa prve i druge laboratorijske vežbe (0-10 svaka, moguća nadoknada jedne vežbe)
  • — Bodovi sa projekta (0-20)
  • , — Bodovi sa prvog i drugog kolokvijuma (0-25 svaki, moguća nadoknada u junskom roku)
Junski rok
  • — bodovi sa trećeg kolokvijuma (ispitni deo gradiva, distribuirano programiranje) u junskom roku (0-30)
  • Ukupni bodovi:
Ostali rokovi
  • — bodovi sa konkurentnog dela ispita (0-40), ukoliko se konkurentni deo ispita ne radi onda je
  • — bodovi sa distribuiranog dela ispita (0-40)
  • Ukupni bodovi:
Bodovi
Ocena 5 6 7 8 9 10

Potrebna pomoć

  • Na ovom predmetu fale rešenja rokova. Pomozite vikiju rešavanjem rokova i postavljanjem njihovih rešenja na viki.