Osnovi digitalne elektronike
Osnovi digitalne elektronike je izborni predmet u četvrtom semestru.
Nastava
Nastava je podeljena u sledeće oblasti na predavanjima:
- Prvi blok: Kola prvog reda, logička kola, prekidači, familije logičkih kola, TTL i BICMOS kola, kola sa otvorenim kolektorom, wired or logika, baferisanje, serijska logika
- Drugi blok: Komparatori, Šmitova kola, SR i D latch, D flip-flop, registar, linearne vremenske baze, multivibratori (astabilni, monostabilni), Milerov integrator, retrigerabilni monostabilni multivibrator (watchdog tajmer), ring oscilator
- Treći blok: Digitalno-analogni konvertor, selektivna kola, filtriranje, PWM, analogno-digitalni konvertor
Za svaku oblast profesor izbaci preporučena pitanja koja mogu da dođu na kolokvijumu, a pred kolokvijum mogu da se organizuju konsultacije ukoliko studenti nisu sigurni oko nekih pitanja.
Na vežbama je nastava podeljena na sledeći način:
- Prvi blok: Kola prvog reda, sinteza i karakteristike CMOS logičkih kola
- Drugi blok: Multivibratori (korišćenje logičkih kola, latch-eva, komparatora sa ili bez histerezisa)
- Treći blok: Digitalno-analogni konvertori (obično dođe na ispitu), analogno-digitalni konvertori (ređe dođe na ispitu)
Na kolokvijumima obično dolaze jako slični zadaci kao sa vežbi.
Domaći
Na predmetu se organizuje jedan domaći zadatak sredinom semestra koji nosi 10% ocene. Slično domaćim zadacima sa Osnova elektronike, potrebno je računski uraditi zadate zadatke, simulirati u programu PSpice i napisati rešenje i priložiti simulacije u izveštaju koji se predaje. Moguće je dobiti i 10 bodova više od maksimuma (1% ocene).
Laboratorijske vežbe
Na predmetu se organizuju laboratorijske vežbe koje ne nose bodove ali su uslov za polaganje predmeta. Rade se u grupama od dva studenta. Od školske 2019/2020. godine, postoje četiri laboratorijske vežbe iz oblasti mikrokontrolera (na mikrokontroleru PIC18F45K22) koje se rade od kuće i čije su postavke date na stranici predmeta. Za ove laboratorijske vežbe dati su detaljni snimci sa uputstvima izrade pojedinih delova vežbi, dok su neki delovi vežbi ostavljeni studentima na implementiranje po uzoru na dotadašnje zadatke. Mogu da se brane u bilo kom trenutku tokom semestra ukoliko je asistent dostupan da ih u to vreme pregleda, a odbrana se sastoji od toga da asistent pogleda da li laboratorijske vežbe rade.
Projekat
Od školske 2019/2020. godine na predmetu postoji projekat iz oblasti mikrokontrolera koji nosi 40% ocene i ukoliko se radi maksimalan broj bodova koji može da se ostvari na predmetu je 110 i u tom slučaju kolokvijumi nose 60% ocene na predmetu umesto 90%. Projekat se obično sastoji od korisničkog programa u programskom jeziku po izboru koji preko UART komunicira sa mikrokontrolerom i programa za mikrokontroler za koji je potrebno znanje sa prethodnih laboratorijskih vežbi (dosta koda sa laboratorijskih vežbi može da se iskoristi i u projektu).
Isto kao laboratorijske vežbe, brani se u trenutku dostupnosti asistenta. Postavka projekta izlazi obično oko kraja maja ili početka juna. Ukoliko želite da vam se ocena zajedno sa projektom računa u nekom ispitnom roku, potrebno je da manje od 10 dana (obavezni rok upisivanja ocene sa ispita) nakon ispita (ili u bilo kom ranijem trenutku) odbranite projekat.
Način ocenjivanja
- Ako laboratorijske vežbe nisu priznate, broj bodova na predmetu je 0.
- — Bodovi sa kolokvijuma (mogu se raditi tokom semestra i u bilo kom ispitnom roku, računa se najbolja ocena, 0-100)
- — Bodovi sa projekta (0 ako se ne radi projekat)
- — Bodovi sa domaćeg zadatka
- Skalirani bodovi sa kolokvijuma:
- Ukupni bodovi se računaju kao:
| Bodovi | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Ocena | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
Računanje
- :
- :
- :
- :
- :
- :
- :
- :
- Ocena:
Potrebna pomoć
- Na ovom predmetu fale rešenja rokova. Pomozite vikiju rešavanjem rokova i postavljanjem njihovih rešenja na viki. Rešenja Savićevih zadataka su uvek tu, dok su rešenja Ponjavićevih zadataka retka.