Uvod u menadžment
Pređi na navigaciju
Pređi na pretragu
Uvod u menadžment je izborni predmet u drugom semestru na oba studijska programa.
Korisne veze
Nastava
Isto kao na Sociologiji, nastava na predmetu se ne drži.
Ispitni rokovi
Već par godina u junu (a verovatno i u ostalim ispitnim rokovima) na ispitu dolaze pitanja iz ovog skupa. Svako pitanje nosi po jedan bod.
- Za pitanja sa više odgovora, tačni odgovori su podebljani i uokvireni
- Za pitanja za koje se odgovori unose, tačni odgovori su podvučeni i sakriveni, tako da se prikažu kada izaberete taj tekst (primer: ovako)
- Pritisnite levo dugme ispod za sakrivanje i otkrivanje svih odgovora, ili desno dugme za uključivanje i isključivanje interaktivnog režima:
Prema Votsonu, ako se upravljanje poveže sa suštinom upravljačkog posla, menadžment se može posmatrati kao:
Napisati
- umetnost
- politika
- magija
- nauka
- profesija
Pod organizovanjem se podrazumeva:
Napisati
- Podela rada, određivanje posla, kreiranje radnih i organizacionih jedinica, koordiniranje aktivnosti.
Nastanak menadžmenta kao nauke kao i oblikovanje specifičnih menadžerskih principa, vezuje se za:
Zaokružiti
- Henri Forda
- Li Rosvela
- Henrija Touna
- Frederika Tejlora
Maks Veber se smatra tvorcem:
Zaokružiti
- direktnog menadžmenta
- kolektivnog menadžmenta
- birokratskog menadžmenta
- industrijskog menadžmenta
Osnova bihejviorističke teorije menadžmenta jeste:
Zaokružiti
- istraživanje čoveka u sistemu industrijskih odnosa
- istraživanje čoveka u sistemu proizvodnih odnosa
- istraživanje čoveka i njegovog ponapanja u procesu rada
Menadžerski proces se sastoji iz 4 osnovne aktivnosti:
Napisati
- planiranje
- organizacija
- liderstvo
- kontrola
Endrju Karnegi je ustanovio dva osnovna principa u poslovanju:
Napisati
- dobročinstva
- starateljstva
Motivacija u menadžmentu ima najmanje tri osnovna zadatka:
Napisati
- da buduće zaposlene ohrabri da se pridruže organizaciji
- da sadašnje zaposlene stimuliše da bolje rade
- da sadašnje zaposlene ohrabri da ostanu u organizaciji
Najraširenija podela motiva je na:
Napisati
- socijalne
- biološke
Pod menadžmentom ’’bilo koje organizacije’’, Piter Draker podrazumeva:
Napisati
- Karakteristike države i njene administracije, odnosi se na vojsku, crkvu, škole i zdravstvene institucije.
Društveni principi, duštveni procesi i socijalna politika su tri dimenzije korporativnog društvenog delovanja po:
Zaokružiti
- Kerolu
- Akermanu
- Karnegiju
- Tejloru
Gregarni motiv je motiv:
Zaokružiti
- za samodokazivanjem
- za dokazivanjen
- za društvom
- za ugledom
Navedi 5 vrsta konflikata:
Napisati
- interpersonalni
- intrapersonalni
- inetrgrupni
- intragrupni
- interorganizacijski
Navedi dve osnovne vrste poslovne odgovornosti:
Napisati
- prethodna
- posledična
Centralizacija, autoritet, disciplina, hijerarhija su principi menadžmenta koje je uspostavio:
Zaokružiti
- Maks Veber
- Henri Ford
- Anri Fejo
- Henri Gant
Racionalno-pravni vođa je tip autoriteta koji je utvrdio:
Zaokružiti
- Frederik Tejlor
- Maks Veber
- Anri Fejo
- Elton Mejo
Osnivač teorije naučnog upravljanja bio je:
Zaokružiti
- Anri Fejo
- Frederik Tejlor
- Mik Džounz
- Karl Bart
Ideje o "sinergiji" kao i ideja o "specijalizaciji poslova" pripada:
Zaokružiti
- Ksenofanu
- Aristotelu
- Konfučiju
- Ciceronu
Pod planiranjem se podrazumeva:
Napisati
- Osmišljavanje unapred nekog procesa koji nas dovodi do željenog cilja.
Osnivač teorije međuljudskih odnosa je:
Zaokružiti
- Elton Mejo
- Hugo Musterberg
- Abraham Maslov
Kao primer za nepoštovanje etičkih principa u poslovanju uzima se slučaj:
Zaokružiti
- Černobilj
- Bopal
- Ekson Valdez
Tvorac "dvojne motivacije" je:
Zaokružiti
- Džonson
- Mejo
- Hercberg
- Fridman
Poslovni moral je deo:
Zaokružiti
- poslovnog prava
- poslovne etike
- eitčkog kodeksa
- moralno-poslovnog postupka
Teorija međuljudskih odnosa je poznata po jednom eksperimentu? Po kom?
Napisati
- Hortonovom eksperimentu
Po Abrahamu Maslovu najkarakterističniji motiv je motiv za:
Napisati
- Samoostvarenjem
Stejsi Adams je razvio teoriju:
Zaokružiti
- pravičnosti
- teoriju zadovoljstva
- teoriju očekivanja ili vrednovanja
Koncept društvene odgovornosti Miltona Fridmana zasnovan je na ideji:
Zaokružiti
- da kompanije treba da budu apsolutno društveno odgovorne
- da kompanije treba da imaju ograničeni koncept društvene odgovornosti
- da kompanije apsolutno ne treba da budu društveno odgovorne
Način ocenjivanja
Svako pitanje nosi po jedan bod; ukupno se može osvojiti 15 bodova. Konačna ocena se formira na osnovu:
| Poeni | P < 7 | P = 7 | 8 ≤ P ≤ 9 | 10 ≤ P ≤ 11 | 12 ≤ P ≤ 13 | 14 ≤ P |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Ocena | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |