Математика 2/Предавања П2/П3

Извор: SI Wiki
< Математика 2
Датум измене: 12. фебруар 2021. у 02:17; аутор: Fedja (разговор | доприноси) (-zaluteli template, + `<@148231501413089280>` credits)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Ова страница садржи материјале са предавања за групе П2 и П3 код професорки Татјане Лутовац и Марије Рашајски.

Неодређени интеграл

Пропратни материјал: Датотека:M2 Neodređeni integrali P3.pdf
Дефиниција 1.1
Примитивна функција дате функције на датом интервалу је свака функција дефинисана на интервалу за коју важи .
Теорема 1.1
  1. Ако је примитивна функција функције на интервалу тада је и функција такође примитивна функција функције на интервалу .
    Доказ:
  2. Ако су и примитивне функције функције на интервалу , тада постоји константа тако да
    Доказ: , су примитивне функције функције на интервалу . Посматрајмо на интервалу :
Дефиниција 1.2
Скуп свих примитивних функција функције на интервалу зове се неодређени интеграл функције на интервалу : (где је једна примитивна функција функције на интервалу ).
Теорема 1.2
Ако функције и имају примитивну функцију на интервалу тада на том интервалу важи следеће:
  1. ,
Доказ
  1. ,

Таблица неодређених интеграла

  1. ,
  2. ,
  3. ,
  4. ()

Могу се извести и:

Теорема о линеарности интеграла

Нека ф-је и имају примитивне ф-је на интервалу , и нека су . Тада ф-ја има примитивну ф-ју на интервалу и важи:
Доказ:
,
,

Метод смене променљиве

Теорема 1.3
Нека је функција непрекидна функција на интервалу и нека је , . Нека је функција и нека су и непрекидне, нека је сурјекција ("на") и . Тада важи:
(, , )
Доказ:

Метод парцијалне интеграције

Теорема 1.4
Ако су и диференцијабилне на и ако на постоје примитивне функције функција и тада на важи:
Доказ:

Метод рекурентних формула

Свођење квадратног тринома на канонски облик

Метод неодређених коефицијената

Ако је познат облик примитивне ф-је:

Интеграција рационалних функција

Дефиниција 1.3
Рационална функција је функција облика где су и полиноми реда и . Права рационална функција је рационална функција где је . Како би се применио метод интеграције рационалних функција, рационална функција се мора свести на праву. Након тога, полином се мора раставити на реалне факторе и са сваки се мора одредити збир елементарних рационалних функција (парцијалних разломака). Подинтегрална функција једнака је збиру свих парцијалних разломака, одакле се добију неодређени коефицијенти.
Реални фактор Збир парцијалних разломака
, ,
, ,

Интеграција неких ирационалних функција

    • - смена:
    • - смена:
    • - смена:
  1. , смена:

Интеграција тригонометријских функција

  1. Ако подинтегрална функција зависи од и/или и заменом за и за се добије иста функција, смена која се примењује је .
  2. Ако подинтегрална функција зависи од и/или и заменом за се добије негација исте функције, смена која се примењује је .
  3. Ако подинтегрална функција зависи од и/или и заменом за се добије негација исте функције, смена која се примењује је .
  4. У супротном може се применити смена која може довести до компликованих рационалних функција.

Риманов одређени интеграл

Пропратни материјал: Датотека:M2 Određeni integral P3.pdf
Дефиниција 2.1
Подела сегмента је коначан скуп тачака где (ознака ). На сваком , бирамо прозвољну тачку и називамо их истакнутим тачкама.
Сума зове се интегрална (Риманова) сума функције на сегменту , за изабрану поделу са изабраним истакнутим тачкама (ознака ).
Дефиниција 2.2
Норма поделе (ознака ) је , где .
, али не важи и .
Дефиниција 2.3
Ако постоји реалан број тако да за сваку поделу на сегменту тада се тај број зове Риманов (одређени) интеграл функције на сегменту (ознака ).
Дефиниција 2.4
Функција је интеграбилна на сегменту ако постоји тако да .
Последице
  1. ,

Потребни и довољни услови за интеграбилност

Теорема 2.1
  1. Ако је функција интеграбилна на одсечку тада је ограничена на .
  2. Ако је непрекидна на тада је интеграбилна на .
  3. Ако је дефинисана и ограничена на и ако на одсечку има коначно много тачака прекида, тада је интеграбилна на .
  4. Ако је монотона на одсечку тада је интеграбилна на .

Својства Римановог одређеног интеграла

Теорема 2.2
Нека су функције и интеграбилне на . Тада важи:
  1. Линеарност интеграла:
  2. Адитивност интеграла: ,
  3. Модуларна неједнакост: Функција је интеграбилна на и важи
  4. Функција је интеграбилна на .
  5. Функција је интеграбилна на .
  6. Ако је осим у коначно много тачака, тада је функција интеграбилна на и важи .
  7. Монотоност интеграла:

Веза између Римановог одређеног интеграла и неодређеног интеграла

Теорема 2.3
Ако је непрекидна функција на интервалу и ако је било која примитивна функција функције на интервалу , тада за сваки сегмент важи:

Методи интеграције одређеног интеграла

Теорема 2.4
(Парцијална интеграција) Ако су функције , , и непрекидне на тада је
Теорема 2.5
(Смена променљиве код одређеног интеграла)
  1. Смена : ако важи следеће:
    • функција је непрекидна,
    • , ,
    • функције и су непрекидне на
    • функција је дефинисана за све вредности .
  2. Смена : ако важи следеће:
    • функција је непрекидна,
    • , ,
    • функција је строго монотона на
    • инверзна функција има непрекидан извод на .
Теорема 2.6
Ако је непрекидна и периодична функција са периодом , тада важи:
, ()
Теорема 2.7
Ако је непрекидна функција на , тада важи:
Теорема 2.8
Ако је непрекидна на и тада је површина фигуре која је ограничена кривом , правима , , и -осом једнака .

Несвојствени интеграли

Пропратни материјал: Датотека:M2 Nesvojstveni integrali P3.pdf

Несвојствени интеграли су интеграли чији интервал интеграције није коначан или подинтегрална функција није ограничена на интервалу.

Дефиниција 2.5
(Бесконачан интервал)
  1. Нека је дефинисана на и нека је интеграбилна на сваком коначном сегменту .
  2. Нека је дефинисана на и нека је интеграбилна на сваком коначном сегменту .
  3. Нека је дефинисана на и нека је интеграбилна на сваком коначном сегменту .
    ()
Дефиниција 2.6
(Неограничена подинтегрална функција)
  1. Нека је дефинисана на и нека није ограничена у левој околини тачке .
  2. Нека је дефинисана на и нека није ограничена у десној околини тачке .
  3. Нека је дефинисана на и нека није ограничена у левој околини тачке и десној околини тачке .
    ()

Функције више променљивих

Дефиниција 3.1
Пресликавање где је зове се реална функција са независних променљивих чији је домен .

Гранична вредност и непрекидност

Дефиниција 3.2
Растојање између тачака и где су тако да и једнако је
Дефиниција 3.3
Нека је дата тачка и нека је дато (). -околина тачке је тада скуп .
Дефиниција 3.4
Нека је дефинисана у некој околини тачке ( за ).
  1. ()
Дефиниција 3.5
Нека је дефинисана у некој околини тачке . Ако је каже се да је непрекидна у .
Дефиниција 3.6
Ако је непрекидна у свакој тачки неке области кажемо да је непрекидна у области .

Парцијални изводи

Дефиниција 3.7
Нека је дефинисана на некој области . Нека тачке , , и припадају . Разлика зове се (парцијални) прираштај функције по променљивој у тачки . Разлика зове се (парцијални) прираштај функције по променљивој у тачки . Разлика зове се потпуни прираштај.
Дефиниција 3.8
Ако постоји он се зове први парцијални извод по променљивој функције . Ако постоји он се зове први парцијални извод по променљивој функције . Ознака: или .
Дефиниција 3.9
је диференцијабилна у ако и само ако се може представити у облику где су и бројеви тако да и и зависе само од координата и , и где се назива тоталним диференцијалом у (ознака ).
Теорема 3.1
Ако је диференцијабилна у онда је непрекидна у , из чега следи да постоје парцијални изводи у .
Теорема 3.2
Ако има парцијалне изводе у некој околини и ако су ти парцијални изводи непрекидни у тада је диференцијабилна у и важи:

Парцијални изводи вишег реда

Мешовити парцијални изводи:
Виши диференцијали:
Теорема 3.3
Ако су и непрекидне функције у области тада су оне у тој области једнаке.

Локалне екстремне вредности

Дефиниција 3.10
је локални максимум (односно минимум) функције ако и само ако постоји околина () тако да важи (односно ).
Теорема 3.4
Ако у има локалну екстремну вредност тада у важи да и .
Теорема 3.5
Нека је стационарна тачка . Уводимо ознаке , , и .
  1. Ако је , онда има локални екстремум у и то:
    • минимум ако
    • максимум ако
  2. Ако је , онда немамо локални екстремум у .
  3. Ако је онда морамо вршити додатна испитивања како бисмо одредили да ли има локалног екстремума у тој тачки.