Физика/Формуле

Растојање измедју тацака

${\textstyle d =}$

Синусна теорема

${\textstyle \frac{a}{\sin\alpha} = \frac{b}{\sin\beta} = \frac{c}{\sin\gamma}}$

Двоструки угао

${\textstyle \sin 2\alpha = 2\sin\alpha\cos\alpha}$

${\textstyle \cos 2\alpha = \cos^{2}\alpha - \sin^{2}\alpha}$

Једнацина елипсе

${\textstyle \frac{x^{2}}{a^{2}} + \frac{y^{2}}{b^{2}} = 1}$

Велика полуоса је ${\textstyle a}$, а мала ${\textstyle b}$.

Једнацина хиперболе

${\textstyle \frac{x^{2}}{a^{2}} - \frac{y^{2}}{b^{2}} = 1}$

Реална полуоса је ${\textstyle a}$, а имагинарна ${\textstyle b}$.

Силе

${\textstyle F_{g}}$	Сила земљине тезе	${\textstyle \text{mg}}$ Од центра масе тела ка доле
${\textstyle F_{n}}$	Сила реакција подлоге	${\textstyle N}$ Од центра масе тале у супротном правцу од подлоге
${\textstyle F_{t}}$	Сила трења	${\textstyle \mu N}$ Супротно од правца кретања ако подлога није глатка μ - Коефицијент силе трења
${\textstyle F_{p}}$	Сила потиска	${\textstyle \rho\text{gV}}$ Делује ка горе V - запремина дела тела који је потопљен п - гусина простора у коме се тело налази
${\textstyle F_{\text{el}}}$	Сила еластицности	${\textstyle \text{kx}}$ к - коефицијент еластицности x - колико смо истегли опругу Висе опруга се могу сабрати у једну ${\textstyle F_{\text{EL}} = F_{EL1} + F_{EL2}}$ Ако су опруге паралелне ${\textstyle F_{\text{EL}} = \frac{F_{EL1}F_{EL2}}{F_{EL1} + F_{EL2}}}$ Ако су опруге редне (везане једна за другу или једна кроз другу)
${\textstyle F_{\text{OS}}}$	Сила отпора средине / вискозности	${\textstyle \text{bV}}$ Делује ка горе б - дата константа V - брзина тела

Момент инерције

${\textstyle I}$

Момент интерције

Материјална тацка и прстен ${\textstyle mr^{2}}$ Диск и ваљак ${\textstyle \frac{mr^{2}}{2}}$ Лопта (супља) ${\textstyle \frac{2mr^{2}}{3}}$ Лопта (пуна) ${\textstyle \frac{2mr^{2}}{5}}$ Стап ${\textstyle \frac{ml^{2}}{12}}$ м - маса р - полупрецник л - дузина Ако предмет не ротира око свог центра онда се његовом моменту инерције додаје ${\textstyle md^{2}}$. м - маса д - растојање од центра предмета до места на ком ротира

Кинематика

Транзитивно кретање
${\textstyle V}$	Брзина	${\textstyle s'(t)}$
${\textstyle a}$	Убрзање	${\textstyle s''(t)}$ ${\textstyle V'(t)}$
${\textstyle a_{t}}$	Тангенцијоно убрзање	${\textstyle \frac{\text{aV}}{\left| V \right|}}$
${\textstyle a_{n}}$	Нормално убрзање	${\textstyle \frac{V^{2}}{R}}$ ако је праволинијско кретање оно је 0 Р - полупрецник кривине трајекторије
${\textstyle y(x)}$	Једнацина трајекторије	${\textstyle h + x + g\alpha - \frac{gx^{2}}{2V_{0}^{2}\text{co}s^{2}\alpha}}$
Ротационо кретање
${\textstyle \theta}$	Предјени угао
${\textstyle \omega}$	Угаона брзина	${\textstyle \theta'(t)}$
${\textstyle }$	Угаоно убрзање	${\textstyle \theta''(t)}$ ${\textstyle \omega'(t)}$
${\textstyle a_{t}}$	Тангенцијоно убрзање	${\textstyle \alpha R}$
${\textstyle a_{n}}$	Нормално убрзање	${\textstyle \omega^{2}R}$
${\textstyle a}$	Интензитет убрзања	${\textstyle }$
${\textstyle V}$	Брзина са стране	${\textstyle \omega R}$
${\textstyle s}$	Предјени пут тацке која ротира	${\textstyle \theta R}$
Кретања по y оси	Слободан Пад	Хитац нанизе	Хитац нависе
${\textstyle V}$	Брзина	${\textstyle V_{0} \pm \text{gt}}$ ${\textstyle V^{2} = V_{0}^{2} \pm 2gh}$ - ако је хитац нависе ${\textstyle V_{0} = 0}$ ако је слободан пад
${\textstyle h}$	Висина	${\textstyle V_{0}t \pm \frac{gt^{2}}{2}}$ Ако се трази највеца висина код хитца нависе узима се ${\textstyle t = t_{\text{MAX}}}$
${\textstyle t_{\text{MAX}}}$	Време од доле до ${\textstyle h_{\text{MAX}}}$			${\textstyle \frac{V_{0}}{g}}$
Хитци	Хоризонтални	Коси хитац	Косои хитац нанизе
${\textstyle V_{x}}$	Брзина по X оси	${\textstyle V_{0}}$	${\textstyle V_{0}\cos\alpha}$ α - угао испаљивања
${\textstyle V_{0y}}$	Поцетна брзина по Y оси		${\textstyle V_{0}\sin\alpha}$
${\textstyle V_{y}}$	Брзина по Y оси	${\textstyle \text{gt}}$	${\textstyle V_{0y} - gt}$	${\textstyle V_{0y} + gt}$
${\textstyle x}$	X позиција	${\textstyle V_{x}t}$ МАX (домет): ${\textstyle t = t_{\text{MAX}}}$
${\textstyle y}$	Y позиција	${\textstyle h - \frac{gt^{2}}{2}}$ х - висина	${\textstyle V_{0y}t - \frac{gt^{2}}{2}}$ МАX: (највеца висина): ${\textstyle t = \frac{t_{\text{MAX}}}{2}}$	${\textstyle {h - V}_{0y}t - \frac{gt^{2}}{2}}$
${\textstyle t_{\text{MAX}}}$	Време падања	${\textstyle }$	${\textstyle \frac{2V_{0y}}{g}}$	${\textstyle t_{\text{MAX}}}$ се добија из позитивног ресења квадратне једнацине за y позицију
${\textstyle \beta}$	Угао падања	${\textstyle \text{tg}\beta = \frac{V_{y}}{V_{x}}}$	${\textstyle \text{tg}\beta = \frac{V_{0y}}{V_{x}}}$
		За угао при удару: ${\textstyle t = t_{\text{MAX}}}$
${\textstyle R}$	Полупрецник закривљености	${\textstyle \frac{V^{2}}{a_{n}}}$ МАX: ${\textstyle {V = V}_{0}}$, ${\textstyle a_{n} = gcos(90 - \beta)}$ МИН: ${\textstyle V = V_{0}\cos\alpha}$, ${\textstyle a_{n} = g}$
${\textstyle a_{t}}$	Тангенцијоно убрзање	${\textstyle gsin(\beta)}$
${\textstyle a_{n}}$	Нормално убрзање	${\textstyle gcos(\beta)}$
Једнацина трајекторије	${\textstyle h - \frac{\text{gx}}{2V_{0}}}$	${\textstyle \frac{V_{0y}x}{V_{0x}} - \frac{gx^{2}}{2V_{0x}^{2}}}$	${\textstyle h - \frac{V_{0y}x}{V_{0x}} - \frac{gx^{2}}{2V_{0x}^{2}}}$

Када имамо дату брзину или растојање (они су везани изводом), нама је оно сто је помнозено са ${\textstyle }$ уствари x компоненета, а оно сто је помнозено са ${\textstyle }$ уствари y компонента. То јест, ${\textstyle a_{x}}$ или ${\textstyle x}$, респективно.

Када тразимо интеграл нецега и остане нам ${\textstyle + C}$, ми то ${\textstyle C}$ налазимо тако сто леви део претворимо у формулу за леви део, а у десном делу заменимо параметре са онима датим у поцетним условима. Након тога средимо и добијемо цему је ${\textstyle C}$ једнако.

Параметарске једнацине су x(т) и y(т), једнацина трајекторије је y(x).

Углове тразимо помоцу слике горе.

Динамика

Транзитивно кретање
${\textstyle F = ma}$	Једнацина транслације м - маса а - убрзање
${\textstyle \rho}$	Густина	${\textstyle \frac{m}{V}}$ м - маса V - запремина
${\textstyle V}$	Брзина	${\textstyle V_{0} + at}$ ${\textstyle V^{2} = V_{0}^{2} + 2as}$
${\textstyle s}$	Предјени пут	${\textstyle V_{0}t \pm \frac{at^{2}}{2}}$
${\textstyle E_{\text{KT}}}$	Кинетицка енергија	${\textstyle \frac{mV^{2}}{2}}$ ${\textstyle \frac{\rho^{2}}{2m}}$
${\textstyle \rho}$	Импулс	${\textstyle \text{mV}}$
Ротацијоно кретање
${\textstyle M = I\alpha}$	Једнацина ротације Кад тело ротира око неког центра Мнозимо силу са удаљености до центра предмета који ротира (нпр са р ако имамо полупрецик)
${\textstyle \alpha}$	Угаоно убрзање	${\textstyle \frac{a_{t}}{R}}$ ат - тангенцијално убрзање (убрзање објеката који ротирају око центра) Р - полупрецник Ако се нпр за ваљак окаци предмет, убрзање тог предмета це бити ат.
${\textstyle E_{\text{KR}}}$	Кинетицка енергија	${\textstyle \frac{I\omega^{2}}{2}}$ ${\textstyle \frac{l^{2}}{2I}}$
${\textstyle l}$	Момент импулса	${\textstyle I\omega}$
${\textstyle V}$	Брзина	${\textstyle \omega r}$
Транзитивно и ротационо кретање
${\textstyle E_{K}}$	Кинетицка енергија	${\textstyle E_{\text{KT}} + E_{\text{KR}}}$ ${\textstyle \frac{mV^{2}}{2} + \frac{I\omega^{2}}{2}}$ где је ${\textstyle \omega = \frac{V}{r}}$
${\textstyle E_{P}}$	Потенцијална енергија	${\textstyle \text{mgh}}$
Судари
${\textstyle \rho}$	Импулс	Закон одрзавања енергије је да је поцетна енергија једнака крајњој, ово исто вази и за импулс (импулс удареног тела + импулс тела које удара = импулсу тела које удара пре удара). ${\textstyle \rho_{1}}$ - импулс испаљеног тела ${\textstyle {\rho'}_{1}}$ - импулс испаљеног тела после удара ${\textstyle {\rho'}_{2}}$ - импулс удареног тела после удара ${\textstyle \alpha}$ - угао измедју хоризонталне осе и путање након удара испаљеног тела ${\textstyle \beta}$ - угао измејду хоризонталне осе и путање након удара удареног тела ${\textstyle {\rho'}_{2}^{2} = 2m_{2}E_{K2}' = \rho_{1}^{2} + {\rho'}_{1}^{2} - 2\rho_{1}\rho'_{1}\cos\alpha}$ ${\textstyle {\rho'}_{1}^{2} = 2m_{1}E_{K1}' = \rho_{1}^{2} + {\rho'}_{2}^{2} - 2\rho_{1}\rho'_{2}\cos\beta}$ ${\textstyle \rho_{1}^{2} = 2m_{1}E_{K1} = {\rho'}_{1}^{2} + {\rho'}_{2}^{2} + 2{\rho'}_{1}\rho'_{2}cos(\alpha + \beta)}$

Закон одрзавања енергије је да је поцетна енергија једнака крајњој, ово исто вази и за импулс (импулс удареног тела + импулс тела које удара = импулсу тела које удара пре удара).

Искористити цињеницу да оба вазе у исто време и превести их у форму брзина.

Ако се тело које ротира и транзитује у исто време судари са другим телом само це транзитинва кинетицка енергија вазити у закону одрзавања кинетицке енергије.

Ако постоји неконзервативна сила закон одрзавања енергије не вази (сила трења, сила отпора средине, сила вискозности). Тада је рад силе трења ${\textstyle A_{E_{T}}}$ једнак промени енергије ${\textstyle {E_{\text{KRAJ}}}_{} - E_{\text{START}}}$. Формула за рад је ${\textstyle A = Fs}$, где је Ф сила, а с растојање.

Колико тела толико и једнацина.

Еластицан судар знаци да су тела одвојена након удара.

Кад се тело креце претвара сву потеницјалну у кинетицку.

Кад канап проклизава тада има исту силу канапа, кад не проклизава нема.

Момент интерције заварених тела се сабира.

Осцилације

Клатна
${\textstyle T}$	Период осциловања	${\textstyle 2\pi}$ Математицко клатно л - дузина канапа ${\textstyle 2\pi}$ ЛХО к - коефицијент крутости опруге м - колико смо извукли опругу ${\textstyle \frac{2\pi}{\omega_{0}}}$ Физицко клатно, ЛХО ${\textstyle 2\pi}$ Физицко клатно без опруге
${\textstyle \omega_{0}}$	Сопствена крузна фреквенција	${\textstyle 2\pi f}$
${\textstyle r_{\text{cm}}}$	Прецник центра масе	${\textstyle \frac{m_{i}r_{i}}{m_{i}}}$ м - маса р - удаљеност од центра предмета до места осциловања
Физицка клатна
${\textstyle z'' + {\omega_{0}}^{2}z = 0}$	За транслације з = x, за ротације з = θ
Хармонијске осцилације
${\textstyle x}$		${\textstyle x_{0}sin(\omega t + \varphi_{0})}$ φ - поцетни фазни угао, ако тело креце из равнотезног полозаја или се ниста не казе он је 0, ако креце од амплитуде он је ${\textstyle \frac{\pi}{2}}$
${\textstyle V}$	Брзина осциловања	${\textstyle x'}$ МАX: ${\textstyle x_{0}\omega}$, максимална је кад је тело у равнотезном полозају
${\textstyle a}$	Убрзање осциловања	${\textstyle x''}$ ${\textstyle V'}$ МАX: ${\textstyle x_{0}\omega^{2}}$, максимална је кад је тело у амплитуди
${\textstyle E_{K}}$	Кинетицка енергија	${\textstyle \frac{mV^{2}}{2}}$ Ако је систем у амплитуди тада је брзина нула и самим тим и кинетицка енергија, тј сва енергија је потеницјална. МАX: ${\textstyle V = V_{0}}$
${\textstyle E_{P}}$	Потенцијална енергија	${\textstyle \frac{kx^{2}}{2}}$
Пригусене осцилације
${\textstyle x'' + 2\alpha x' + {\omega_{0}}^{2}x = 0}$	Једнацина тела која транслирају где је α коефицијент пригусења α - коефицијент пригусења
${\textstyle \omega^{*}}$	Крузна фреквенција пригусених осцилацјиа	${\textstyle }$
${\textstyle \Lambda}$	Логаритамски декремент	${\textstyle \alpha T}$
${\textstyle Q}$	Фактор доброте	${\textstyle \frac{2\pi}{1 - e^{- 2\alpha T}}}$ Ако је ${\textstyle \alpha T < < 1}$: ${\textstyle e^{- 2\alpha T} = 1 - 2\alpha T}$
${\textstyle x' = Ae^{- \alpha t}sin(\omega^{}t + \varphi)}$	Квази-периодицне осцилације - ${\textstyle \omega_{0} > \alpha}$ А - амплитуда пригусења
${\textstyle x = c_{1}e^{- \lambda_{1}t} + c_{2}e^{- \lambda_{2}t}}$	Апериодицне осцилације - ${\textstyle \omega_{0} < \alpha}$
${\textstyle x = e^{- \alpha t}(c_{1} + c_{2}t)}$	Критицно пригусене осцилације - ${\textstyle \omega_{0} = \alpha}$
Принудне осцилације
${\textstyle x'' + 2\alpha x' + {\omega_{0}}^{2}x = F(t)}$	${\textstyle F(t) = F_{0}sin(\Omega t)}$ Ф0 - амплитуда силе Ω - крузна фреквенција принудне силе
${\textstyle Ae^{- \alpha t}sin(\Omega t - \varphi)}$	Једнацина тела која транслирају
${\textstyle A}$	Амплитуда принудних осцилација	${\textstyle \frac{F_{0}}{m}}$
${\textstyle \text{tg}\varphi}$	Поцетни угао	${\textstyle \frac{2\alpha\Omega}{{\omega_{0}}^{2} - \Omega^{2}}}$
${\textstyle \Omega_{\text{REZ}}}$	Резонтантна крузна фреквенција принудне силе	${\textstyle }$
${\textstyle A_{\text{REZ}}}$	Резонантна амплитуда	${\textstyle \frac{F_{0}}{2\alpha m}}$

Код транслација прво радимо равнотезно стање.

Из равнотезног стања убацујемо Фг у једнацину кретања.

Једнацину кретања стелујемо на ${\textstyle x'' + {\omega_{0}}^{2}x = 0}$ или ${\textstyle \theta'' + {\omega_{0}}^{2}\theta = 0}$ где је θ угао за који је померено.

Крак силе је растојање од нападне тацке неке силе

Ако има висе заварених тела онда се њихови моменти инерција сабиру.

Датотека:Медиа/имаге3.пнгРелативна промена нецега

Таласи

Доплеров ефекат
${\textstyle f}$	Фреквенција доплеровог ефекта	${\textstyle f_{0}\frac{c \pm V_{p}}{c \mp V_{i}}}$ Вп - брзина предмета је + ако се прималац креце ка извору Ви - брзина извора је + ако се извор креце од прималаца ц - брзина звука у окрузењу
${\textstyle f_{b}}$	Фреквенција избијања / звуцних удара	${\textstyle \left| f_{1} - f_{2} \right|}$ Ако постоје две фреквенције у неком простору, постоји и треца израцуната преко формуле.
Јацина звука
${\textstyle I}$	Објективна јацина звука (интензитет)	${\textstyle \frac{P_{\text{SR}}}{4r^{2}\pi}e^{- \mu r}}$ ${\textstyle e^{- \mu r}}$ се додаје само ако има абсорција μ - коефицијент абсорције
${\textstyle P_{\text{SR}}}$	Средња снага	${\textstyle kf^{2}}$ Ако извор осцилује са једном фреквенцијом ${\textstyle kA^{2}}$ Ако извор осцилује са неком амплитудом ${\textstyle k{f^{2}A}^{2}}$ Ако су оба дата к - нека константа
${\textstyle \beta}$	Субјективна јацина (ниво звука)	${\textstyle 10log_{10}\frac{I}{I_{0}}}$ Праг цујности - 0 Граница бола - 120дб И0 - ${\textstyle 10^{- 12}}$
Трансверзални Таласи
${\textstyle c}$	Брзина таласа	${\textstyle }$Цврсто стање (мозе само у њему) Ф - сила којом смо затегли зицу са оба краја
${\textstyle \mu}$	Подузна маса	${\textstyle \frac{m}{l}}$ л - дузина зице Килограми/метри
${\textstyle m}$	Маса	${\textstyle \rho V}$ ρ - густина
${\textstyle V}$	Запремина	${\textstyle r^{2}\pi l}$ р - полупрецник зице
Лонгитудални Таласи
${\textstyle c}$	Брзина таласа	${\textstyle }$ Цврсто стање Е - јангов модуо еластицности п - густина средине кроз коју се простире ${\textstyle }$ Тецно стање Б - коефицијент стисљивости ${\textstyle }$ Гасовито стање П - притисак гаса κ - коефицијент дијабатског процеса ${\textstyle \lambda f}$
${\textstyle y = Asin(\omega t - kx)}$	Једнацина таласа w - крузна фрек т - време x - пут који талас прелази
${\textstyle k}$	Таласни број	${\textstyle \frac{2\pi}{\lambda}}$ ${\textstyle m\omega^{2}}$ λ - таласна дузина (дузина који талас предје по једној осцилацији (тј за време једног периода))
${\textstyle V}$	Таласна брзина	${\textstyle \frac{s}{t}}$
${\textstyle V}$	Брзина осциловања цестица	${\textstyle y' = A}$
${\textstyle a}$	Убрзање осциловања цестица	${\textstyle y'' = V'}$
${\textstyle E}$	Енергија таласа	${\textstyle \frac{kA^{2}}{2} = \frac{m\omega^{2}A}{2}}$ м - маса
${\textstyle I}$	Интензитет таласа	${\textstyle \frac{E}{\text{st}} = \frac{\rho c\omega^{2}A^{2}}{2}}$
Извори звука
${\textstyle l}$	Дузина зице	${\textstyle \frac{n\lambda}{2}}$ Ако је канап/цев уцврсцен/затворена или отворена на оба краја ${\textstyle \frac{(2n - 1)\lambda}{4}}$ Ако је канап/цев уцврсцен/затворена на једном крају или ${\textstyle \frac{(2n - 1)\lambda}{2}}$ Ако је канап уцврсцен на средини λ - таласна дузина н - број хармоника (основни = 1, x виси = x +1)
${\textstyle c}$	Брзина таласа	${\textstyle }$ ${\textstyle \lambda_{n}f_{n}}$
${\textstyle r}$	Коефицијент рефлексије амплитуде	${\textstyle \frac{A_{\text{REF}}}{A_{\text{UPA}}} = \frac{c_{1} - c_{2}}{c_{1} + c_{2}}}$ ц1 - брзина таласа у првој ц2 - брзина таласа у другој
${\textstyle t}$	Коефицијент трансмисије амплитуде	${\textstyle \frac{A_{\text{TRA}}}{A_{\text{UPA}}} = \frac{2c_{2}}{c_{1} + c_{2}}}$ ${\textstyle r + t = 1}$
${\textstyle R}$	Коефицијент рефлексије снаге	${\textstyle r^{2}}$ ${\textstyle R + T = 1}$ ${\textstyle \frac{P_{\text{REF}}}{P_{\text{UPA}}}}$
${\textstyle T}$	Коефицијент трансмисије снаге	${\textstyle \frac{P_{\text{TRA}}}{P_{\text{UPA}}}}$

Људи цују од 20Хз до 20кХз (20000Хз).

Ако имамо два извора звука који иду до неког објекта, интензитет звука на том објекту је збир интензитета оба.

Таласу се мења брзина када промени окрузење

Ако су зице у истој резонанцији знаци да имају исту фрек.

Ако имамо цеви у њима је ц = брзина средине које се налази у њој

Оптика

Огледала
${\textstyle U}$	Увецање	${\textstyle \frac{l}{p}}$ ${\textstyle \frac{L}{P}}$ п - удаљеност предмета од темена л - удаљеност лика од темена П - висина предмета L - висина лика
${\textstyle f}$	Зизна даљина	${\textstyle \frac{R}{2}}$ ова формула не ради на социвима Р - полупрецник огледала
${\textstyle \omega}$	Оптицка јацина	${\textstyle \frac{1}{f}}$
${\textstyle \pm \frac{1}{f} = \frac{1}{p} \pm \frac{1}{l}}$	Једнацина огледала Лева страна је + ако је огледало удубљено Десна страна је + ако је лик реалан п - удаљеност предмета од темена л - удаљеност лика од темена Ако смо ф добили из система онда не гледамо знак
${\textstyle \pm \frac{1}{f} = (\frac{n_{\text{socivo}}}{n_{\text{sredina}}} - 1)( \pm \frac{1}{R_{1}} \mp \frac{1}{R_{2}})}$	Једнацина социва Лева страна је + ако је социво сабирно Обратити пазњу да када делови социва гледају у супротном правцу да је један од њих негативан. Р1 - полупрецник огледала са лева Р2 - полупрецник огледала са десно
${\textstyle n}$	Индекс преламања	${\textstyle \frac{C_{0}}{C}}$ Ц0 је брзина светлости у вакуму. Преламање ка нормали је када из мање у вецу. Закон преламања: ${\textstyle \frac{\sin\alpha}{\sin\beta} = \frac{n_{2}}{n_{1}} = \frac{c_{1}}{c_{2}}}$ а - упадни, Б - преломни угао Тотална рефлексија кад иде из гусцу у редју средину. Косијева теорема ${\textstyle B + \frac{c}{\lambda}}$
Планпаралелна плоца
${\textstyle t}$	Разлика измедју тога где се зрак простире након проласка кроз планпаралелну плоцицу и где би зрак исао да ње није било	${\textstyle \frac{dsin(\alpha - \beta)}{\cos\beta}}$ д - сирина плоце

Угао под којим светлост пада истим углом се и одбије.

C је центар круга који би могао да се изгради помоцу закривљеног огледала. Налази се на главној отпицкој оси.

Т је место додира измедју главне оптицке осе и огледала. Растојање измедју те тацке и тацке C је Р огледала.

Ф је фокус (зиза) и налази се измедју Т и C на главној отпицкој оси.

Карактеристицни зраци удубљеног:

• Ако иде паралелно на оптицку осу одбице се тако да пролази кроз зизу.

• Ако пролази кроз зизу одбице се тако да иде паралелно на оптицку осу.

• Зрак иде директно у теме и одбијесе тако да је главна оптицка оса нормала.

• Пролази кроз центар и одбијесе се исто тако како је и досао

Код испупценог је исто само сто неце пролазити кроз зизу него це супротност њиховог праваца пролазити.

Код испупцених огледала и расипних соцвиа, лик је увек виртуалан, усправан и умањен.

Кад се пресек зракова налази на супротној страни тада је лик имагинаран, у супротном је реалан.

Кад се пресек зракова налази на мањем растојању од растојања предмета до тацке Т тада је лик умањен.

Ако се трази привидна дубина, од предмета који посматрамо повуцемо нормалу ка горе и где се та нормала сеце са линијом видика посматраца.

Ако светлост удје под правим углом оно се не прелама.

Удубљено (конкавно) огледало и сабирно социво
${\textstyle p > R}$	Реалан	Умањен	Обрнут
${\textstyle p = R}$	Реалан	Исти	Обрнут
${\textstyle F < p < R}$	Реалан	Увецан	Обрнут
${\textstyle F = p}$	Не постоји, формира се у бесконацности	/	/
${\textstyle p < F}$	Имагинаран	Увецан	Правилан

Социва могу бити сабирна и расипна.

Код сабирних се преломљени зраци секу у зизи, којих има две.

Код распиних се продузеци преломљених зракова секу у зизи којих има две.

Кад имамо систем од висе социва онда зизну даљину ${\textstyle f_{\text{UKUPNO}}}$ моземо да израцунамо као ${\textstyle \frac{1}{f_{\text{UK}}} = \frac{1}{f_{1}} + \frac{1}{f_{2}} + ...}$

Људско око најосетљивије на λ = 555нм

Да би светлост била линеарно поларизована ${\textstyle arctan(\frac{n_{3}}{n_{2}}) = 48.36}$

Термодинамика

Процеси
${\textstyle P}$	Притисак
${\textstyle V}$	Запремина	${\textstyle \Delta V = V_{2} - V_{1}}$
${\textstyle n}$	Број молова	${\textstyle \frac{m}{M}}$ M - моларна маса м - маса
${\textstyle R}$	Универзална гасна константа	${\textstyle 8.3}$
${\textstyle T}$	Температура	${\textstyle \Delta T = T_{K} - T_{P}}$
${\textstyle PV = nRT}$	При промени колицине температуре, мењају се П, V и Т, док н и Р остају константни сто моземо да искористимо као везу. ${\textstyle \frac{P_{1}V_{1}}{T_{1}} = \frac{P_{2}V_{2}}{T_{2}}}$ Изо процеси - П, V или Т остају константи Изотермски процеси - Т је константно ${\textstyle P_{1}V_{1} = P_{2}V_{2}}$ Изохорски процеси - V је константно ${\textstyle \frac{P_{1}}{T_{1}} = \frac{P_{2}}{T_{2}}}$ Изобарски процес - П је константно ${\textstyle \frac{V_{1}}{T_{1}} = \frac{V_{2}}{T_{2}}}$ Политропски процес - ниста није константо ${\textstyle P_{1}{V_{1}}^{n} = P_{2}{V_{2}}^{n}}$ н - коефицијент политропе Адијабатске једнацине: ${\textstyle P_{1}{V_{1}}^{\kappa} = P_{2}{V_{2}}^{\kappa}}$ ${\textstyle T_{1}{V_{1}}^{\kappa - 1} = T_{2}{V_{2}}^{\kappa - 1}}$ ${\textstyle T_{1}{P_{1}}^{\frac{1}{\kappa} - 1} = T_{2}{P_{2}}^{\frac{1}{\kappa} - 1}}$ м^3 у центиметре^3
${\textstyle Q}$	Колицина топлоте	${\textstyle \text{mc}\Delta T}$ м - маса гаса ${\textstyle \text{nC}\Delta T}$ Први принцип термодинамике (ниста није константно) ${\textstyle \Delta U + A}$ Кад је Т константно: ${\textstyle \Delta T = 0}$→${\textstyle \Delta U = 0}$→${\textstyle Q = A = nRTln(\frac{V_{2}}{V_{1}})}$ Кад је V константо: ${\textstyle \Delta V = 0}$→${\textstyle A = 0}$→${\textstyle Q = \Delta U = nC_{V}\Delta T}$ Кад је П константо: ${\textstyle nC_{P}\Delta T}$ ${\textstyle A = P\Delta V}$ Адијабатски процес: ${\textstyle Q = 0}$→${\textstyle \Delta U = - A = nC_{V}\Delta T}$
${\textstyle n}$	Коефицијент политропе	${\textstyle \frac{C_{P} - C}{C_{V} - C}}$
${\textstyle c}$	Специфицна топлота	${\textstyle \frac{C}{M}}$
${\textstyle C}$	Специфицна моларна топлота	${\textstyle \text{cM}}$
${\textstyle U}$	Унутрасња енергија	${\textstyle \Sigma E_{K} + \Sigma E_{P}}$ ${\textstyle \Delta U = nC_{V}\Delta T}$
${\textstyle C_{V}}$	Моларни топлотни капацитет при константој запремини	${\textstyle \frac{\text{jR}}{2}}$ 3Р/2 за једно, 5Р/2 за дво, 3Р за висе
${\textstyle C_{P}}$	Моларни топлотни капацитет при константном притиску	${\textstyle \frac{(j + 2)R}{2}}$ 5Р/2 за једно, 7Р/2 за дво, 4Р за висе
${\textstyle \kappa}$	Коефицијент адијабатског процеса	${\textstyle \frac{C_{P}}{C_{V}}}$
Топлотни мотори
${\textstyle A_{K}}$	Користан рад	${\textstyle Q_{\text{DOV}} - \left| Q_{\text{ODV}} \right|}$
${\textstyle \zeta}$	Степен корисног дејства	${\textstyle \frac{A_{K}}{Q_{\text{DOV}}}}$ ${\textstyle 1 - \frac{T_{H}}{T_{G}}}$ само за карноов циклус Тх температура хладњака Тг температура грејаца
${\textstyle K_{G}}$	Коефицијент грејања	${\textstyle \frac{Q_{\text{ODV}}}{{Q_{\text{DOV}} - Q}_{\text{ODV}}}}$ ${\textstyle \frac{T_{H}}{T_{G} - T_{H}}}$ само за карноов циклус
${\textstyle K_{G}}$	Коефицијент хладјења	${\textstyle \frac{Q_{\text{DOV}}}{\left| Q_{\text{ODV}} \right| - Q_{\text{DOV}}}}$ ${\textstyle \frac{T_{G}}{T_{G} - T_{H}}}$ само за карноов циклус
${\textstyle s}$	Ентропија	${\textstyle \Delta s = \frac{\Delta Q}{T}}$Датотека:Медиа/имаге1.пнг

1 Бар = 10^5 Паскала

1 литар = 1дм^3 = 10^-3 м^3

Q ← Т^ V^

Рад у ПВ мозе да се израцуна као поврсина испод дијаграма. + је ако се повецава, - ако се смањује

Уредјај ради као топлотни мотор ако иде у смеру казаљке на сату, у супротном ради као расхладни уредјај.

Ако је процес крузан промена ентропије је 0.

Ткелвин = Тцелзијус + 273