Социологија

Извор: SI Wiki
Датум измене: 21. фебруар 2022. у 01:50; аутор: KockaAdmiralac (разговор | доприноси) (Infokutija i formatiranje)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Социологија је изборни предмет у првом семестру на оба студијска програма.

Настава

Настава на предмету не постоји. Једина активност јесте испит.

Испитни рокови

Већ пар година у јануару (а вероватно и у осталим испитним роковима) на испиту долазе питања из овог скупа. Свако питање носи по један бод.

  • За питања са више одговора, тачни одговори су подебљани и уоквирени
  • За питања за које се одговори уносе, тачни одговори су подвучени и сакривени, тако да се прикажу када изаберете тај текст (пример: овако)
  • Притисните лево дугме испод за сакривање и откривање свих одговора, или десно дугме за укључивање и искључивање интерактивног режима:

Глобалне друштвене групе чине:

Написати

  • хорда
  • род
  • племе
  • народ
  • нација

Теорија о настантку нације по којој је припадност нацији детерминисана свешћу о припадности тој ѕаједници и тежњи за заједничким животом, зове се:

Заокружити

  1. вулгарно материјалистичка теорија
  2. субјективно психолошка теорија
  3. марксистичка теорија

Однос између чланства странке и њеног руководства може бити:

Написати

  • аутократски
  • демократски

Чланови рода имају заједничке:

Написати

  • обичаје
  • старешину
  • култ
  • гробље

Основне функције породице су:

Написати

  • задовољавање полног нагона
  • емотивна функција
  • репродуткивна функција
  • економска функција
  • функција пружања заштите
  • васпитна и образовна функција
  • социјализаторска функција

Један од разлога распада племенског друштва је:

Заокружити

  1. пераментно ратно стање
  2. имовинска диференцијација
  3. економска пропаст

У хорди су се послови делили према:

Заокружити

  1. врсти рада
  2. тежини рада
  3. према природној подели рада

Према класном критеријуму, политичке странке се могу поделити на:

Написати

  • буржоаске
  • радничке

Удруживање родова у племе је вршено на основу:

Заокружити

  1. егзогамног брака и заједничког претка
  2. заједничког обичаја или заједничког порекла
  3. крвног сродства и заједничке територије

Крвно-сродничка породица карактерише се групним браком, а полно општење је дозвољено само између припадника исте генерације.

Допунити

Основе врсте сродства су:

Написати

  • адоптивно
  • духовно
  • тазбинско
  • крвно

Род се заснива на:

Заокружити

  1. ендогамним односима
  2. егзогамном групном браку
  3. моногамном браку

Нација је глобална друштвена мрежа која је настала у периоду:

Заокружити

  1. распада феудализма и настајања капитализма
  2. распада робовласништва и настајања феудализма

Предмет науке је:

Заокружити

  1. објективан свет
  2. природан свет
  3. субјективни свет
  4. друштвени свет

Везе које постоје између појава могу бити:

Написати

  • узрочне и неузрочне
  • унутрашње и спољашње

Научно објашњење је:

Заокружити

  1. 4. фаза у научном истраживању
  2. 5. фаза у научном истраживању
  3. 3. фаза у научном истраживању

Посматрање је као метод прво настало у:

Заокружити

  1. психолошким наукама
  2. природним наукама
  3. друштвеним наукама

Испитивање се дефинише као:

Написати

Облик прикупљања података помоћу вербалне комуникације између испитивача и испитаника.

Одговори у упитнику могу бити слободни (отворени) или понуђени (затворени).

Допунити

Анализа садржаја може бити квалитативна и квантитативна.

Допунити

Хорда је настала на:

Заокружити

  1. вишем степену дивљаштва
  2. нижем степену дивљаштва

Род је настао на:

Заокружити

  1. вишем степену дивљаштва
  2. нижем степену дивљаштва

Под појмом "војна демократија" подразумева се:

Заокружити

  1. последња етапа родовско-племенског уређења
  2. начин функционисања хорди
  3. војни облик уређења неке државе

Наведи најмање 5 функција породице:

Написати

  • задовољавање полног нагона
  • емотивна функција
  • репродуткивна функција
  • економска функција
  • функција пружања заштите

Држава је настала на добровољном и међусобном договору свих људи, тврди ? државе:

Заокружити

  1. теорија силе
  2. теорија друштвеног уговора
  3. патријархална теорија
  4. психолошка теорија

Према облику владавине државе се деле на:

Написати

  • републике
  • монархије

Две основне врсте демократије су:

Написати

  • директна (непосредна)
  • репрезентативна (представничка)

Циљ политичких странака је:

Написати

Да победом на изборима освоје и врше државну власт

Хорде су биле:

Написати

  • најстарији облик глобалне друштвене групе
  • биолошко и економске заједнице
  • ендогамне заједнице у оквиру којих нису постојале никакве полне забране
  • најнеразвијенији облик друштвеног живота

Народ представља такву заједницу која се одликује:

Написати

  • приватно-својинским и класним односима између људи
  • заједничким етничким особинама
  • заједничким језиком
  • заједничком територијом

Основне карактеристике научних сазнања су:

Написати

  • Објективност
  • Општост
  • Систематичност
  • Прецизност
  • Развојност

Највиши облик научног сазнања је научни закон.

Допунити

Наведи три врсте посматрања:

Написати

  • Слободно
  • Контролисано
  • Директно
  • Индиректно
  • Појединачно
  • Масовно
  • Без учествовања
  • Са учествовањем

Упитник је, у ствари, унапред припремљен анкетни лист у писаном облику.

Допунити

Експеримент се дефинише као:

Написати

Најсложенији облик посматрања, посматра се појава која је вештачки изазвана.

Народ је настао у:

Заокружити

  1. капитализму
  2. робовласништву
  3. социјализму

Кућна заједница билатералног типа карактерише се:

Написати

Тиме што се сродство рачуна по обе линије (и очевој и мајчиној)

Оснивач патријархалне теорије државе био је:

Заокружити

  1. Хегел
  2. Сократ
  3. Аристотел

Наведи све врсте власти:

Написати

  • Судска
  • Извршна
  • Законодавна

Начин оцењивања

Свако питање носи по један бод; укупно се може освојити 15 бодова. Коначна оцена се формира на основу:

Поени П < 6 6 ≤ П ≤ 7 8 ≤ П ≤ 9 10 ≤ П ≤ 11 12 ≤ П ≤ 13 14 ≤ П
Оцена 5 6 7 8 9 10