Увод у менаџмент

Извор: SI Wiki
Датум измене: 30. јануар 2022. у 19:33; аутор: Renatus (разговор | доприноси) ('''Увод у менаџмент''' је изборни предмет у другом семестру. == Корисне везе == {{Материјали | suetf = Menadzment | baza = AAAYqm6WRB6aWersakIOooS4a/2.%20SEMESTAR/Uvod%20u%20Menadžment%20(MEN) }} == Испитни рокови == Већ пар година у јуну (а вероватно и у осталим испитним роковима) на испиту долазе питања из овог скупа. Свако питање носи по један бод. {{rešenja}} ==== Према Вотсону, ако се управљање повеже са суштином управљачког посла, менаџмент се може посматрати као: ==== ''Написати'' *ум)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Увод у менаџмент је изборни предмет у другом семестру.

Корисне везе

Шаблон:Материјали

Испитни рокови

Већ пар година у јуну (а вероватно и у осталим испитним роковима) на испиту долазе питања из овог скупа. Свако питање носи по један бод.

  • За питања са више одговора, тачни одговори су подебљани и уоквирени
  • За питања за које се одговори уносе, тачни одговори су подвучени и сакривени, тако да се прикажу када изаберете тај текст (пример: овако)
  • Притисните лево дугме испод за сакривање и откривање свих одговора, или десно дугме за укључивање и искључивање интерактивног режима:

Према Вотсону, ако се управљање повеже са суштином управљачког посла, менаџмент се може посматрати као:

Написати

  • уметност
  • политика
  • магија
  • наука
  • професија

Под организовањем се подразумева:

Написати

Подела рада, одређивање посла, креирање радних и организационих јединица, координирање активности.

Настанак менаџмента као науке као и обликовање специфичних менаџерских принципа, везује се за:

Заокружити

  1. Хенри Форда
  2. Ли Росвела
  3. Хенрија Тоуна
  4. Фредерика Тејлора

Макс Вебер се сматра творцем:

Заокружити

  1. директног менаџмента
  2. колективног менаџмента
  3. бирократског менаџмента
  4. индустријског менаџмента

Основа бихејвиористичке теорије менаџмента јесте:

Заокружити

  1. истраживање човека у систему индустријских односа
  2. истраживање човека у систему производних односа
  3. истраживање човека и његовог понапања у процесу рада

Менаџерски процес се састоји из 4 основне активности:

Написати

  • планирање
  • организација
  • лидерство
  • контрола

Ендрју Карнеги је установио два основна принципа у пословању:

Написати

  • доброчинства
  • старатељства

Мотивација у менаџменту има најмање три основна задатка:

Написати

  • да будуће запослене охрабри да се придруже организацији
  • да садашње запослене стимулише да боље раде
  • да садашње запослене охрабри да остану у организацији

Најраширенија подела мотива је на:

Написати

  • социјалне
  • биолошке

Под менаџментом ’’било које организације’’, Питер Дракер подразумева:

Написати

Карактеристике државе и њене администрације, односи се на војску, цркву, школе и здравствене институције.

Друштвени принципи, душтвени процеси и социјална политика су три димензије корпоративног друштвеног деловања по:

Заокружити

  1. Керолу
  2. Акерману
  3. Карнегију
  4. Тејлору

Грегарни мотив је мотив:

Заокружити

  1. за самодоказивањем
  2. за доказивањен
  3. за друштвом
  4. за угледом

Наведи 5 врста конфликата:

Написати

  • интерперсонални
  • интраперсонални
  • инетргрупни
  • интрагрупни
  • интерорганизацијски

Наведи две основне врсте пословне одговорности:

Написати

  • претходна
  • последична

Централизација, ауторитет, дисциплина, хијерархија су принципи менаџмента које је успоставио:

Заокружити

  1. Макс Вебер
  2. Хенри Форд
  3. Анри Фејо
  4. Хенри Гант

Рационално-правни вођа је тип ауторитета који је утврдио:

Заокружити

  1. Фредерик Тејлор
  2. Макс Вебер
  3. Анри Фејо
  4. Елтон Мејо

Оснивач теорије научног управљања био је:

Заокружити

  1. Анри Фејо
  2. Фредерик Тејлор
  3. Мик Џоунз
  4. Карл Барт

Идеје о "синергији" као и идеја о "специјализацији послова" припада:

Заокружити

  1. Ксенофану
  2. Аристотелу
  3. Конфучију
  4. Цицерону

Под планирањем се подразумева:

Написати

Осмишљавање унапред неког процеса који нас доводи до жељеног циља.

Оснивач теорије међуљудских односа је:

Заокружити

  1. Елтон Мејо
  2. Хуго Мустерберг
  3. Абрахам Маслов

Као пример за непоштовање етичких принципа у пословању узима се случај:

Заокружити

  1. Чернобиљ
  2. Бопал
  3. Ексон Валдез

Творац "двојне мотивације" је:

Заокружити

  1. Џонсон
  2. Мејо
  3. Херцберг
  4. Фридман

Пословни морал је део:

Заокружити

  1. пословног права
  2. пословне етике
  3. еитчког кодекса
  4. морално-пословног поступка

Теорија међуљудских односа је позната по једном експерименту? По ком?

Написати

Хортоновом експерименту

По Абрахаму Маслову најкарактеристичнији мотив је мотив за:

Написати

Самоостварењем

Стејси Адамс је развио теорију:

Заокружити

  1. правичности
  2. теорију задовољства
  3. теорију очекивања или вредновања

Концепт друштвене одговорности Милтона Фридмана заснован је на идеји:

Заокружити

  1. да компаније треба да буду апсолутно друштвено одговорне
  2. да компаније треба да имају ограничени концепт друштвене одговорности
  3. да компаније апсолутно не треба да буду друштвено одговорне

Начин оцењивања

Свако питање носи по један бод; укупно се може освојити 15 бодова. Коначна оцена се формира на основу:

Поени П < 7 П = 7 8 ≤ П ≤ 9 10 ≤ П ≤ 11 12 ≤ П ≤ 13 14 ≤ П
Оцена 5 6 7 8 9 10