АСП2/К1 2009 — разлика између измена
м (Zapravo ispravka) |
м (Замена начина истицања милокода.) |
||
Ред 14: | Ред 14: | ||
# Strategija binarnog pretraživanja se zasniva na nalaženju medijane, a zatim polovljenju intervala pretraživanja. Postupak se ponavla sve dok se ne nađe traženi ključ ili se zaključi da se on ne nalazi u nizu. Preduslovi su da je niz uređen i da je moguć linearan pristup. Struktura mora biti linearna. | # Strategija binarnog pretraživanja se zasniva na nalaženju medijane, a zatim polovljenju intervala pretraživanja. Postupak se ponavla sve dok se ne nađe traženi ključ ili se zaključi da se on ne nalazi u nizu. Preduslovi su da je niz uređen i da je moguć linearan pristup. Struktura mora biti linearna. | ||
# Pri pretrazi na ključ 14 vrše se 4 poređenja, kao i pri pretrazi na ključ 18. Pri pretrazi na ključ 7 vrše se 2 poređenja, što nam u proseku daje <math>\frac{10}{3} = 3.33</math> poređenja. | # Pri pretrazi na ključ 14 vrše se 4 poređenja, kao i pri pretrazi na ključ 18. Pri pretrazi na ključ 7 vrše se 2 poređenja, što nam u proseku daje <math>\frac{10}{3} = 3.33</math> poređenja. | ||
# < | # {{Милокод|<nowiki> | ||
BIN(arr, key, n) | BIN(arr, key, n) | ||
high = n; | high = n; | ||
Ред 25: | Ред 25: | ||
end_while | end_while | ||
return -1; | return -1; | ||
</ | </nowiki>}} | ||
</div> | </div> | ||
== 2. zadatak == | == 2. zadatak == | ||
Ред 43: | Ред 43: | ||
=== Rešenje === | === Rešenje === | ||
Pretraživanje ide od početka niza K sa prvim ključem iz S dok se ne pronađe (i njegova pozicija zapamti u P) ili do prve veće vrednosti. Pretraživanje na sledeći ključ iz S počinje tamo gde se sa pretraživanjem na prethodni ključ stalo, pa se zato niz K prolazi samo jednom. Niz K je rastuće uređeni niz sa n ključeva koji se pretražuje na pojavu m ključeva zadatih u nizu S. Izlaz predstavlja vektor P gde se na poziciji koja odgovara ključu u nizu S nalazi pozicija ključa u nizu K, ako se on tamo pronađe, ili vrednost 0 ako se ne pronađe. Složenost ovog algoritma je O(n) za slučaj kada je m << n. | Pretraživanje ide od početka niza K sa prvim ključem iz S dok se ne pronađe (i njegova pozicija zapamti u P) ili do prve veće vrednosti. Pretraživanje na sledeći ključ iz S počinje tamo gde se sa pretraživanjem na prethodni ključ stalo, pa se zato niz K prolazi samo jednom. Niz K je rastuće uređeni niz sa n ključeva koji se pretražuje na pojavu m ključeva zadatih u nizu S. Izlaz predstavlja vektor P gde se na poziciji koja odgovara ključu u nizu S nalazi pozicija ključa u nizu K, ako se on tamo pronađe, ili vrednost 0 ako se ne pronađe. Složenost ovog algoritma je O(n) za slučaj kada je m << n. | ||
< | {{Милокод|<nowiki> | ||
SEQ-SEARCH-MUL(K,S) | SEQ-SEARCH-MUL(K,S) | ||
for(int i=0;i<m;i++) P[i] = 0; | for(int i=0;i<m;i++) P[i] = 0; | ||
Ред 53: | Ред 53: | ||
end_while | end_while | ||
return P; | return P; | ||
</ | </nowiki>}} | ||
== 4. zadatak == | == 4. zadatak == | ||
=== Postavka === | === Postavka === |
Тренутна верзија на датум 13. септембар 2024. у 01:09
Prvi kolokvijum 2009. godine održan je 29. oktobra 2009. Postavka zadataka je dostupna sa stranice predmeta.
1. zadatak
Postavka
(20p)
- Objasniti strategiju binarnog pretraživanja. Koji su preduslovi primene binarne pretrage? Koje uslove mora da zadovolji struktura podataka nad kojom se primenjuje binarno pretraživanje da bi primena bila efikasna?
- Nad tabelom u koju su umetnuti ključevi 2, 18, 33, 14, 25, 5, 7, 12, 11, 16, 20, 22, 26 se vrši pretraga na ključeve 14, 7 i 18 primenom strategije binarnog pretraživanja. Odrediti prosečan broj poređenja vrednosti ključeva.
- Napisati na jeziku C (ili C++) funkciju koja u zadatom nizu celih brojeva zadate dužine traži zadati celobrojni ključ. Funkcija vraća indeks pod kojim je ključ nađen u nizu ili -1 u slučaju neuspešne pretrage.
Rešenje
- Strategija binarnog pretraživanja se zasniva na nalaženju medijane, a zatim polovljenju intervala pretraživanja. Postupak se ponavla sve dok se ne nađe traženi ključ ili se zaključi da se on ne nalazi u nizu. Preduslovi su da je niz uređen i da je moguć linearan pristup. Struktura mora biti linearna.
- Pri pretrazi na ključ 14 vrše se 4 poređenja, kao i pri pretrazi na ključ 18. Pri pretrazi na ključ 7 vrše se 2 poređenja, što nam u proseku daje poređenja.
- BIN(arr, key, n)
high = n; low = 1; while(high>=low) mid = (low+high)/2; if(arr[mid]=key) return mid; if(arr[mid]<key) low = mid+1; else high = mid-1; end_while return -1;
2. zadatak
Postavka
(30p) U AVL stablo prikazano na slici se redom umeću sledeći ključevi: 20, 21, 19, 7, 10, 12, 14. Nakon umetanja se redom brišu ključevi: 22, 15, 18. Prikazati izgled stabla nakon svake od navedenih izmena. Izračunati prosečan broj pristupa stablu prilikom uspešne pretrage nakon svih umetanja i u konačnom stanju. Napomena: prilikom brisanja ključeva, koristiti sledbenike.
Rešenje
Nakon svih umetanja: , pa je
Nakon svih brisanja: , pa je .
3. zadatak
Postavka
(20p) Dati pseudokod i objasniti algoritam za istovremeno sekvencijalno pretraživanje uređenog niza na više ključeva. Kolika je složenost algoritma?
Rešenje
Pretraživanje ide od početka niza K sa prvim ključem iz S dok se ne pronađe (i njegova pozicija zapamti u P) ili do prve veće vrednosti. Pretraživanje na sledeći ključ iz S počinje tamo gde se sa pretraživanjem na prethodni ključ stalo, pa se zato niz K prolazi samo jednom. Niz K je rastuće uređeni niz sa n ključeva koji se pretražuje na pojavu m ključeva zadatih u nizu S. Izlaz predstavlja vektor P gde se na poziciji koja odgovara ključu u nizu S nalazi pozicija ključa u nizu K, ako se on tamo pronađe, ili vrednost 0 ako se ne pronađe. Složenost ovog algoritma je O(n) za slučaj kada je m << n.
SEQ-SEARCH-MUL(K, S) for(int i=0;i<m;i++) P[i] = 0; i=j=1; while(i<=n) and (j<=m) while(i<n) and (S[j] > K[i]) i++; if(S[j] = K[i]) P[j] = i; j++; end_while return P;
4. zadatak
Postavka
(30p) Pitanja:
- Kolike su performanse pretraživanja u stablu binarnog pretraživanja u najboljem, srednjem i najgorem slučaju i diskutovati implikacije.
- Definisati Fibonacci-jeva stabla i navesti njihove glavne osobine.
- Zašto se uvode 2-3 stabla? Objasniti njihovu organizaciju i glavne osobine.
Rešenje
- Složenost je u funkciji visine - O(h). U najboljem slučaju h = log(n), a u najgorem h = n.
- Fibonačijevo stablo je najgori slučaj AVL stabla, tj. stablo najveće visine za određen broj čvorova. Broj čvorova u Fibonačijevom stablu visine h je . Svi čvorovi imaju balans 1. Brisanje bilo kog čvora smanjuje visinu stabla. Svaki koren će biti Fibonačijev broj.
- 2-3 stabla se uvode da bi se osigurala balansiranost, pa su sve operacije O(log(n)). Glavno svojstvo je postojanje 3-čvorova, koji imaju levo, desno i srednje podstablo, i time se omogućava da svi listovi budu na istom nivou. 3-čvorovi imaju dva ključa, K1 i K2 i u zavisnosti od intervala pripadanja određujemo podstablo.