Увод у менаџмент — разлика између измена

Извор: SI Wiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
м (Kategorizacija)
Ред 185: Ред 185:
| 10
| 10
|}
|}
[[Категорија:Изборни предмети]]
[[Категорија:Други семестар]]
[[Категорија:Други семестар]]

Верзија на датум 27. јул 2020. у 11:10

Испитни рокови

Већ пар година у јуну (а вероватно и у осталим испитним роковима) на испиту долази идентичан скуп од 27 питања распоређених у две групе од по 15 питања (нека питања се налазе у обе групе). Свако питање носи по један бод.

Према Вотсону, ако се управљање повеже са суштином управљачког посла, менаџмент се може посматрати као:

Написати

  • уметност
  • политика
  • магија
  • наука
  • професија

Под организовањем се подразумева:

Написати

Подела рада, одређивање посла, креирање радних и организационих јединица, координирање активности.

Настанак менаџмента као науке као и обликовање специфичних менаџерских принципа, везује се за:

Заокружити

  • Хенри Форда
  • Ли Росвела
  • Хенрија Тоуна
  • Фредерика Тејлора

Макс Вебер се сматра творцем:

Заокружити

  • директног менаџмента
  • колективног менаџмента
  • бирократског менаџмента
  • индустријског менаџмента

Основа бихејвиористичке теорије менаџмента јесте:

Заокружити

  • истраживање човека у систему индустријских односа
  • истраживање човека у систему производних односа
  • истраживање човека и његовог понапања у процесу рада

Менаџерски процес се састоји из 4 основне активности:

Написати

  • планирање
  • организација
  • лидерство
  • контрола

Ендрју Карнеги је установио два основна принципа у пословању:

Написати

  • доброчинства
  • старатељства

Мотивација у менаџменту има најмање три основна задатка:

Написати

  • да будуће запослене охрабри да се придруже организацији
  • да садашње запослене стимулише да боље раде
  • да садашње запослене охрабри да остану у организацији

Најраширенија подела мотива је на:

Написати

  • социјалне
  • биолошке

Под менаџментом ’’било које организације’’, Питер Дракер подразумева:

Написати

Карактеристике државе и њене администрације, односи се на војску, цркву, школе и здравствене институције.

Друштвени принципи, душтвени процеси и социјална политика су три димензије корпоративног друштвеног деловања по:

Заокружити

  • Керолу
  • Акерману
  • Карнегију
  • Тејлору

Грегарни мотив је мотив:

Заокружити

  • за самодоказивањем
  • за доказивањен
  • за друштвом
  • за угледом

Наведи 5 врста конфликата:

Написати

  • интерперсонални
  • интраперсонални
  • инетргрупни
  • интрагрупни
  • интерорганизацијски

Наведи две основне врсте пословне одговорности:

Написати

  • претходна
  • последична

Централизација, ауторитет, дисциплина, хијерархија су принципи менаџмента које је успоставио:

Заокружити

  • Макс Вебер
  • Хенри Форд
  • Анри Фејо
  • Хенри Гант

Рационално-правни вођа је тип ауторитета који је утврдио:

Заокружити

  • Фредерик Тејлор
  • Макс Вебер
  • Анри Фејо
  • Елтон Мејо

Оснивач теорије научног управљања био је:

Заокружити

  • Анри Фејо
  • Фредерик Тејлор
  • Мик Џоунз
  • Карл Барт

Идеје о "синергији" као и идеја о "специјализацији послова" припада:

Заокружити

  • Ксенофану
  • Аристотелу
  • Конфучију
  • Цицерону

Под планирањем се подразумева:

Написати

Осмишљавање унапред неког процеса који нас доводи до жељеног циља.

Оснивач теорије међуљудских односа је:

Заокружити

  • Елтон Мејо
  • Хуго Мустерберг
  • Абрахам Маслов

Као пример за непоштовање етичких принципа у пословању узима се случај:

Заокружити

  • Чернобиљ
  • Бопал
  • Ексон Валдез

Творац "двојне мотивације" је:

Заокружити

  • Џонсон
  • Мејо
  • Херцберг
  • Фридман

Пословни морал је део:

Заокружити

  • пословног права
  • пословне етике
  • еитчког кодекса
  • морално-пословног поступка

Теорија међуљудских односа је позната по једном експерименту? По ком?

Написати

Хортоновом експерименту

По Абрахаму Маслову најкарактеристичнији мотив је мотив за:

Написати

Самоостварењем

Стејси Адамс је развио теорију:

Заокружити

  • правичности
  • теорију задовољства
  • теорију очекивања или вредновања

Концепт друштвене одговорности Милтона Фридмана заснован је на идеји:

Заокружити

  • да компаније треба да буду апсолутно друштвено одговорне
  • да компаније треба да имају ограничени концепт друштвене одговорности
  • да компаније апсолутно не треба да буду друштвено одговорне

Начин оцењивања

Свако питање носи по један бод; укупно се може освојити 15 бодова. Коначна оцена се формира на основу:

Поени П < 7 П = 7 8 ≤ П ≤ 9 10 ≤ П ≤ 11 12 ≤ П ≤ 13 14 ≤ П
Оцена 5 6 7 8 9 10