Увод у менаџмент — разлика између измена
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
м (→Под планирањем се подразумева:: izmena) |
м (Kategorizacija) |
||
Ред 185: | Ред 185: | ||
| 10 | | 10 | ||
|} | |} | ||
[[Категорија:Изборни предмети]] | |||
[[Категорија:Други семестар]] | [[Категорија:Други семестар]] |
Верзија на датум 27. јул 2020. у 11:10
Испитни рокови
Већ пар година у јуну (а вероватно и у осталим испитним роковима) на испиту долази идентичан скуп од 27 питања распоређених у две групе од по 15 питања (нека питања се налазе у обе групе). Свако питање носи по један бод.
Према Вотсону, ако се управљање повеже са суштином управљачког посла, менаџмент се може посматрати као:
Написати
- уметност
- политика
- магија
- наука
- професија
Под организовањем се подразумева:
Написати
- Подела рада, одређивање посла, креирање радних и организационих јединица, координирање активности.
Настанак менаџмента као науке као и обликовање специфичних менаџерских принципа, везује се за:
Заокружити
- Хенри Форда
- Ли Росвела
- Хенрија Тоуна
- Фредерика Тејлора
Макс Вебер се сматра творцем:
Заокружити
- директног менаџмента
- колективног менаџмента
- бирократског менаџмента
- индустријског менаџмента
Основа бихејвиористичке теорије менаџмента јесте:
Заокружити
- истраживање човека у систему индустријских односа
- истраживање човека у систему производних односа
- истраживање човека и његовог понапања у процесу рада
Менаџерски процес се састоји из 4 основне активности:
Написати
- планирање
- организација
- лидерство
- контрола
Ендрју Карнеги је установио два основна принципа у пословању:
Написати
- доброчинства
- старатељства
Мотивација у менаџменту има најмање три основна задатка:
Написати
- да будуће запослене охрабри да се придруже организацији
- да садашње запослене стимулише да боље раде
- да садашње запослене охрабри да остану у организацији
Најраширенија подела мотива је на:
Написати
- социјалне
- биолошке
Под менаџментом ’’било које организације’’, Питер Дракер подразумева:
Написати
- Карактеристике државе и њене администрације, односи се на војску, цркву, школе и здравствене институције.
Друштвени принципи, душтвени процеси и социјална политика су три димензије корпоративног друштвеног деловања по:
Заокружити
- Керолу
- Акерману
- Карнегију
- Тејлору
Грегарни мотив је мотив:
Заокружити
- за самодоказивањем
- за доказивањен
- за друштвом
- за угледом
Наведи 5 врста конфликата:
Написати
- интерперсонални
- интраперсонални
- инетргрупни
- интрагрупни
- интерорганизацијски
Наведи две основне врсте пословне одговорности:
Написати
- претходна
- последична
Централизација, ауторитет, дисциплина, хијерархија су принципи менаџмента које је успоставио:
Заокружити
- Макс Вебер
- Хенри Форд
- Анри Фејо
- Хенри Гант
Рационално-правни вођа је тип ауторитета који је утврдио:
Заокружити
- Фредерик Тејлор
- Макс Вебер
- Анри Фејо
- Елтон Мејо
Оснивач теорије научног управљања био је:
Заокружити
- Анри Фејо
- Фредерик Тејлор
- Мик Џоунз
- Карл Барт
Идеје о "синергији" као и идеја о "специјализацији послова" припада:
Заокружити
- Ксенофану
- Аристотелу
- Конфучију
- Цицерону
Под планирањем се подразумева:
Написати
- Осмишљавање унапред неког процеса који нас доводи до жељеног циља.
Оснивач теорије међуљудских односа је:
Заокружити
- Елтон Мејо
- Хуго Мустерберг
- Абрахам Маслов
Као пример за непоштовање етичких принципа у пословању узима се случај:
Заокружити
- Чернобиљ
- Бопал
- Ексон Валдез
Творац "двојне мотивације" је:
Заокружити
- Џонсон
- Мејо
- Херцберг
- Фридман
Пословни морал је део:
Заокружити
- пословног права
- пословне етике
- еитчког кодекса
- морално-пословног поступка
Теорија међуљудских односа је позната по једном експерименту? По ком?
Написати
- Хортоновом експерименту
По Абрахаму Маслову најкарактеристичнији мотив је мотив за:
Написати
- Самоостварењем
Стејси Адамс је развио теорију:
Заокружити
- правичности
- теорију задовољства
- теорију очекивања или вредновања
Концепт друштвене одговорности Милтона Фридмана заснован је на идеји:
Заокружити
- да компаније треба да буду апсолутно друштвено одговорне
- да компаније треба да имају ограничени концепт друштвене одговорности
- да компаније апсолутно не треба да буду друштвено одговорне
Начин оцењивања
Свако питање носи по један бод; укупно се може освојити 15 бодова. Коначна оцена се формира на основу:
Поени | П < 7 | П = 7 | 8 ≤ П ≤ 9 | 10 ≤ П ≤ 11 | 12 ≤ П ≤ 13 | 14 ≤ П |
---|---|---|---|---|---|---|
Оцена | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |