Вероватноћа и статистика/Теорија — разлика између измена

Извор: SI Wiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
м (+P3)
м (+P4)
Ред 83: Ред 83:
   p_1 & p_2 & ...
   p_1 & p_2 & ...
\end{pmatrix}</math>, тако да <math>\sum p_i = 1</math>
\end{pmatrix}</math>, тако да <math>\sum p_i = 1</math>
=== Непрекидне случајне променљиве ===
* '''Функција расподеле:''' <math>F(x) = P(X \leq x)</math>, за <math>x \in \mathbb{R}</math>
* Особине функције расподеле:
*# <math>(\forall x \in \mathbb{R}) F(x) \in [0, 1]</math>
*# <math>F(x)</math> је монотоно неопадајућа функција
*# <math>F(x)</math> је непрекидна са десне стране за свако <math>x \in \mathbb{R}</math>
*# <math>F(x)</math> има граничну вредност са леве стране у свакој тачки <math>x \in \mathbb{R}</math>
*# <math>\lim_{x \to -\infty} F(x) = 0, \lim_{x \to +\infty} F(x) = 1</math>
* '''Функција густине расподеле:''' ако је <math>f(x)</math> ненегативна функција дефинисана на <math>\mathbb{R}</math> и важи <math>(\forall x \in \mathbb{R}) F(x) = \int_{-\infty}^x f(t) dt</math>, онда је <math>X</math> непрекидна случајна променљива а <math>f(x)</math> њена функција густине расподеле.
** <math>X</math> је непрекидна <math>\implies F(x)</math> је непрекидна
** Ако <math>f(x)</math> има коначно или пребројиво много тачака прекида, у њима се <math>f(x)</math> може дефинисати произвољно.
* '''Теорема 3.1:''' За непрекидну случајну променљиву <math>X</math> важи:
*# <math>(\forall a \in \mathbb{R}) P(X = a) = 0</math>
*#* Доказ: <math>P(X = a) = F(a) - F(a^{-}) = 0</math>
*# <math>(\forall a, b \in \mathbb{R}, a < b) P(X \in (a, b)) = \int_a^b f(t) dt = P(X \in [a, b)) = P(X \in (a, b]) = P(X \in [a, b])</math>
*#* Доказ: ако интеграл представимо површином испод функције, није нам битно да ли избацимо нула, једну или две дужи из те површине.
*# <math>P(x < a) = P(x \leq a)</math> и <math>P(x > a) = P(x \geq a)</math>
*# <math>\int_{-\infty}^{+\infty} f(x) dx = 1</math>
* '''Теорема 3.2:''' ако је <math>F(x)</math> дефинисана на <math>\mathbb{R}</math>, непрекидна са десне стране и ако је <math>\lim_{x \to +\infty} F(x) = 1</math> а <math>\lim_{x \to -\infty} F(x) = 0</math>, тада постоји случајна променљива којој је <math>F(x)</math> функција расподеле.


=== Расподеле ===
=== Расподеле ===
Ред 111: Ред 131:
# '''(Дискретна) униформна:'''
# '''(Дискретна) униформна:'''
#* Закон: <math>P(X = x_i) = \frac{1}{n}</math>, за <math>X = \{x_1, x_2, ..., x_n\}</math>
#* Закон: <math>P(X = x_i) = \frac{1}{n}</math>, за <math>X = \{x_1, x_2, ..., x_n\}</math>
# '''(Непрекидна) униформна:''' <math>X \sim Unif[a, b], a, b \in \mathbb{R}, a < b</math>
#* Закон: <math>f(x) = \left\{\begin{matrix}
  \frac{1}{b - a}, & x \in [a, b] \\
  0  & x \notin [a, b]
\end{matrix}\right.</math> (<math>X</math> је концентрисана на <math>[a, b]</math>)
#** <math>F(x) = \left\{\begin{matrix}
  0, & x < a \\
  \frac{x - a}{b - a}, & a \leq x \leq b \\
  1, & x > b
\end{matrix}\right.</math>
#* Модел: бирамо број из <math>[a, b]</math>, а случајна променљива нам је да ли је број у <math>[a, x]</math> (где је <math>a < x < b</math>)
# '''Експоненцијална:''' <math>X \sim Exp(\lambda), \lambda > 0</math>
#* Модел: време између Пуасонових догађаја, где је <math>\lambda</math> реципрочно просечно време
#* Закон: <math>f(x) = \left\{\begin{matrix}
  \lambda e^{-ix}, & x \geq 0 \\
  0, & x < 0
\end{matrix}\right.</math>
#** <math>F(x) = \left\{\begin{matrix}
  0, & x < 0 \\
  1 - e^{-ix}, & x \geq 0
\end{matrix}\right.</math>
#* Особина одсуства меморије: <math>P(X > s + t | X > s) = P(X > t), s, t > 0</math>
=== Случајни вектори ===
* '''Случајни вектор:''' скуп случајних променљивих дефинисаних на истом скупу исхода
* '''Заједнички закон расподеле:''' одређен је ако су познате све вероватноће <math>p_{ij} = P(X = x_i, Y = y_j)</math> за све вредности <math>x_i</math> и <math>y_j</math> које случајне променљиве узимају
* '''Маргинални закони расподеле:''' појединачни закони расподеле случајних променљивих у вектору, добијени из заједничког закона као <math>P(X = x_i) = p_{i1} + p_{i2} + ...</math>
* '''Независност дискретних случајних променљивих:''' <math>X</math> и <math>Y</math> су независне ако важи <math>P(X = x_i, Y = y_i) = P(X = x_i) P(Y = y_1)</math> за све вредности <math>x_i</math> и <math>y_j</math>.


[[Категорија:Вероватноћа и статистика]]
[[Категорија:Вероватноћа и статистика]]
[[Категорија:Водичи]]
[[Категорија:Водичи]]

Верзија на датум 15. март 2023. у 21:59

Теорија са предавања може, поред задатака, доћи на колоквијумима. Испод је излистана сажета теорија, без додатних примера, ради вежбања за колоквијум.

Увод

Основни појмови

  • Статистички експеримент:
    • може да се понови више пута под истим условима
    • познати су нам сви могући исходи (нотација: )
    • не знамо унапред шта ће се десити у конкретном експерименту
    • Скуп свих исхода (нотација: ) може бити коначан (бацање новчића), бесконачан, а уколико је бесконачан може бити пребројив (бацање коцке док не падне 6) и непребројив (бирање реалног броја из интервала)
  • Догађај: подскуп (нотација: , , ...)
    • Догађај се реализује у експерименту ако се оствари у једном од исхода који су његови елементи.
    • Операције над догађајима:
      • : A или B
      • : A и B (нотација за пресек се не користи)
      • : A, али не B
      • , , : супротан догађај ()

Вероватноћа

  • Аксиоме вероватноће: Вероватноћа је функција дефинисана над подскуповима неког скупа ако важи:
    1. , где су који су међусобно искључиви и којих има коначно или пребројиво бесконачно
  • Статистичко одређивање вероватноће: изводимо експеримент пута и региструјемо догађај , тако да нам је број реализација догађаја :
    • релативна фреквенција догађаја:
  • Модел једнаковероватности исхода: ако су сви исходи из скупа једнаковероватни а број чланова је , онда се вероватноћа догађаја може одредити као количник броја повољних и свих исхода:
  • Геометријска вероватноћа: за непребројив скуп који може да се представи геометријски као ограничени објекат (интервал праве, лик у равни, тело у простору) и догађај важи где је мера тог објекта (дужина, површина, запремина).
    • Услов: једнаковероватни догађаји су представљени скуповима исте мере и обрнуто

Особине вероватноће

  • Теорема 1.1:
    • Доказ: како су и међусобно искључиви, важи , па из и трећег аксиома вероватноће добијамо .
  • Теорема 1.2:
    • Доказ: из и теореме 1.1 следи да је
  • Теорема 1.3:
    • Доказ:
      • Ако су A и B међусобно искључиви, важи да је , па важи да је
      • Ако нису, важи да је , па из трећег аксиома добијамо
  • Теорема 1.4:
    • Доказ: , а пошто по другој аксиоми онда следи
  • Теорема 1.5:
    • Доказ:
      • Ако су међусобно искључиви, тако да доказ следи по трећој аксиоми
      • Ако нису, по трећој аксиоми и теореми 1.3
    • Такође важи и

Условна вероватноћа и независност догађаја

Условна вероватноћа

  • Условна вероватноћа догађаја A под условом да се реализовао догађај B: за
  • Теорема 2.1: Нека је и . Функција је вероватноћа.
    • Доказ:
      1. За важи . Пошто је и , важи да је . Пошто је , из теореме 1.4 следи да је , односно
      2. Ако су међусобно искључиви догађаји којих има коначно или пребројиво много, добијамо . Пошто су скупови међусобно искључиви, на основу треће аксиоме следи
      • Како су доказане све три аксиоме вероватноће, доказано је и да је условна вероватноћа, такође, вероватноћа.

Независност догађаја

  • Независност догађаја: Догађаји A и B су статистички независни ако важи .
  • Независност по паровима: Ако су свака два од (за ) независна, онда су ти догађаји независни по паровима.
  • Независност више догађаја у целини: Ако за сваки подскуп скупа догађаја , где је важи , онда су догађаји из тог скупа међусобно независни.
  • Теорема 2.2: Ако су догађаји независни и ако је догађај добијен од догађаја () применом коначно много скуповних операција, онда су и догађаји такође независни.
    • Доказ: није доказивано.
  • Теорема 2.3: За догађаје () важи:
    • Доказ: за је ово дефиниција условне вероватноће, за остатак се доказује индукцијом.
  • Потпун скуп хипотеза: Ако су догађаји међусобно искључиви и важи онда они чине потпун скуп хипотеза.
  • Тотална вероватноћа:
  • Бајесова формула: За , важи
  • Поузданост уређаја: вероватноћа да је уређај исправан, која зависи од поузданости његових компоненти. Две компоненте могу међусобно бити повезане редно или паралелно, и у зависности од тога одређујемо укупну поузданост те две компоненте.
    • Редно:
    • Паралелно:

Случајне променљиве

  • Случајна променљива: пресликавање скупа свих исхода у скуп реалних бројева.
    • Ознака: где је скуп свих бројева у које се пресликавају исходи.
    • На основу пребројивости скупа случајне променљиве се деле на две категорије:
      • Дискретне: уколико је овај скуп коначан или пребројив, и
      • Непрекидне (мешовите): уколико је овај скуп непребројив.
  • Расподела случајне променљиве: функција дефинисана над скуповима реалних бројева,
    • Закон расподеле вероватноће случајне променљиве: за неку случајну променљиву , чији је скуп вредности , то је скуп вероватноћа где је за све
    • Ознака: , тако да

Непрекидне случајне променљиве

  • Функција расподеле: , за
  • Особине функције расподеле:
    1. је монотоно неопадајућа функција
    2. је непрекидна са десне стране за свако
    3. има граничну вредност са леве стране у свакој тачки
  • Функција густине расподеле: ако је ненегативна функција дефинисана на и важи , онда је непрекидна случајна променљива а њена функција густине расподеле.
    • је непрекидна је непрекидна
    • Ако има коначно или пребројиво много тачака прекида, у њима се може дефинисати произвољно.
  • Теорема 3.1: За непрекидну случајну променљиву важи:
      • Доказ:
      • Доказ: ако интеграл представимо површином испод функције, није нам битно да ли избацимо нула, једну или две дужи из те површине.
    1. и
  • Теорема 3.2: ако је дефинисана на , непрекидна са десне стране и ако је а , тада постоји случајна променљива којој је функција расподеле.

Расподеле

  1. Бернулијева: (Бернулијева расподела са вероватноћом успеха )
    • Закон:
    • Модел: индикатор догађаја,
  2. Биномна:
    • Закон:
    • Модел: Бернулијева шема је низ Бернулијевих (независних) експеримената, и у сваком експерименту догађај има вероватноћу , а наша случајна променљива јесте број реализација догађаја у изведених експеримената.
  3. Пуасонова:
    • Закон:
    • Модел: број ретких догађаја у јединици времена, тако да је просечан број догађаја
  4. Геометријска:
    • Закон:
    • Модел: изводе се Бернулијеви експерименти до првог успеха, а наша случајна променљива је број неуспеха
  5. Паскалова (обрнута биномна):
    • Закон:
    • Модел: број Бернулијевих експеримената до -тог успеха.
  6. Хипергеометријска:
    • Модел: на располагању је предмета од којих је једне а друге врсте, од њих бирамо предмета () и случајна променљива нам је број предмета прве врсте међу изабраним
    • Закон:
  7. (Дискретна) униформна:
    • Закон: , за
  8. (Непрекидна) униформна:
    • Закон: ( је концентрисана на )
    • Модел: бирамо број из , а случајна променљива нам је да ли је број у (где је )
  9. Експоненцијална:
    • Модел: време између Пуасонових догађаја, где је реципрочно просечно време
    • Закон:
    • Особина одсуства меморије:

Случајни вектори

  • Случајни вектор: скуп случајних променљивих дефинисаних на истом скупу исхода
  • Заједнички закон расподеле: одређен је ако су познате све вероватноће за све вредности и које случајне променљиве узимају
  • Маргинални закони расподеле: појединачни закони расподеле случајних променљивих у вектору, добијени из заједничког закона као
  • Независност дискретних случајних променљивих: и су независне ако важи за све вредности и .