ОС1/Јул 2014 — разлика између измена
м (Formatiranje) |
|||
Ред 4: | Ред 4: | ||
== 1. zadatak == | == 1. zadatak == | ||
=== Postavka === | === Postavka === | ||
Šta | Šta je bio osnovni motiv za uvođenje raspodele vremena (engl. ''time-sharing'') kod interaktivnih sistema? Objasniti. | ||
=== Rešenje === | === Rešenje === | ||
Ред 11: | Ред 11: | ||
== 2. zadatak == | == 2. zadatak == | ||
=== Postavka === | === Postavka === | ||
Na | Na asembleru nekog zamišljenog RISC procesora sa LOAD/STORE arhitekturom napisati prevod sledeće rekurzivne funkcije: | ||
<syntaxhighlight lang="c"> | <syntaxhighlight lang="c"> | ||
int fib (int n) { | int fib (int n) { | ||
if (n <= 1) return 1; | |||
else return fib(n - 1) + fib(n - 2); | |||
} | } | ||
</syntaxhighlight> | </syntaxhighlight> | ||
=== Rešenje === | === Rešenje === | ||
<syntaxhighlight lang="asm"> | <syntaxhighlight lang="asm"> | ||
fib: LD R1, #n[SP] | fib: LD R1, #n[SP] | ||
LD R0, #1 | |||
CMP R1, R0 | |||
JG else | |||
RTS | |||
else: SUB R1, R0 | else: SUB R1, R0 | ||
PUSH R1 | |||
CALL fib | |||
POP R2 | |||
SUB R1, R0 | |||
PUSH R1 | |||
CALL fib | |||
POP R0 | |||
ADD R0, R1 | |||
RTS | |||
</syntaxhighlight> | </syntaxhighlight> | ||
Ред 41: | Ред 41: | ||
=== Postavka === | === Postavka === | ||
Ukoliko su svi sistemski pozivi izvršeni uspešno, koliko procesa se ukupno kreira kada se nad sledećim programom kreira jedan proces (računajući i taj jedan)? | Ukoliko su svi sistemski pozivi izvršeni uspešno, koliko procesa se ukupno kreira kada se nad sledećim programom kreira jedan proces (računajući i taj jedan)? | ||
<syntaxhighlight lang = "c"> | <syntaxhighlight lang="c"> | ||
void main () { | void main() { | ||
for (int i=0; i<7; i++) | for (int i = 0; i < 7; i++) | ||
if (fork()==0) | if (fork() == 0) | ||
return; | return; | ||
} | } | ||
</syntaxhighlight> | </syntaxhighlight> | ||
=== Rešenje=== | === Rešenje === | ||
Odgovor: 8 | Odgovor: 8 | ||
* P1 pravi dete P2 i inkrementira svoje <code>i</code>. | * P1 pravi dete P2 i inkrementira svoje <code>i</code>. | ||
Ред 67: | Ред 67: | ||
=== Rešenje === | === Rešenje === | ||
<syntaxhighlight lang=" | <syntaxhighlight lang="pascal"> | ||
var: sax : Semaphore := 1, scx : Semaphore := 0, sby : Semaphore := 1, sbc : Semaphore := 0; | var: sax : Semaphore := 1, scx : Semaphore := 0, sby : Semaphore := 1, sbc : Semaphore := 0; | ||
x, y, z : Integer; | |||
process A: | process A: | ||
begin | |||
loop | |||
wait(sax); | |||
x := ... | |||
signal(scx); | |||
end; | |||
end A; | end A; | ||
process B: | process B: | ||
begin | |||
loop | |||
wait(sby); | |||
y := ... | |||
signal(scy); | |||
end; | |||
end B; | end B; | ||
process C: | process C: | ||
begin | |||
loop | |||
wait(scx); | |||
z := x; | |||
signal(sax); | |||
wait(scy); | |||
z := z + y; | |||
signal(sby); | |||
end; | |||
end A; | end A; | ||
</syntaxhighlight> | </syntaxhighlight> | ||
Ред 111: | Ред 111: | ||
== 6. zadatak == | == 6. zadatak == | ||
=== Postavka === | === Postavka === | ||
Neki | Neki sistem primenjuje kontinualnu alokaciju memorije. Kakva je hardverska podrška potrebna za ovaj pristup da bi se obezbedila: | ||
#relokatibilnost procesa | # relokatibilnost procesa | ||
#zaštita memorijskog prostora jednog procesa od drugih procesa? | # zaštita memorijskog prostora jednog procesa od drugih procesa? | ||
=== Rešenje === | === Rešenje === | ||
# | # Relokatibilnost procesa - mora da obezbedi da je ''base'' registar dostupan i za čitanje i za upis, kako bi operativni sistem tu prilikom promene konteksta upisao baznu adresu tekućeg procesa, a u slučaju realokacije procesa operativni sistem menja vrednost bazne adrese za taj proces u svojoj evidenciji koju ima za svaki proces. | ||
# | # Zaštita memorijskog prostora - ''limit'' registar. | ||
== 7. zadatak == | == 7. zadatak == | ||
=== Postavka === | === Postavka === | ||
Učestanost pogotka u TLB je 90%, a PMT je organizovana u tri nivoa. TLB je 10 puta brža nego operativna | Učestanost pogotka u TLB je 90%, a PMT je organizovana u tri nivoa. TLB je 10 puta brža nego operativna memorija. Za koliko procenata je efektivan pristup memoriji sporiji od pristupa fizičkoj memoriji? | ||
=== Rešenje === | === Rešenje === | ||
<math> t_{TLB} = 0.1 t_{RAM} </math> | <math>t_{TLB} = 0.1 t_{RAM}</math> | ||
<math> 0.9 \cdot (t_{TLB} + t_{RAM}) + 0.1 \cdot (t_{TLB} + 4 \cdot t_{RAM}) = 1.4 t_{RAM} </math> | <math>0.9 \cdot (t_{TLB} + t_{RAM}) + 0.1 \cdot (t_{TLB} + 4 \cdot t_{RAM}) = 1.4 t_{RAM}</math> | ||
Odnos: <math> | Odnos: <math>\frac{1.4 - 1}{1} = 40\%</math> | ||
== 8. zadatak == | == 8. zadatak == | ||
Ред 135: | Ред 135: | ||
=== Rešenje=== | === Rešenje=== | ||
#< | # <syntaxhighlight lang="c" inline>int getc(FILE * f)</syntaxhighlight> Učitava i vraća 1 znak iz ulaznog toka. | ||
#< | # <syntaxhighlight lang="c" inline>int putc(int c, FILE * f)</syntaxhighlight> Šalje 1 znak na zadati izlazni tok. | ||
== 9. zadatak == | == 9. zadatak == | ||
=== Postavka === | === Postavka === | ||
Neki fajl sistem pruža sledeće operacije u svom API za tekstualne fajlove: | Neki fajl sistem pruža sledeće operacije u svom API za tekstualne fajlove: | ||
#< | # <syntaxhighlight lang="c" inline>int size(FHANDLE)</syntaxhighlight> Vraća trenutnu veličinu sadržaja fajla u znakovima. | ||
#< | # <syntaxhighlight lang="c" inline>void append(FHANDLE, int)</syntaxhighlight> Proširuje sadržaj fajla za dati broj znakova na kraju. | ||
#< | # <syntaxhighlight lang="c" inline>void seek(FHANDLE, int)</syntaxhighlight> Postavlja kurzor datog fajla na datu poziciju (redni broj znaka počev od 0). | ||
#< | # <syntaxhighlight lang="c" inline>void write(FHANDLE, char*, int size)</syntaxhighlight> Na poziciju kurzora datog fajla upisuje dati niz znakova zadate dužine, i pomera kurzor iza upisanog niza znakova. Operacije seek i write rade samo u opsegu trenutne veličine sadržaja fajla (ne pomeraju kurzor i ne upisuju iza kraja sadržaja fajla). | ||
Napisati operaciju < | Napisati operaciju <syntaxhighlight lang="c" inline>write(FHANDLE, int position, char*, int size);</syntaxhighlight> koja na zadatu poziciju upisuje zadati niz znakova date veličine, pri čemu se fajl implicitno najpre proširuje na potrebnu veličinu ukoliko bi zadata pozicija ili zadati upis prekoračio trenutnu veličinu sadržaja fajla. Zanemariti sve moguće greške u ulazu/izlazu. | ||
=== Rešenje === | |||
=== Rešenje=== | |||
<syntaxhighlight lang="c"> | <syntaxhighlight lang="c"> | ||
write(FHANDLE f, int position, char* b, int size) { | void write(FHANDLE f, int position, char* b, int size) { | ||
int curSize = size(f); | |||
if (position + size > curSize) { | |||
append(f, position + size - curSize); | |||
} | |||
seek(f, position); | |||
write(f, b, size); | |||
} | } | ||
</syntaxhighlight> | </syntaxhighlight> | ||
Ред 164: | Ред 163: | ||
== 10. zadatak == | == 10. zadatak == | ||
=== Postavka === | === Postavka === | ||
Objasniti kako se u fajl sistemu tipa FAT vodi evidencija o slobnom prostoru. | Objasniti kako se u fajl sistemu tipa FAT vodi evidencija o slobnom<sup>[sic]</sup> prostoru. | ||
=== Rešenje === | === Rešenje === |
Тренутна верзија на датум 18. јул 2022. у 22:45
1. zadatak
Postavka
Šta je bio osnovni motiv za uvođenje raspodele vremena (engl. time-sharing) kod interaktivnih sistema? Objasniti.
Rešenje
Videti zadatak iz februarskog roka 2013.
2. zadatak
Postavka
Na asembleru nekog zamišljenog RISC procesora sa LOAD/STORE arhitekturom napisati prevod sledeće rekurzivne funkcije:
int fib (int n) {
if (n <= 1) return 1;
else return fib(n - 1) + fib(n - 2);
}
Rešenje
fib: LD R1, #n[SP]
LD R0, #1
CMP R1, R0
JG else
RTS
else: SUB R1, R0
PUSH R1
CALL fib
POP R2
SUB R1, R0
PUSH R1
CALL fib
POP R0
ADD R0, R1
RTS
3. zadatak
Postavka
Ukoliko su svi sistemski pozivi izvršeni uspešno, koliko procesa se ukupno kreira kada se nad sledećim programom kreira jedan proces (računajući i taj jedan)?
void main() {
for (int i = 0; i < 7; i++)
if (fork() == 0)
return;
}
Rešenje
Odgovor: 8
- P1 pravi dete P2 i inkrementira svoje
i
. - P2 je dete, te
fork()
vraća 0 u kontekstu deteta i završava se program. - P1 pravi dete P3 i inkrementira svoje
i
. - P1 pravi dete P4 i inkrementira svoje
i
. - P1 pravi dete P5 i inkrementira svoje
i
. - P1 pravi dete P6 i inkrementira svoje
i
. - P1 pravi dete P7 i inkrementira svoje
i
. - P1 pravi dete P8 i inkrementira svoje
i
. - P3, P4, P5, P6, P7, P8 se isto završavaju kao proces P2.
- P1 završava svoj
for
ciklus jer jei
postalo 7.
4. zadatak
Postavka
Korišćenjem standardnih brojačkih semafora napisati kod tri uporedna procesa koji sarađuju na sledeći način. Proces A upisuje jednu vrednost u deljenu promenljivu x, a nezavisni proces B uporedo upisuje jednu vrednost u deljenu promenljivu y. Proces C potom čita x i y da bi izračunao njihov zbir. Tek kada je C pročitao x, proces A upisuje novu vrednost u x; tek kada je C pročitao vrednost y, proces B upisuje novu vrednost u y, i tako ciklično.
Rešenje
var: sax : Semaphore := 1, scx : Semaphore := 0, sby : Semaphore := 1, sbc : Semaphore := 0;
x, y, z : Integer;
process A:
begin
loop
wait(sax);
x := ...
signal(scx);
end;
end A;
process B:
begin
loop
wait(sby);
y := ...
signal(scy);
end;
end B;
process C:
begin
loop
wait(scx);
z := x;
signal(sax);
wait(scy);
z := z + y;
signal(sby);
end;
end A;
5. zadatak
Postavka
Neki program koristi dve velike strukture podataka naizmenično: najpre za neku složenu obradu koristi samo prvu strukturu, pa onda za neku drugu obradu koristi samo drugu strukturu, pa onda ponovo prvu, pa drugu itd. Ako se ove dve strukture učitavaju dinamički i preklapaju se (kod korišćenja preklopa, overlays), u kom slučaju će izvršavanje tog programa trajati duže, a u kom će koristiti više memorije: kada se koristi samo dinamičko učitavanje, ili kada se koriste preklopi? Kratko obrazložiti.
Rešenje
Kod preklopa će izvršavanje trajati duže zbog toliko učitavanja, a dinamičko učitavanje će koristiti više memorije.
6. zadatak
Postavka
Neki sistem primenjuje kontinualnu alokaciju memorije. Kakva je hardverska podrška potrebna za ovaj pristup da bi se obezbedila:
- relokatibilnost procesa
- zaštita memorijskog prostora jednog procesa od drugih procesa?
Rešenje
- Relokatibilnost procesa - mora da obezbedi da je base registar dostupan i za čitanje i za upis, kako bi operativni sistem tu prilikom promene konteksta upisao baznu adresu tekućeg procesa, a u slučaju realokacije procesa operativni sistem menja vrednost bazne adrese za taj proces u svojoj evidenciji koju ima za svaki proces.
- Zaštita memorijskog prostora - limit registar.
7. zadatak
Postavka
Učestanost pogotka u TLB je 90%, a PMT je organizovana u tri nivoa. TLB je 10 puta brža nego operativna memorija. Za koliko procenata je efektivan pristup memoriji sporiji od pristupa fizičkoj memoriji?
Rešenje
Odnos:
8. zadatak
Postavka
Navesti osnovne operacije klase znakovno-orijentisanih ulazno/izlaznih uređaja (tokova).
Rešenje
int getc(FILE * f)
Učitava i vraća 1 znak iz ulaznog toka.int putc(int c, FILE * f)
Šalje 1 znak na zadati izlazni tok.
9. zadatak
Postavka
Neki fajl sistem pruža sledeće operacije u svom API za tekstualne fajlove:
int size(FHANDLE)
Vraća trenutnu veličinu sadržaja fajla u znakovima.void append(FHANDLE, int)
Proširuje sadržaj fajla za dati broj znakova na kraju.void seek(FHANDLE, int)
Postavlja kurzor datog fajla na datu poziciju (redni broj znaka počev od 0).void write(FHANDLE, char*, int size)
Na poziciju kurzora datog fajla upisuje dati niz znakova zadate dužine, i pomera kurzor iza upisanog niza znakova. Operacije seek i write rade samo u opsegu trenutne veličine sadržaja fajla (ne pomeraju kurzor i ne upisuju iza kraja sadržaja fajla).
Napisati operaciju write(FHANDLE, int position, char*, int size);
koja na zadatu poziciju upisuje zadati niz znakova date veličine, pri čemu se fajl implicitno najpre proširuje na potrebnu veličinu ukoliko bi zadata pozicija ili zadati upis prekoračio trenutnu veličinu sadržaja fajla. Zanemariti sve moguće greške u ulazu/izlazu.
Rešenje
void write(FHANDLE f, int position, char* b, int size) {
int curSize = size(f);
if (position + size > curSize) {
append(f, position + size - curSize);
}
seek(f, position);
write(f, b, size);
}
10. zadatak
Postavka
Objasniti kako se u fajl sistemu tipa FAT vodi evidencija o slobnom[sic] prostoru.
Rešenje
Slobodni blokovi se ulančavaju u listu pokazivača koji se nalaze u svakom bloku. Alokacija jednog bloka je jednostavna. Uzima se prvi blok iz liste. FAT varijanta je inherentna - ulazi za slobodne blokove u FAT su posebno označeni.