ПМТ/Фебруар 2021 — разлика између измена
м (h1 je naslov cele stranice pa se za podnaslove koristi h2+) |
м (+k1) |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{tocright}} | {{tocright}} | ||
== | === Питање 1 === | ||
<div class="abc list"> | |||
# '''(2п)''' Како се врше проширења извора и који је њихов значај? | |||
# '''(3п)''' Формулисати прву Шенонову теорему. | |||
</div> | |||
=== Питање 2 === | |||
<div class="abc list"> | |||
# '''(1п)''' Објаснити шифру транспозиције - како се конструише и како се може разбити. | |||
# '''(2п)''' Описати моноалфабетску и полиалфабетску шифру. | |||
# '''(2п)''' У чему се огледа сигурност RSA алгоритма. Зашто је из јавног кључа тешко одредити тајни кључ? | |||
</div> | |||
=== Задатак 1 === | |||
Извршити Хафменово кодовање извора информација без меморије који емитује шест симбола са следећим вероватноћама: | |||
{| class="wikitable" | |||
! s<sub>i</sub> | |||
| s<sub>1</sub> || s<sub>2</sub> || s<sub>3</sub> || s<sub>4</sub> || s<sub>5</sub> || s<sub>6</sub> | |||
|- | |||
! P(s<sub>i</sub>) | |||
| 0.1 || 0.05 || 0.2 || 0.15 || 0.35 || 0.15 | |||
|} | |||
<div class="abc list"> | |||
# '''(2п)''' Одредити ентропију извора а затим ефикасност и степен компресије добијеног кода. | |||
# '''(2п)''' Ако извор емитује секвенцу симбола s<sub>3</sub>, s<sub>5</sub>, s<sub>2</sub>, s<sub>1</sub>, s<sub>4</sub>, и канал греши при преносу другог бита, одредити декодовану секвенцу. | |||
# '''(3п)''' Ако се на излаз Хафменовог кодера прикључи заштитни кодер са понављањем пет пута а затим канал у коме је вероватноћа грешке <math>p=10^{-2}</math>, одредити укупан број бита који се шаље кроз канал за пример из претходне тачке. Колику вероватноћу грешке тада региструје корисник (правило одлучивања у декодеру изаберите сами, како год желите)? Како се мења број пренетих бита а како вероватноћа грешке ако се уместо понављања пет пута примени код са понављањем девет пута? | |||
</div> | |||
=== Задатак 2 === | |||
<div class="abc list"> | |||
# '''(4п)''' Низ информационих бита 10010001 кодовати Хеминговим (8,4) кодом. Као последица шума који делује у каналу 2, 3. и 12. бит у послатој секвенци нису исправно примљени. Какви закључци се могу донети након процеса декодовања? | |||
# '''(4п)''' Ако се грешке у каналу појављују са вероватноћом <math>p=10^{-3}</math>, израчунати вероватноћу да се на једној кодној речи појави трострука грешка. Колика је вероватноћа да Хемингов код (8,4) не исправи и не детектује грешку? | |||
</div> | |||
== Колоквијум 2 == | == Колоквијум 2 == | ||
Верзија на датум 22. фебруар 2021. у 01:42
Питање 1
- (2п) Како се врше проширења извора и који је њихов значај?
- (3п) Формулисати прву Шенонову теорему.
Питање 2
- (1п) Објаснити шифру транспозиције - како се конструише и како се може разбити.
- (2п) Описати моноалфабетску и полиалфабетску шифру.
- (2п) У чему се огледа сигурност RSA алгоритма. Зашто је из јавног кључа тешко одредити тајни кључ?
Задатак 1
Извршити Хафменово кодовање извора информација без меморије који емитује шест симбола са следећим вероватноћама:
| si | s1 | s2 | s3 | s4 | s5 | s6 |
|---|---|---|---|---|---|---|
| P(si) | 0.1 | 0.05 | 0.2 | 0.15 | 0.35 | 0.15 |
- (2п) Одредити ентропију извора а затим ефикасност и степен компресије добијеног кода.
- (2п) Ако извор емитује секвенцу симбола s3, s5, s2, s1, s4, и канал греши при преносу другог бита, одредити декодовану секвенцу.
- (3п) Ако се на излаз Хафменовог кодера прикључи заштитни кодер са понављањем пет пута а затим канал у коме је вероватноћа грешке , одредити укупан број бита који се шаље кроз канал за пример из претходне тачке. Колику вероватноћу грешке тада региструје корисник (правило одлучивања у декодеру изаберите сами, како год желите)? Како се мења број пренетих бита а како вероватноћа грешке ако се уместо понављања пет пута примени код са понављањем девет пута?
Задатак 2
- (4п) Низ информационих бита 10010001 кодовати Хеминговим (8,4) кодом. Као последица шума који делује у каналу 2, 3. и 12. бит у послатој секвенци нису исправно примљени. Какви закључци се могу донети након процеса декодовања?
- (4п) Ако се грешке у каналу појављују са вероватноћом , израчунати вероватноћу да се на једној кодној речи појави трострука грешка. Колика је вероватноћа да Хемингов код (8,4) не исправи и не детектује грешку?
Колоквијум 2
Колоквијум 3
Питање 1
- (3п) Извести општи израз за вероватноћу грешке при одлучивању, у случају преноса бинарних сигнала у основном опсегу учестаности, када у каналу делује адитивни бели Гаусов шум (ABGŠ). На шта се овај израз води у случају преноса поларних импулса? Објаснити на који начин вероватноћа грешке при одлучивању зависи од прага одлучивања и која вредност прага одлучивања је оптимална?
- (3п) Нацртати блок шему система и објаснити начин рада система за пренос сигнала поступком QPSK. Нацртати констелациони дијаграм QPSK сигнала. Шта се постиже принципом преноса помоћу носиоца "у квадратури“?
Питање 2
- (4п) Објаснити шта представљају технике вишеструког приступа. Навести основне врсте технике вишеструког приступа и примере где се примењују.
- (4п) Основне карактеристике мобилних система пете генерације, физички слој, масивни MIMO, IoT.
Задатак 1
Бинарни сигнал који се преноси образован је од N = 30 независних сигнала применом мултиплекса са временским расподелом канала и PCM. Максимална учестаност у спектру сваког од сигнала једнака је , одабирање врши минималну учестаност одређеном теоремом одабирања, а равномерна квантизација се обавља са q=2048 нивоа. Сигнал се преноси бинарним поларним NRZ импулсима у основном опсегу учестаности. Средња снага сигнала на излазу из предајника је , а линија везе уноси слабљење једнако а = 30dB. Пријемник је реализован у облику интегратора са растерећењем. На улазу у пријемник осим корисног сигнала постоји и ABGŠ, чија је спектрална густина средње снаге (SGSS) једнака .
- (2п) Колико износи проток мултиплексног бинамог сигнала и ширина пропусног опсега потребан за пренос, према критеријумима прве нуле у спектру .
- (2п) Израчунати средњу снагу сигнала на пријему и вероватноћу грешке по биту.
- (3п) Под претпоставком да се бинарни сигнал пре преноса конвертује у М-арни сигнал са М-16 нивоа применом Грејевог мапирања, и да је при преносу сигнала вероватноћа грешке по симболу једне , израчунати колико износи просечна вероватноћа грешке по биту, као и ширина опсега учестаности потребне за пренос сигнала.
Задатак 2
Посматраним системом потребно је пренети сигнал добијен временским мултиплексирањем четири дигитална сигнала протока , k=1,...,4 и једног дигиталног сигнала протока . Добијени мултиплексни сигнал преноси се применом BPSK модулационог поступка. Средња снага сигнала на излазу из предајника је , а слабљење линија везе износи a= 60dB. На улазу у пријемник осим корисног сигнала постоји и ABGŠ чија је SGSS једнака .
- (3п) Одредити проток мултиплексног сигнала који се преноси и вероватноћу грешке по биту.
- (3п) Одредити ширину пропусног опсега коју заузима BPSK модулисани сигнал по критеријумима прве нуле у спектру. Одредити опсег учестности у којем се налазе значајне спектралне компоненте, ако је учестаност носиоца једнака .
- (3п) Колико би износила ширина опсега потребна за пренос сигнала уколико се сигнал пренесе QPSK, колико би се пренио 64-QAM модулационим поступком?