ОРТ2 — разлика између измена
м (Ovo je sad L4) |
|||
(Нису приказане 22 међуизмене 4 корисника) | |||
Ред 9: | Ред 9: | ||
| следећи = Архитектура рачунара | | следећи = Архитектура рачунара | ||
}} | }} | ||
'''Основи рачунарске технике 2''' је обавезан предмет у трећем семестру. | '''Основи рачунарске технике 2''' је обавезан предмет у трећем семестру на СИ и РТИ. | ||
== Корисне везе == | == Корисне везе == | ||
* [https://drive.google.com/open?id=1-4dW6LftaVw6CtwuuXwUEVrnrH9TgfER ETF SI] ('''решења примера лабораторијских вежби''', збирка за пројектовање уређаја) | * [https://drive.google.com/open?id=1-4dW6LftaVw6CtwuuXwUEVrnrH9TgfER ETF SI] ('''решења примера лабораторијских вежби''', збирка за пројектовање уређаја) | ||
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8374329465 ETF Materijali (Box)] (пример пројекта из 2016. године, када се исто радило са ''AORSim'') | * [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8374329465 ETF Materijali (Box)] (пример пројекта из 2016. године, када се исто радило са ''AORSim'') | ||
* [https://drive.google.com/open?id=1Tvkj58-jAFXM3hJy6UtcjdFNqNfSf7tz Материјали за другу лабораторијску вежбу] | |||
* [https://drive.google.com/ | |||
== Настава == | == Настава == | ||
Ред 22: | Ред 20: | ||
* '''Први блок:''' Пројектовање уређаја | * '''Први блок:''' Пројектовање уређаја | ||
* '''Други блок:''' Увод у архитектуру и организацију рачунара, архитектура рачунара - хардвер, архитектура рачунара - софтвер ('''софтверски део долази на трећем уместо на другом колоквијуму''') | * '''Други блок:''' Увод у архитектуру и организацију рачунара, архитектура рачунара - хардвер, архитектура рачунара - софтвер ('''софтверски део долази на трећем уместо на другом колоквијуму''') | ||
* '''Трећи блок:''' Организација рачунара, пројектовање дела процесора | * '''Трећи блок:''' Организација рачунара, пројектовање дела процесора | ||
Задаци на колоквијумима обично долазе са вежби, док је област увода у архитектуру и организацију рачунара која се обрађује само на предавањима потребна за прве две лабораторијске вежбе (поред тога, предавања нису нарочито потребна за добијање оцене). | Задаци на колоквијумима обично долазе са вежби, док је област увода у архитектуру и организацију рачунара која се обрађује само на предавањима потребна за прве две лабораторијске вежбе (поред тога, предавања нису нарочито потребна за добијање оцене). | ||
== | == Лабораторијске вежбе == | ||
На предмету се одржавају четири лабораторијске вежбе. Могу се поправити у јануарском и фебруарском испитном року, и на једну вежбу је максимално могуће изаћи два пута. | |||
=== Прва лабораторијска вежба === | |||
Прва лабораторијска вежба ради се у алату ''Quartus'' са FPGA плочицом (као на [[ПОРТ]]) и носи 10 поена. Тема вежбе је коришћење [[wikipedia:IBM PS/2|PS/2]] протокола за комуникацију са тастатуром. Пре прве лабораторијске вежбе организује се показна лабораторијска вежба, где асистенти покажу како се ради са ''Quartus'' (за РТИ студенте) и PS/2 протоколом, и како се преко њега комуницира са тастатуром. Примери ове вежбе од претходних година могу се наћи у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]]. | |||
<br> | |||
<br> | |||
Шему за PS\2 протокол можете наћи [[PS\2 protokol šema|овде]]. | |||
На правој лабораторијској вежби се бодују два дела: сама PS/2 комуникација, и њена примена за комуникацију са тастатуром. Пред сам лаб не постоји информација колико која ставка доноси поена, али школске 2023/2024. године први део се бодовао са 4 бода а други са 6. | |||
=== Друга лабораторијска вежба === | |||
Слично првој лабораторијској вежби, ради се у ''Quartus'' и са FPGA. Ради се у тиму, претходи јој показна лабораторијска вежба, траје 3 сата и носи 5 поена. Тема ове вежбе јесте комуникација са монитором коришћењем VGA протокола и исцртавање на њему. Примери ове вежбе од претходних година могу се наћи у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]]. | |||
== | === Трећа лабораторијска вежба === | ||
<b><big>По старом програму (пре 2023/2024):</big></b><br> | |||
Активности на трећој лабораторијској вежби, која носи 5 бодова, изгледају овако: | |||
# Улазни тест на ''Moodle'' платформи од 10 минута и 3 питања | # Улазни тест на ''Moodle'' платформи од 10 минута и 3 питања | ||
#* На страници предмета се могу наћи примери питања на улазном тесту: [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V3.pdf први] | #* На страници предмета се могу наћи примери питања на улазном тесту: [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V3.pdf први], [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V4.pdf други] и [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V5.pdf трећи] пример (други пример није видљив са странице предмета) | ||
#** У примеру су питања сличног облика као што може доћи на лабораторијској вежби | #** У примеру су питања сличног облика као што може доћи на лабораторијској вежби | ||
#** Сви тачни одговори на примеру теста су под а | #** Сви тачни одговори на примеру теста су под а | ||
Ред 53: | Ред 50: | ||
# Током остатка лабораторијске вежбе демонстратор такође испитује студента о градиву које је дотад пређено на предмету | # Током остатка лабораторијске вежбе демонстратор такође испитује студента о градиву које је дотад пређено на предмету | ||
#* Демонстратор може да додели до три бода на основу процењеног знања | #* Демонстратор може да додели до три бода на основу процењеног знања | ||
# После улазног теста се прелази на рад у симулатору '' | # После улазног теста се прелази на рад у симулатору ''AORsim'' где се пишу одговори на задата питања у вези са задатим програмом у документу (''Word'', ''WordPad'' или чисти текст) који се на крају вежбе предаје на мрежни диск | ||
#* Рад у симулатору је показан на неком од предавања другог блока | #* Рад у симулатору је показан на неком од предавања другог блока | ||
#* Примери питања у вези са програмом се могу наћи на страници предмета | #* Примери питања у вези са програмом се могу наћи на страници предмета | ||
Ред 60: | Ред 57: | ||
#** Овај део такође прегледају демонстратори, али након што је лабораторијска вежба готова | #** Овај део такође прегледају демонстратори, али након што је лабораторијска вежба готова | ||
#** Није потребно знати баш све ставке на том делу како би се остварила максимална урађеност | #** Није потребно знати баш све ставке на том делу како би се остварила максимална урађеност | ||
Укратко | Укратко, бодовање ове лабораторијске вежбе функционише овако: | ||
* <math>T</math> — Бодови освојени на улазном тесту (од 0 до 3) | * <math>T</math> — Бодови освојени на улазном тесту (од 0 до 3) | ||
* <math>D</math> — Бодови освојени од демонстратора (од 0 до 3) | * <math>D</math> — Бодови освојени од демонстратора (од 0 до 3) | ||
Ред 66: | Ред 63: | ||
* Коначна оцена: <math>\left\{\begin{array}{ll} 0 & T < 2 \\ (T - 1 + D) \cdot S & T \geq 2 \end{array}\right.</math> | * Коначна оцена: <math>\left\{\begin{array}{ll} 0 & T < 2 \\ (T - 1 + D) \cdot S & T \geq 2 \end{array}\right.</math> | ||
* Генерално, на лабораторијским вежбама има највише студената са 4 или 5 бодова у зависности од тога да ли су тачно одговорили на 2 или 3 питања са улазног теста. | * Генерално, на лабораторијским вежбама има највише студената са 4 или 5 бодова у зависности од тога да ли су тачно одговорили на 2 или 3 питања са улазног теста. | ||
*Лабораторијска вежба траје 2 сата | |||
<b><big>По новом (од школске 2023/2024):</big></b><br> | |||
Ради се у AORsim-у. Прво демостартори прођу и сваког питају по 3 питања везана за структуру и фунционисање модела процесора из AORsima-a. Та питања носе највише 5 поена и углавном буду веома лака и већина студената ту узме максимум поена. Други део лаб вежбе је одговарање на питања везана за извршавање конкретног програма у AORsim-у. Програм који се учитава и списак питања (буде око 20 питања) на које се одговара су дати у материјалима, а одговори на питања се пишу у Word документу. Документ се предаје, прегледају га демостратори. Резултати добијени на документу скалирају поене добијене на првом-усменом делу. На пример, ако се на усменом добије 5 поена, а на документу 50% онда је крајњи резултат поена лаб вежбе 2.5 | |||
Лаб вежба траје 2 сата. | |||
=== Четврта лабораторијска вежба === | === Четврта лабораторијска вежба === | ||
Четврта лабораторијска вежба | Четврта лабораторијска вежба се од школске 2023/2024. године ради у симулатору ''AORSim'', бави се као и претходних година пројектовањем дела процесора, траје 3 сата и носи 10 бодова. Недељу дана пре лаб вежбе на сајту предмета буде објављен текст задатака који могу да дођу на лаб вежби - 4 врсте адресирања и 4 инструкције које треба имплементирати у AORsim-у. На лаб вежби дође по једно од тих адресирања [5 поена] и једна инструкција [5 поена] да се имплементира. Уколико вам не иде рад у AORsim-у можете само да научите напамет и да тако одете на лаб. | ||
Доступне су следеће модификације са четврте лабораторијске вежбе: | Доступне су следеће модификације са старе четврте лабораторијске вежбе која се радила у алату ''Logisim (evolution)'': | ||
{{#dpl: | {{#dpl: | ||
| namespace = | | namespace = | ||
Ред 118: | Ред 120: | ||
== Начин оцењивања == | == Начин оцењивања == | ||
* '''K1''', '''K2''' — Бодови са првог и другог колоквијума, носе по 20 бодова. | * '''K1''', '''K2''' — Бодови са првог и другог колоквијума, носе по 20 бодова. | ||
* '''L1''', '''L2''', '''L3''', '''L4''' — Бодови са лабораторијских вежби, | * '''L1''', '''L2''', '''L3''', '''L4''' — Бодови са лабораторијских вежби, прва и четврта 10 бодова, друга и трећа 5 бодова. | ||
* '''I''' — Испитни део, носи | * '''I''' — Испитни део, носи 30 бодова. | ||
* '''P''' — Коначан број бодова: <math>P = K_1 + K_2 + I + L_1 + L_2 + L_3 +L_4 </math>. | |||
* '''P''' — Коначан број бодова: <math>P = K_1 + K_2 + I + L_1 + L_2 + L_3 + | |||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
! Бодови | ! Бодови | ||
Ред 129: | Ред 130: | ||
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10 | | 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10 | ||
|} | |} | ||
== Потребна помоћ == | == Потребна помоћ == | ||
Ред 136: | Ред 136: | ||
*: Рокови који су преписани а нису решени су: {{rokovi|нерешени}} | *: Рокови који су преписани а нису решени су: {{rokovi|нерешени}} | ||
*: Рокови којима недостаје понеко решење су: {{rokovi|делимично решени}} | *: Рокови којима недостаје понеко решење су: {{rokovi|делимично решени}} | ||
* Пошто су задаци за први колоквијум обично шаблонски, али је први колоквијум обично најтежи, од користи би био водич за решавање првог колоквијума. | * Пошто су задаци за први колоквијум обично шаблонски, али је први колоквијум обично најтежи, од користи би био водич за решавање првог колоквијума. |
Тренутна верзија на датум 12. фебруар 2024. у 23:49
Основи рачунарске технике 2 је обавезан предмет у трећем семестру на СИ и РТИ.
Корисне везе
- ETF SI (решења примера лабораторијских вежби, збирка за пројектовање уређаја)
- ETF Materijali (Box) (пример пројекта из 2016. године, када се исто радило са AORSim)
- Материјали за другу лабораторијску вежбу
Настава
На предмету се обрађују следеће области:
- Први блок: Пројектовање уређаја
- Други блок: Увод у архитектуру и организацију рачунара, архитектура рачунара - хардвер, архитектура рачунара - софтвер (софтверски део долази на трећем уместо на другом колоквијуму)
- Трећи блок: Организација рачунара, пројектовање дела процесора
Задаци на колоквијумима обично долазе са вежби, док је област увода у архитектуру и организацију рачунара која се обрађује само на предавањима потребна за прве две лабораторијске вежбе (поред тога, предавања нису нарочито потребна за добијање оцене).
Лабораторијске вежбе
На предмету се одржавају четири лабораторијске вежбе. Могу се поправити у јануарском и фебруарском испитном року, и на једну вежбу је максимално могуће изаћи два пута.
Прва лабораторијска вежба
Прва лабораторијска вежба ради се у алату Quartus са FPGA плочицом (као на ПОРТ) и носи 10 поена. Тема вежбе је коришћење PS/2 протокола за комуникацију са тастатуром. Пре прве лабораторијске вежбе организује се показна лабораторијска вежба, где асистенти покажу како се ради са Quartus (за РТИ студенте) и PS/2 протоколом, и како се преко њега комуницира са тастатуром. Примери ове вежбе од претходних година могу се наћи у одељку са корисним везама.
Шему за PS\2 протокол можете наћи овде.
На правој лабораторијској вежби се бодују два дела: сама PS/2 комуникација, и њена примена за комуникацију са тастатуром. Пред сам лаб не постоји информација колико која ставка доноси поена, али школске 2023/2024. године први део се бодовао са 4 бода а други са 6.
Друга лабораторијска вежба
Слично првој лабораторијској вежби, ради се у Quartus и са FPGA. Ради се у тиму, претходи јој показна лабораторијска вежба, траје 3 сата и носи 5 поена. Тема ове вежбе јесте комуникација са монитором коришћењем VGA протокола и исцртавање на њему. Примери ове вежбе од претходних година могу се наћи у одељку са корисним везама.
Трећа лабораторијска вежба
По старом програму (пре 2023/2024):
Активности на трећој лабораторијској вежби, која носи 5 бодова, изгледају овако:
- Улазни тест на Moodle платформи од 10 минута и 3 питања
- На страници предмета се могу наћи примери питања на улазном тесту: први, други и трећи пример (други пример није видљив са странице предмета)
- У примеру су питања сличног облика као што може доћи на лабораторијској вежби
- Сви тачни одговори на примеру теста су под а
- Од користи такође може бити и подсетник за адресирања са странице предмета
- Уколико је студент на улазном тесту освојио 0 или 1 бод он на лабораторијској вежби има 0 бодова и не наставља са даљим радом на лабораторијској вежби
- Уколико је студент освојио 2 бода на улазном тесту, то се у коначном бодовању рачуна као 1 бод, а уколико је освојио 3 бода то се рачуна као два бода
- На страници предмета се могу наћи примери питања на улазном тесту: први, други и трећи пример (други пример није видљив са странице предмета)
- Током остатка лабораторијске вежбе демонстратор такође испитује студента о градиву које је дотад пређено на предмету
- Демонстратор може да додели до три бода на основу процењеног знања
- После улазног теста се прелази на рад у симулатору AORsim где се пишу одговори на задата питања у вези са задатим програмом у документу (Word, WordPad или чисти текст) који се на крају вежбе предаје на мрежни диск
- Рад у симулатору је показан на неком од предавања другог блока
- Примери питања у вези са програмом се могу наћи на страници предмета
- Решења тих примера се могу наћи на једном од драјвова у одељку за корисне везе
- Сабрани бодови од испитивања демонстратора и улазног теста се множе са процентом урађености овог дела
- Овај део такође прегледају демонстратори, али након што је лабораторијска вежба готова
- Није потребно знати баш све ставке на том делу како би се остварила максимална урађеност
Укратко, бодовање ове лабораторијске вежбе функционише овако:
- — Бодови освојени на улазном тесту (од 0 до 3)
- — Бодови освојени од демонстратора (од 0 до 3)
- — Проценат урађености дела лабораторијске вежбе са симулатором (од 0 до 1)
- Коначна оцена:
- Генерално, на лабораторијским вежбама има највише студената са 4 или 5 бодова у зависности од тога да ли су тачно одговорили на 2 или 3 питања са улазног теста.
- Лабораторијска вежба траје 2 сата
По новом (од школске 2023/2024):
Ради се у AORsim-у. Прво демостартори прођу и сваког питају по 3 питања везана за структуру и фунционисање модела процесора из AORsima-a. Та питања носе највише 5 поена и углавном буду веома лака и већина студената ту узме максимум поена. Други део лаб вежбе је одговарање на питања везана за извршавање конкретног програма у AORsim-у. Програм који се учитава и списак питања (буде око 20 питања) на које се одговара су дати у материјалима, а одговори на питања се пишу у Word документу. Документ се предаје, прегледају га демостратори. Резултати добијени на документу скалирају поене добијене на првом-усменом делу. На пример, ако се на усменом добије 5 поена, а на документу 50% онда је крајњи резултат поена лаб вежбе 2.5 Лаб вежба траје 2 сата.
Четврта лабораторијска вежба
Четврта лабораторијска вежба се од школске 2023/2024. године ради у симулатору AORSim, бави се као и претходних година пројектовањем дела процесора, траје 3 сата и носи 10 бодова. Недељу дана пре лаб вежбе на сајту предмета буде објављен текст задатака који могу да дођу на лаб вежби - 4 врсте адресирања и 4 инструкције које треба имплементирати у AORsim-у. На лаб вежби дође по једно од тих адресирања [5 поена] и једна инструкција [5 поена] да се имплементира. Уколико вам не иде рад у AORsim-у можете само да научите напамет и да тако одете на лаб.
Доступне су следеће модификације са старе четврте лабораторијске вежбе која се радила у алату Logisim (evolution):
Испитни рокови
Испитни рокови су доступни на страници предмета, али је већина доступних испитних рокова пре 2018. и немају решења. На SI Wiki се испод могу наћи скорији рокови, од којих неки имају решења. Неке непреписане рокове можете пронаћи у одељку за потребну помоћ.
Уколико желите да додате рок, посетите страницу за прављење рока.
Колоквијум 1
Колоквијум 2
- К2 Јануар 2024
- К2Н 2023
- К2 2021
- К2Н 2022
- К2 Фебруар 2021
- К2 2022
- К2 2023
- К2 2018
- К2 2019
- К2 Јануар 2021
- К2Н 2019
Колоквијум 3
- К3 Фебруар 2024
- К3 2022
- К3 Август 2021
- К3 2018
- К3 Јануар 2024
- К3 Јул 2022
- К3 Септембар 2021
- К3 Фебруар 2021
- К3 Фебруар 2022
- К3 Фебруар 2023
- К3 2021
- К3 2023
Испит
Начин оцењивања
- K1, K2 — Бодови са првог и другог колоквијума, носе по 20 бодова.
- L1, L2, L3, L4 — Бодови са лабораторијских вежби, прва и четврта 10 бодова, друга и трећа 5 бодова.
- I — Испитни део, носи 30 бодова.
- P — Коначан број бодова: .
Бодови | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Оцена | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
Потребна помоћ
- На овом предмету фале поставке рокова. Помозите викију памћењем/преписивањем рокова и постављањем на вики.
- На овом предмету фале решења рокова. Помозите викију решавањем рокова и постављањем њихових решења на вики.
- Рокови који су преписани а нису решени су:
- К2 2019
- К2 2018
- К3 2018
- К3 Август 2021
- К1 2021
- К2 2021
- К1Н 2021
- К2Н 2022
- К3 2022
- К1 2022
- К1Н 2022
- К2 2022
- К2Н 2023
- К1 2023
- К2 2023
- К1Н 2023
- К2 Јануар 2024
- К3 Фебруар 2024
- Рокови којима недостаје понеко решење су:
- Пошто су задаци за први колоквијум обично шаблонски, али је први колоквијум обично најтежи, од користи би био водич за решавање првог колоквијума.