АСП1/К3 2018 — разлика између измена
м (Delimično rešeno) |
м (Замена начина истицања милокода.) |
||
(Није приказано 7 међуизмена 2 корисника) | |||
Ред 3: | Ред 3: | ||
== 1. zadatak == | == 1. zadatak == | ||
=== Postavka === | === Postavka === | ||
Diskutovati implementaciju algoritma za topološko sortiranje grafa u '''inverznom poretku''', ukoliko se za memorijsku reprezentaciju grafa usvoje liste susednosti. Da li je za ovu operaciju pogodnije koristiti inverzne liste susednosti? Obrazložiti odgovor uz precizno navođenje razlika u implementaciji. | Diskutovati implementaciju algoritma za topološko sortiranje grafa u '''inverznom poretku''', ukoliko se za memorijsku reprezentaciju grafa usvoje liste susednosti. Da li je za ovu operaciju pogodnije koristiti inverzne liste susednosti? Obrazložiti odgovor uz precizno navođenje razlika u implementaciji. | ||
=== Rešenje === | === Rešenje === | ||
Pošto se radi o topološkom sortiranju u inverznom poretku, to znači da se uvek traži naredni čvor koji nema izlaznih grana. | |||
U ovom slučaju je najpovoljnije koristiti inverzne liste susednosti. Na početku se prođe kroz sve grane i formira vektor koji za svaki čvor pamti broj sledbenika (kad god se naiđe na određeni čvor u granama inkrementira mu se broj sledbenika jer nailaskom na njega znamo da je on prethodnik čvora iz tog zaglavlja). U toku izvršavanja <code>TOP_SORT</code> algoritma uvek se traži u vektoru čvor koji nema sledbenike, direktno mu se pristupa u nizu zaglavlja, i onda se samo uklone svi čvorovi iz njegove ulančane liste prethodnika. Nakon ovog postupka se ažurira uvek i vektor tako što se za svaki uklonjeni čvor dekrementira broj njegovih sledbenika. Na ovaj način <code>TOP_SORT</code> algoritam ima složenost <math>O(n+e)</math> jer se postupak ponavlja za svih <math>n</math> čvorova u grafu, a ukupno se prolazi kroz <math>e</math> grana. | |||
Sa druge strane, korišćenje regularnih lista susednosti bi bilo znatno složenije jer uprkos tome što lako nalazimo čvor bez izlaznih grana i ne treba nam dodatan vektor za to, prilikom uklanjanja svih ulaznih grana za taj čvor bismo uvek morali da prođemo sve grane u grafu kako bismo našli kojim čvorovima je on sve sledbenik. | |||
== 2. zadatak == | == 2. zadatak == | ||
Ред 34: | Ред 38: | ||
=== Rešenje === | === Rešenje === | ||
[[{{ns:6}}:ASP1 K3 2018 zadatak 2 graf. | [[{{ns:6}}:ASP1 K3 2018 zadatak 2 graf.svg|thumb|Graf koji se dobija iz matrice susednosti.]] | ||
Naša tabela već sadrži informacije o svim putevima dužine 1, a to su: | Naša tabela već sadrži informacije o svim putevima dužine 1, a to su: | ||
* AB | * AB | ||
Ред 84: | Ред 88: | ||
=== Rešenje === | === Rešenje === | ||
Pošto se ne kaže da mora iterativno rešenje, ovde nam je najlakše rekurzivno rešenje. | Pošto se ne kaže da mora iterativno rešenje, ovde nam je najlakše rekurzivno rešenje. | ||
< | {{Милокод|<nowiki> | ||
FIND PATHS NUM(G, src, dst, k) | FIND PATHS NUM(G, src, dst, k) | ||
if k < 1 then | if k < 1 then | ||
Ред 97: | Ред 101: | ||
end_for | end_for | ||
return paths | return paths | ||
</ | </nowiki>}} | ||
== 4. zadatak == | == 4. zadatak == | ||
Ред 104: | Ред 108: | ||
=== Rešenje === | === Rešenje === | ||
< | {{Милокод|<nowiki> | ||
TELECOM(G, n, k) | TELECOM(G, n, k) | ||
S = {1} | S = {1} | ||
Ред 115: | Ред 119: | ||
end_for | end_for | ||
return true | return true | ||
</ | </nowiki>}} | ||
== 5. zadatak == | == 5. zadatak == | ||
Ред 123: | Ред 127: | ||
=== Rešenje === | === Rešenje === | ||
Osnovna detekcija povezanih komponenti funkcioniše tako što jedna petlja prolazi kroz svaki čvor i ako nije posećen računa ga kao odvojenu komponentu i radi DFS nad njim kako bi se ostali čvorovi u komponenti označili kao posećeni. Sa listom susednosti spoljašnja petlja prolazi tačno ''n'' puta kroz niz a od svakog čvora prilikom DFS-a se moraju posetiti sve grane, pa to čini ukupnu složenost od <math>\mathcal{O(e + n)}</math>. Pošto, nažalost, koristimo matricu susednosti umesto liste susednosti, pri obilaženju svakog čvora DFS-om moraćemo da prođemo kroz ceo red matrice kako bismo odredili koje su u njoj grane, i to ćemo morati da učinimo za svaki čvor (jer ćemo svaki čvor morati da posetimo), što bez obzira na spoljašnju petlju čini složenost od <math>\mathcal{O(n^2)}</math>. | Osnovna detekcija povezanih komponenti funkcioniše tako što jedna petlja prolazi kroz svaki čvor i ako nije posećen računa ga kao odvojenu komponentu i radi DFS nad njim kako bi se ostali čvorovi u komponenti označili kao posećeni. Sa listom susednosti spoljašnja petlja prolazi tačno ''n'' puta kroz niz a od svakog čvora prilikom DFS-a se moraju posetiti sve grane, pa to čini ukupnu složenost od <math>\mathcal{O(e + n)}</math>. Pošto, nažalost, koristimo matricu susednosti umesto liste susednosti, pri obilaženju svakog čvora DFS-om moraćemo da prođemo kroz ceo red matrice kako bismo odredili koje su u njoj grane, i to ćemo morati da učinimo za svaki čvor (jer ćemo svaki čvor morati da posetimo), što bez obzira na spoljašnju petlju čini složenost od <math>\mathcal{O(n^2)}</math>. | ||
< | {{Милокод|<nowiki> | ||
CONN COMP MAT(G) | CONN COMP MAT(G) | ||
curr_comp = 0 | curr_comp = 0 | ||
Ред 162: | Ред 166: | ||
end_for | end_for | ||
return res | return res | ||
</ | </nowiki>}} | ||
== 6. zadatak == | == 6. zadatak == | ||
Ред 177: | Ред 181: | ||
| | | | ||
H | H | ||
<gallery> | <gallery class="transparent-svg"> | ||
ASP1 K3 2018 zadatak 6 graf. | ASP1 K3 2018 zadatak 6 graf.svg | Graf iz postavke zadatka. | ||
ASP1 K3 2018 zadatak 6 rešenje. | ASP1 K3 2018 zadatak 6 rešenje.svg | Rešenje zadatka. | ||
</gallery> | </gallery> | ||
== 7. zadatak == | == 7. zadatak == | ||
=== Postavka === | === Postavka === | ||
[[{{ns:6}}:ASP1 K3 2018 zadatak 7 graf. | [[{{ns:6}}:ASP1 K3 2018 zadatak 7 graf.svg|thumb|Pojednostavljen graf iz postavke zadatka.]] | ||
Za graf sa slike, odrediti najkraća rastojanja od čvora C do svih ostalih čvorova. Kada algoritam završava svoj rad u ovom slučaju? | Za graf sa slike, odrediti najkraća rastojanja od čvora C do svih ostalih čvorova. Kada algoritam završava svoj rad u ovom slučaju? | ||
Ред 227: | Ред 231: | ||
Rezidualni graf može maksimalno da ima duplo više grana od protočnog grafa, u slučaju da se nakon zamene grana ne dobiju grane težine 0. Protočni graf ima maksimalan broj grana <math>\frac{n(n-1)}{2}</math> jer između svaka dva čvora može da postoji grana, pa zato rezidualni graf može da ima maksimalno <math>n(n-1)</math> grana. | Rezidualni graf može maksimalno da ima duplo više grana od protočnog grafa, u slučaju da se nakon zamene grana ne dobiju grane težine 0. Protočni graf ima maksimalan broj grana <math>\frac{n(n-1)}{2}</math> jer između svaka dva čvora može da postoji grana, pa zato rezidualni graf može da ima maksimalno <math>n(n-1)</math> grana. | ||
< | {{Милокод|<nowiki> | ||
GtoGf(G) | GtoGf(G) | ||
ALLOCATE(E', n) | ALLOCATE(E', n) | ||
Ред 243: | Ред 247: | ||
end_for | end_for | ||
return (V, E') | return (V, E') | ||
</ | </nowiki>}} | ||
< | {{Милокод|<nowiki> | ||
BRANCH INSERT(E', from, to, w) | BRANCH INSERT(E', from, to, w) | ||
if w = 0 then | if w = 0 then | ||
Ред 254: | Ред 258: | ||
next(e'[from]) = t | next(e'[from]) = t | ||
w(e'[from]) = w | w(e'[from]) = w | ||
</ | </nowiki>}} | ||
[[Категорија:Рокови]] | [[Категорија:Рокови]] | ||
[[Категорија:АСП1]] | [[Категорија:АСП1]] |
Тренутна верзија на датум 13. септембар 2024. у 01:09
1. zadatak
Postavka
Diskutovati implementaciju algoritma za topološko sortiranje grafa u inverznom poretku, ukoliko se za memorijsku reprezentaciju grafa usvoje liste susednosti. Da li je za ovu operaciju pogodnije koristiti inverzne liste susednosti? Obrazložiti odgovor uz precizno navođenje razlika u implementaciji.
Rešenje
Pošto se radi o topološkom sortiranju u inverznom poretku, to znači da se uvek traži naredni čvor koji nema izlaznih grana.
U ovom slučaju je najpovoljnije koristiti inverzne liste susednosti. Na početku se prođe kroz sve grane i formira vektor koji za svaki čvor pamti broj sledbenika (kad god se naiđe na određeni čvor u granama inkrementira mu se broj sledbenika jer nailaskom na njega znamo da je on prethodnik čvora iz tog zaglavlja). U toku izvršavanja TOP_SORT
algoritma uvek se traži u vektoru čvor koji nema sledbenike, direktno mu se pristupa u nizu zaglavlja, i onda se samo uklone svi čvorovi iz njegove ulančane liste prethodnika. Nakon ovog postupka se ažurira uvek i vektor tako što se za svaki uklonjeni čvor dekrementira broj njegovih sledbenika. Na ovaj način TOP_SORT
algoritam ima složenost jer se postupak ponavlja za svih čvorova u grafu, a ukupno se prolazi kroz grana.
Sa druge strane, korišćenje regularnih lista susednosti bi bilo znatno složenije jer uprkos tome što lako nalazimo čvor bez izlaznih grana i ne treba nam dodatan vektor za to, prilikom uklanjanja svih ulaznih grana za taj čvor bismo uvek morali da prođemo sve grane u grafu kako bismo našli kojim čvorovima je on sve sledbenik.
2. zadatak
Postavka
Data je matrica puteva dužine tačno 1 (jedan) nekog netežinskog usmerenog grafa. Odrediti matricu puteva dužine d≤3. Postupak prikazati po koracima, uz obrazloženje.
- | A | B | C | D | E |
---|---|---|---|---|---|
A | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 |
B | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
C | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 |
D | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 |
E | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
Rešenje
Naša tabela već sadrži informacije o svim putevima dužine 1, a to su:
- AB
- AC
- CA
- CB
- DA
- ED
Na osnovu toga možemo nacrtati graf s desne strane. Nakon toga sa kraja svakog od prethodnih puteva nastavljamo kroz još jednu granu kako bismo dobili sve moguće puteve dužine 2.
- AB → ne može dalje
- AC → ACA, ACB
- CA → CAC, CAB
- CB → ne može dalje
- DA → DAB, DAC
- ED → EDA
I taj proces ponovimo još jednom kako bismo dobili puteve dužine 3.
- ACA → ACAB, ACAC
- ACB → ne može dalje
- CAC → CACB, CACA
- CAB → ne može dalje
- DAB → ne može dalje
- DAC → DACA, DACB
- EDA → EDAB, EDAC
Na osnovu dobijenih puteva ažuriramo matricu povezanosti tako što za svaki put uzmemo čvor sa početka puta i čvor sa kraja puta, postavimo polje za granu između ta dva čvora na 1 i za sve ostale čvorove postavimo na 0. Tako se dobija konačna tablica ispod.
- | A | B | C | D | E |
---|---|---|---|---|---|
A | 1 | 1 | 1 | 0 | 0 |
B | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
C | 1 | 1 | 1 | 0 | 0 |
D | 1 | 1 | 1 | 0 | 0 |
E | 1 | 1 | 1 | 1 | 0 |
3. zadatak
Postavka
Dat je usmereni težinski acikličan graf. Implementirati funkciju FIND_PATHS_NUM koja treba da pronađe ukupan broj putanja od izvornog čvora (src) do destinacionog čvora (dst) koje su kraće od vrednosti prosleđenog parametra k.
Rešenje
Pošto se ne kaže da mora iterativno rešenje, ovde nam je najlakše rekurzivno rešenje.
FIND PATHS NUM(G, src, dst, k) if k < 1 then return 0 end_if if src = dst then return 1 end_if paths = 0 for {j : (src, j) ∈ E} do paths = paths + FIND_PATHS_NUM(G, j, dst, k - w(src, j)) end_for return paths
4. zadatak
Postavka
Posmatra se neka opština predstavljena neusmerenim težinskim grafom. Čvorovi grafa predstavljaju naselja, dok grane povezuju čvorove između kojih je moguće postaviti kabl, pri čemu težina predstavlja rastojanje između gradova. Telekomunikacioni operater treba da poveže naselja opštine, odnosno da postavi kablove između njih. Kablovi koje operater ima na raspolaganju su dužine k i mogu se skratiti po potrebi, ali se ne mogu nastavljati. Napisati funkciju u pseudokodu koja za prosleđeni graf sa datim brojem čvorova n i parametrom k vraća da li je moguće povezati sva naselja u okviru opštine telekomunikacionom mrežom.
Rešenje
TELECOM(G, n, k) S = {1} for i = 1 to n-1 do find min {w(u, v) : (u ∈ S) and (v ∈ (V - S))} if w(u, v) > k then return false end_if S = S + {v} end_for return true
5. zadatak
Postavka
Neka je dat neusmeren netežinski graf G predstavljen matricom susednosti. Napisati u pseudokodu iterativnu funkciju za određivanje povezanih komponenti u zadatom grafu i komentarisati njenu složenost. Funkcija treba da vrati informaciju o povezanim komponentama u vidu niza pokazivača, gde svaki pokazivač pokazuje na jedan od čvorova iz odgovarajuće povezane komponente.
Rešenje
Osnovna detekcija povezanih komponenti funkcioniše tako što jedna petlja prolazi kroz svaki čvor i ako nije posećen računa ga kao odvojenu komponentu i radi DFS nad njim kako bi se ostali čvorovi u komponenti označili kao posećeni. Sa listom susednosti spoljašnja petlja prolazi tačno n puta kroz niz a od svakog čvora prilikom DFS-a se moraju posetiti sve grane, pa to čini ukupnu složenost od . Pošto, nažalost, koristimo matricu susednosti umesto liste susednosti, pri obilaženju svakog čvora DFS-om moraćemo da prođemo kroz ceo red matrice kako bismo odredili koje su u njoj grane, i to ćemo morati da učinimo za svaki čvor (jer ćemo svaki čvor morati da posetimo), što bez obzira na spoljašnju petlju čini složenost od .
CONN COMP MAT(G) curr_comp = 0 for i = 1 to n do comp[i] = 0 end_for stack = t = nil for i = 1 to n do if comp[i] = 0 then curr_comp = curr_comp + 1 comp[i] = curr_comp stack = GETNODE value(stack) = i while stack ≠ nil do for j = 1 to n do if (e[value(stack), j] = 1) and (comp[j] = 0) then comp[j] = curr_comp t = next(stack) next(stack) = GETNODE value(next(stack)) = j next(next(stack)) = t end_if end_for t = stack stack = next(stack) FREENODE(t) end_while end_if end_for ALLOCATE(res[curr_comp]) for i = 1 to curr_comp do res[i] = nil end_for for i = 1 to n do if res[comp[i]] = nil then res[comp[i]] = v[i] end_if end_for return res
6. zadatak
Postavka
Neka se posmatra usmeren graf sa slike. Pod pretpostavkom da se za obilazak grafa koristi BFS algoritam i početni čvor A, definisati i obeležiti grane stabla obilaska, grane unapred, povratne grane i poprečne grane. Smatrati da se susedi obilaze u alfabetskom poretku njihovih oznaka.
Rešenje
Redosled obilaska je ABCDFGEFH. Stablo obilaska izgleda ovako:
A / | \ B C D | | / \ F G F2 E | H
7. zadatak
Postavka
Za graf sa slike, odrediti najkraća rastojanja od čvora C do svih ostalih čvorova. Kada algoritam završava svoj rad u ovom slučaju?
Rešenje
Algoritam završava svoj rad kada više ne postoji čvor grafa i ∉ S kome d[i] ≠ ∞.
S | T | D | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
A | B | D | E | F | G | H | ||
C | - | ∞ | ∞ | 3 | ∞ | ∞ | 4 | ∞ |
C, D | D | ∞ | ∞ | 3 | 7 | 9 | 4 | ∞ |
C, D, G | G | ∞ | ∞ | 3 | 7 | 6 | 4 | ∞ |
C, D, G, F | F | ∞ | ∞ | 3 | 7 | 6 | 4 | 9 |
C, D, G, F, E | E | ∞ | ∞ | 3 | 7 | 6 | 4 | 9 |
C, D, G, F, E, H | H | ∞ | ∞ | 3 | 7 | 6 | 4 | 9 |
8. zadatak
Postavka
Maksimizacija protoka grafa G(V, E)
- Na formalan (netekstualni) i precizan način definisati rezidualni graf Gf za protočni graf G. Koliko maksimalno grana može da ima rezidualni graf?
- Napisati funkciju koja na osnovu protočnog grafa G formira rezidualni graf Gf. Graf G je zadat listom susednosti, gde čvor liste sadrži trenutni protok grane f i njen kapacitet c.
Rešenje
Rezidualni graf može maksimalno da ima duplo više grana od protočnog grafa, u slučaju da se nakon zamene grana ne dobiju grane težine 0. Protočni graf ima maksimalan broj grana jer između svaka dva čvora može da postoji grana, pa zato rezidualni graf može da ima maksimalno grana.
GTOGF(G) ALLOCATE(E', n) for i = 1 to n do e'[i] = nil end_for p = nil for i = 1 to n do p = e[i] while p ≠ nil do BRANCH_INSERT(E', i, value(p), c(p) - f(p)) BRANCH_INSERT(E', value(p), i, f(p)) p = next(p) end_while end_for return' (V, E) BRANCH INSERT(E', from, to, w) if w = 0 then return end_if t = e'[from] e'[from] = GETNODE value(e'[from]) = to next(e'[from]) = t w(e'[from]) = w