ПРС — разлика између измена

Извор: SI Wiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
(Stranica predmeta)
 
 
(Није приказано 9 међуизмена 5 корисника)
Ред 10: Ред 10:


== Корисне везе ==
== Корисне везе ==
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/47449164272 ETF Materijali (Box)] (рокови)
* [https://drive.google.com/file/d/1lzzZsUwAbPRmjx4zAe09EnO1BNrGEp5P '''Скрипта са решеним задацима и роковима комбиновано у једном документу''']
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/47449164272 ETF Materijali (Box)] (стари рокови)
* [https://docs.google.com/spreadsheets/d/1lYz_bu7nPn9qULXvyJZ_XLoDp0r7t-d0mX8PID9GxEw/edit?gid=0#gid=0 Google Sheet] табела са лабелираним задацима по областима


== Настава ==
== Настава ==
{{непотпун одељак}}
Градиво је подељено по блоковима на следећи начин:
<!-- Овде се наводе све битне информације у вези са предавањима и вежбама на предмету, као и потребни материјали. -->
* '''Први блок:''' перформансе процесора (само на предавањима), перформансе меморије, перформансе дискова
<!-- Информације које вреди поменути: које се области прелазе у којем блоку, која се развојна окружења користе, шта обично долази за који колоквијум, где могу да се нађу белешке и презентације, да ли се настава на предмету уопште држи (ако се не држи то треба назначити како би било јасно да викију не недостају информације по том питању), да ли су предавања или вежбе бескорисне -->
* '''Други блок:''' Поасонов процес, експоненцијални модел, еквивалентни и нееквивалентни паралелни сервери, циклички модел мултипрограмирања, мреже са централним сервером, Гордон-Њуелове једначине, Бјузенов алгоритам
* '''Трећи блок:''' отворене мреже, Џексонова теорема, интерактивни системи, МВА анализа (само на предавањима)
Сва литература коришћена на предмету може се наћи [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/prs/materijali/ на страници предмета.] Није неопходно пратити предавања на предмету осим у првом блоку где се прича о перформансама процесора (задаци са инструкцијама и њиховим фреквенцијама). У трећем блоку се на предавањима прича о МВА анализи, али овакви задаци долазе јако ретко на испитним роковима.
 
Од материјала на викију доступне су '''извучене [[ПРС/Формуле|формуле коришћене на предмету]].'''


== Пројекат ==
== Пројекат ==
{{непотпун одељак}}
Пројекат на предмету носи 30 бодова и није обавезан. Уколико се узима пројекат, испитни и колоквијумски део носи 70 бодова укупно. Ради се самостално, у програмском језику ''Python'', ''C'', ''C++'', ''Java'' или ''C#'''.
Пројекат на предмету носи 30 бодова и није обавезан. Уколико се узима пројекат, испитни и колоквијумски део носи 70 бодова укупно.
 
<!-- Овде се наводе све битне информације у вези са пројектом на предмету, као и потребни материјали. -->
На пројекту се ради задатак из отворених мрежа из више различитих аспеката:
<!-- Информације које вреди поменути: окружења за израду, шта се ради на домаћем, водичи за домаћи (уколико су довољно слични из године у годину), где наћи старе домаће, колико бодова носе, када се предају, како изгледа одбрана, да ли је обавезан, корисни материјали -->
* '''аналитичко решавање:''' написати програм који матрично решава отворену мрежу на начин који је објашњен на вежбама трећег блока за више различитих задатих параметара. За припрему овог дела потребно је само одгледати поменуте вежбе трећег блока и знање коришћења неке библиотеке за рачунање матрица (на пример ''NumPy'').
** Препоручује се да једном решите систем ручно, на папиру, како бисте знали који су очекивани резултати. Отворена мрежа дата у пројекту обично није много компликована.
* '''симулација:''' написати програм који симулира прави рад сервера над пословима по Поасоновом процесу, и мери тражене статистике (искоришћења, протоке, просечан број послова...). Покренути неколико пута за више различитих параметара и упросечити. За припрему овог дела потребно је знање Поасоновог процеса, начина функционисања отворених мрежа и формула за тражене статистике. Препоручује се паралелизација симулација приликом покретања више пута за више параметара. Уколико сте добро написали симулацију, резултати не би требало да се разликују много од аналитичких.
** Један део који не пише у самој поставци пројекта а тражи се на одбрани јесте да симулација мора да буде оптимална, односно да покретање 100 симулација за све комбинације параметара мора да траје десетак минута уместо сат времена. Ово се постиже симулацијом заснованом на догађајима уместо симулирањем по дискретним временским интервалима.
** Сервери морају да вам раде по Поасоновом процесу! Уколико ово није случај, добићете резултате који се доста разликују од аналитичких на неким местима.
* '''документација резултата:''' од вас се очекује да изгенеришете тражене дијаграме из програма, опишете на који начин ради ваша симулација, и прикажете релативна одступања аналитичког модела од симулације, за дате вредности параметара, и све то ставите у извештај.
Пример једног пројекта од 2022/2023. године можете наћи на ''[[github:KockaAdmiralac/ETF/tree/master/PRS/Projekat|GitHub]]'', заједно са [https://docs.google.com/spreadsheets/d/1545fzj167WW6sUHQKttCCBmWZr4ADAv03GcoEwOaZN4 ''Google Sheets'' табелом релативних одступања] чије формуле можете да искористите и у свом пројекту (пројекат није користио оптималну симулацију и морао је да буде преправљан на одбрани).
 
Претходне поставке пројектних задатака можете пронаћи на страници предмета, мењањем године у линку до пројекта:
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/prs/domaci/projekat_jun2023_v1.pdf 2022/2023. година]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/prs/domaci/projekat_jun2022_v1.pdf 2021/2022. година]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/prs/domaci/projekat_jun2021_v1.pdf 2020/2021. година]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/prs/domaci/projekat_jun2020.pdf 2019/2020. година]


== Испитни рокови ==
== Испитни рокови ==
Испитни рокови нису доступни са странице предмета, и тренутно нема сачуваних испитних рокова на викију.
Испитни рокови су доступни са ''Teams'' тима предмета заједно са решењима. Неки старији испитни рокови налазе се и [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/prs/rokovi/ на страници предмета.]


== Начин оцењивања ==
== Начин оцењивања ==
* <math>Pr</math> — бодови са пројекта (0-30)
* <math>Pr</math> — бодови са пројекта (0-30)
* <math>K_1, K_2, K_3</math> — бодови са појединачних колоквијума, односно делова испита (0-100, сваки део је могуће полагати највише два пута, не рачунајући колоквијумске недеље, или интегрално)
* <math>K_1, K_2, K_3</math> — бодови са појединачних колоквијума, односно делова испита (0-100, у испитним роковима могуће је радити или само један од колоквијума или сва три (интегрални испит))
* <math>P = \max\left(\frac{K_1 + K_2 + K_3}{3} \cdot 0.7 + Pr, \frac{K_1 + K_2 + K_3}{3}\right)</math>
* <math>P = \max\left(\frac{K_1 + K_2 + K_3}{3} \cdot 0.7 + Pr, \frac{K_1 + K_2 + K_3}{3}\right)</math>
{| class="wikitable"
{| class="wikitable"
Ред 42: Ред 60:
<!-- Видети [[Project:Упутства#Калкулатори]] или остале странице предмета за то како се додају калкулатори. -->
<!-- Видети [[Project:Упутства#Калкулатори]] или остале странице предмета за то како се додају калкулатори. -->
<!-- Уколико је оцењивање другачије на РТИ, направити другачији калкулатор у одељку за РТИ испод. -->
<!-- Уколико је оцењивање другачије на РТИ, направити другачији калкулатор у одељку за РТИ испод. -->
== Потребна помоћ ==
* {{задаци|postavke}}

Тренутна верзија на датум 6. фебруар 2025. у 13:08

Перформансе рачунарских система је обавезни предмет у осмом семестру на СИ и РТИ.

Корисне везе

Настава

Градиво је подељено по блоковима на следећи начин:

  • Први блок: перформансе процесора (само на предавањима), перформансе меморије, перформансе дискова
  • Други блок: Поасонов процес, експоненцијални модел, еквивалентни и нееквивалентни паралелни сервери, циклички модел мултипрограмирања, мреже са централним сервером, Гордон-Њуелове једначине, Бјузенов алгоритам
  • Трећи блок: отворене мреже, Џексонова теорема, интерактивни системи, МВА анализа (само на предавањима)

Сва литература коришћена на предмету може се наћи на страници предмета. Није неопходно пратити предавања на предмету осим у првом блоку где се прича о перформансама процесора (задаци са инструкцијама и њиховим фреквенцијама). У трећем блоку се на предавањима прича о МВА анализи, али овакви задаци долазе јако ретко на испитним роковима.

Од материјала на викију доступне су извучене формуле коришћене на предмету.

Пројекат

Пројекат на предмету носи 30 бодова и није обавезан. Уколико се узима пројекат, испитни и колоквијумски део носи 70 бодова укупно. Ради се самостално, у програмском језику Python, C, C++, Java или C#'.

На пројекту се ради задатак из отворених мрежа из више различитих аспеката:

  • аналитичко решавање: написати програм који матрично решава отворену мрежу на начин који је објашњен на вежбама трећег блока за више различитих задатих параметара. За припрему овог дела потребно је само одгледати поменуте вежбе трећег блока и знање коришћења неке библиотеке за рачунање матрица (на пример NumPy).
    • Препоручује се да једном решите систем ручно, на папиру, како бисте знали који су очекивани резултати. Отворена мрежа дата у пројекту обично није много компликована.
  • симулација: написати програм који симулира прави рад сервера над пословима по Поасоновом процесу, и мери тражене статистике (искоришћења, протоке, просечан број послова...). Покренути неколико пута за више различитих параметара и упросечити. За припрему овог дела потребно је знање Поасоновог процеса, начина функционисања отворених мрежа и формула за тражене статистике. Препоручује се паралелизација симулација приликом покретања више пута за више параметара. Уколико сте добро написали симулацију, резултати не би требало да се разликују много од аналитичких.
    • Један део који не пише у самој поставци пројекта а тражи се на одбрани јесте да симулација мора да буде оптимална, односно да покретање 100 симулација за све комбинације параметара мора да траје десетак минута уместо сат времена. Ово се постиже симулацијом заснованом на догађајима уместо симулирањем по дискретним временским интервалима.
    • Сервери морају да вам раде по Поасоновом процесу! Уколико ово није случај, добићете резултате који се доста разликују од аналитичких на неким местима.
  • документација резултата: од вас се очекује да изгенеришете тражене дијаграме из програма, опишете на који начин ради ваша симулација, и прикажете релативна одступања аналитичког модела од симулације, за дате вредности параметара, и све то ставите у извештај.

Пример једног пројекта од 2022/2023. године можете наћи на GitHub, заједно са Google Sheets табелом релативних одступања чије формуле можете да искористите и у свом пројекту (пројекат није користио оптималну симулацију и морао је да буде преправљан на одбрани).

Претходне поставке пројектних задатака можете пронаћи на страници предмета, мењањем године у линку до пројекта:

Испитни рокови

Испитни рокови су доступни са Teams тима предмета заједно са решењима. Неки старији испитни рокови налазе се и на страници предмета.

Начин оцењивања

  • — бодови са пројекта (0-30)
  • — бодови са појединачних колоквијума, односно делова испита (0-100, у испитним роковима могуће је радити или само један од колоквијума или сва три (интегрални испит))
Бодови
Оцена 5 6 7 8 9 10

Калкулатор

Овом одељку фале информације. Помозите SI Wiki тако што ћете додати потребне информације.