Математика 2/Предавања П2/П3 — разлика између измена

Извор: SI Wiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
м (Prošlo predavanje dodato)
Ред 101: Ред 101:
'''Дефиниција 2:''' Норма поделе <math>P</math> (ознака <math>||P||</math>) је <math>max(x_i - x_{i - 1})</math>, где <math>1 \leq i \leq n</math>.
'''Дефиниција 2:''' Норма поделе <math>P</math> (ознака <math>||P||</math>) је <math>max(x_i - x_{i - 1})</math>, где <math>1 \leq i \leq n</math>.


<math>||P|| \to 0 \implies n \to +\inf</math>, али не важи и <math>n \to +\inf \implies ||P|| \to 0</math>.
<math>||P|| \to 0 \implies n \to +\infty</math>, али не важи и <math>n \to +\infty \implies ||P|| \to 0</math>.


'''Дефиниција 3:''' Ако постоји реалан број <math>I</math> тако да <math>\lim_{||P|| \to 0} \left(\sum_{i = 1}^n f(t_i) (x_i - x_{i-1})\right) = I</math> за сваку поделу <math>P</math> на сегменту <math>[a, b]</math> тада се тај број зове Риманов (одређени) интеграл функције <math>f</math> на сегменту <math>[a, b]</math> (ознака <math>\int_a^b f(x) dx</math>).
'''Дефиниција 3:''' Ако постоји реалан број <math>I</math> тако да <math>\lim_{||P|| \to 0} \left(\sum_{i = 1}^n f(t_i) (x_i - x_{i-1})\right) = I</math> за сваку поделу <math>P</math> на сегменту <math>[a, b]</math> тада се тај број зове Риманов (одређени) интеграл функције <math>f</math> на сегменту <math>[a, b]</math> (ознака <math>\int_a^b f(x) dx</math>).
Ред 116: Ред 116:
# Ако је <math>f</math> монотона на одсечку <math>[a, b]</math> тада је <math>f</math> интеграбилна на <math>[a, b]</math>.
# Ако је <math>f</math> монотона на одсечку <math>[a, b]</math> тада је <math>f</math> интеграбилна на <math>[a, b]</math>.


=== Својства одређеног интеграла ===
=== Својства Римановог одређеног интеграла ===
'''Теорема 1''': Нека су функције <math>f</math> и <math>g</math> интеграбилне на <math>[a, b]</math>. Тада важи:
# Линеарност интеграла: <math>\int_a^b \left(\alpha f(x) + \beta g(x)\right) dx = \alpha \int_a^b f(x) dx + \beta \int_a^b g(x) dx </math>
# Адитивност интеграла: <math>\int_a^b f(x) dx = \int_a^c f(x) dx + \int_b^c f(x) dx</math>, <math>c \in [a, b]</math>
# Модуларна неједнакост: Функција <math>|f(x)|</math> је интеграбилна на <math>[a, b]</math> и важи <math>\left|\int_a^b f(x) dx\right| \leq \int_a^b |f(x)| dx</math>
# Функција <math>f(x) \cdot g(x)</math> је интеграбилна на <math>[a, b]</math>.
# Функција <math>f(x)</math> је интеграбилна на <math>[\alpha, \beta] \subseteq [a, b]</math>.
# Ако је <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) = f_1(x)</math> осим у коначно много тачака, тада је функција  интеграбилна на <math>[a, b]</math> и важи <math>\int_a^b f(x) dx = \int_a^b f_1(x) dx</math>.
#
#* <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) \geq 0 \implies \int_a^b f(x) dx \geq 0</math>
#* <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) > 0 \implies \int_a^b f(x) dx > 0</math>
# Монотоност интеграла:
#* <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) \leq g(x) \implies \int_a^b f(x) dx \leq \int_a^b g(x) dx</math>
#* <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) < g(x) \implies \int_a^b f(x) dx < \int_a^b g(x) dx</math>


'''Теорема 3.1''': <math>\int_a^b (\alpha f(x) + \beta g(x)) dx = \alpha \int_a^b f(x) dx + \beta \int_a^b g(x)dx </math>
=== Веза између Римановог одређеног интеграла и неодређеног интеграла ===
'''Теорема 1:''' Ако је <math>f</math> непрекидна функција на интервалу <math>I</math> и ако је <math>F</math> било која примитивна функција функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math>, тада за сваки сегмент <math>[a, b] \subset I</math> важи:
: <math>\int_a^b f(x) dx = F(b) - F(a)</math>
 
=== Методи интеграције одређеног интеграла ===
'''Теорема 1:''' (Парцијална интеграција) Ако су функције <math>u(x)</math>, <math>v(x)</math>, <math>u'(x)</math> и <math>v'(x)</math> непрекидне на <math>[a, b]</math> тада је
: <math>\int_a^b u(x) dv(x) = (u(x) v(x)) |_a^b - \int_a^b v(x) du(x)</math>
 
'''Теорема 2:''' (Смена променљиве код одређеног интеграла)
# '''Смена <math>x = \varphi(t)</math>:''' <math>\int_a^b f(x) dx = \int_{\alpha}^{\beta} f(\varphi(t)) \cdot \varphi'(t) dt</math> ако важи следеће:
#* функција <math>f: [a, b] \to \mathbb{R}</math> је непрекидна,
#* <math>a = \varphi(\alpha)</math>, <math>b = \varphi(\beta)</math>,
#* функције <math>\varphi: [\alpha, \beta] \to [a, b]</math> и <math>\varphi'</math> су непрекидне на <math>[\alpha, \beta]</math>
#* функција <math>f(\varphi(t))</math> је дефинисана за све вредности <math>t \in [\alpha, \beta]</math>.
# '''Смена :'''  ако важи следеће:
#* функција <math>f: [a, b] \to \mathbb{R}</math> је непрекидна,
#* <math>g(a) = \alpha</math>, <math>g(b) = \beta</math>,
#* функција <math>g</math> је строго монотона на <math>[a, b]</math>
#* инверзна функција <math>g^{-1}</math> има непрекидан извод на <math>[\alpha, \beta]</math>.
 
'''Теорема 3:''' Ако је <math>f: \mathbb{R} \to \mathbb{R}</math> непрекидна и периодична функција са периодом <math>T</math>, тада важи:
: <math>\int_0^T f(x) dx = \int_a^{a+T} f(x) dx</math>, (<math>a \in \mathbb{R}</math>)
 
'''Теорема 4:''' Ако је <math>f</math> непрекидна функција на <math>[-a, a]</math>, тада важи:
: <math>\int_{-a}^a f(x) dx = \left\{
\begin{array}{ll}
    0, & ako je f neparna funkcija \\
    2 \int_0^a f(x) dx, & ako je f parna funkcija
\end{array}
\right.</math>
 
'''Теорема 5:''' Ако је <math>f</math> непрекидна на <math>[a, b]</math> и <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) \geq 0</math> тада је површина фигуре која је ограничена кривом <math>y = f(x)</math>, правима <math>x = a</math>, <math>x = b</math>, и <math>x</math>-осом једнака <math>\int_a^b f(x) dx</math>.
 
== Несвојствени интеграли ==

Верзија на датум 27. фебруар 2020. у 15:06

Ова страница садржи материјале са предавања за групе П2 и П3 код професорки Татјане Лутовац и Марије Рашајски.

Неодређени интеграл

Пропратни материјал: Датотека:M2 Neodređeni integrali P3.pdf

Дефиниција 1: Примитивна функција дате функције на датом интервалу је свака функција за коју важи .

Теорема 1:

  1. Ако је примитивна функција функције на интервалу тада је и функција такође примитивна функција функције на интервалу .
    Доказ:
  2. Ако су и примитивне функције фунцкије на интервалу , тада постоји константа тако да
    Доказ: , су примитивне функције функције на интервалу . Посматрајмо на интервалу :

Дефиниција 2: Скуп свих примитивних функција функције на интервалу зове се неодређени интеграл функције на интервалу : (где је једна примитивна функције функције на интервалу )

Теорема 2: Ако функције и имају примитивну функцију на интервалу тада на том интервалу важи следеће:

  1. ,
  2. Линеарност интеграла:

Доказ:

  1. ,

Основни методи интеграције

Таблица неодређених интеграла

  1. ,
  2. ,
  3. ,
  4. ()
  5. Рашчлањивање није успело (⧼math_empty_tex⧽): {\displaystyle }
  6. Рашчлањивање није успело (⧼math_empty_tex⧽): {\displaystyle }
  7. Рашчлањивање није успело (⧼math_empty_tex⧽): {\displaystyle }
  8. Рашчлањивање није успело (⧼math_empty_tex⧽): {\displaystyle }
  9. Рашчлањивање није успело (⧼math_empty_tex⧽): {\displaystyle }
  10. Рашчлањивање није успело (⧼math_empty_tex⧽): {\displaystyle }
  11. Рашчлањивање није успело (⧼math_empty_tex⧽): {\displaystyle }
  12. Рашчлањивање није успело (⧼math_empty_tex⧽): {\displaystyle }
  13. Рашчлањивање није успело (⧼math_empty_tex⧽): {\displaystyle }

Теорема о линеарности интеграла

Метод смене променљиве

Теорема 3: Нека је функција непрекидна функција на интервалу и нека је , . Нека је функција и нека су и непрекидне и . Тада важи:

(, , )

Метод парцијалне интеграције

Теорема 4: Ако су и диференцијабилне на и ако на постоје примитивне функције функција и тада на важи:

Метод рекурентних формула

Свођење квадратног тринома на канонски облик

Метод неодређених коефицијената

Интеграција рационалних функција

Рационална функција је функција облика где су и полиноми реда и . Права рационална функција је рационална функција где је . Како би се применио метод интеграције рационалних функција, рационална функција се мора свести на праву. Након тога, полином се мора раставити на реалне факторе и са сваки се мора одредити збир елементарних рационалних функција (парцијалних разломака). Подинтегрална функција једнака је збиру свих парцијалних разломака, одакле се добију неодређени коефицијенти.

Реални фактор Збир парцијалних разломака
, ,
, ,

Интеграција неких ирационалних функција

    • - смена:
    • - смена:
    • - смена:
  1. , смена:

Интеграција тригонометријских функција

  1. Ако подинтегрална функција зависи од и/или и заменом за и за се добије иста функција, смена која се примењује је .
  2. Ако подинтегрална функција зависи од и/или и заменом за се добије негација исте функција, смена која се примењује је .
  3. Ако подинтегрална функција зависи од и/или и заменом за се добије негација исте функција, смена која се примењује је .
  4. У супротном може се применити смена која може довести до компликованих рационалних функција.

Риманов одређени интеграл

Пропратни материјал: Датотека:M2 Određeni integral P3.pdf

Дефиниција 1: Подела сегмента је коначан скуп тачака где (ознака ). На сваком , бирамо прозвољну тачку и називамо их истакнутим тачкама.

Сума зове се интегрална (Риманова) сума функције на сегменту , за изабрану поделу са изабраним истакнутим тачкама (ознака ).

Дефиниција 2: Норма поделе (ознака ) је , где .

, али не важи и .

Дефиниција 3: Ако постоји реалан број тако да за сваку поделу на сегменту тада се тај број зове Риманов (одређени) интеграл функције на сегменту (ознака ).

Дефиниција 4: Функција је интеграбилна на сегменту ако постоји тако да . Последице:

  1. ,

Потребни и довољни услови за интеграбилност

Теорема 1:

  1. Ако је функција интеграбилна на одсечку тада је ограничена на .
  2. Ако је непрекидна на тада је интеграбилна на .
  3. Ако је дефинисана и ограничена на и ако на одсечку има коначно много тачака прекида, тада је интеграбилна на .
  4. Ако је монотона на одсечку тада је интеграбилна на .

Својства Римановог одређеног интеграла

Теорема 1: Нека су функције и интеграбилне на . Тада важи:

  1. Линеарност интеграла:
  2. Адитивност интеграла: ,
  3. Модуларна неједнакост: Функција је интеграбилна на и важи
  4. Функција је интеграбилна на .
  5. Функција је интеграбилна на .
  6. Ако је осим у коначно много тачака, тада је функција интеграбилна на и важи .
  7. Монотоност интеграла:

Веза између Римановог одређеног интеграла и неодређеног интеграла

Теорема 1: Ако је непрекидна функција на интервалу и ако је било која примитивна функција функције на интервалу , тада за сваки сегмент важи:

Методи интеграције одређеног интеграла

Теорема 1: (Парцијална интеграција) Ако су функције , , и непрекидне на тада је

Теорема 2: (Смена променљиве код одређеног интеграла)

  1. Смена : ако важи следеће:
    • функција је непрекидна,
    • , ,
    • функције и су непрекидне на
    • функција је дефинисана за све вредности .
  2. Смена : ако важи следеће:
    • функција је непрекидна,
    • , ,
    • функција је строго монотона на
    • инверзна функција има непрекидан извод на .

Теорема 3: Ако је непрекидна и периодична функција са периодом , тада важи:

, ()

Теорема 4: Ако је непрекидна функција на , тада важи:

Теорема 5: Ако је непрекидна на и тада је површина фигуре која је ограничена кривом , правима , , и -осом једнака .

Несвојствени интеграли