Основи дигиталне електронике — разлика између измена
(Propozicije od prošle godine, pa ću za ovu godinu izmeniti kad izađu (valjda ne budu mnogo različite)) |
м (изговара док касни 20 минута на други час) |
||
(Није приказано 7 међуизмена 2 корисника) | |||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{ | {{Предмет | ||
'''Основи дигиталне електронике''' је изборни предмет у четвртом семестру. | | шифра = 13С042ОДЕ | ||
| семестар = 4 | |||
| статус = изборни | |||
| страница = [http://tnt.etf.bg.ac.rs/~si2ode/ tnt.etf.rs/~si2ode] | |||
| одсек = СИ | |||
| претходни = Основи електронике | |||
}} | |||
'''Основи дигиталне електронике''' је изборни предмет у четвртом семестру. Ове две књиге су вам за CMOS логику, а ова трећа је да се подсетим шта треба да вам предајем. | |||
== | == Настава == | ||
* | Настава је подељена у следеће области на предавањима: | ||
* '''Први блок:''' Кола првог реда, логичка кола, прекидачи, фамилије логичких кола, TTL и BICMOS кола, кола са отвореним колектором, ''wired or'' логика, баферисање, серијска логика | |||
* '''Други блок:''' Компаратори, Шмитова кола, SR и D latch, D флип-флоп, регистар, линеарне временске базе, мултивибратори (астабилни, моностабилни), Милеров интегратор, ретригерабилни моностабилни мултивибратор (''watchdog'' тајмер), ринг осцилатор | |||
* '''Трећи блок:''' Дигитално-аналогни конвертор, селективна кола, филтрирање, PWM, аналогно-дигитални конвертор | |||
За сваку област професор избаци препоручена питања која могу да дођу на колоквијуму, а пред колоквијум могу да се организују консултације уколико студенти нису сигурни око неких питања. | |||
На вежбама је настава подељена на следећи начин: | |||
* '''Први блок:''' Кола првог реда, синтеза и карактеристике CMOS логичких кола | |||
* '''Други блок:''' Мултивибратори (коришћење логичких кола, latch-ева, компаратора са или без хистерезиса) | |||
* '''Трећи блок:''' Дигитално-аналогни конвертори (обично дође на испиту), аналогно-дигитални конвертори (ређе дође на испиту) | |||
На колоквијумима обично долазе јако слични задаци као са вежби. | |||
== | == Домаћи == | ||
На предмету се организује један домаћи задатак средином семестра који носи 10% оцене. Слично домаћим задацима са [[Основи електронике|Основа електронике]], потребно је рачунски урадити задате задатке, симулирати у програму ''PSpice'' и написати решење и приложити симулације у извештају који се предаје. Могуће је добити и 10 бодова више од максимума (1% оцене). | |||
== Лабораторијске вежбе == | |||
== | На предмету се организују лабораторијске вежбе које не носе бодове али су услов за полагање предмета. Раде се у групама од два студента. Од школске 2019/2020. године, постоје четири лабораторијске вежбе из области микроконтролера (на микроконтролеру PIC18F45K22) које се раде од куће и чије су поставке дате на страници предмета. За ове лабораторијске вежбе дати су детаљни снимци са упутствима израде појединих делова вежби, док су неки делови вежби остављени студентима на имплементирање по узору на дотадашње задатке. Могу да се бране у било ком тренутку током семестра уколико је асистент доступан да их у то време прегледа, а одбрана се састоји од тога да асистент погледа да ли лабораторијске вежбе раде. | ||
На предмету се | |||
== | == Пројекат == | ||
Од школске 2019/2020. године на предмету постоји пројекат из области микроконтролера који носи 40% оцене и уколико се ради максималан број бодова који може да се оствари на предмету је 110 и у том случају колоквијуми носе 60% оцене на предмету уместо 90%. Пројекат се обично састоји од корисничког програма у програмском језику по избору који преко UART комуницира са микроконтролером и програма за микроконтролер за који је потребно знање са претходних лабораторијских вежби (доста кода са лабораторијских вежби може да се искористи и у пројекту). | |||
Исто као лабораторијске вежбе, брани се у тренутку доступности асистента. Поставка пројекта излази обично око краја маја или почетка јуна. Уколико желите да вам се оцена заједно са пројектом рачуна у неком испитном року, потребно је да мање од 10 дана (обавезни рок уписивања оцене са испита) након испита (или у било ком ранијем тренутку) одбраните пројекат. | |||
== Начин оцењивања == | == Начин оцењивања == | ||
* '''Ако лабораторијске вежбе нису признате, број бодова на предмету је 0.''' | * '''Ако лабораторијске вежбе нису признате, број бодова на предмету је 0.''' | ||
* <math>K_1, K_2, K_3</math> — Бодови са колоквијума (могу се радити током семестра и у било ком испитном року, рачуна се најбоља оцена, 0-100) | * <math>K_1, K_2, K_3</math> — Бодови са колоквијума (могу се радити током семестра и у било ком испитном року, рачуна се најбоља оцена, 0-100) | ||
* <math>PR</math> — Бодови са пројекта (0 ако се не ради пројекат) | * <math>PR</math> — Бодови са пројекта (0 ако се не ради пројекат) | ||
* <math>D</math> — Бодови са домаћег задатка | * <math>D</math> — Бодови са домаћег задатка | ||
* Скалирани бодови са колоквијума: <math>K = \frac{K_1}{4} + \frac{K_2}{3} + \frac{K_3}{2.4}</math> | * Скалирани бодови са колоквијума: <math>K = \frac{K_1}{4} + \frac{K_2}{3} + \frac{K_3}{2.4}</math> | ||
* Укупни бодови се рачунају као: <math>P = \max\left(0.1 \cdot D + 0.9 \cdot K, 0.1 \cdot D + 0.6 \cdot K + 0.4 \cdot PR\right)</math> | * Укупни бодови се рачунају као: <math>P = \max\left(0.1 \cdot D + 0.9 \cdot K, 0.1 \cdot D + 0.6 \cdot K + 0.4 \cdot PR\right)</math> | ||
Ред 37: | Ред 48: | ||
|} | |} | ||
=== Рачунање === | |||
<div class="calculator"> | |||
* <math>L</math>: <span data-variable="L" data-max="1" data-step="1"></span> | |||
* <math>K_1</math>: <span data-variable="K1"></span> | |||
* <math>K_2</math>: <span data-variable="K2"></span> | |||
* <math>K_3</math>: <span data-variable="K3"></span> | |||
* <math>PR</math>: <span data-variable="PR"></span> | |||
* <math>D</math>: <span data-variable="D" data-max="110"></span> | |||
* <math>K</math>: <span data-variable="K" data-expression="K1 4 / K2 3 / K3 2.4 / + +"></span> | |||
* <math>P</math>: <span data-variable="P" data-expression="D 0.1 * K 0.9 * + D 0.1 * K 0.6 * PR 0.4 * + + max L *"></span> | |||
* Оцена: <span data-expression="P 10 / ceil 5 max 10 min"></span> | |||
</div> | |||
== Потребна помоћ == | |||
* {{zadaci|rešenja}} Решења Савићевих задатака су увек ту, док су решења Поњавићевих задатака ретка. |
Тренутна верзија на датум 20. март 2023. у 21:46
Основи дигиталне електронике је изборни предмет у четвртом семестру. Ове две књиге су вам за CMOS логику, а ова трећа је да се подсетим шта треба да вам предајем.
Настава
Настава је подељена у следеће области на предавањима:
- Први блок: Кола првог реда, логичка кола, прекидачи, фамилије логичких кола, TTL и BICMOS кола, кола са отвореним колектором, wired or логика, баферисање, серијска логика
- Други блок: Компаратори, Шмитова кола, SR и D latch, D флип-флоп, регистар, линеарне временске базе, мултивибратори (астабилни, моностабилни), Милеров интегратор, ретригерабилни моностабилни мултивибратор (watchdog тајмер), ринг осцилатор
- Трећи блок: Дигитално-аналогни конвертор, селективна кола, филтрирање, PWM, аналогно-дигитални конвертор
За сваку област професор избаци препоручена питања која могу да дођу на колоквијуму, а пред колоквијум могу да се организују консултације уколико студенти нису сигурни око неких питања.
На вежбама је настава подељена на следећи начин:
- Први блок: Кола првог реда, синтеза и карактеристике CMOS логичких кола
- Други блок: Мултивибратори (коришћење логичких кола, latch-ева, компаратора са или без хистерезиса)
- Трећи блок: Дигитално-аналогни конвертори (обично дође на испиту), аналогно-дигитални конвертори (ређе дође на испиту)
На колоквијумима обично долазе јако слични задаци као са вежби.
Домаћи
На предмету се организује један домаћи задатак средином семестра који носи 10% оцене. Слично домаћим задацима са Основа електронике, потребно је рачунски урадити задате задатке, симулирати у програму PSpice и написати решење и приложити симулације у извештају који се предаје. Могуће је добити и 10 бодова више од максимума (1% оцене).
Лабораторијске вежбе
На предмету се организују лабораторијске вежбе које не носе бодове али су услов за полагање предмета. Раде се у групама од два студента. Од школске 2019/2020. године, постоје четири лабораторијске вежбе из области микроконтролера (на микроконтролеру PIC18F45K22) које се раде од куће и чије су поставке дате на страници предмета. За ове лабораторијске вежбе дати су детаљни снимци са упутствима израде појединих делова вежби, док су неки делови вежби остављени студентима на имплементирање по узору на дотадашње задатке. Могу да се бране у било ком тренутку током семестра уколико је асистент доступан да их у то време прегледа, а одбрана се састоји од тога да асистент погледа да ли лабораторијске вежбе раде.
Пројекат
Од школске 2019/2020. године на предмету постоји пројекат из области микроконтролера који носи 40% оцене и уколико се ради максималан број бодова који може да се оствари на предмету је 110 и у том случају колоквијуми носе 60% оцене на предмету уместо 90%. Пројекат се обично састоји од корисничког програма у програмском језику по избору који преко UART комуницира са микроконтролером и програма за микроконтролер за који је потребно знање са претходних лабораторијских вежби (доста кода са лабораторијских вежби може да се искористи и у пројекту).
Исто као лабораторијске вежбе, брани се у тренутку доступности асистента. Поставка пројекта излази обично око краја маја или почетка јуна. Уколико желите да вам се оцена заједно са пројектом рачуна у неком испитном року, потребно је да мање од 10 дана (обавезни рок уписивања оцене са испита) након испита (или у било ком ранијем тренутку) одбраните пројекат.
Начин оцењивања
- Ако лабораторијске вежбе нису признате, број бодова на предмету је 0.
- — Бодови са колоквијума (могу се радити током семестра и у било ком испитном року, рачуна се најбоља оцена, 0-100)
- — Бодови са пројекта (0 ако се не ради пројекат)
- — Бодови са домаћег задатка
- Скалирани бодови са колоквијума:
- Укупни бодови се рачунају као:
Бодови | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Оцена | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
Рачунање
- :
- :
- :
- :
- :
- :
- :
- :
- Оцена:
Потребна помоћ
- На овом предмету фале решења рокова. Помозите викију решавањем рокова и постављањем њихових решења на вики. Решења Савићевих задатака су увек ту, док су решења Поњавићевих задатака ретка.