АСП2/К3 2020 — разлика између измена
м (→Rešenje) |
м (PNG u SVG) |
||
Ред 217: | Ред 217: | ||
Ispod je dato konačno rešenje zadatka, a koraci se mogu simulirati u [https://www.cs.usfca.edu/~galles/visualization/BinomialQueue.html simulatoru binomnih hipova,] redom umetanjem ključeva 19, 41, 15, 29, 17, 25, 3, 10 i 14, pa zatim izvršavati zadate operacije. | Ispod je dato konačno rešenje zadatka, a koraci se mogu simulirati u [https://www.cs.usfca.edu/~galles/visualization/BinomialQueue.html simulatoru binomnih hipova,] redom umetanjem ključeva 19, 41, 15, 29, 17, 25, 3, 10 i 14, pa zatim izvršavati zadate operacije. | ||
<gallery> | <gallery class="transparent-svg"> | ||
ASP2 K3 2020 zadatak 5 hip postavka. | ASP2 K3 2020 zadatak 5 hip postavka.svg | Ispravljena postavka zadatka | ||
ASP2 K3 2020 zadatak 5 hip rešenje. | ASP2 K3 2020 zadatak 5 hip rešenje.svg | Konačni izgleda hipa | ||
</gallery> | </gallery> | ||
Верзија на датум 13. фебруар 2022. у 22:24
Postavka na stranici predmeta.
1. zadatak
Postavka
Upotrebom tehnike objedinjenog ulančavanja implementirati funkciju DELETE_ENTRY koja treba da iz heš tabele (table) fizički ukloni prosledjeni[sic] ključ (key) ukoliko on postoji. Tabela ima n ulaza, a funkcija treba da ažurira i index free tako da ne postoji slobodna lokacija sa većim indeksom.
Rešenje
Prvo tražimo lokaciju ključa za uklanjanje a zatim, ako je ključ pronađen, prevezujemo prethodnu posećenu zauzetu lokaciju, brišemo ključ iz tabele i ažuriramo pokazivač free.
DELETE ENTRY(table, n, key, free)
prev_adr = -1
adr = h(key)
while (adr ≠ -1) and (key(table[adr]) ≠ key) do
prev_adr = adr
adr = next(table[adr])
end_while
if adr ≠ -1 then
if prev_adr ≠ -1 then
next(table[prev_adr]) = next(table[adr])
end_if
key(table[adr]) = empty
next(table[adr]) = -1
if adr > free then
free = adr
end_if
end_if
Po novijoj verziji knjige profesora Mila V. Tomaševića pri objedinjenom ulančavanju bi trebalo da se na oslobođeno mesto prebacuje ključ sa kraja liste u kojoj se nalazio, i takav pristup se nalazi ispod:
DELETE ENTRY(table, n, key, free)
prev_adr = -1
adr = h(key)
while (adr ≠ -1) and (key(table[adr]) ≠ key) do
prev_adr = adr
adr = next(table[adr])
end_while
if adr ≠ -1 then
if next(table[adr]) = -1 then
if prev_adr ≠ -1 then
next(table[prev_adr]) = -1
end_if
key(table[adr]) = empty
next(table[adr]) = -1
if adr > free then
free = adr
end_if
else
prev_adr = -1
last_adr = adr
while next(table[last_adr]) ≠ -1 do
prev_adr = last_adr
last_adr = next(table[last_adr])
end_while
next(table[prev_adr]) = -1
key(table[adr]) = key(table[last_adr])
key(table[last_adr]) = empty
if last_adr > free then
free = last_adr
end_if
end_if
end_if
2. zadatak
Postavka
Radix exchange algoritam.
- Prikazati prve tri iteracije algoritma radix exchange nad sledećom sekvencom 5-bitnih neoznačenih celobrojnih ključeva:
- Da li je algoritam stabilan? Obrazložiti ukratko.
Rešenje
Prvo odvajamo ključeve na bitove:
- 4 — 00100
- 7 — 00111
- 9 — 01001
- 10 — 01010
- 15 — 01111
- 16 — 10000
- 18 — 10010
- 23 — 10111
0 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
---|---|---|---|---|---|---|---|
7 | 18 | 23 | 4 | 10 | 16 | 9 | 15 |
7 | 15 | 9 | 4 | 10 | 16 | 23 | 18 |
7 | 4 | 9 | 15 | 10 | 16 | 23 | 18 |
7 | 4 | 9 | 10 | 15 | 16 | 18 | 23 |
Ovaj algoritam nije stabilan jer funkcioniše po sličnom principu kao quicksort zamena. Stabilnost algoritma podrazumeva da se jednaki elementi sortiraju po indeksu u originalnom poretku, a ovde se može desiti da se prilikom zamene element koji je bio prvi među jednakima prebaci na kraj.
3. zadatak
Postavka
Posmatra se rastuće uređeni binarni hip, koji je dat u vidu niza ključeva heap. Napisati u pseudokodu efikasnu iterativnu funkciju koja menja vrednost zadatog ključa key, na zadatu vrednost new_key. Poznato je da hip ima n elemenata.
Rešenje
Algoritam prvo pronalazi ključ u hipu iterativnim obilaskom niza (ne postoji efikasnija tehnika od te jer hip ne daje nikakve garancije da će se dati element naći u levom ili desnom podstablu).
HEAP CHANGE(heap, n, key, new_key)
pos = -1
for i = 1 to n do
if heap[i] = key then
pos = i
break
end_if
end_for
if pos = -1 then
ERROR(Ključ nije u hipu)
end_if
heap[pos] = new_key
parent_pos = pos / 2
child_pos_1 = pos * 2
child_pos_2 = pos * 2 + 1
if (parent_pos > 0) and (heap[parent_pos] > heap[pos]) then
while (parent_pos > 0) and (heap[parent_pos] > heap[pos]) do
heap[pos] = heap[parent_pos]
heap[parent_pos] = new_key
pos = parent_pos
parent_pos = pos / 2
end_while
else if ((child_pos_1 ≤ n) and (heap[child_pos_1] < heap[pos])) or ((child_pos_2 ≤ n) and (heap[child_pos_2] < heap[pos])) then
while ((child_pos_1 ≤ n) and (heap[child_pos_1] < heap[pos])) or ((child_pos_2 ≤ n) and (heap[child_pos_2] < heap[pos])) do
if (child_pos_1 ≤ n) and (heap[child_pos_2] < heap[child_pos_1] < heap[pos]) then
heap[pos] = heap[child_pos_1]
heap[child_pos_1] = new_key
pos = child_pos_1
else
heap[pos] = heap[child_pos_2]
heap[child_pos_2] = new_key
pos = child_pos_2
end_if
child_pos_1 = pos * 2
child_pos_2 = pos * 2 + 1
end_while
end_if
4. zadatak
Postavka
Podaci se smeštaju u heš tabelu sa 7 ulaza primenom heš funkcije hp(K) = K mod 7. Za razrešavanje kolizija se koristi tehnika kvadratnog pretraživanja. U tabelu se umeću redom ključevi 38, 31, 10, 56, 21. Odrediti prosečan broj pristupa prilikom uspešnog i neuspešnog traženja i verovatnoću popunjavanja praznih ulaza, pod pretpostavkom da su svi ključevi jednako verovatni.
Rešenje
Ovaj zadatak je rešen na prezentaciji iz heširanja na stranici predmeta.
0 | 10 |
1 | 56 |
2 | 21 |
3 | 38 |
4 | 31 |
5 | |
6 |
i / K % 7 | 0 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
---|---|---|---|---|---|---|---|
0 | 0 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
1 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 0 |
2 | 4 | 5 | 6 | 0 | 1 | 2 | 3 |
3 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 0 | 1 |
4 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 0 | 1 |
5 | 4 | 5 | 6 | 0 | 1 | 2 | 3 |
6 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 0 |
- Umetanje:
- 38 % 7 = 3 (1 pristup)
- 31 % 7 = 3 (2 pristupa)
- (3 + 1*1) % 7 = 4
- 10 % 7 = 3 (3 pristupa)
- (3 + 1*1) % 7 = 4
- (3 + 2*2) % 7 = 0
- 56 % 7 = 0 (2 pristupa)
- (0 + 1*1) % 7 = 1
- 21 % 7 = 0 (4 pristupa)
- (0 + 1*1) % 7 = 1
- (0 + 2*2) % 7 = 4
- (0 + 3*3) % 7 = 2
- Prosečan broj uspešnih pristupa:
- Prosečan broj neuspešnih pristupa:
- Verovatnoća popunjavanja:
- 5:
- 6:
5. zadatak
Postavka
Prikazati izgled binomnog hipa nakon svake izmene, ukoliko se prvo obriše minimum, pa se nakon toga dodaju ključevi 2, 32, 4 i nakon toga ponovo obriše minimum.
Rešenje
U originalnoj postavci je umesto broja 19 stajao broj 9. Hip tada ne bi bio validan, tako da se u rešenju smatra da je tu broj 19.
Ispod je dato konačno rešenje zadatka, a koraci se mogu simulirati u simulatoru binomnih hipova, redom umetanjem ključeva 19, 41, 15, 29, 17, 25, 3, 10 i 14, pa zatim izvršavati zadate operacije.
6. zadatak
Postavka
Data je sekvenca ključeva: 159, 57, 103, 7, 74, 95, 8, 101, 179, 45, 303, 42, 219. Prikazati rad shell sort algoritma po koracima. Navesti korišćenu sekvencu inkremenata i obrazložiti izbor.
Rešenje
Data sekvenca ima 13 ključeva, i ono što inkrementi u shell sort algoritmu treba idealno da postignu jeste mešanje ključeva između "grupa", te se zato biraju uzajamno prosti inkrementi 7, 5, 3, 2 i 1.
Inkrement | 0 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Početak | 159 | 57 | 103 | 7 | 74 | 95 | 8 | 101 | 179 | 45 | 303 | 42 | 219 |
7 | 101 | 57 | 45 | 7 | 42 | 95 | 8 | 159 | 179 | 103 | 303 | 74 | 219 |
5 | 95 | 8 | 45 | 7 | 42 | 101 | 57 | 159 | 179 | 103 | 303 | 74 | 219 |
3 | 7 | 8 | 45 | 57 | 42 | 101 | 95 | 159 | 74 | 103 | 303 | 179 | 219 |
3 | 7 | 8 | 45 | 57 | 42 | 74 | 95 | 159 | 101 | 103 | 303 | 179 | 219 |
2 | 7 | 8 | 42 | 57 | 45 | 74 | 95 | 103 | 101 | 159 | 219 | 179 | 303 |
1 | 7 | 8 | 42 | 45 | 57 | 74 | 95 | 101 | 103 | 159 | 179 | 219 | 303 |
7. zadatak
Postavka
Neka se kod spoljašnjeg heširanja koristi tehnika dinamičkog heširanja. Heš tabela se sastoji od 4 baketa kapaciteta b = 2. Za heš funkciju se koriste viši bitovi heš funkcije K mod 8. Neka se u tabelu umeću redom ključevi 37, 33, 15, 24, 37, 46, 41 i 54. Ilustrovati stanje tabele nakon svakog razrešenja kolizije pri umetanju i u završnom stanju.
Rešenje
[ 00 | 01 | 10 | 11 ] | [37 ]
[ 00 | 01 | 10 | 11 ] | | [33 ] [37 ]
[ 00 | 01 | 10 | 11 ] | | | [33 ] [37 ][15 ]
[ 00 | 01 | 10 | 11 ] | | | [33 24] [37 ][15 ]
[ 00 | 01 | 10 | 11 ] | | | [33 24] [37 37][15 ]
[ 00 | 01 | 10 | 11 ] | | | [33 24] [37 37][15 46]
[ 00 | 01 | 10 | 11 ] | | | / \ | | | | | | [24 ][33 41] [37 37][15 46] 000... 001...
[ 00 | 01 | 10 | 11 ] | | | / \ / / \ | | | | | [24 ][33 41][37 37][46 54][15 ] 000... 001... 110... 111...
8. zadatak
Postavka
Neka je dat niz celih brojeva arr dužine n čiji se elementi nalaze u opsegu od 0 do k-1. Napisati u pseudokodu iterativnu funkciju koja pronalazi element koji se najčešće pojavljuje u nizu. Ukoliko ima više takvih elemenata dovoljno je pronaći jedan. Funkcija treba da ima što je moguće bolju vremensku i prostornu složenost. Dozvoljeno je modifikovati polazni niz.
Rešenje
Ovde su dva rešenja pogodna:
- Pošto nam je dat opseg vrednosti u nizu, može se koristiti counting sort kako bi se u vremenskoj složenosti i prostornoj složenosti pronašla vrednost koja se najviše ponavlja
- Pošto nam je dato da se polazni niz može modifikovati, može se koristiti heapsort kako bi se u vremenskoj složenosti i prostornoj složenosti pronašla tražena vrednost
Ispod je dato rešenje pomoću counting sort.
FIND MAX REP(arr, n, k)
rep_max = 0
rep_elem = 0
for i = 0 to k-1 do
c[i] = 0
end_for
for i = 1 to n do
c[arr[i]] = c[arr[i]] + 1
if c[arr[i]] > rep_max then
rep_max = c[arr[i]]
rep_elem = arr[i]
end_if
end_for
return rep_elem