ПМТ/Фебруар 2021 — разлика између измена
(Додат испит који је био малопре) |
мНема описа измене |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
[[Категорија:ПМТ]] | [[Категорија:ПМТ]] | ||
{{tocright}} | {{tocright}} | ||
== | == Питање 1 == | ||
a) Извести општи израз за вероватноћу грешке при одлучивању, у случају преноса бинарних сигнала у основном опсегу учестаности, када у каналу делује адитивни бели Гаусов шум (ABGŠ). На шта се овај израз води у случају преноса поларних импулса? Објаснити на који начин вероватноћа грешке при одлучивању зависи од прага одлучивања и која вредност прага одлучивања је оптимална? (3п) | a) Извести општи израз за вероватноћу грешке при одлучивању, у случају преноса бинарних сигнала у основном опсегу учестаности, када у каналу делује адитивни бели Гаусов шум (ABGŠ). На шта се овај израз води у случају преноса поларних импулса? Објаснити на који начин вероватноћа грешке при одлучивању зависи од прага одлучивања и која вредност прага одлучивања је оптимална? (3п) | ||
b) Нацртати блок шему система и објаснити начин рада система за пренос сигнала поступком QPSK. Нацртати констелациони дијаграм QPSK сигнала. Шта се постиже принципом преноса помоћу носиоца "у квадратури“? (3п) | b) Нацртати блок шему система и објаснити начин рада система за пренос сигнала поступком QPSK. Нацртати констелациони дијаграм QPSK сигнала. Шта се постиже принципом преноса помоћу носиоца "у квадратури“? (3п) | ||
== | == Питање 2 == | ||
a) Објаснити шта представљају технике вишеструког приступа. Навести основне врсте технике вишеструког приступа и примере где се примењују. (4п) | a) Објаснити шта представљају технике вишеструког приступа. Навести основне врсте технике вишеструког приступа и примере где се примењују. (4п) | ||
| Ред 13: | Ред 13: | ||
b) Основне карактеристике мобилних система пете генерације, физички слој, масивни MIMO, IoT. (4п) | b) Основне карактеристике мобилних система пете генерације, физички слој, масивни MIMO, IoT. (4п) | ||
== | == Задатак 1 == | ||
Бинарни сигнал који се преноси образован је од <i>N</i> = 30 независних сигнала применом мултиплекса са временским расподелом канала и PCM. Максимална учестаност у спектру сваког од сигнала једнака је f<sub>m</sub> = 20KHz, одабирање врши минималну учестаност одређеном теоремом одабирања, а равномерна квантизација се обавља са <i>q</i>=2048 нивоа. Сигнал се преноси бинарним поларним NRZ импулсима у основном опсегу учестаности. Средња снага сигнала на излазу из предајника је <math>P_t</math> = 2mW, а линија везе уноси слабљење једнако <i>а</i> = 30dB. Пријемник је реализован у облику интегратора са растерећењем. На улазу у пријемник осим корисног сигнала постоји и ABGŠ, чија је спектрална густина средње снаге (SGSS) једнака P<sub>N</sub> = 10<sup>-14</sup> W/Hz. | Бинарни сигнал који се преноси образован је од <i>N</i> = 30 независних сигнала применом мултиплекса са временским расподелом канала и PCM. Максимална учестаност у спектру сваког од сигнала једнака је f<sub>m</sub> = 20KHz, одабирање врши минималну учестаност одређеном теоремом одабирања, а равномерна квантизација се обавља са <i>q</i>=2048 нивоа. Сигнал се преноси бинарним поларним NRZ импулсима у основном опсегу учестаности. Средња снага сигнала на излазу из предајника је <math>P_t</math> = 2mW, а линија везе уноси слабљење једнако <i>а</i> = 30dB. Пријемник је реализован у облику интегратора са растерећењем. На улазу у пријемник осим корисног сигнала постоји и ABGŠ, чија је спектрална густина средње снаге (SGSS) једнака P<sub>N</sub> = 10<sup>-14</sup> W/Hz. | ||
| Ред 23: | Ред 23: | ||
c) Под претпоставком да се бинарни сигнал пре преноса конвертује у М-арни сигнал са М-16 нивоа применом Грејевог мапирања, и да је при преносу сигнала вероватноћа грешке по симболу једне P<sub>eM</sub>=5•10<sup>-6</sup>, израчунати колико износи просечна вероватноћа грешке по биту, као и ширина опсега учестаности потребне за пренос сигнала. (3п) | c) Под претпоставком да се бинарни сигнал пре преноса конвертује у М-арни сигнал са М-16 нивоа применом Грејевог мапирања, и да је при преносу сигнала вероватноћа грешке по симболу једне P<sub>eM</sub>=5•10<sup>-6</sup>, израчунати колико износи просечна вероватноћа грешке по биту, као и ширина опсега учестаности потребне за пренос сигнала. (3п) | ||
== | == Задатак 2 == | ||
Посматраним системом потребно је пренети сигнал добијен временским мултиплексирањем четири дигитална сигнала протока V<sub>bk</sub> = 500kb/s, k=1,...,4 и једног дигиталног сигнала протока <math>V_b</math>= 4Mb/s. Добијени мултиплексни сигнал преноси се применом BPSK модулационог поступка. Средња снага сигнала на излазу из предајника је <math>P_T</math>= 0.8dB, а слабљење линија везе износи <i>a</i>= 60dB. На улазу у пријемник осим корисног сигнала постоји и ABGŠ чија је SGSS једнака <math>P_N</math> = 10W/Hz. | Посматраним системом потребно је пренети сигнал добијен временским мултиплексирањем четири дигитална сигнала протока V<sub>bk</sub> = 500kb/s, k=1,...,4 и једног дигиталног сигнала протока <math>V_b</math>= 4Mb/s. Добијени мултиплексни сигнал преноси се применом BPSK модулационог поступка. Средња снага сигнала на излазу из предајника је <math>P_T</math>= 0.8dB, а слабљење линија везе износи <i>a</i>= 60dB. На улазу у пријемник осим корисног сигнала постоји и ABGŠ чија је SGSS једнака <math>P_N</math> = 10W/Hz. | ||
Верзија на датум 21. фебруар 2021. у 22:35
Питање 1
a) Извести општи израз за вероватноћу грешке при одлучивању, у случају преноса бинарних сигнала у основном опсегу учестаности, када у каналу делује адитивни бели Гаусов шум (ABGŠ). На шта се овај израз води у случају преноса поларних импулса? Објаснити на који начин вероватноћа грешке при одлучивању зависи од прага одлучивања и која вредност прага одлучивања је оптимална? (3п)
b) Нацртати блок шему система и објаснити начин рада система за пренос сигнала поступком QPSK. Нацртати констелациони дијаграм QPSK сигнала. Шта се постиже принципом преноса помоћу носиоца "у квадратури“? (3п)
Питање 2
a) Објаснити шта представљају технике вишеструког приступа. Навести основне врсте технике вишеструког приступа и примере где се примењују. (4п)
b) Основне карактеристике мобилних система пете генерације, физички слој, масивни MIMO, IoT. (4п)
Задатак 1
Бинарни сигнал који се преноси образован је од N = 30 независних сигнала применом мултиплекса са временским расподелом канала и PCM. Максимална учестаност у спектру сваког од сигнала једнака је fm = 20KHz, одабирање врши минималну учестаност одређеном теоремом одабирања, а равномерна квантизација се обавља са q=2048 нивоа. Сигнал се преноси бинарним поларним NRZ импулсима у основном опсегу учестаности. Средња снага сигнала на излазу из предајника је = 2mW, а линија везе уноси слабљење једнако а = 30dB. Пријемник је реализован у облику интегратора са растерећењем. На улазу у пријемник осим корисног сигнала постоји и ABGŠ, чија је спектрална густина средње снаге (SGSS) једнака PN = 10-14 W/Hz.
a) Колико износи проток мултиплексног бинамог сигнала и ширина пропусног опсега потребан за пренос, према критеријумима прве нуле у спектру . (2п)
b) Израчунати средњу снагу сигнала на пријему и вероватноћу грешке по биту. (2п)
c) Под претпоставком да се бинарни сигнал пре преноса конвертује у М-арни сигнал са М-16 нивоа применом Грејевог мапирања, и да је при преносу сигнала вероватноћа грешке по симболу једне PeM=5•10-6, израчунати колико износи просечна вероватноћа грешке по биту, као и ширина опсега учестаности потребне за пренос сигнала. (3п)
Задатак 2
Посматраним системом потребно је пренети сигнал добијен временским мултиплексирањем четири дигитална сигнала протока Vbk = 500kb/s, k=1,...,4 и једног дигиталног сигнала протока = 4Mb/s. Добијени мултиплексни сигнал преноси се применом BPSK модулационог поступка. Средња снага сигнала на излазу из предајника је = 0.8dB, а слабљење линија везе износи a= 60dB. На улазу у пријемник осим корисног сигнала постоји и ABGŠ чија је SGSS једнака = 10W/Hz.
а) Одредити проток мултиплексног сигнала који се преноси и вероватноћу грешке по биту. (3п)
6) Одредити ширину пропусног опсега коју заузима BPSK модулисани сигнал по критеријумима прве нуле у спектру. Одредити опсег учестности у којем се налазе значајне спектралне компоненте, ако је учестаност носиоца једнака = 800MHz. (3п)
б) Колико би износила ширина опсега потребна за пренос сигнала уколико се сигнал пренесе QPSK, колико би се пренио 64-QAM модулационим поступком? (3п)