Математика 2/Предавања П2/П3 — разлика између измена

Извор: SI Wiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
м (Prošlo predavanje dodato)
м (-zaluteli template, + `<@148231501413089280>` credits)
 
(Није приказано 30 међуизмена 4 корисника)
Ред 2: Ред 2:


== Неодређени интеграл ==
== Неодређени интеграл ==
<div class="noprint">
: ''Пропратни материјал: [[{{ns:6}}:M2 Neodređeni integrali P3.pdf]]
: ''Пропратни материјал: [[{{ns:6}}:M2 Neodređeni integrali P3.pdf]]
'''Дефиниција 1:''' Примитивна функција дате функције <math>f</math> на датом интервалу <math>I</math> је свака функција <math>F(x)</math> за коју важи <math>(\forall x \in I) F'(x) = f(x)</math>.
</div>
; Дефиниција 1.1: Примитивна функција дате функције <math>f</math> на датом интервалу <math>I\subseteq Dom(f)</math> је свака функција <math>F(x)</math> дефинисана на интервалу <math>I</math> за коју важи <math>(\forall x \in I) F'(x) = f(x)</math>.


'''Теорема 1:'''
; Теорема 1.1:
# Ако је <math>F</math> примитивна функција функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math> тада је и функција <math>F(x) + c</math> такође примитивна функција функције <math>F</math> на интервалу <math>I</math>.<br />'''Доказ:''' <math>(\forall x \in I) (F(x) + c)' = F'(x) = f(x)</math>
# Ако је <math>F</math> примитивна функција функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math> тада је и функција <math>F(x) + c</math> такође примитивна функција функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math>.<br />'''Доказ:''' <math>(\forall x \in I) (F(x) + c)' = F'(x) = f(x)</math>
# Ако су <math>F_1(x)</math> и <math>F_2(x)</math> примитивне функције фунцкије <math>f</math> на интервалу <math>I</math>, тада постоји константа <math>C \in \mathbb{R}</math> тако да <math>(\forall x \in I) F_1(x) = F_2(x) + C</math><br />'''Доказ:''' <math>F_1(x)</math>, <math>F_2(x)</math> су примитивне функције функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math>. Посматрајмо <math>F_1(x) - F_2(x)</math> на интервалу <math>I</math>:
# Ако су <math>F_1(x)</math> и <math>F_2(x)</math> примитивне функције функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math>, тада постоји константа <math>C \in \mathbb{R}</math> тако да <math>(\forall x \in I) F_1(x) = F_2(x) + C</math><br />'''Доказ:''' <math>F_1(x)</math>, <math>F_2(x)</math> су примитивне функције функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math>. Посматрајмо <math>F_1(x) - F_2(x)</math> на интервалу <math>I</math>:
#: <math>(\forall x \in I) (F_1(x) - F_2(x))' = f(x) - f(x) = 0 \implies (\exists c \in \mathbb{R}) (\forall x \in I) F_1(x) - F_2(x) = c</math>
#: <math>(\forall x \in I) (F_1(x) - F_2(x))' = f(x) - f(x) = 0 \implies (\exists c \in \mathbb{R}) (\forall x \in I) F_1(x) - F_2(x) = c</math>


'''Дефиниција 2:''' Скуп свих примитивних функција функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math> зове се неодређени интеграл функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math>: <math>\{F(x) + c | c \in \mathbb{R}\}</math> (где је <math>F(x)</math> једна примитивна функције функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math>)
; Дефиниција 1.2: Скуп свих примитивних функција функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math> зове се неодређени интеграл функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math>: <math>\{F(x) + c | c \in \mathbb{R}\} = \int f(x)dx</math> (где је <math>F(x)</math> једна примитивна функција функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math>).


'''Теорема 2:''' Ако функције <math>f(x)</math> и <math>g(x)</math> имају примитивну функцију на интервалу <math>I</math> тада на том интервалу важи следеће:
; Теорема 1.2: Ако функције <math>f(x)</math> и <math>g(x)</math> имају примитивну функцију на интервалу <math>I</math> тада на том интервалу важи следеће:
# <math>d\left(\int f(x) dx\right) = f(x) \cdot dx</math>
# <math>d\left(\int f(x) dx\right) = f(x) \cdot dx</math>
# <math>\left(\int f(x) dx\right)' = f(x)</math>
# <math>\left(\int f(x) dx\right)' = f(x)</math>
# <math>\int dF(x) = F(x) + c</math>, <math>c \in \mathbb{R}</math>
# <math>\int dF(x) = F(x) + c</math>, <math>c \in \mathbb{R}</math>
# '''Линеарност интеграла:''' <math>\int (\alpha f(x) + \beta g(x)) dx = \int \alpha f(x) dx + \int \beta g(x) dx</math>
; Доказ:
'''Доказ:'''
# <math>d\left(\int f(x) dx\right) = d(F(x) + c) = d(F(x)) = F'(x) \cdot dx = f(x) \cdot dx</math>
# <math>d\left(\int f(x) dx\right) = d(f(x) + c) = d(f(x)) = F'(x) \cdot dx = f(x) \cdot dx</math>
# <math>\frac{d\left(\int f(x) dx\right)}{dx} = \left(\int f(x) dx\right)' = f(x)</math>
# <math>\frac{d\left(\int f(x) dx\right)}{dx} = \left(\int f(x) dx\right)' = f(x)</math>
# <math>\int dF(x) = \int F'(x) dx = \int f(x) dx = F(x) + c</math>, <math>c \in \mathbb{R}</math>
# <math>\int dF(x) = \int F'(x) dx = \int f(x) dx = F(x) + c</math>, <math>c \in \mathbb{R}</math>


=== Основни методи интеграције ===
=== Таблица неодређених интеграла ===
==== Таблица неодређених интеграла ====
# <math>\int x^{\alpha} dx = \frac{x^{\alpha + 1}}{\alpha + 1} + C</math>, <math>\alpha \neq -1</math>
# <math>\int x^{\alpha} dx = \frac{x^{\alpha + 1}}{\alpha + 1} + C</math>, <math>\alpha \neq -1</math>
# <math>\int \frac{1}{x} dx = ln|x| + C</math>, <math>x \neq 0</math>
# <math>\int \frac{1}{x} dx = ln|x| + C</math>, <math>x \neq 0</math>
# <math>\int \alpha^x dx = \frac{\alpha^x}{ln a} + C</math>, <math>a > 0, a \neq 1</math>
# <math>\int \alpha^x dx = \frac{\alpha^x}{ln \alpha} + C</math>, <math>a > 0, a \neq 1</math>
# <math>\int e^x dx = e^x + C</math>
# <math>\int e^x dx = e^x + C</math>
# <math>\int \frac{dx}{1 + x^2} = arctg x + C = -arcctg x + C_1</math>
# <math>\int \frac{dx}{1 + x^2} = arctg x + C = -arcctg x + C_1</math>
Ред 37: Ред 37:
\right.
\right.
</math>
</math>
# <math></math>
# <math>\int \frac{dx}{1 - x^2} = \frac{1}{2} ln\left|\frac{1 + x}{1 - x}\right| + C = \left\{
# <math></math>
\begin{array}{ll}
# <math></math>
    arth x + C  & za \left|x\right| < 1 \\
# <math></math>
    arcth x + C & za \left|x\right| > 1
# <math></math>
\end{array}
# <math></math>
\right.
# <math></math>
</math>
# <math></math>
# <math>\int sinx dx = -cos x + C</math>
# <math></math>
# <math>\int cos x dx = sin x + C</math>
# <math>\int \frac{dx}{cos^2 x} = tg x + C</math>
# <math>\int \frac{dx}{sin^2 x} = -ctg x + C</math>
# <math>\int sh x dx = ch x + C</math>
# <math>\int ch x dx = sh x + C</math>
# <math>\int \frac{dx}{ch^2 x} = th x + C</math>
# <math>\int \frac{dx}{sh^2 x} = -cth x + C</math>


==== Теорема о линеарности интеграла ====
Могу се извести и:
# <math>\int \frac{dx}{\sqrt {x^2 \pm a}} = ln|x + \sqrt {x^2 \pm a}| + C</math>
# <math>\int \frac{dx}{\sqrt {x^2 \pm a^2}} = ln|x + \sqrt {x^2 \pm a^2}| + C</math>
# <math>\int \frac{dx}{\sqrt{a^2 - x^2}} = arcsin\frac{x}{a} + C</math>
# <math>\int \frac{dx}{x^2 + a^2} = \frac{1}{a}arctg\frac{x}{a} + C</math>
# <math>\int \frac{dx}{x^2 - a^2} = \frac{1}{2a}ln|\frac{x-a}{x+a}| + C</math>
# <math>\int \frac{dx}{a^2 - x^2} = \frac{1}{2a}ln|\frac{a+x}{a-x}| + C</math>


==== Метод смене променљиве ====
=== Теорема о линеарности интеграла ===
'''Теорема 3:''' Нека је функција <math>f</math> непрекидна функција на интервалу <math>I</math> и нека је <math>\int f(x) dx = F(x) + C</math>, <math>C \in \mathbb{R}</math>. Нека је функција <math>\varphi: (\alpha, \beta) \mapsto I</math> и нека су <math>\varphi</math> и <math>\varphi'(x)</math> непрекидне и <math>\left(\forall x \in (\alpha, \beta)\right) \varphi'(x) \neq 0</math>. Тада важи:
: Нека ф-је <math>f(x)</math> и <math>g(x)</math> имају примитивне ф-је на интервалу <math>I</math>, и нека су <math>\alpha, \beta \in \mathbb{R}</math>. Тада ф-ја <math>\alpha f(x) + \beta g(x)</math> има примитивну ф-ју на интервалу <math>I</math> и важи:
 
: <math>\int (\alpha f(x) + \beta g(x))dx = \alpha\int f(x)dx + \beta\int g(x)dx</math>
; '''Доказ:'''
: <math>\int (\alpha f(x) + \beta g(x)dx)' = \alpha f(x) + \beta g(x)</math>, <math>(\forall x \in I)</math>
: <math>(\alpha \int f(x)dx + \beta \int g(x)dx)' = \alpha f(x) + \beta g(x)</math>, <math>(\forall x \in I)</math>
 
=== Метод смене променљиве ===
; Теорема 1.3: Нека је функција <math>f</math> непрекидна функција на интервалу <math>I</math> и нека је <math>(\forall x \in I)</math> <math>\int f(x) dx = F(x) + C</math>, <math>C \in \mathbb{R}</math>. Нека је функција <math>\varphi: (\alpha, \beta) \mapsto I</math> и нека су <math>\varphi</math> и <math>\varphi'(x)</math> непрекидне,  нека је <math>\varphi</math> сурјекција ("на") и <math>\left(\forall x \in (\alpha, \beta)\right) \varphi'(x) \neq 0</math>. Тада важи:
: <math>\int f(x) dx = \int f(\varphi(t)) \varphi'(t) dt = F(\varphi(t)) + c</math> (<math>x = \varphi(t)</math>, <math>t \in (\alpha, \beta)</math>, <math>\varphi: (\alpha, \beta) \mapsto I</math>)
: <math>\int f(x) dx = \int f(\varphi(t)) \varphi'(t) dt = F(\varphi(t)) + c</math> (<math>x = \varphi(t)</math>, <math>t \in (\alpha, \beta)</math>, <math>\varphi: (\alpha, \beta) \mapsto I</math>)
; '''Доказ:'''
: <math> (\forall x \in I) (\int f(\varphi (t))\varphi'(t)dt)' = f(\varphi(t))\varphi'(t)</math>
: <math> (\forall x \in I) (F(\varphi(t))+C)' = (F(\varphi(t))' = F'(\varphi(t))\varphi'(t) = f(\varphi(t))\varphi'(t)</math>
=== Метод парцијалне интеграције ===
; Теорема 1.4: Ако су <math>u(x)</math> и <math>v(x)</math> диференцијабилне на <math>I</math> и ако на <math>I</math> постоје примитивне функције функција <math>u'(x)v(x)</math> и <math>u(x)v'(x)</math> тада на <math>I</math> важи:
: <math>\int u(x)dv(x) = u(x) \cdot v(x) - \int v(x) du(x) + C</math>
; '''Доказ:'''
: <math>d(u(x)v(x)) = d(u(x))v(x) + u(x)d(v(x)) + C</math>  <math>\begin{array}{ll}\Big / \int \end{array}</math>
: <math>u(x)v(x) + C = \int d(u(x))v(x) + \int u(x)d(v(x))</math>


==== Метод парцијалне интеграције ====
=== Метод рекурентних формула ===
'''Теорема 4:''' Ако су <math>u(x)</math> и <math>v(x)</math> диференцијабилне на <math>I</math> и ако на <math>I</math> постоје примитивне функције функција <math>u'(x)v(x)</math> и <math>u(x)v'(x)</math> тада на <math>I</math> важи:
: <math>I_n = \int f_n(x)dx, n \in \mathbb{N}</math>
: <math>\int u(x)dv(x) = u(x) \cdot v(x) - \int v(x) dv(x) + C</math>


==== Метод рекурентних формула ====
: <math>I_n = \varphi(I_{n-1}, I_{n-2}, ..., I_3, I_2, I_1)</math>


=== Свођење квадратног тринома на канонски облик ===
: <math>ax^2 + bx + c = a\left(x^2 + \frac{b}{a}x + \frac{c}{a}\right) = a\left(x^2 + 2 \cdot \frac{1}{2} \frac{b}{a}x + \left(\frac{b}{2a}\right)^2 - \left(\frac{b}{2a}\right)^2 + \frac{c}{a}\right) = a \left(\left(x + \frac{b}{2a}\right)^2 + \left(\frac{c}{a} - \frac{b^2}{4a^2}\right)\right)</math>


==== Свођење квадратног тринома на канонски облик ====
=== Метод неодређених коефицијената ===
<math>ax^2 + bx + c = a\left(x^2 + \frac{b}{a}x + \frac{c}{a}\right) = a\left(x^2 + 2 \cdot \frac{1}{2} \frac{b}{a}x + \left(\frac{b}{2a}\right)^2 - \left(\frac{b}{2a}\right)^2 + \frac{c}{a}\right) = \left(\left(x + \frac{b}{2a}\right)^2 + \left(\frac{x}{a} - \frac{b^2}{4a^2}\right)\right)</math>
: Ако је познат облик примитивне ф-је:


==== Метод неодређених коефицијената ====
: <math>\int \frac{P_n(x)}{\sqrt{ax^2+bx+c}}dx = Q_{n-1}\sqrt{ax^2+bx+c} + \lambda\int \frac{dx}{\sqrt{ax^2+bx+c}}</math>


==== Интеграција рационалних функција ====
=== Интеграција рационалних функција ===
'''Рационална функција''' је функција облика <math>\frac{P_n(x)}{Q_m(x)}</math> где су <math>P_n(x)</math> и <math>Q_m(x)</math> полиноми реда <math>n</math> и <math>m</math>. '''Права рационална функција''' је рационална функција где је <math>n < m</math>. Како би се применио метод интеграције рационалних функција, рационална функција се мора свести на праву. Након тога, полином <math>Q_m(x)</math> се мора раставити на реалне факторе и са сваки се мора одредити збир елементарних рационалних функција (парцијалних разломака). Подинтегрална функција једнака је збиру свих парцијалних разломака, одакле се добију неодређени коефицијенти.
; Дефиниција 1.3: '''Рационална функција''' је функција облика <math>\frac{P_n(x)}{Q_m(x)}</math> где су <math>P_n(x)</math> и <math>Q_m(x)</math> полиноми реда <math>n</math> и <math>m</math>. '''Права рационална функција''' је рационална функција где је <math>n < m</math>. Како би се применио метод интеграције рационалних функција, рационална функција се мора свести на праву. Након тога, полином <math>Q_m(x)</math> се мора раставити на реалне факторе и са сваки се мора одредити збир елементарних рационалних функција (парцијалних разломака). Подинтегрална функција једнака је збиру свих парцијалних разломака, одакле се добију неодређени коефицијенти.


{| class="wikitable"
{| class="wikitable"
Ред 79: Ред 110:
|}
|}


==== Интеграција неких ирационалних функција ====
=== Интеграција неких ирационалних функција ===
# <math>\int \frac{P_n(x)}{\sqrt{ax^2 + bx + c}}dx = Q_{n-1}(x) \sqrt{ax^2 + bx + c} + \lambda \int \frac{dx}{\sqrt{ax^2 + bx + c}}</math>
# <math>\int \frac{P_n(x)}{\sqrt{ax^2 + bx + c}}dx = Q_{n-1}(x) \sqrt{ax^2 + bx + c} + \lambda \int \frac{dx}{\sqrt{ax^2 + bx + c}}</math>
#
#
Ред 87: Ред 118:
# <math>\int R\left(x, \left(\frac{ax + b}{cx + d}\right)^{\frac{p_1}{q_1}}, ..., \left(\frac{ax + b}{cx + d}\right)^{\frac{p_k}{q_k}}\right)dx</math>, смена: <math>\frac{ax + b}{cx + d} = t^{NZS(q_1, q_2, ..., q_k)}</math>
# <math>\int R\left(x, \left(\frac{ax + b}{cx + d}\right)^{\frac{p_1}{q_1}}, ..., \left(\frac{ax + b}{cx + d}\right)^{\frac{p_k}{q_k}}\right)dx</math>, смена: <math>\frac{ax + b}{cx + d} = t^{NZS(q_1, q_2, ..., q_k)}</math>


==== Интеграција тригонометријских функција ====
=== Интеграција тригонометријских функција ===
# Ако подинтегрална функција зависи од <math>sin(x)</math> и/или <math>cos(x)</math> и заменом <math>sin(x)</math> за <math>-sin(x)</math> и <math>cos(x)</math> за <math>-cos(x)</math> се добије иста функција, смена која се примењује је <math>t = tg(x)</math>.
# Ако подинтегрална функција зависи од <math>sin(x)</math> и/или <math>cos(x)</math> и заменом <math>sin(x)</math> за <math>-sin(x)</math> и <math>cos(x)</math> за <math>-cos(x)</math> се добије иста функција, смена која се примењује је <math>t = tg(x)</math>.
# Ако подинтегрална функција зависи од <math>sin(x)</math> и/или <math>cos(x)</math> и заменом <math>cos(x)</math> за <math>-cos(x)</math> се добије негација исте функција, смена која се примењује је <math>t = sin(x)</math>.
# Ако подинтегрална функција зависи од <math>sin(x)</math> и/или <math>cos(x)</math> и заменом <math>cos(x)</math> за <math>-cos(x)</math> се добије негација исте функције, смена која се примењује је <math>t = sin(x)</math>.
# Ако подинтегрална функција зависи од <math>sin(x)</math> и/или <math>cos(x)</math> и заменом <math>sin(x)</math> за <math>-sin(x)</math> се добије негација исте функција, смена која се примењује је <math>t = cos(x)</math>.
# Ако подинтегрална функција зависи од <math>sin(x)</math> и/или <math>cos(x)</math> и заменом <math>sin(x)</math> за <math>-sin(x)</math> се добије негација исте функције, смена која се примењује је <math>t = cos(x)</math>.
# У супротном може се применити смена <math>t = tg\frac{x}{2}</math> која може довести до компликованих рационалних функција.
# У супротном може се применити смена <math>t = tg\frac{x}{2}</math> која може довести до компликованих рационалних функција.


== Риманов одређени интеграл ==
== Риманов одређени интеграл ==
<div class="noprint">
: ''Пропратни материјал: [[{{ns:6}}:M2 Određeni integral P3.pdf]]
: ''Пропратни материјал: [[{{ns:6}}:M2 Određeni integral P3.pdf]]
'''Дефиниција 1:''' Подела сегмента <math>[a, b]</math> је коначан скуп тачака <math>\{x_0, x_1, ..., x_n\}</math> где <math>a = x_0 < x_1 < x_2 < ... < x_{n-1} < x_n = b</math> (ознака <math>P</math>). На сваком <math>[x_{i-1}, x_i]</math>, <math>i = 1...n</math> бирамо прозвољну тачку <math>t_i</math> и називамо их истакнутим тачкама.
</div>
 
; Дефиниција 2.1: Подела сегмента <math>[a, b]</math> је коначан скуп тачака <math>\{x_0, x_1, ..., x_n\}</math> где <math>a = x_0 < x_1 < x_2 < ... < x_{n-1} < x_n = b</math> (ознака <math>P</math>). На сваком <math>[x_{i-1}, x_i]</math>, <math>i = 1...n</math> бирамо прозвољну тачку <math>t_i</math> и називамо их истакнутим тачкама.
Сума <math>\sum_{i = 1}^n f(t_i) (x_i - x_{i - 1})</math> зове се интегрална (Риманова) сума функције <math>f</math> на сегменту <math>[a, b]</math>, за изабрану поделу <math>P</math> са изабраним истакнутим тачкама <math>t_1, t_2, ..., t_n</math> (ознака <math>S(f, a, b, P, t)</math>).
: Сума <math>\sum_{i = 1}^n f(t_i) (x_i - x_{i - 1})</math> зове се интегрална (Риманова) сума функције <math>f</math> на сегменту <math>[a, b]</math>, за изабрану поделу <math>P</math> са изабраним истакнутим тачкама <math>t_1, t_2, ..., t_n</math> (ознака <math>S(f, a, b, P, t)</math>).
 
'''Дефиниција 2:''' Норма поделе <math>P</math> (ознака <math>||P||</math>) је <math>max(x_i - x_{i - 1})</math>, где <math>1 \leq i \leq n</math>.


<math>||P|| \to 0 \implies n \to +\infty</math>, али не важи и <math>n \to +\infty \implies ||P|| \to 0</math>.
; Дефиниција 2.2: Норма поделе <math>P</math> (ознака <math>||P||</math>) је <math>max(x_i - x_{i - 1})</math>, где <math>1 \leq i \leq n</math>.
: <math>||P|| \to 0 \implies n \to +\infty</math>, али не важи и <math>n \to +\infty \implies ||P|| \to 0</math>.


'''Дефиниција 3:''' Ако постоји реалан број <math>I</math> тако да <math>\lim_{||P|| \to 0} \left(\sum_{i = 1}^n f(t_i) (x_i - x_{i-1})\right) = I</math> за сваку поделу <math>P</math> на сегменту <math>[a, b]</math> тада се тај број зове Риманов (одређени) интеграл функције <math>f</math> на сегменту <math>[a, b]</math> (ознака <math>\int_a^b f(x) dx</math>).
; Дефиниција 2.3: Ако постоји реалан број <math>I</math> тако да <math>\lim_{||P|| \to 0} \left(\sum_{i = 1}^n f(t_i) (x_i - x_{i-1})\right) = I</math> за сваку поделу <math>P</math> на сегменту <math>[a, b]</math> тада се тај број зове Риманов (одређени) интеграл функције <math>f</math> на сегменту <math>[a, b]</math> (ознака <math>\int_a^b f(x) dx</math>).


'''Дефиниција 4:''' Функција <math>f</math> је интеграбилна на сегменту <math>[a, b]</math> ако постоји <math>I \in \mathbb{R}</math> тако да <math>\lim_{||P|| \to 0} \left(\sum_{i = 1}^n f(t_i) (x_i - x_{i-1})\right) = I</math>. '''Последице:'''
; Дефиниција 2.4: Функција <math>f</math> је интеграбилна на сегменту <math>[a, b]</math> ако постоји <math>I \in \mathbb{R}</math> тако да <math>\lim_{||P|| \to 0} \left(\sum_{i = 1}^n f(t_i) (x_i - x_{i-1})\right) = I</math>.
; Последице:
# <math>\int_a^a f(x) dx = 0</math>
# <math>\int_a^a f(x) dx = 0</math>
# <math>a < b</math>, <math>\int_b^a f(x) dx = -\int_a^b f(x) dx</math>
# <math>a < b</math>, <math>\int_b^a f(x) dx = -\int_a^b f(x) dx</math>


=== Потребни и довољни услови за интеграбилност ===
=== Потребни и довољни услови за интеграбилност ===
'''Теорема 1:'''
; Теорема 2.1:
# Ако је функција <math>f</math> интеграбилна на одсечку <math>[a, b]</math> тада је <math>f</math> ограничена на <math>[a, b]</math>.
# Ако је функција <math>f</math> интеграбилна на одсечку <math>[a, b]</math> тада је <math>f</math> ограничена на <math>[a, b]</math>.
# Ако је <math>f</math> непрекидна на <math>[a, b]</math> тада је <math>f</math> интеграбилна на <math>[a, b]</math>.
# Ако је <math>f</math> непрекидна на <math>[a, b]</math> тада је <math>f</math> интеграбилна на <math>[a, b]</math>.
Ред 117: Ред 149:


=== Својства Римановог одређеног интеграла ===
=== Својства Римановог одређеног интеграла ===
'''Теорема 1''': Нека су функције <math>f</math> и <math>g</math> интеграбилне на <math>[a, b]</math>. Тада важи:
; Теорема 2.2: Нека су функције <math>f</math> и <math>g</math> интеграбилне на <math>[a, b]</math>. Тада важи:
# Линеарност интеграла: <math>\int_a^b \left(\alpha f(x) + \beta g(x)\right) dx = \alpha \int_a^b f(x) dx + \beta \int_a^b g(x) dx </math>
# Линеарност интеграла: <math>\int_a^b \left(\alpha f(x) + \beta g(x)\right) dx = \alpha \int_a^b f(x) dx + \beta \int_a^b g(x) dx </math>
# Адитивност интеграла: <math>\int_a^b f(x) dx = \int_a^c f(x) dx + \int_b^c f(x) dx</math>, <math>c \in [a, b]</math>
# Адитивност интеграла: <math>\int_a^b f(x) dx = \int_a^c f(x) dx + \int_c^b f(x) dx</math>, <math>c \in [a, b]</math>
# Модуларна неједнакост: Функција <math>|f(x)|</math> је интеграбилна на <math>[a, b]</math> и важи <math>\left|\int_a^b f(x) dx\right| \leq \int_a^b |f(x)| dx</math>
# Модуларна неједнакост: Функција <math>|f(x)|</math> је интеграбилна на <math>[a, b]</math> и важи <math>\left|\int_a^b f(x) dx\right| \leq \int_a^b |f(x)| dx</math>
# Функција <math>f(x) \cdot g(x)</math> је интеграбилна на <math>[a, b]</math>.
# Функција <math>f(x) \cdot g(x)</math> је интеграбилна на <math>[a, b]</math>.
# Функција <math>f(x)</math> је интеграбилна на <math>[\alpha, \beta] \subseteq [a, b]</math>.
# Функција <math>f(x)</math> је интеграбилна на <math>[\alpha, \beta] \subseteq [a, b]</math>.
# Ако је <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) = f_1(x)</math> осим у коначно много тачака, тада је функција интеграбилна на <math>[a, b]</math> и важи <math>\int_a^b f(x) dx = \int_a^b f_1(x) dx</math>.
# Ако је <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) = f_1(x)</math> осим у коначно много тачака, тада је функција <math>f_1</math> интеграбилна на <math>[a, b]</math> и важи <math>\int_a^b f(x) dx = \int_a^b f_1(x) dx</math>.
#
#
#* <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) \geq 0 \implies \int_a^b f(x) dx \geq 0</math>
#* <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) \geq 0 \implies \int_a^b f(x) dx \geq 0</math>
Ред 132: Ред 164:


=== Веза између Римановог одређеног интеграла и неодређеног интеграла ===
=== Веза између Римановог одређеног интеграла и неодређеног интеграла ===
'''Теорема 1:''' Ако је <math>f</math> непрекидна функција на интервалу <math>I</math> и ако је <math>F</math> било која примитивна функција функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math>, тада за сваки сегмент <math>[a, b] \subset I</math> важи:
; Теорема 2.3: Ако је <math>f</math> непрекидна функција на интервалу <math>I</math> и ако је <math>F</math> било која примитивна функција функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math>, тада за сваки сегмент <math>[a, b] \subset I</math> важи:
: <math>\int_a^b f(x) dx = F(b) - F(a)</math>
: <math>\int_a^b f(x) dx = F(b) - F(a)</math>


=== Методи интеграције одређеног интеграла ===
=== Методи интеграције одређеног интеграла ===
'''Теорема 1:''' (Парцијална интеграција) Ако су функције <math>u(x)</math>, <math>v(x)</math>, <math>u'(x)</math> и <math>v'(x)</math> непрекидне на <math>[a, b]</math> тада је
; Теорема 2.4: (Парцијална интеграција) Ако су функције <math>u(x)</math>, <math>v(x)</math>, <math>u'(x)</math> и <math>v'(x)</math> непрекидне на <math>[a, b]</math> тада је
: <math>\int_a^b u(x) dv(x) = (u(x) v(x)) |_a^b - \int_a^b v(x) du(x)</math>
: <math>\int_a^b u(x) dv(x) = (u(x) v(x)) |_a^b - \int_a^b v(x) du(x)</math>


'''Теорема 2:''' (Смена променљиве код одређеног интеграла)
; Теорема 2.5: (Смена променљиве код одређеног интеграла)
# '''Смена <math>x = \varphi(t)</math>:''' <math>\int_a^b f(x) dx = \int_{\alpha}^{\beta} f(\varphi(t)) \cdot \varphi'(t) dt</math> ако важи следеће:
# '''Смена <math>x = \varphi(t)</math>:''' <math>\int_a^b f(x) dx = \int_{\alpha}^{\beta} f(\varphi(t)) \cdot \varphi'(t) dt</math> ако важи следеће:
#* функција <math>f: [a, b] \to \mathbb{R}</math> је непрекидна,
#* функција <math>f: [a, b] \to \mathbb{R}</math> је непрекидна,
Ред 145: Ред 177:
#* функције <math>\varphi: [\alpha, \beta] \to [a, b]</math> и <math>\varphi'</math> су непрекидне на <math>[\alpha, \beta]</math>
#* функције <math>\varphi: [\alpha, \beta] \to [a, b]</math> и <math>\varphi'</math> су непрекидне на <math>[\alpha, \beta]</math>
#* функција <math>f(\varphi(t))</math> је дефинисана за све вредности <math>t \in [\alpha, \beta]</math>.
#* функција <math>f(\varphi(t))</math> је дефинисана за све вредности <math>t \in [\alpha, \beta]</math>.
# '''Смена :''' ако важи следеће:
# '''Смена <math>t = g(x)</math>:''' <math>\int_a^b f(g(x)) dx = \int_{\alpha}^{\beta} f(t) \cdot (g^{-1}(t))' dt</math> ако важи следеће:
#* функција <math>f: [a, b] \to \mathbb{R}</math> је непрекидна,
#* функција <math>f: [a, b] \to \mathbb{R}</math> је непрекидна,
#* <math>g(a) = \alpha</math>, <math>g(b) = \beta</math>,
#* <math>g(a) = \alpha</math>, <math>g(b) = \beta</math>,
Ред 151: Ред 183:
#* инверзна функција <math>g^{-1}</math> има непрекидан извод на <math>[\alpha, \beta]</math>.
#* инверзна функција <math>g^{-1}</math> има непрекидан извод на <math>[\alpha, \beta]</math>.


'''Теорема 3:''' Ако је <math>f: \mathbb{R} \to \mathbb{R}</math> непрекидна и периодична функција са периодом <math>T</math>, тада важи:
; Теорема 2.6: Ако је <math>f: \mathbb{R} \to \mathbb{R}</math> непрекидна и периодична функција са периодом <math>T</math>, тада важи:
: <math>\int_0^T f(x) dx = \int_a^{a+T} f(x) dx</math>, (<math>a \in \mathbb{R}</math>)
: <math>\int_0^T f(x) dx = \int_a^{a+T} f(x) dx</math>, (<math>a \in \mathbb{R}</math>)


'''Теорема 4:''' Ако је <math>f</math> непрекидна функција на <math>[-a, a]</math>, тада важи:
; Теорема 2.7: Ако је <math>f</math> непрекидна функција на <math>[-a, a]</math>, тада важи:
: <math>\int_{-a}^a f(x) dx = \left\{
: <math>\int_{-a}^a f(x) dx = \left\{
\begin{array}{ll}
\begin{array}{ll}
Ред 162: Ред 194:
\right.</math>
\right.</math>


'''Теорема 5:''' Ако је <math>f</math> непрекидна на <math>[a, b]</math> и <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) \geq 0</math> тада је површина фигуре која је ограничена кривом <math>y = f(x)</math>, правима <math>x = a</math>, <math>x = b</math>, и <math>x</math>-осом једнака <math>\int_a^b f(x) dx</math>.
; Теорема 2.8: Ако је <math>f</math> непрекидна на <math>[a, b]</math> и <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) \geq 0</math> тада је површина фигуре која је ограничена кривом <math>y = f(x)</math>, правима <math>x = a</math>, <math>x = b</math>, и <math>x</math>-осом једнака <math>\int_a^b f(x) dx</math>.
 
=== Несвојствени интеграли ===
<div class="noprint">
: ''Пропратни материјал: [[{{ns:6}}:M2 Nesvojstveni integrali P3.pdf]]''
</div>
Несвојствени интеграли су интеграли чији интервал интеграције није коначан или подинтегрална функција није ограничена на интервалу.
 
; Дефиниција 2.5: (Бесконачан интервал)
# Нека је <math>f</math> дефинисана на <math>[a, +\infty)</math> и нека је интеграбилна на сваком коначном сегменту <math>[a, \beta] \subset [a, +\infty)</math>.
#: <math>\int_a^{+\infty} f(x) dx = \lim_{\beta \to +\infty} \left(\int_a^{\beta} f(x) dx\right)</math>
# Нека је <math>f</math> дефинисана на <math>(-\infty, b)</math> и нека је интеграбилна на сваком коначном сегменту <math>[\alpha, b] \subset (-\infty, b]</math>.
#: <math>\int_{-\infty}^b f(x) dx = \lim_{\alpha \to -\infty} \left(\int_{\alpha}^b f(x) dx\right)</math>
# Нека је <math>f</math> дефинисана на <math>\mathbb{R}</math> и нека је интеграбилна на сваком коначном сегменту <math>[\alpha, \beta] \subset \mathbb{R}</math>.
#: <math>\int_{-\infty}^{+\infty} f(x) dx = \int_{-\infty}^c f(x) dx + \int_c^{+\infty} f(x) dx = \lim_{\alpha \to -\infty} \left(\int_{\alpha}^c f(x) dx\right) + \lim_{\beta \to +\infty} \left(\int_c^{\beta} f(x) dx\right)</math>
#: (<math>c \in \mathbb{R}</math>)
 
; Дефиниција 2.6: (Неограничена подинтегрална функција)
# Нека је <math>f</math> дефинисана на <math>[a, b)</math> и нека није ограничена у левој околини тачке <math>b</math>.
#: <math>\int_a^b f(x) dx = \lim_{c \to b^{-}} \int_a^c f(x) dx</math>
# Нека је <math>f</math> дефинисана на <math>(a, b]</math> и нека није ограничена у десној околини тачке <math>a</math>.
#: <math>\int_a^b f(x) dx = \lim_{c \to a^{+}} \int_c^b f(x) dx</math>
# Нека је <math>f</math> дефинисана на <math>(a, b)</math> и нека није ограничена у левој околини тачке <math>b</math> и десној околини тачке <math>a</math>.
#: <math>\int_a^b f(x) dx = \int_a^c f(x) dx + \int_c^b f(x) dx = \lim_{d \to a^{+}} \left(\int_d^c f(x) dx\right) + \lim_{e \to b^{-}} \left(\int_c^e f(x) dx\right)</math>
#: (<math>c \in \mathbb{R}</math>)
 
== Функције више променљивих ==
; Дефиниција 3.1: Пресликавање <math>f: D \to \mathbb{R}</math> где је <math>D \subseteq \mathbb{R}^n</math> зове се реална функција са <math>n</math> независних променљивих чији је домен <math>D</math>.
 
=== Гранична вредност и непрекидност ===
; Дефиниција 3.2: Растојање између тачака <math>X</math> и <math>Y</math> где су <math>X, Y \in \mathbb{R}^n</math> тако да <math>X = (x_1, x_2, ..., x_n)</math> и <math>Y = (y_1, y_2, ..., y_n)</math> једнако је <math>d(X, Y) = \sqrt{(x_1 - y_1)^2 + (x_2 - y_2)^2 + ... + (x_n - y_n)^2}</math>
 
; Дефиниција 3.3: Нека је дата тачка <math>M_0(x_0, y_0) \in \mathbb{R}^2</math> и нека је дато <math>\delta > 0</math> (<math>\delta \in \mathbb{R}</math>). <math>\delta</math>-околина тачке <math>M_0</math> је тада скуп <math>\{M = (x, y) \in \mathbb{R}^2|d(M_0, M) < \delta\}</math>.
 
; Дефиниција 3.4: Нека је <math>f</math> дефинисана у некој околини тачке <math>M_0(x_0, y_0)</math> (<math>K[x_0, r)</math> за <math>r > 0</math>).
# <math>\lim_{x \to x_0, y \to y_0} f(x, y) = a \iff (\forall \varepsilon > 0)(\exists \delta > 0)(\forall M(x, y) \in D_f)(0 < d(M_0, M) < \delta \implies f(M) \in (a - \varepsilon, a + \varepsilon))</math> (<math>a \in \mathbb{R}</math>)
# <math>\lim_{X \to M_0} f(X) = +\infty \iff (\forall E \in \mathbb{R})(\exists \delta(E) > 0)(\forall M(x, y) \in D_f)(0 < d(M_0, M) < \delta \implies f(M) \in (E, +\infty))</math>
# <math>\lim_{X \to M_0} f(X) = -\infty \iff (\forall E \in \mathbb{R})(\exists \delta(E) > 0)(\forall M(x, y) \in D_f)(0 < d(M_0, M) < \delta \implies f(M) \in (-\infty, E))</math>
 
; Дефиниција 3.5: Нека је <math>f(x, y)</math> дефинисана у некој околини тачке <math>M_0(x_0, y_0)</math>. Ако је <math>\lim_{X \to M_0} f(X) = f(M_0)</math> каже се да је <math>f</math> непрекидна у <math>M_0</math>.
 
; Дефиниција 3.6: Ако је <math>f</math> непрекидна у свакој тачки неке области <math>S \subseteq D_f</math> кажемо да је непрекидна у области <math>S</math>.
 
=== Парцијални изводи ===
; Дефиниција 3.7: Нека је <math>f(x, y)</math> дефинисана на некој области <math>S \subseteq D_f \subseteq \mathbb{R}^2</math>. Нека тачке <math>M_0(x_0, y_0)</math>, <math>(x_0 + \Delta x, y_0)</math>, <math>(x_0, y_0 + \Delta y)</math> и <math>(x_0 + \Delta x, y_0 + \Delta y)</math> припадају <math>S</math>. Разлика <math>f(x_0 + \Delta x, y_0) - f(x_0, y_0)</math> зове се (парцијални) прираштај функције <math>f</math> по променљивој <math>x</math> у тачки <math>(x_0, y_0)</math>. Разлика <math>f(x_0, y_0 + \Delta y) - f(x_0, y_0)</math> зове се (парцијални) прираштај функције <math>f</math> по променљивој <math>y</math> у тачки <math>(x_0, y_0)</math>. Разлика <math>f(x_0 + \Delta x, y_0 + \Delta y) - f(x_0, y_0)</math> зове се потпуни прираштај.
 
; Дефиниција 3.8: Ако постоји <math>\lim_{\Delta x \to 0} \frac{f(x_0 + \Delta x, y_0) - f(x_0, y_0)}{\Delta x}</math> он се зове први парцијални извод по променљивој <math>x</math> функције <math>f</math>. Ако постоји <math>\lim_{\Delta y \to 0} \frac{f(x_0, y_0 + \Delta y) - f(x_0, y_0)}{\Delta y}</math> он се зове први парцијални извод по променљивој <math>y</math> функције <math>f</math>. Ознака: <math>f'_x(x, y)</math> или <math>\frac{\partial f}{\partial x}|_{M_0(x_0, y_0)}</math>.
 
; Дефиниција 3.9: <math>f</math> је диференцијабилна у <math>M_0</math> ако и само ако се <math>f(x_0 + \Delta x, y_0 + \Delta y) - f(x_0, y_0)</math> може представити у облику <math>\Delta f = A \Delta x + B \Delta y + h(\Delta x, \Delta y)</math> где су <math>A</math> и <math>B</math> бројеви тако да <math>\lim_{\Delta x \to 0, \Delta y \to 0} \frac{h(\Delta x, \Delta y)}{\sqrt{\Delta x^2 + \Delta y^2}} = 0</math> и <math>A</math> и <math>B</math> зависе само од координата <math>x_0</math> и <math>y_0</math>, и где се <math>A \Delta x + B \Delta y</math> назива тоталним диференцијалом у <math>M_0</math> (ознака <math>df</math>).
 
; Теорема 3.1: Ако је <math>f(x, y)</math> диференцијабилна у <math>M_0(x_0, y_0)</math> онда је <math>f(x, y)</math> непрекидна у <math>M_0</math>, из чега следи да постоје парцијални изводи <math>f(x, y)</math> у <math>M_0</math>.
 
; Теорема 3.2: Ако <math>f(x, y)</math> има парцијалне изводе у некој околини <math>M_0</math> и ако су ти парцијални изводи непрекидни у <math>M_0</math> тада је <math>f(x, y)</math> диференцијабилна у <math>M_0</math> и важи:
: <math>df = \frac{\partial f}{\partial x}|_{M_0} \Delta x + \frac{\partial f}{\partial y}|_{M_0} \Delta y = \frac{\partial f}{\partial x} dx + \frac{\partial f}{\partial y} dy</math>
 
==== Парцијални изводи вишег реда ====
: <math>\frac{\partial}{\partial x}\left(\frac{\partial f}{\partial x}\right) = \frac{\partial^2 f}{\partial x^2}</math>
: Мешовити парцијални изводи: <math>\frac{\partial}{\partial y}\left(\frac{\partial f}{\partial x}\right) = \frac{\partial^2 f}{\partial x \partial y}</math>
: Виши диференцијали: <math>d^2 f = d(df) = d\left(\frac{\partial f}{\partial x} dx + \frac{\partial f}{\partial y} dy\right) = d\left(\frac{\partial f}{\partial x}\right) dx + \frac{\partial f}{\partial x} d(dx) +</math>
: <math>+ d\left(\frac{\partial f}{\partial y}\right) dy + \frac{\partial f}{\partial y} d(dy) = \left(\frac{\partial^2 f}{\partial x^2} dx + \frac{\partial^2 f}{\partial x \partial y} dy\right) dx + \left(\frac{\partial^2 f}{\partial y \partial x} dx + \frac{\partial^2 f}{\partial y^2} dy\right) dy =</math>
: <math>= \frac{\partial^2 f}{\partial x^2} dx^2 + 2\frac{\partial^2 f}{\partial x \partial y} dx dy + \frac{\partial^2 f}{\partial y^2} dy^2</math>
 
; Теорема 3.3: Ако су <math>\frac{\partial^2 f}{\partial x \partial y}</math> и <math>\frac{\partial^2 f}{\partial y \partial x}</math> непрекидне функције у области <math>S</math> тада су оне у тој области једнаке.
 
=== Локалне екстремне вредности ===
; Дефиниција 3.10: <math>M_0(x_0, y_0)</math> је локални максимум (односно минимум) функције <math>f(x, y)</math> ако и само ако постоји околина <math>K[M_0, \delta)</math> (<math>\delta > 0</math>) тако да важи <math>(\forall M \in K[M_0, S)) f(x_0 + \Delta x, y_0 + \Delta y) - f(x_0, y_0)) \leq 0</math> (односно <math>\geq 0</math>).
 
; Теорема 3.4: Ако <math>f</math> у <math>M_0</math> има локалну екстремну вредност тада у <math>M_0</math> важи да <math>\frac{\partial f}{\partial x}|_{M_0} = 0</math> и <math>\frac{\partial f}{\partial y}|_{M_0} = 0</math>.
 
; Теорема 3.5: Нека је <math>M_0</math> стационарна тачка <math>f(x, y)</math>. Уводимо ознаке <math>A = \frac{\partial^2 f}{\partial x^2}</math>, <math>B = \frac{\partial^2 f}{\partial x \partial y}</math>, <math>C = \frac{\partial^2 f}{\partial y^2}</math> и <math>\Delta(M_0) = (A \cdot C - B^2)|_{M_0}</math>.
# Ако је <math>\Delta(M_0) > 0</math>, онда <math>f</math> има локални екстремум у <math>M_0</math> и то:
#* минимум ако <math>A > 0</math>
#* максимум ако <math>A < 0</math>
# Ако је <math>\Delta(M_0) < 0</math>, онда немамо локални екстремум у <math>M_0</math>.
# Ако је <math>\Delta(M_0) = 0</math> онда морамо вршити додатна испитивања како бисмо одредили да ли има локалног екстремума у тој тачки.


== Несвојствени интеграли ==
[[Категорија:Математика 2]]

Тренутна верзија на датум 12. фебруар 2021. у 02:17

Ова страница садржи материјале са предавања за групе П2 и П3 код професорки Татјане Лутовац и Марије Рашајски.

Неодређени интеграл

Пропратни материјал: Датотека:M2 Neodređeni integrali P3.pdf
Дефиниција 1.1
Примитивна функција дате функције на датом интервалу је свака функција дефинисана на интервалу за коју важи .
Теорема 1.1
  1. Ако је примитивна функција функције на интервалу тада је и функција такође примитивна функција функције на интервалу .
    Доказ:
  2. Ако су и примитивне функције функције на интервалу , тада постоји константа тако да
    Доказ: , су примитивне функције функције на интервалу . Посматрајмо на интервалу :
Дефиниција 1.2
Скуп свих примитивних функција функције на интервалу зове се неодређени интеграл функције на интервалу : (где је једна примитивна функција функције на интервалу ).
Теорема 1.2
Ако функције и имају примитивну функцију на интервалу тада на том интервалу важи следеће:
  1. ,
Доказ
  1. ,

Таблица неодређених интеграла

  1. ,
  2. ,
  3. ,
  4. ()

Могу се извести и:

Теорема о линеарности интеграла

Нека ф-је и имају примитивне ф-је на интервалу , и нека су . Тада ф-ја има примитивну ф-ју на интервалу и важи:
Доказ:
,
,

Метод смене променљиве

Теорема 1.3
Нека је функција непрекидна функција на интервалу и нека је , . Нека је функција и нека су и непрекидне, нека је сурјекција ("на") и . Тада важи:
(, , )
Доказ:

Метод парцијалне интеграције

Теорема 1.4
Ако су и диференцијабилне на и ако на постоје примитивне функције функција и тада на важи:
Доказ:

Метод рекурентних формула

Свођење квадратног тринома на канонски облик

Метод неодређених коефицијената

Ако је познат облик примитивне ф-је:

Интеграција рационалних функција

Дефиниција 1.3
Рационална функција је функција облика где су и полиноми реда и . Права рационална функција је рационална функција где је . Како би се применио метод интеграције рационалних функција, рационална функција се мора свести на праву. Након тога, полином се мора раставити на реалне факторе и са сваки се мора одредити збир елементарних рационалних функција (парцијалних разломака). Подинтегрална функција једнака је збиру свих парцијалних разломака, одакле се добију неодређени коефицијенти.
Реални фактор Збир парцијалних разломака
, ,
, ,

Интеграција неких ирационалних функција

    • - смена:
    • - смена:
    • - смена:
  1. , смена:

Интеграција тригонометријских функција

  1. Ако подинтегрална функција зависи од и/или и заменом за и за се добије иста функција, смена која се примењује је .
  2. Ако подинтегрална функција зависи од и/или и заменом за се добије негација исте функције, смена која се примењује је .
  3. Ако подинтегрална функција зависи од и/или и заменом за се добије негација исте функције, смена која се примењује је .
  4. У супротном може се применити смена која може довести до компликованих рационалних функција.

Риманов одређени интеграл

Пропратни материјал: Датотека:M2 Određeni integral P3.pdf
Дефиниција 2.1
Подела сегмента је коначан скуп тачака где (ознака ). На сваком , бирамо прозвољну тачку и називамо их истакнутим тачкама.
Сума зове се интегрална (Риманова) сума функције на сегменту , за изабрану поделу са изабраним истакнутим тачкама (ознака ).
Дефиниција 2.2
Норма поделе (ознака ) је , где .
, али не важи и .
Дефиниција 2.3
Ако постоји реалан број тако да за сваку поделу на сегменту тада се тај број зове Риманов (одређени) интеграл функције на сегменту (ознака ).
Дефиниција 2.4
Функција је интеграбилна на сегменту ако постоји тако да .
Последице
  1. ,

Потребни и довољни услови за интеграбилност

Теорема 2.1
  1. Ако је функција интеграбилна на одсечку тада је ограничена на .
  2. Ако је непрекидна на тада је интеграбилна на .
  3. Ако је дефинисана и ограничена на и ако на одсечку има коначно много тачака прекида, тада је интеграбилна на .
  4. Ако је монотона на одсечку тада је интеграбилна на .

Својства Римановог одређеног интеграла

Теорема 2.2
Нека су функције и интеграбилне на . Тада важи:
  1. Линеарност интеграла:
  2. Адитивност интеграла: ,
  3. Модуларна неједнакост: Функција је интеграбилна на и важи
  4. Функција је интеграбилна на .
  5. Функција је интеграбилна на .
  6. Ако је осим у коначно много тачака, тада је функција интеграбилна на и важи .
  7. Монотоност интеграла:

Веза између Римановог одређеног интеграла и неодређеног интеграла

Теорема 2.3
Ако је непрекидна функција на интервалу и ако је било која примитивна функција функције на интервалу , тада за сваки сегмент важи:

Методи интеграције одређеног интеграла

Теорема 2.4
(Парцијална интеграција) Ако су функције , , и непрекидне на тада је
Теорема 2.5
(Смена променљиве код одређеног интеграла)
  1. Смена : ако важи следеће:
    • функција је непрекидна,
    • , ,
    • функције и су непрекидне на
    • функција је дефинисана за све вредности .
  2. Смена : ако важи следеће:
    • функција је непрекидна,
    • , ,
    • функција је строго монотона на
    • инверзна функција има непрекидан извод на .
Теорема 2.6
Ако је непрекидна и периодична функција са периодом , тада важи:
, ()
Теорема 2.7
Ако је непрекидна функција на , тада важи:
Теорема 2.8
Ако је непрекидна на и тада је површина фигуре која је ограничена кривом , правима , , и -осом једнака .

Несвојствени интеграли

Пропратни материјал: Датотека:M2 Nesvojstveni integrali P3.pdf

Несвојствени интеграли су интеграли чији интервал интеграције није коначан или подинтегрална функција није ограничена на интервалу.

Дефиниција 2.5
(Бесконачан интервал)
  1. Нека је дефинисана на и нека је интеграбилна на сваком коначном сегменту .
  2. Нека је дефинисана на и нека је интеграбилна на сваком коначном сегменту .
  3. Нека је дефинисана на и нека је интеграбилна на сваком коначном сегменту .
    ()
Дефиниција 2.6
(Неограничена подинтегрална функција)
  1. Нека је дефинисана на и нека није ограничена у левој околини тачке .
  2. Нека је дефинисана на и нека није ограничена у десној околини тачке .
  3. Нека је дефинисана на и нека није ограничена у левој околини тачке и десној околини тачке .
    ()

Функције више променљивих

Дефиниција 3.1
Пресликавање где је зове се реална функција са независних променљивих чији је домен .

Гранична вредност и непрекидност

Дефиниција 3.2
Растојање између тачака и где су тако да и једнако је
Дефиниција 3.3
Нека је дата тачка и нека је дато (). -околина тачке је тада скуп .
Дефиниција 3.4
Нека је дефинисана у некој околини тачке ( за ).
  1. ()
Дефиниција 3.5
Нека је дефинисана у некој околини тачке . Ако је каже се да је непрекидна у .
Дефиниција 3.6
Ако је непрекидна у свакој тачки неке области кажемо да је непрекидна у области .

Парцијални изводи

Дефиниција 3.7
Нека је дефинисана на некој области . Нека тачке , , и припадају . Разлика зове се (парцијални) прираштај функције по променљивој у тачки . Разлика зове се (парцијални) прираштај функције по променљивој у тачки . Разлика зове се потпуни прираштај.
Дефиниција 3.8
Ако постоји он се зове први парцијални извод по променљивој функције . Ако постоји он се зове први парцијални извод по променљивој функције . Ознака: или .
Дефиниција 3.9
је диференцијабилна у ако и само ако се може представити у облику где су и бројеви тако да и и зависе само од координата и , и где се назива тоталним диференцијалом у (ознака ).
Теорема 3.1
Ако је диференцијабилна у онда је непрекидна у , из чега следи да постоје парцијални изводи у .
Теорема 3.2
Ако има парцијалне изводе у некој околини и ако су ти парцијални изводи непрекидни у тада је диференцијабилна у и важи:

Парцијални изводи вишег реда

Мешовити парцијални изводи:
Виши диференцијали:
Теорема 3.3
Ако су и непрекидне функције у области тада су оне у тој области једнаке.

Локалне екстремне вредности

Дефиниција 3.10
је локални максимум (односно минимум) функције ако и само ако постоји околина () тако да важи (односно ).
Теорема 3.4
Ако у има локалну екстремну вредност тада у важи да и .
Теорема 3.5
Нека је стационарна тачка . Уводимо ознаке , , и .
  1. Ако је , онда има локални екстремум у и то:
    • минимум ако
    • максимум ако
  2. Ако је , онда немамо локални екстремум у .
  3. Ако је онда морамо вршити додатна испитивања како бисмо одредили да ли има локалног екстремума у тој тачки.