Математика 2/Предавања П2/П3 — разлика између измена
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
(WIP) |
м (-zaluteli template, + `<@148231501413089280>` credits) |
||
(Није приказано 35 међуизмена 4 корисника) | |||
Ред 2: | Ред 2: | ||
== Неодређени интеграл == | == Неодређени интеграл == | ||
'' | <div class="noprint"> | ||
: ''Пропратни материјал: [[{{ns:6}}:M2 Neodređeni integrali P3.pdf]] | |||
</div> | |||
; Дефиниција 1.1: Примитивна функција дате функције <math>f</math> на датом интервалу <math>I\subseteq Dom(f)</math> је свака функција <math>F(x)</math> дефинисана на интервалу <math>I</math> за коју важи <math>(\forall x \in I) F'(x) = f(x)</math>. | |||
; Теорема 1.1: | |||
# Ако је <math>F</math> примитивна функција функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math> тада је и функција <math>F(x) + c</math> такође примитивна функција функције <math> | # Ако је <math>F</math> примитивна функција функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math> тада је и функција <math>F(x) + c</math> такође примитивна функција функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math>.<br />'''Доказ:''' <math>(\forall x \in I) (F(x) + c)' = F'(x) = f(x)</math> | ||
# Ако су <math>F_1(x)</math> и <math>F_2(x)</math> примитивне функције | # Ако су <math>F_1(x)</math> и <math>F_2(x)</math> примитивне функције функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math>, тада постоји константа <math>C \in \mathbb{R}</math> тако да <math>(\forall x \in I) F_1(x) = F_2(x) + C</math><br />'''Доказ:''' <math>F_1(x)</math>, <math>F_2(x)</math> су примитивне функције функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math>. Посматрајмо <math>F_1(x) - F_2(x)</math> на интервалу <math>I</math>: | ||
#: <math>(\forall x \in I) (F_1(x) - F_2(x))' = f(x) - f(x) = 0 \implies (\exists c \in \mathbb{R}) (\forall x \in I) F_1(x) - F_2(x) = c</math> | #: <math>(\forall x \in I) (F_1(x) - F_2(x))' = f(x) - f(x) = 0 \implies (\exists c \in \mathbb{R}) (\forall x \in I) F_1(x) - F_2(x) = c</math> | ||
; Дефиниција 1.2: Скуп свих примитивних функција функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math> зове се неодређени интеграл функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math>: <math>\{F(x) + c | c \in \mathbb{R}\} = \int f(x)dx</math> (где је <math>F(x)</math> једна примитивна функција функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math>). | |||
; Теорема 1.2: Ако функције <math>f(x)</math> и <math>g(x)</math> имају примитивну функцију на интервалу <math>I</math> тада на том интервалу важи следеће: | |||
# <math>d\left(\int f(x) dx\right) = f(x) \cdot dx</math> | # <math>d\left(\int f(x) dx\right) = f(x) \cdot dx</math> | ||
# <math>\left(\int f(x) dx\right)' = f(x)</math> | # <math>\left(\int f(x) dx\right)' = f(x)</math> | ||
# <math>\int dF(x) = F(x) + c</math>, <math>c \in \mathbb{R}</math> | # <math>\int dF(x) = F(x) + c</math>, <math>c \in \mathbb{R}</math> | ||
; Доказ: | |||
# <math>d\left(\int f(x) dx\right) = d(F(x) + c) = d(F(x)) = F'(x) \cdot dx = f(x) \cdot dx</math> | |||
# <math>d\left(\int f(x) dx\right) = d( | |||
# <math>\frac{d\left(\int f(x) dx\right)}{dx} = \left(\int f(x) dx\right)' = f(x)</math> | # <math>\frac{d\left(\int f(x) dx\right)}{dx} = \left(\int f(x) dx\right)' = f(x)</math> | ||
# <math>\int dF(x) = \int F'(x) dx = \int f(x) dx = F(x) + c</math>, <math>c \in \mathbb{R}</math> | # <math>\int dF(x) = \int F'(x) dx = \int f(x) dx = F(x) + c</math>, <math>c \in \mathbb{R}</math> | ||
=== Таблица неодређених интеграла === | |||
# <math>\int x^{\alpha} dx = \frac{x^{\alpha + 1}}{\alpha + 1} + C</math>, <math>\alpha \neq -1</math> | # <math>\int x^{\alpha} dx = \frac{x^{\alpha + 1}}{\alpha + 1} + C</math>, <math>\alpha \neq -1</math> | ||
# <math>\int \frac{1}{x} dx = ln|x| + C</math>, <math>x \neq 0</math> | # <math>\int \frac{1}{x} dx = ln|x| + C</math>, <math>x \neq 0</math> | ||
# <math>\int \alpha^x dx = \frac{\alpha^x}{ln | # <math>\int \alpha^x dx = \frac{\alpha^x}{ln \alpha} + C</math>, <math>a > 0, a \neq 1</math> | ||
# <math>\int e^x dx = e^x + C</math> | # <math>\int e^x dx = e^x + C</math> | ||
# <math>\int \frac{dx}{1 + x^2} = arctg x + C = -arcctg x + C_1</math> | # <math>\int \frac{dx}{1 + x^2} = arctg x + C = -arcctg x + C_1</math> | ||
Ред 36: | Ред 37: | ||
\right. | \right. | ||
</math> | </math> | ||
# <math></math> | # <math>\int \frac{dx}{1 - x^2} = \frac{1}{2} ln\left|\frac{1 + x}{1 - x}\right| + C = \left\{ | ||
# <math></math> | \begin{array}{ll} | ||
# <math></math> | arth x + C & za \left|x\right| < 1 \\ | ||
# <math></math> | arcth x + C & za \left|x\right| > 1 | ||
# <math></math> | \end{array} | ||
# <math></math> | \right. | ||
# <math></math> | </math> | ||
# <math></math> | # <math>\int sinx dx = -cos x + C</math> | ||
# <math></math> | # <math>\int cos x dx = sin x + C</math> | ||
# <math>\int \frac{dx}{cos^2 x} = tg x + C</math> | |||
# <math>\int \frac{dx}{sin^2 x} = -ctg x + C</math> | |||
# <math>\int sh x dx = ch x + C</math> | |||
# <math>\int ch x dx = sh x + C</math> | |||
# <math>\int \frac{dx}{ch^2 x} = th x + C</math> | |||
# <math>\int \frac{dx}{sh^2 x} = -cth x + C</math> | |||
Могу се извести и: | |||
# <math>\int \frac{dx}{\sqrt {x^2 \pm a}} = ln|x + \sqrt {x^2 \pm a}| + C</math> | |||
# <math>\int \frac{dx}{\sqrt {x^2 \pm a^2}} = ln|x + \sqrt {x^2 \pm a^2}| + C</math> | |||
# <math>\int \frac{dx}{\sqrt{a^2 - x^2}} = arcsin\frac{x}{a} + C</math> | |||
# <math>\int \frac{dx}{x^2 + a^2} = \frac{1}{a}arctg\frac{x}{a} + C</math> | |||
# <math>\int \frac{dx}{x^2 - a^2} = \frac{1}{2a}ln|\frac{x-a}{x+a}| + C</math> | |||
# <math>\int \frac{dx}{a^2 - x^2} = \frac{1}{2a}ln|\frac{a+x}{a-x}| + C</math> | |||
=== Теорема о линеарности интеграла === | |||
: Нека ф-је <math>f(x)</math> и <math>g(x)</math> имају примитивне ф-је на интервалу <math>I</math>, и нека су <math>\alpha, \beta \in \mathbb{R}</math>. Тада ф-ја <math>\alpha f(x) + \beta g(x)</math> има примитивну ф-ју на интервалу <math>I</math> и важи: | |||
: <math>\int (\alpha f(x) + \beta g(x))dx = \alpha\int f(x)dx + \beta\int g(x)dx</math> | |||
; '''Доказ:''' | |||
: <math>\int (\alpha f(x) + \beta g(x)dx)' = \alpha f(x) + \beta g(x)</math>, <math>(\forall x \in I)</math> | |||
: <math>(\alpha \int f(x)dx + \beta \int g(x)dx)' = \alpha f(x) + \beta g(x)</math>, <math>(\forall x \in I)</math> | |||
=== Метод смене променљиве === | |||
; Теорема 1.3: Нека је функција <math>f</math> непрекидна функција на интервалу <math>I</math> и нека је <math>(\forall x \in I)</math> <math>\int f(x) dx = F(x) + C</math>, <math>C \in \mathbb{R}</math>. Нека је функција <math>\varphi: (\alpha, \beta) \mapsto I</math> и нека су <math>\varphi</math> и <math>\varphi'(x)</math> непрекидне, нека је <math>\varphi</math> сурјекција ("на") и <math>\left(\forall x \in (\alpha, \beta)\right) \varphi'(x) \neq 0</math>. Тада важи: | |||
: <math>\int f(x) dx = \int f(\varphi(t)) \varphi'(t) dt = F(\varphi(t)) + c</math> (<math>x = \varphi(t)</math>, <math>t \in (\alpha, \beta)</math>, <math>\varphi: (\alpha, \beta) \mapsto I</math>) | |||
; '''Доказ:''' | |||
: <math> (\forall x \in I) (\int f(\varphi (t))\varphi'(t)dt)' = f(\varphi(t))\varphi'(t)</math> | |||
: <math> (\forall x \in I) (F(\varphi(t))+C)' = (F(\varphi(t))' = F'(\varphi(t))\varphi'(t) = f(\varphi(t))\varphi'(t)</math> | |||
=== Метод парцијалне интеграције === | |||
; Теорема 1.4: Ако су <math>u(x)</math> и <math>v(x)</math> диференцијабилне на <math>I</math> и ако на <math>I</math> постоје примитивне функције функција <math>u'(x)v(x)</math> и <math>u(x)v'(x)</math> тада на <math>I</math> важи: | |||
: <math>\int u(x)dv(x) = u(x) \cdot v(x) - \int v(x) du(x) + C</math> | |||
; '''Доказ:''' | |||
: <math>d(u(x)v(x)) = d(u(x))v(x) + u(x)d(v(x)) + C</math> <math>\begin{array}{ll}\Big / \int \end{array}</math> | |||
: <math>u(x)v(x) + C = \int d(u(x))v(x) + \int u(x)d(v(x))</math> | |||
=== Метод рекурентних формула === | |||
: <math>I_n = \int f_n(x)dx, n \in \mathbb{N}</math> | |||
: <math>I_n = \varphi(I_{n-1}, I_{n-2}, ..., I_3, I_2, I_1)</math> | |||
=== Свођење квадратног тринома на канонски облик === | |||
: <math>ax^2 + bx + c = a\left(x^2 + \frac{b}{a}x + \frac{c}{a}\right) = a\left(x^2 + 2 \cdot \frac{1}{2} \frac{b}{a}x + \left(\frac{b}{2a}\right)^2 - \left(\frac{b}{2a}\right)^2 + \frac{c}{a}\right) = a \left(\left(x + \frac{b}{2a}\right)^2 + \left(\frac{c}{a} - \frac{b^2}{4a^2}\right)\right)</math> | |||
=== Метод неодређених коефицијената === | |||
: Ако је познат облик примитивне ф-је: | |||
: <math>\int \frac{P_n(x)}{\sqrt{ax^2+bx+c}}dx = Q_{n-1}\sqrt{ax^2+bx+c} + \lambda\int \frac{dx}{\sqrt{ax^2+bx+c}}</math> | |||
=== Интеграција рационалних функција === | |||
; Дефиниција 1.3: '''Рационална функција''' је функција облика <math>\frac{P_n(x)}{Q_m(x)}</math> где су <math>P_n(x)</math> и <math>Q_m(x)</math> полиноми реда <math>n</math> и <math>m</math>. '''Права рационална функција''' је рационална функција где је <math>n < m</math>. Како би се применио метод интеграције рационалних функција, рационална функција се мора свести на праву. Након тога, полином <math>Q_m(x)</math> се мора раставити на реалне факторе и са сваки се мора одредити збир елементарних рационалних функција (парцијалних разломака). Подинтегрална функција једнака је збиру свих парцијалних разломака, одакле се добију неодређени коефицијенти. | |||
{| class="wikitable" | |||
! Реални фактор | |||
! Збир парцијалних разломака | |||
|- | |||
| <math>(x - a)^k</math>, <math>a \in \mathbb{R}</math>, <math>k \in \mathbb{N}</math> | |||
| <math>\frac{A_1}{x - a} + \frac{A_2}{(x - a)^2} + ... + \frac{A_k}{(x - a)^k}</math> | |||
|- | |||
| <math>(x^2 + px + q)^k</math>, <math>p - 4q < 0</math>, <math>k \in \mathbb{N}</math> | |||
| <math>\frac{A_1x + B_1}{x^2 + px + q} + \frac{A_2x + B_2}{(x^2 + px + q)^2} + ... + \frac{A_kx + B_k}{(x^2 + px + q)^k}</math> | |||
|} | |||
=== Интеграција неких ирационалних функција === | |||
# <math>\int \frac{P_n(x)}{\sqrt{ax^2 + bx + c}}dx = Q_{n-1}(x) \sqrt{ax^2 + bx + c} + \lambda \int \frac{dx}{\sqrt{ax^2 + bx + c}}</math> | |||
# | |||
#* <math>\sqrt{a^2 - x^2}</math> - смена: <math>x = asin(t)</math> | |||
#* <math>\sqrt{x^2 - a^2}</math> - смена: <math>x = \frac{a}{cos(t)}</math> | |||
#* <math>\sqrt{x^2 + a^2}</math> - смена: <math>x = atg(t)</math> | |||
# <math>\int R\left(x, \left(\frac{ax + b}{cx + d}\right)^{\frac{p_1}{q_1}}, ..., \left(\frac{ax + b}{cx + d}\right)^{\frac{p_k}{q_k}}\right)dx</math>, смена: <math>\frac{ax + b}{cx + d} = t^{NZS(q_1, q_2, ..., q_k)}</math> | |||
=== Интеграција тригонометријских функција === | |||
# Ако подинтегрална функција зависи од <math>sin(x)</math> и/или <math>cos(x)</math> и заменом <math>sin(x)</math> за <math>-sin(x)</math> и <math>cos(x)</math> за <math>-cos(x)</math> се добије иста функција, смена која се примењује је <math>t = tg(x)</math>. | |||
# Ако подинтегрална функција зависи од <math>sin(x)</math> и/или <math>cos(x)</math> и заменом <math>cos(x)</math> за <math>-cos(x)</math> се добије негација исте функције, смена која се примењује је <math>t = sin(x)</math>. | |||
# Ако подинтегрална функција зависи од <math>sin(x)</math> и/или <math>cos(x)</math> и заменом <math>sin(x)</math> за <math>-sin(x)</math> се добије негација исте функције, смена која се примењује је <math>t = cos(x)</math>. | |||
# У супротном може се применити смена <math>t = tg\frac{x}{2}</math> која може довести до компликованих рационалних функција. | |||
== Риманов одређени интеграл == | |||
<div class="noprint"> | |||
: ''Пропратни материјал: [[{{ns:6}}:M2 Određeni integral P3.pdf]] | |||
</div> | |||
; Дефиниција 2.1: Подела сегмента <math>[a, b]</math> је коначан скуп тачака <math>\{x_0, x_1, ..., x_n\}</math> где <math>a = x_0 < x_1 < x_2 < ... < x_{n-1} < x_n = b</math> (ознака <math>P</math>). На сваком <math>[x_{i-1}, x_i]</math>, <math>i = 1...n</math> бирамо прозвољну тачку <math>t_i</math> и називамо их истакнутим тачкама. | |||
: Сума <math>\sum_{i = 1}^n f(t_i) (x_i - x_{i - 1})</math> зове се интегрална (Риманова) сума функције <math>f</math> на сегменту <math>[a, b]</math>, за изабрану поделу <math>P</math> са изабраним истакнутим тачкама <math>t_1, t_2, ..., t_n</math> (ознака <math>S(f, a, b, P, t)</math>). | |||
; Дефиниција 2.2: Норма поделе <math>P</math> (ознака <math>||P||</math>) је <math>max(x_i - x_{i - 1})</math>, где <math>1 \leq i \leq n</math>. | |||
: <math>||P|| \to 0 \implies n \to +\infty</math>, али не важи и <math>n \to +\infty \implies ||P|| \to 0</math>. | |||
; Дефиниција 2.3: Ако постоји реалан број <math>I</math> тако да <math>\lim_{||P|| \to 0} \left(\sum_{i = 1}^n f(t_i) (x_i - x_{i-1})\right) = I</math> за сваку поделу <math>P</math> на сегменту <math>[a, b]</math> тада се тај број зове Риманов (одређени) интеграл функције <math>f</math> на сегменту <math>[a, b]</math> (ознака <math>\int_a^b f(x) dx</math>). | |||
; Дефиниција 2.4: Функција <math>f</math> је интеграбилна на сегменту <math>[a, b]</math> ако постоји <math>I \in \mathbb{R}</math> тако да <math>\lim_{||P|| \to 0} \left(\sum_{i = 1}^n f(t_i) (x_i - x_{i-1})\right) = I</math>. | |||
; Последице: | |||
# <math>\int_a^a f(x) dx = 0</math> | |||
# <math>a < b</math>, <math>\int_b^a f(x) dx = -\int_a^b f(x) dx</math> | |||
=== Потребни и довољни услови за интеграбилност === | |||
; Теорема 2.1: | |||
# Ако је функција <math>f</math> интеграбилна на одсечку <math>[a, b]</math> тада је <math>f</math> ограничена на <math>[a, b]</math>. | |||
# Ако је <math>f</math> непрекидна на <math>[a, b]</math> тада је <math>f</math> интеграбилна на <math>[a, b]</math>. | |||
# Ако је <math>f</math> дефинисана и ограничена на <math>[a, b]</math> и ако на одсечку <math>[a, b]</math> има коначно много тачака прекида, тада је <math>f</math> интеграбилна на <math>[a, b]</math>. | |||
# Ако је <math>f</math> монотона на одсечку <math>[a, b]</math> тада је <math>f</math> интеграбилна на <math>[a, b]</math>. | |||
=== Својства Римановог одређеног интеграла === | |||
; Теорема 2.2: Нека су функције <math>f</math> и <math>g</math> интеграбилне на <math>[a, b]</math>. Тада важи: | |||
# Линеарност интеграла: <math>\int_a^b \left(\alpha f(x) + \beta g(x)\right) dx = \alpha \int_a^b f(x) dx + \beta \int_a^b g(x) dx </math> | |||
# Адитивност интеграла: <math>\int_a^b f(x) dx = \int_a^c f(x) dx + \int_c^b f(x) dx</math>, <math>c \in [a, b]</math> | |||
# Модуларна неједнакост: Функција <math>|f(x)|</math> је интеграбилна на <math>[a, b]</math> и важи <math>\left|\int_a^b f(x) dx\right| \leq \int_a^b |f(x)| dx</math> | |||
# Функција <math>f(x) \cdot g(x)</math> је интеграбилна на <math>[a, b]</math>. | |||
# Функција <math>f(x)</math> је интеграбилна на <math>[\alpha, \beta] \subseteq [a, b]</math>. | |||
# Ако је <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) = f_1(x)</math> осим у коначно много тачака, тада је функција <math>f_1</math> интеграбилна на <math>[a, b]</math> и важи <math>\int_a^b f(x) dx = \int_a^b f_1(x) dx</math>. | |||
# | |||
#* <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) \geq 0 \implies \int_a^b f(x) dx \geq 0</math> | |||
#* <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) > 0 \implies \int_a^b f(x) dx > 0</math> | |||
# Монотоност интеграла: | |||
#* <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) \leq g(x) \implies \int_a^b f(x) dx \leq \int_a^b g(x) dx</math> | |||
#* <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) < g(x) \implies \int_a^b f(x) dx < \int_a^b g(x) dx</math> | |||
=== Веза између Римановог одређеног интеграла и неодређеног интеграла === | |||
; Теорема 2.3: Ако је <math>f</math> непрекидна функција на интервалу <math>I</math> и ако је <math>F</math> било која примитивна функција функције <math>f</math> на интервалу <math>I</math>, тада за сваки сегмент <math>[a, b] \subset I</math> важи: | |||
: <math>\int_a^b f(x) dx = F(b) - F(a)</math> | |||
=== Методи интеграције одређеног интеграла === | |||
; Теорема 2.4: (Парцијална интеграција) Ако су функције <math>u(x)</math>, <math>v(x)</math>, <math>u'(x)</math> и <math>v'(x)</math> непрекидне на <math>[a, b]</math> тада је | |||
: <math>\int_a^b u(x) dv(x) = (u(x) v(x)) |_a^b - \int_a^b v(x) du(x)</math> | |||
; Теорема 2.5: (Смена променљиве код одређеног интеграла) | |||
# '''Смена <math>x = \varphi(t)</math>:''' <math>\int_a^b f(x) dx = \int_{\alpha}^{\beta} f(\varphi(t)) \cdot \varphi'(t) dt</math> ако важи следеће: | |||
#* функција <math>f: [a, b] \to \mathbb{R}</math> је непрекидна, | |||
#* <math>a = \varphi(\alpha)</math>, <math>b = \varphi(\beta)</math>, | |||
#* функције <math>\varphi: [\alpha, \beta] \to [a, b]</math> и <math>\varphi'</math> су непрекидне на <math>[\alpha, \beta]</math> | |||
#* функција <math>f(\varphi(t))</math> је дефинисана за све вредности <math>t \in [\alpha, \beta]</math>. | |||
# '''Смена <math>t = g(x)</math>:''' <math>\int_a^b f(g(x)) dx = \int_{\alpha}^{\beta} f(t) \cdot (g^{-1}(t))' dt</math> ако важи следеће: | |||
#* функција <math>f: [a, b] \to \mathbb{R}</math> је непрекидна, | |||
#* <math>g(a) = \alpha</math>, <math>g(b) = \beta</math>, | |||
#* функција <math>g</math> је строго монотона на <math>[a, b]</math> | |||
#* инверзна функција <math>g^{-1}</math> има непрекидан извод на <math>[\alpha, \beta]</math>. | |||
; Теорема 2.6: Ако је <math>f: \mathbb{R} \to \mathbb{R}</math> непрекидна и периодична функција са периодом <math>T</math>, тада важи: | |||
: <math>\int_0^T f(x) dx = \int_a^{a+T} f(x) dx</math>, (<math>a \in \mathbb{R}</math>) | |||
; Теорема 2.7: Ако је <math>f</math> непрекидна функција на <math>[-a, a]</math>, тада важи: | |||
: <math>\int_{-a}^a f(x) dx = \left\{ | |||
\begin{array}{ll} | |||
0, & ako je f neparna funkcija \\ | |||
2 \int_0^a f(x) dx, & ako je f parna funkcija | |||
\end{array} | |||
\right.</math> | |||
; Теорема 2.8: Ако је <math>f</math> непрекидна на <math>[a, b]</math> и <math>(\forall x \in [a, b]) f(x) \geq 0</math> тада је површина фигуре која је ограничена кривом <math>y = f(x)</math>, правима <math>x = a</math>, <math>x = b</math>, и <math>x</math>-осом једнака <math>\int_a^b f(x) dx</math>. | |||
=== Несвојствени интеграли === | |||
<div class="noprint"> | |||
: ''Пропратни материјал: [[{{ns:6}}:M2 Nesvojstveni integrali P3.pdf]]'' | |||
</div> | |||
Несвојствени интеграли су интеграли чији интервал интеграције није коначан или подинтегрална функција није ограничена на интервалу. | |||
; Дефиниција 2.5: (Бесконачан интервал) | |||
# Нека је <math>f</math> дефинисана на <math>[a, +\infty)</math> и нека је интеграбилна на сваком коначном сегменту <math>[a, \beta] \subset [a, +\infty)</math>. | |||
#: <math>\int_a^{+\infty} f(x) dx = \lim_{\beta \to +\infty} \left(\int_a^{\beta} f(x) dx\right)</math> | |||
# Нека је <math>f</math> дефинисана на <math>(-\infty, b)</math> и нека је интеграбилна на сваком коначном сегменту <math>[\alpha, b] \subset (-\infty, b]</math>. | |||
#: <math>\int_{-\infty}^b f(x) dx = \lim_{\alpha \to -\infty} \left(\int_{\alpha}^b f(x) dx\right)</math> | |||
# Нека је <math>f</math> дефинисана на <math>\mathbb{R}</math> и нека је интеграбилна на сваком коначном сегменту <math>[\alpha, \beta] \subset \mathbb{R}</math>. | |||
#: <math>\int_{-\infty}^{+\infty} f(x) dx = \int_{-\infty}^c f(x) dx + \int_c^{+\infty} f(x) dx = \lim_{\alpha \to -\infty} \left(\int_{\alpha}^c f(x) dx\right) + \lim_{\beta \to +\infty} \left(\int_c^{\beta} f(x) dx\right)</math> | |||
#: (<math>c \in \mathbb{R}</math>) | |||
; Дефиниција 2.6: (Неограничена подинтегрална функција) | |||
# Нека је <math>f</math> дефинисана на <math>[a, b)</math> и нека није ограничена у левој околини тачке <math>b</math>. | |||
#: <math>\int_a^b f(x) dx = \lim_{c \to b^{-}} \int_a^c f(x) dx</math> | |||
# Нека је <math>f</math> дефинисана на <math>(a, b]</math> и нека није ограничена у десној околини тачке <math>a</math>. | |||
#: <math>\int_a^b f(x) dx = \lim_{c \to a^{+}} \int_c^b f(x) dx</math> | |||
# Нека је <math>f</math> дефинисана на <math>(a, b)</math> и нека није ограничена у левој околини тачке <math>b</math> и десној околини тачке <math>a</math>. | |||
#: <math>\int_a^b f(x) dx = \int_a^c f(x) dx + \int_c^b f(x) dx = \lim_{d \to a^{+}} \left(\int_d^c f(x) dx\right) + \lim_{e \to b^{-}} \left(\int_c^e f(x) dx\right)</math> | |||
#: (<math>c \in \mathbb{R}</math>) | |||
== Функције више променљивих == | |||
; Дефиниција 3.1: Пресликавање <math>f: D \to \mathbb{R}</math> где је <math>D \subseteq \mathbb{R}^n</math> зове се реална функција са <math>n</math> независних променљивих чији је домен <math>D</math>. | |||
=== Гранична вредност и непрекидност === | |||
; Дефиниција 3.2: Растојање између тачака <math>X</math> и <math>Y</math> где су <math>X, Y \in \mathbb{R}^n</math> тако да <math>X = (x_1, x_2, ..., x_n)</math> и <math>Y = (y_1, y_2, ..., y_n)</math> једнако је <math>d(X, Y) = \sqrt{(x_1 - y_1)^2 + (x_2 - y_2)^2 + ... + (x_n - y_n)^2}</math> | |||
; Дефиниција 3.3: Нека је дата тачка <math>M_0(x_0, y_0) \in \mathbb{R}^2</math> и нека је дато <math>\delta > 0</math> (<math>\delta \in \mathbb{R}</math>). <math>\delta</math>-околина тачке <math>M_0</math> је тада скуп <math>\{M = (x, y) \in \mathbb{R}^2|d(M_0, M) < \delta\}</math>. | |||
; Дефиниција 3.4: Нека је <math>f</math> дефинисана у некој околини тачке <math>M_0(x_0, y_0)</math> (<math>K[x_0, r)</math> за <math>r > 0</math>). | |||
# <math>\lim_{x \to x_0, y \to y_0} f(x, y) = a \iff (\forall \varepsilon > 0)(\exists \delta > 0)(\forall M(x, y) \in D_f)(0 < d(M_0, M) < \delta \implies f(M) \in (a - \varepsilon, a + \varepsilon))</math> (<math>a \in \mathbb{R}</math>) | |||
# <math>\lim_{X \to M_0} f(X) = +\infty \iff (\forall E \in \mathbb{R})(\exists \delta(E) > 0)(\forall M(x, y) \in D_f)(0 < d(M_0, M) < \delta \implies f(M) \in (E, +\infty))</math> | |||
# <math>\lim_{X \to M_0} f(X) = -\infty \iff (\forall E \in \mathbb{R})(\exists \delta(E) > 0)(\forall M(x, y) \in D_f)(0 < d(M_0, M) < \delta \implies f(M) \in (-\infty, E))</math> | |||
; Дефиниција 3.5: Нека је <math>f(x, y)</math> дефинисана у некој околини тачке <math>M_0(x_0, y_0)</math>. Ако је <math>\lim_{X \to M_0} f(X) = f(M_0)</math> каже се да је <math>f</math> непрекидна у <math>M_0</math>. | |||
; Дефиниција 3.6: Ако је <math>f</math> непрекидна у свакој тачки неке области <math>S \subseteq D_f</math> кажемо да је непрекидна у области <math>S</math>. | |||
=== Парцијални изводи === | |||
; Дефиниција 3.7: Нека је <math>f(x, y)</math> дефинисана на некој области <math>S \subseteq D_f \subseteq \mathbb{R}^2</math>. Нека тачке <math>M_0(x_0, y_0)</math>, <math>(x_0 + \Delta x, y_0)</math>, <math>(x_0, y_0 + \Delta y)</math> и <math>(x_0 + \Delta x, y_0 + \Delta y)</math> припадају <math>S</math>. Разлика <math>f(x_0 + \Delta x, y_0) - f(x_0, y_0)</math> зове се (парцијални) прираштај функције <math>f</math> по променљивој <math>x</math> у тачки <math>(x_0, y_0)</math>. Разлика <math>f(x_0, y_0 + \Delta y) - f(x_0, y_0)</math> зове се (парцијални) прираштај функције <math>f</math> по променљивој <math>y</math> у тачки <math>(x_0, y_0)</math>. Разлика <math>f(x_0 + \Delta x, y_0 + \Delta y) - f(x_0, y_0)</math> зове се потпуни прираштај. | |||
; Дефиниција 3.8: Ако постоји <math>\lim_{\Delta x \to 0} \frac{f(x_0 + \Delta x, y_0) - f(x_0, y_0)}{\Delta x}</math> он се зове први парцијални извод по променљивој <math>x</math> функције <math>f</math>. Ако постоји <math>\lim_{\Delta y \to 0} \frac{f(x_0, y_0 + \Delta y) - f(x_0, y_0)}{\Delta y}</math> он се зове први парцијални извод по променљивој <math>y</math> функције <math>f</math>. Ознака: <math>f'_x(x, y)</math> или <math>\frac{\partial f}{\partial x}|_{M_0(x_0, y_0)}</math>. | |||
; Дефиниција 3.9: <math>f</math> је диференцијабилна у <math>M_0</math> ако и само ако се <math>f(x_0 + \Delta x, y_0 + \Delta y) - f(x_0, y_0)</math> може представити у облику <math>\Delta f = A \Delta x + B \Delta y + h(\Delta x, \Delta y)</math> где су <math>A</math> и <math>B</math> бројеви тако да <math>\lim_{\Delta x \to 0, \Delta y \to 0} \frac{h(\Delta x, \Delta y)}{\sqrt{\Delta x^2 + \Delta y^2}} = 0</math> и <math>A</math> и <math>B</math> зависе само од координата <math>x_0</math> и <math>y_0</math>, и где се <math>A \Delta x + B \Delta y</math> назива тоталним диференцијалом у <math>M_0</math> (ознака <math>df</math>). | |||
; Теорема 3.1: Ако је <math>f(x, y)</math> диференцијабилна у <math>M_0(x_0, y_0)</math> онда је <math>f(x, y)</math> непрекидна у <math>M_0</math>, из чега следи да постоје парцијални изводи <math>f(x, y)</math> у <math>M_0</math>. | |||
; Теорема 3.2: Ако <math>f(x, y)</math> има парцијалне изводе у некој околини <math>M_0</math> и ако су ти парцијални изводи непрекидни у <math>M_0</math> тада је <math>f(x, y)</math> диференцијабилна у <math>M_0</math> и важи: | |||
: <math>df = \frac{\partial f}{\partial x}|_{M_0} \Delta x + \frac{\partial f}{\partial y}|_{M_0} \Delta y = \frac{\partial f}{\partial x} dx + \frac{\partial f}{\partial y} dy</math> | |||
==== Парцијални изводи вишег реда ==== | |||
: <math>\frac{\partial}{\partial x}\left(\frac{\partial f}{\partial x}\right) = \frac{\partial^2 f}{\partial x^2}</math> | |||
: Мешовити парцијални изводи: <math>\frac{\partial}{\partial y}\left(\frac{\partial f}{\partial x}\right) = \frac{\partial^2 f}{\partial x \partial y}</math> | |||
: Виши диференцијали: <math>d^2 f = d(df) = d\left(\frac{\partial f}{\partial x} dx + \frac{\partial f}{\partial y} dy\right) = d\left(\frac{\partial f}{\partial x}\right) dx + \frac{\partial f}{\partial x} d(dx) +</math> | |||
: <math>+ d\left(\frac{\partial f}{\partial y}\right) dy + \frac{\partial f}{\partial y} d(dy) = \left(\frac{\partial^2 f}{\partial x^2} dx + \frac{\partial^2 f}{\partial x \partial y} dy\right) dx + \left(\frac{\partial^2 f}{\partial y \partial x} dx + \frac{\partial^2 f}{\partial y^2} dy\right) dy =</math> | |||
: <math>= \frac{\partial^2 f}{\partial x^2} dx^2 + 2\frac{\partial^2 f}{\partial x \partial y} dx dy + \frac{\partial^2 f}{\partial y^2} dy^2</math> | |||
; Теорема 3.3: Ако су <math>\frac{\partial^2 f}{\partial x \partial y}</math> и <math>\frac{\partial^2 f}{\partial y \partial x}</math> непрекидне функције у области <math>S</math> тада су оне у тој области једнаке. | |||
=== Локалне екстремне вредности === | |||
; Дефиниција 3.10: <math>M_0(x_0, y_0)</math> је локални максимум (односно минимум) функције <math>f(x, y)</math> ако и само ако постоји околина <math>K[M_0, \delta)</math> (<math>\delta > 0</math>) тако да важи <math>(\forall M \in K[M_0, S)) f(x_0 + \Delta x, y_0 + \Delta y) - f(x_0, y_0)) \leq 0</math> (односно <math>\geq 0</math>). | |||
; Теорема 3.4: Ако <math>f</math> у <math>M_0</math> има локалну екстремну вредност тада у <math>M_0</math> важи да <math>\frac{\partial f}{\partial x}|_{M_0} = 0</math> и <math>\frac{\partial f}{\partial y}|_{M_0} = 0</math>. | |||
; Теорема 3.5: Нека је <math>M_0</math> стационарна тачка <math>f(x, y)</math>. Уводимо ознаке <math>A = \frac{\partial^2 f}{\partial x^2}</math>, <math>B = \frac{\partial^2 f}{\partial x \partial y}</math>, <math>C = \frac{\partial^2 f}{\partial y^2}</math> и <math>\Delta(M_0) = (A \cdot C - B^2)|_{M_0}</math>. | |||
# Ако је <math>\Delta(M_0) > 0</math>, онда <math>f</math> има локални екстремум у <math>M_0</math> и то: | |||
#* минимум ако <math>A > 0</math> | |||
#* максимум ако <math>A < 0</math> | |||
# Ако је <math>\Delta(M_0) < 0</math>, онда немамо локални екстремум у <math>M_0</math>. | |||
# Ако је <math>\Delta(M_0) = 0</math> онда морамо вршити додатна испитивања како бисмо одредили да ли има локалног екстремума у тој тачки. | |||
[[Категорија:Математика 2]] | |||
Тренутна верзија на датум 12. фебруар 2021. у 02:17
Ова страница садржи материјале са предавања за групе П2 и П3 код професорки Татјане Лутовац и Марије Рашајски.
Неодређени интеграл
- Дефиниција 1.1
- Примитивна функција дате функције на датом интервалу је свака функција дефинисана на интервалу за коју важи .
- Теорема 1.1
- Ако је примитивна функција функције на интервалу тада је и функција такође примитивна функција функције на интервалу .
Доказ: - Ако су и примитивне функције функције на интервалу , тада постоји константа тако да
Доказ: , су примитивне функције функције на интервалу . Посматрајмо на интервалу :
- Дефиниција 1.2
- Скуп свих примитивних функција функције на интервалу зове се неодређени интеграл функције на интервалу : (где је једна примитивна функција функције на интервалу ).
- Теорема 1.2
- Ако функције и имају примитивну функцију на интервалу тада на том интервалу важи следеће:
- ,
- Доказ
- ,
Таблица неодређених интеграла
- ,
- ,
- ,
- ()
Могу се извести и:
Теорема о линеарности интеграла
- Нека ф-је и имају примитивне ф-је на интервалу , и нека су . Тада ф-ја има примитивну ф-ју на интервалу и важи:
- Доказ:
- ,
- ,
Метод смене променљиве
- Теорема 1.3
- Нека је функција непрекидна функција на интервалу и нека је , . Нека је функција и нека су и непрекидне, нека је сурјекција ("на") и . Тада важи:
- (, , )
- Доказ:
Метод парцијалне интеграције
- Теорема 1.4
- Ако су и диференцијабилне на и ако на постоје примитивне функције функција и тада на важи:
- Доказ:
Метод рекурентних формула
Свођење квадратног тринома на канонски облик
Метод неодређених коефицијената
- Ако је познат облик примитивне ф-је:
Интеграција рационалних функција
- Дефиниција 1.3
- Рационална функција је функција облика где су и полиноми реда и . Права рационална функција је рационална функција где је . Како би се применио метод интеграције рационалних функција, рационална функција се мора свести на праву. Након тога, полином се мора раставити на реалне факторе и са сваки се мора одредити збир елементарних рационалних функција (парцијалних разломака). Подинтегрална функција једнака је збиру свих парцијалних разломака, одакле се добију неодређени коефицијенти.
Реални фактор | Збир парцијалних разломака |
---|---|
, , | |
, , |
Интеграција неких ирационалних функција
-
- - смена:
- - смена:
- - смена:
- , смена:
Интеграција тригонометријских функција
- Ако подинтегрална функција зависи од и/или и заменом за и за се добије иста функција, смена која се примењује је .
- Ако подинтегрална функција зависи од и/или и заменом за се добије негација исте функције, смена која се примењује је .
- Ако подинтегрална функција зависи од и/или и заменом за се добије негација исте функције, смена која се примењује је .
- У супротном може се применити смена која може довести до компликованих рационалних функција.
Риманов одређени интеграл
- Дефиниција 2.1
- Подела сегмента је коначан скуп тачака где (ознака ). На сваком , бирамо прозвољну тачку и називамо их истакнутим тачкама.
- Сума зове се интегрална (Риманова) сума функције на сегменту , за изабрану поделу са изабраним истакнутим тачкама (ознака ).
- Дефиниција 2.2
- Норма поделе (ознака ) је , где .
- , али не важи и .
- Дефиниција 2.3
- Ако постоји реалан број тако да за сваку поделу на сегменту тада се тај број зове Риманов (одређени) интеграл функције на сегменту (ознака ).
- Дефиниција 2.4
- Функција је интеграбилна на сегменту ако постоји тако да .
- Последице
- ,
Потребни и довољни услови за интеграбилност
- Теорема 2.1
- Ако је функција интеграбилна на одсечку тада је ограничена на .
- Ако је непрекидна на тада је интеграбилна на .
- Ако је дефинисана и ограничена на и ако на одсечку има коначно много тачака прекида, тада је интеграбилна на .
- Ако је монотона на одсечку тада је интеграбилна на .
Својства Римановог одређеног интеграла
- Теорема 2.2
- Нека су функције и интеграбилне на . Тада важи:
- Линеарност интеграла:
- Адитивност интеграла: ,
- Модуларна неједнакост: Функција је интеграбилна на и важи
- Функција је интеграбилна на .
- Функција је интеграбилна на .
- Ако је осим у коначно много тачака, тада је функција интеграбилна на и важи .
-
- Монотоност интеграла:
Веза између Римановог одређеног интеграла и неодређеног интеграла
- Теорема 2.3
- Ако је непрекидна функција на интервалу и ако је било која примитивна функција функције на интервалу , тада за сваки сегмент важи:
Методи интеграције одређеног интеграла
- Теорема 2.4
- (Парцијална интеграција) Ако су функције , , и непрекидне на тада је
- Теорема 2.5
- (Смена променљиве код одређеног интеграла)
- Смена : ако важи следеће:
- функција је непрекидна,
- , ,
- функције и су непрекидне на
- функција је дефинисана за све вредности .
- Смена : ако важи следеће:
- функција је непрекидна,
- , ,
- функција је строго монотона на
- инверзна функција има непрекидан извод на .
- Теорема 2.6
- Ако је непрекидна и периодична функција са периодом , тада важи:
- , ()
- Теорема 2.7
- Ако је непрекидна функција на , тада важи:
- Теорема 2.8
- Ако је непрекидна на и тада је површина фигуре која је ограничена кривом , правима , , и -осом једнака .
Несвојствени интеграли
Несвојствени интеграли су интеграли чији интервал интеграције није коначан или подинтегрална функција није ограничена на интервалу.
- Дефиниција 2.5
- (Бесконачан интервал)
- Нека је дефинисана на и нека је интеграбилна на сваком коначном сегменту .
- Нека је дефинисана на и нека је интеграбилна на сваком коначном сегменту .
- Нека је дефинисана на и нека је интеграбилна на сваком коначном сегменту .
- ()
- Дефиниција 2.6
- (Неограничена подинтегрална функција)
- Нека је дефинисана на и нека није ограничена у левој околини тачке .
- Нека је дефинисана на и нека није ограничена у десној околини тачке .
- Нека је дефинисана на и нека није ограничена у левој околини тачке и десној околини тачке .
- ()
Функције више променљивих
- Дефиниција 3.1
- Пресликавање где је зове се реална функција са независних променљивих чији је домен .
Гранична вредност и непрекидност
- Дефиниција 3.2
- Растојање између тачака и где су тако да и једнако је
- Дефиниција 3.3
- Нека је дата тачка и нека је дато (). -околина тачке је тада скуп .
- Дефиниција 3.4
- Нека је дефинисана у некој околини тачке ( за ).
- ()
- Дефиниција 3.5
- Нека је дефинисана у некој околини тачке . Ако је каже се да је непрекидна у .
- Дефиниција 3.6
- Ако је непрекидна у свакој тачки неке области кажемо да је непрекидна у области .
Парцијални изводи
- Дефиниција 3.7
- Нека је дефинисана на некој области . Нека тачке , , и припадају . Разлика зове се (парцијални) прираштај функције по променљивој у тачки . Разлика зове се (парцијални) прираштај функције по променљивој у тачки . Разлика зове се потпуни прираштај.
- Дефиниција 3.8
- Ако постоји он се зове први парцијални извод по променљивој функције . Ако постоји он се зове први парцијални извод по променљивој функције . Ознака: или .
- Дефиниција 3.9
- је диференцијабилна у ако и само ако се може представити у облику где су и бројеви тако да и и зависе само од координата и , и где се назива тоталним диференцијалом у (ознака ).
- Теорема 3.1
- Ако је диференцијабилна у онда је непрекидна у , из чега следи да постоје парцијални изводи у .
- Теорема 3.2
- Ако има парцијалне изводе у некој околини и ако су ти парцијални изводи непрекидни у тада је диференцијабилна у и важи:
Парцијални изводи вишег реда
- Мешовити парцијални изводи:
- Виши диференцијали:
- Теорема 3.3
- Ако су и непрекидне функције у области тада су оне у тој области једнаке.
Локалне екстремне вредности
- Дефиниција 3.10
- је локални максимум (односно минимум) функције ако и само ако постоји околина () тако да важи (односно ).
- Теорема 3.4
- Ако у има локалну екстремну вредност тада у важи да и .
- Теорема 3.5
- Нека је стационарна тачка . Уводимо ознаке , , и .
- Ако је , онда има локални екстремум у и то:
- минимум ако
- максимум ако
- Ако је , онда немамо локални екстремум у .
- Ако је онда морамо вршити додатна испитивања како бисмо одредили да ли има локалног екстремума у тој тачки.