Физика/Формуле — разлика између измена
м (Sređeno formatiranje) |
м (Ćirilifikacija) |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
== Предзнање == | == Предзнање == | ||
* Растојање између тачака: <math display="inline">d =\sqrt{(x_1 - x_2)^2 + (y_1 - y_2)^2}</math> | * Растојање између тачака: <math display="inline">d =\sqrt{(x_1 - x_2)^2 + (y_1 - y_2)^2}</math> | ||
* | * Синусна теорема: <math display="inline">\frac{a}{\sin\alpha} = \frac{b}{\sin\beta} = \frac{c}{\sin\gamma}</math> | ||
* | * Двоструки угао: | ||
** <math display="inline">\sin 2\alpha = 2\sin\alpha\cos\alpha</math> | ** <math display="inline">\sin 2\alpha = 2\sin\alpha\cos\alpha</math> | ||
** <math display="inline">\cos 2\alpha = \cos^{2}\alpha - \sin^{2}\alpha</math> | ** <math display="inline">\cos 2\alpha = \cos^{2}\alpha - \sin^{2}\alpha</math> | ||
* | * Једначина елипсе: <math display="inline">\frac{x^{2}}{a^{2}} + \frac{y^{2}}{b^{2}} = 1</math> (велика полуоса је <math display="inline">a</math>, а мала <math display="inline">b</math>.) | ||
* | * Једначина хиперболе: <math display="inline">\frac{x^{2}}{a^{2}} - \frac{y^{2}}{b^{2}} = 1</math> (реална полуоса је <math display="inline">a</math>, а имагинарна <math display="inline">b</math>.) | ||
== | == Силе == | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">F_{g}</math> | | <math display="inline">F_{g}</math> | ||
| | | Сила Земљине теже | ||
| <math display="inline">\text{mg}</math> | | <math display="inline">\text{mg}</math> | ||
Од центра масе ка доле | |||
|- | |- | ||
| <math display="inline">F_{n}</math> | | <math display="inline">F_{n}</math> | ||
| | | Сила реакције подлоге | ||
| | | <math display="inline">N</math> | ||
<math display="inline">N</math> | |||
Од центра масе тела у супротном правцу од подлоге | |||
|- | |- | ||
| <math display="inline">F_{t}</math> | | <math display="inline">F_{t}</math> | ||
| | | Сила трења | ||
| | | <math display="inline">\mu N</math> | ||
<math display="inline">\mu N</math> | |||
Супротно од правца кретања ако подлога није глатка | |||
μ - | μ - Коефицијент силе трења | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">F_{p}</math> | | <math display="inline">F_{p}</math> | ||
| | | Сила потиска | ||
| | | <math display="inline">\rho\text{gV}</math> | ||
<math display="inline">\rho\text{gV}</math> | |||
V - | Делује ка горе | ||
p - | * V - запремина дела тела који је потопљен | ||
* p - густина простора у коме се тело налази | |||
|- | |- | ||
| <math display="inline">F_{\text{el}}</math> | | <math display="inline">F_{\text{el}}</math> | ||
| | | Сила еластичности | ||
| | | <math display="inline">\text{kx}</math> | ||
<math display="inline">\text{kx}</math> | * k - коефицијент еластичности | ||
* x - колико смо истегли опругу | |||
k - | Више опруга се могу сабрати у једну: | ||
* Ако су поруге паралелне: <math display="inline">F_{\text{EL}} = F_{EL1} + F_{EL2}</math> | |||
x - | * Ако су опруге редне (везане једна за другу или кроз другу): <math display="inline">F_{\text{EL}} = \frac{F_{EL1}F_{EL2}}{F_{EL1} + F_{EL2}}</math> | ||
<math display="inline">F_{\text{EL}} = F_{EL1} + F_{EL2}</math | |||
<math display="inline">F_{\text{EL}} = \frac{F_{EL1}F_{EL2}}{F_{EL1} + F_{EL2}}</math> | |||
|- | |- | ||
| <math display="inline">F_{\text{OS}}</math> | | <math display="inline">F_{\text{OS}}</math> | ||
| | | Слика отпора средине / вискозности | ||
| | | <math display="inline">\text{bV}</math> | ||
<math display="inline">\text{bV}</math> | |||
Делује ка горе: | |||
* b - | * b - дата константа | ||
* V - | * V - брзина тела | ||
|} | |} | ||
== | == Момент инерције == | ||
* Ознака: <math display="inline">I</math> | * Ознака: <math display="inline">I</math> | ||
* m - | * m - маса | ||
* r - | * r - полупречник | ||
* l - | * l - дужина | ||
* d - | * d - растојање од центра предмета до места на ком ротира | ||
* | * Материјална тачка и прстен: <math display="inline">mr^{2}</math> | ||
* | * Диск и ваљак: <math display="inline">\frac{mr^{2}}{2}</math> | ||
* | * Лопта (шупља): <math display="inline">\frac{2mr^{2}}{3}</math> | ||
* | * Лопта (пуна): <math display="inline">\frac{2mr^{2}}{5}</math> | ||
* | * Штап: <math display="inline">\frac{ml^{2}}{12}</math> | ||
* | * Ако предмет не ротира око свог центра онда се његовом моменту инерције додаје <math display="inline">md^{2}</math>. | ||
== | == Кинематика == | ||
=== | === Транзитивно кретање === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">V</math> | | <math display="inline">V</math> | ||
| | | Брзина | ||
| <math display="inline">s'(t)</math> | | <math display="inline">s'(t)</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">a</math> | | <math display="inline">a</math> | ||
| | | Убрзање | ||
| <math display="inline">s''(t)</math><br /> | | <math display="inline">s''(t)</math><br /> | ||
<math display="inline">V'(t)</math> | <math display="inline">V'(t)</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">a_{t}</math> | | <math display="inline">a_{t}</math> | ||
| | | Тангецијално убрзање | ||
| <math display="inline">\frac{\text{aV}}{\left| V \right|}</math> | | <math display="inline">\frac{\text{aV}}{\left| V \right|}</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">a_{n}</math> | | <math display="inline">a_{n}</math> | ||
| | | Нормално убрзање | ||
| | | | ||
<math display="inline">\frac{V^{2}}{R}</math> | <math display="inline">\frac{V^{2}}{R}</math> ако је праволинијско кретање оно је 0 | ||
R - | R - полупречник кривине трајекторије | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">y(x)</math> | | <math display="inline">y(x)</math> | ||
| | | Једначина трајекторије | ||
| <math display="inline">h + x + g\alpha - \frac{gx^{2}}{2V_{0}^{2}\text{co}s^{2}\alpha}</math> | | <math display="inline">h + x + g\alpha - \frac{gx^{2}}{2V_{0}^{2}\text{co}s^{2}\alpha}</math> | ||
|} | |} | ||
=== | === Ротационо кретање === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">\theta</math> | | <math display="inline">\theta</math> | ||
| | | Пређени угао | ||
| | | | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">\omega</math> | | <math display="inline">\omega</math> | ||
| | | Угаона брзина | ||
| <math display="inline">\theta'(t)</math> | | <math display="inline">\theta'(t)</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline"></math> | | <math display="inline"></math> | ||
| | | Угаоно убрзање | ||
| <math display="inline">\theta''(t)</math><br /> | | <math display="inline">\theta''(t)</math><br /> | ||
<math display="inline">\omega'(t)</math> | <math display="inline">\omega'(t)</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">a_{t}</math> | | <math display="inline">a_{t}</math> | ||
| | | Тангенцијално убрзање | ||
| <math display="inline">\alpha R</math> | | <math display="inline">\alpha R</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">a_{n}</math> | | <math display="inline">a_{n}</math> | ||
| | | Нормално убрзање | ||
| <math display="inline">\omega^{2}R</math> | | <math display="inline">\omega^{2}R</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">a</math> | | <math display="inline">a</math> | ||
| | | Интензитет убрзања | ||
| <math display="inline"></math> | | <math display="inline"></math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">V</math> | | <math display="inline">V</math> | ||
| | | Брзина са стране | ||
| <math display="inline">\omega R</math> | | <math display="inline">\omega R</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">s</math> | | <math display="inline">s</math> | ||
| | | Пређени пут тачке која ротира | ||
| <math display="inline">\theta R</math> | | <math display="inline">\theta R</math> | ||
|} | |} | ||
=== | === Кретања по y оси === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
! | ! | ||
! | ! | ||
! | ! Слободан пад | ||
! | ! Хитац наниже | ||
! | ! Хитац навише | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">V</math> | | <math display="inline">V</math> | ||
| | | Брзина | ||
| colspan="3" | | | colspan="3" | <math display="inline">V_{0} \pm \text{gt}</math> | ||
<math display="inline">V_{0} \pm \text{gt}</math> | |||
<math display="inline">V^{2} = V_{0}^{2} \pm 2gh</math> | <math display="inline">V^{2} = V_{0}^{2} \pm 2gh</math> | ||
- | - ако је хитац навише | ||
<math display="inline">V_{0} = 0</math> | <math display="inline">V_{0} = 0</math> ако је слободан пад | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">h</math> | | <math display="inline">h</math> | ||
| | | Висина | ||
| colspan="3" | | | colspan="3" | <math display="inline">V_{0}t \pm \frac{gt^{2}}{2}</math> | ||
<math display="inline">V_{0}t \pm \frac{gt^{2}}{2}</math> | |||
Ако се тражи највећа висина код хитца навише узима се: <math display="inline">t = t_{\text{MAX}}</math> | |||
<math display="inline">t = t_{\text{MAX}}</math> | |||
|- | |- | ||
| <math display="inline">t_{\text{MAX}}</math> | | <math display="inline">t_{\text{MAX}}</math> | ||
| Ред 177: | Ред 163: | ||
| <math display="inline">\frac{V_{0}}{g}</math> | | <math display="inline">\frac{V_{0}}{g}</math> | ||
|} | |} | ||
=== | |||
=== Хитци === | |||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
! | ! | ||
! | ! | ||
! | ! Хоризонтални | ||
! | ! Коси хитац | ||
! | ! Коси хитац наниже | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">V_{x}</math> | | <math display="inline">V_{x}</math> | ||
| | | Брзина по X оси | ||
| <math display="inline">V_{0}</math> | | <math display="inline">V_{0}</math> | ||
| | | <math display="inline">V_{0}\cos\alpha</math> | ||
<math display="inline">V_{0}\cos\alpha</math> | |||
α - | α - угао испаљивања | ||
| | | | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">V_{0y}</math> | | <math display="inline">V_{0y}</math> | ||
| | | Почетна брзина по Y оси | ||
| | | | ||
| <math display="inline">V_{0}\sin\alpha</math> | | <math display="inline">V_{0}\sin\alpha</math> | ||
| Ред 201: | Ред 187: | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">V_{y}</math> | | <math display="inline">V_{y}</math> | ||
| | | Брзина по Y оси | ||
| <math display="inline">\text{gt}</math> | | <math display="inline">\text{gt}</math> | ||
| <math display="inline">V_{0y} - gt</math> | | <math display="inline">V_{0y} - gt</math> | ||
| Ред 207: | Ред 193: | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">x</math> | | <math display="inline">x</math> | ||
| X | | X позиција | ||
| | | <math display="inline">V_{x}t</math> | ||
<math display="inline">V_{x}t</math> | |||
MAX ( | MAX (домет): <math display="inline">t = t_{\text{MAX}}</math> | ||
| | | | ||
| | | | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">y</math> | | <math display="inline">y</math> | ||
| Y | | Y позиција | ||
| | | <math display="inline">h - \frac{gt^{2}}{2}</math> | ||
<math display="inline">h - \frac{gt^{2}}{2}</math> | |||
h - | h - висина | ||
| | | | ||
<math display="inline">V_{0y}t - \frac{gt^{2}}{2}</math> | <math display="inline">V_{0y}t - \frac{gt^{2}}{2}</math> | ||
MAX: ( | MAX: (највећа висина): <math display="inline">t = \frac{t_{\text{MAX}}}{2}</math> | ||
| <math display="inline">{h - V}_{0y}t - \frac{gt^{2}}{2}</math> | | <math display="inline">{h - V}_{0y}t - \frac{gt^{2}}{2}</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">t_{\text{MAX}}</math> | | <math display="inline">t_{\text{MAX}}</math> | ||
| | | Време падања | ||
| <math display="inline"></math> | | <math display="inline"></math> | ||
| <math display="inline">\frac{2V_{0y}}{g}</math> | | <math display="inline">\frac{2V_{0y}}{g}</math> | ||
| <math display="inline">t_{\text{MAX}}</math> | | <math display="inline">t_{\text{MAX}}</math> се добија из позитивног решења квадратне једначине за y позицију | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">\beta</math> | | <math display="inline">\beta</math> | ||
| | | Угао падања | ||
| <math display="inline">\text{tg}\beta = \frac{V_{y}}{V_{x}}</math> | | <math display="inline">\text{tg}\beta = \frac{V_{y}}{V_{x}}</math> | ||
| <math display="inline">\text{tg}\beta = \frac{V_{0y}}{V_{x}}</math> | | <math display="inline">\text{tg}\beta = \frac{V_{0y}}{V_{x}}</math> | ||
| Ред 241: | Ред 225: | ||
| | | | ||
| | | | ||
| | | За угао при удару: <math display="inline">t = t_{\text{MAX}}</math> | ||
| | | | ||
| | | | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">R</math> | | <math display="inline">R</math> | ||
| | | Полупречник закривљености | ||
| | | <math display="inline">\frac{V^{2}}{a_{n}}</math> | ||
<math display="inline">\frac{V^{2}}{a_{n}}</math> | |||
MAX: <math display="inline">{V = V}_{0}</math>, <math display="inline">a_{n} = gcos(90 - \beta)</math><br /> | MAX: <math display="inline">{V = V}_{0}</math>, <math display="inline">a_{n} = gcos(90 - \beta)</math><br /> | ||
| Ред 256: | Ред 239: | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">a_{t}</math> | | <math display="inline">a_{t}</math> | ||
| | | Тангенцијално убрзање | ||
| <math display="inline">gsin(\beta)</math> | | <math display="inline">gsin(\beta)</math> | ||
| | | | ||
| Ред 262: | Ред 245: | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">a_{n}</math> | | <math display="inline">a_{n}</math> | ||
| | | Нормално убрзање | ||
| <math display="inline">gcos(\beta)</math> | | <math display="inline">gcos(\beta)</math> | ||
| | | | ||
| | | | ||
|- | |- | ||
| | | Једначина трајекторије | ||
| <math display="inline">h - \frac{\text{gx}}{2V_{0}}</math> | | <math display="inline">h - \frac{\text{gx}}{2V_{0}}</math> | ||
| <math display="inline">\frac{V_{0y}x}{V_{0x}} - \frac{gx^{2}}{2V_{0x}^{2}}</math> | | <math display="inline">\frac{V_{0y}x}{V_{0x}} - \frac{gx^{2}}{2V_{0x}^{2}}</math> | ||
| Ред 273: | Ред 256: | ||
| | | | ||
|} | |} | ||
Када имамо дату брзину или растојање (они су везани изводом), нама је оно што је помножено са <math display="inline">e_x</math> у ствари x компонента, а оно што је помножено са <math display="inline">e_y</math> у ствари y компонента. То јесте, <math display="inline">a_x</math> или <math display="inline">x</math>, респективно. | |||
Када тражимо интеграл нечега и остане нам <math display="inline">+ C</math>, ми то <math display="inline">C</math> налазимо тако што леви део претворимо у формулу за леви део, а у десном делу заменимо параметре са онима датим у почетним условима. Након тога средимо и добијемо чему је <math display="inline">C</math> једнако. | |||
Параметарске једначине су x(t) у y(t), једначина трајекторије је y(x). | |||
== | == Динамика == | ||
=== | === Транзитивно кретање === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">F = ma</math> | | <math display="inline">F = ma</math> | ||
| | | Једначина транслације | ||
m - | m - маса | ||
a - | a - убрзање | ||
| | | | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">\rho</math> | | <math display="inline">\rho</math> | ||
| | | Густина | ||
| | | | ||
<math display="inline">\frac{m}{V}</math> | <math display="inline">\frac{m}{V}</math> | ||
m - | m - маса | ||
V - | V - запремина | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">V</math> | | <math display="inline">V</math> | ||
| | | Брзина | ||
| <math display="inline">V_{0} + at</math><br /> | | <math display="inline">V_{0} + at</math><br /> | ||
<math display="inline">V^{2} = V_{0}^{2} + 2as</math> | <math display="inline">V^{2} = V_{0}^{2} + 2as</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">s</math> | | <math display="inline">s</math> | ||
| | | Пређени пут | ||
| <math display="inline">V_{0}t \pm \frac{at^{2}}{2}</math> | | <math display="inline">V_{0}t \pm \frac{at^{2}}{2}</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">E_{\text{KT}}</math> | | <math display="inline">E_{\text{KT}}</math> | ||
| | | Кинетичка енергија | ||
| | | | ||
<math display="inline">\frac{mV^{2}}{2}</math> | <math display="inline">\frac{mV^{2}}{2}</math> | ||
| Ред 320: | Ред 299: | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">\rho</math> | | <math display="inline">\rho</math> | ||
| | | Импулс | ||
| <math display="inline">\text{mV}</math> | | <math display="inline">\text{mV}</math> | ||
|} | |} | ||
=== | === Ротационо кретање === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">M = I\alpha</math> | | <math display="inline">M = I\alpha</math> | ||
| | | Једначина ротације | ||
Кад тело ротира око неког центра | |||
Множимо силу са удаљености до центра предмета који ротира (нпр. са r ако имамо полупречник) | |||
| | | | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">\alpha</math> | | <math display="inline">\alpha</math> | ||
| | | Угаоно убрзање | ||
| | | <math display="inline">\frac{a_{t}}{R}</math> | ||
<math display="inline">\frac{a_{t}}{R}</math> | |||
at - | at - тангенцијално убрзање (убрзање објеката који ротирају око центра)<br /> | ||
R - | R - полупречник | ||
Ако се за нпр. ваљак окачи предмет, убрзање тог предмета ће бити at. | |||
|- | |- | ||
| <math display="inline">E_{\text{KR}}</math> | | <math display="inline">E_{\text{KR}}</math> | ||
| | | Кинетичка енергија | ||
| | | <math display="inline">\frac{I\omega^{2}}{2}</math> | ||
<math display="inline">\frac{I\omega^{2}}{2}</math> | |||
<math display="inline">\frac{l^{2}}{2I}</math> | <math display="inline">\frac{l^{2}}{2I}</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">l</math> | | <math display="inline">l</math> | ||
| | | Момент импулса | ||
| <math display="inline">I\omega</math> | | <math display="inline">I\omega</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">V</math> | | <math display="inline">V</math> | ||
| | | Брзина | ||
| <math display="inline">\omega r</math> | | <math display="inline">\omega r</math> | ||
|} | |} | ||
=== | === Транзитивно и ротационо кретање === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">E_{K}</math> | | <math display="inline">E_{K}</math> | ||
| | | Кинетичка енергија | ||
| <math display="inline">E_{\text{KT}} + E_{\text{KR}}</math> | | <math display="inline">E_{\text{KT}} + E_{\text{KR}}</math> | ||
<math display="inline">\frac{mV^{2}}{2} + \frac{I\omega^{2}}{2}</math> | |||
<math display="inline">\frac{mV^{2}}{2} + \frac{I\omega^{2}}{2}</math> где је <math display="inline">\omega = \frac{V}{r}</math> | |||
|- | |- | ||
| <math display="inline">E_{P}</math> | | <math display="inline">E_{P}</math> | ||
| | | Потенцијална енергија | ||
| <math display="inline">\text{mgh}</math> | | <math display="inline">\text{mgh}</math> | ||
|} | |} | ||
=== | === Судари === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">\rho</math> | | <math display="inline">\rho</math> | ||
| | | Импулс | ||
| | | | ||
* <math display="inline">\rho_{1}</math> - импулс испаљеног тела | |||
* <math display="inline">{\rho'}_{1}</math> - импулс испаљеног тела после удара | |||
<math display="inline">\rho_{1}</math> - | * <math display="inline">{\rho'}_{2}</math> - импулс удареног тела после удара | ||
* <math display="inline">\alpha</math> - угао између хоризонталне осе и путање након удара испаљеног тела | |||
<math display="inline">{\rho'}_{1}</math> - | * <math display="inline">\beta</math> - угао између хоризонталне осе и путање након удара удареног тела | ||
* <math display="inline">{\rho'}_{2}^{2} = 2m_{2}E_{K2}' = \rho_{1}^{2} + {\rho'}_{1}^{2} - 2\rho_{1}\rho'_{1}\cos\alpha</math> | |||
<math display="inline">{\rho'}_{2}</math> - | * <math display="inline">{\rho'}_{1}^{2} = 2m_{1}E_{K1}' = \rho_{1}^{2} + {\rho'}_{2}^{2} - 2\rho_{1}\rho'_{2}\cos\beta</math> | ||
* <math display="inline">\rho_{1}^{2} = 2m_{1}E_{K1} = {\rho'}_{1}^{2} + {\rho'}_{2}^{2} + 2{\rho'}_{1}\rho'_{2}cos(\alpha + \beta)</math> | |||
<math display="inline">\alpha</math> - | |||
<math display="inline">\beta</math> - | |||
<math display="inline">{\rho'}_{2}^{2} = 2m_{2}E_{K2}' = \rho_{1}^{2} + {\rho'}_{1}^{2} - 2\rho_{1}\rho'_{1}\cos\alpha</math> | |||
<math display="inline">{\rho'}_{1}^{2} = 2m_{1}E_{K1}' = \rho_{1}^{2} + {\rho'}_{2}^{2} - 2\rho_{1}\rho'_{2}\cos\beta</math> | |||
<math display="inline">\rho_{1}^{2} = 2m_{1}E_{K1} = {\rho'}_{1}^{2} + {\rho'}_{2}^{2} + 2{\rho'}_{1}\rho'_{2}cos(\alpha + \beta)</math> | |||
|} | |} | ||
Закон одржавања енергије је да је почетна енергија једнака крајњој, ово исто важи и за импулс (импулс удареног тела + импулс тела које удара = импулсу тела које удара пре удара). | |||
Искористити чињеницу да оба важе у исто време и превести их у форму брзина. | |||
Ако се тело које ротира и транслира у исто време судари са другим телом са ће се транзитивна кинетичка енергија важити у закону одржавања кинетичке енергије. | |||
Ако постоји неконзервативна сила (сила трења, отпора средине, вискозности), закон одржавања енергије не важи. Тада је рад силе трења <math display="inline">A_{E_{T}}</math> једнак промени енергије <math display="inline">{E_{\text{KRAJ}}}_{} - E_{\text{START}}</math>. Формула за рад је <math display="inline">A = Fs</math>, где је F сила, а s растојање. | |||
Колико тела толико и једначина. | |||
Еластичан судар значи да су тела одвојена након судара. | |||
Кад се тело креће претвара сву потенцијалну у кинетичку. | |||
Кад канап проклизава тада има исту силу канапа, кад не проклизава нема. | |||
Момент инерције заварених тела се сабира. | |||
== | == Осцилације == | ||
=== | === Клатна === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">T</math> | | <math display="inline">T</math> | ||
| | | Период осциловања | ||
| | | | ||
<math display="inline">2\pi</math> | * <math display="inline">2\pi\sqrt{\frac{l}{g}}</math> Математичко клатно | ||
** l - дужина канапа | |||
l - | * <math display="inline">2\pi\sqrt{\frac{m}{k}}</math> ЛХО | ||
** k - коефицијент крутости опруге | |||
<math display="inline">2\pi</math> | ** m - колико смо извукли опругу | ||
* <math display="inline">\frac{2\pi}{\omega_{0}}</math> Физичко клатно, ЛХО | |||
k - | * <math display="inline">2\pi</math> Физичко клатно без опруге | ||
m - | |||
<math display="inline">\frac{2\pi}{\omega_{0}}</math> | |||
<math display="inline">2\pi</math> | |||
|- | |- | ||
| <math display="inline">\omega_{0}</math> | | <math display="inline">\omega_{0}</math> | ||
| | | Сопстевна кружна фреквенција | ||
| <math display="inline">2\pi f</math> | | <math display="inline">2\pi f</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">r_{\text{cm}}</math> | | <math display="inline">r_{\text{cm}}</math> | ||
| | | Пречник центра масе | ||
| | | <math display="inline">\frac{m_{i}r_{i}}{m_{i}}</math> | ||
<math display="inline">\frac{m_{i}r_{i}}{m_{i}}</math> | |||
m - | m - маса | ||
r - | r - удаљеност од центра предмета до места осциловања | ||
|} | |} | ||
=== | === Физичка клатна === | ||
<math display="inline">z'' + {\omega_{0}}^{2}z = 0</math> | |||
За транслације z = x, за ротације z = θ | |||
=== | === Хармонијске осцилације === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">x</math> | | <math display="inline">x</math> | ||
| | | | ||
| | | <math display="inline">x_{0}sin(\omega t + \varphi_{0})</math> | ||
<math display="inline">x_{0}sin(\omega t + \varphi_{0})</math> | |||
φ - | φ - почетни фазни угао, ако тело креће из равнотежног положаја или се ништа не каже он је 0, ако креће од амплитуде он је <math display="inline">\frac{\pi}{2}</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">V</math> | | <math display="inline">V</math> | ||
| | | Брзина осциловања | ||
| | | <math display="inline">x'</math> | ||
<math display="inline">x'</math> | |||
MAX: <math display="inline">x_{0}\omega</math>, | MAX: <math display="inline">x_{0}\omega</math>, максимална је кад је тело у равнотежном положају | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">a</math> | | <math display="inline">a</math> | ||
| | | Убрзање осциловања | ||
| | | <math display="inline">x''</math> | ||
<math display="inline">x''</math> | |||
<math display="inline">V'</math> | <math display="inline">V'</math> | ||
MAX: <math display="inline">x_{0}\omega^{2}</math>, | MAX: <math display="inline">x_{0}\omega^{2}</math>, максимална је кад је тело у амплитуди | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">E_{K}</math> | | <math display="inline">E_{K}</math> | ||
| | | Кинетичка енергија | ||
| | | | ||
<math display="inline">\frac{mV^{2}}{2}</math> | <math display="inline">\frac{mV^{2}}{2}</math> | ||
Ако је систем у амплитуди тада је брзина нула и самим тим и кинетичка енегија, тј. сва енергија је потенцијална. | |||
MAX: <math display="inline">V = V_{0}</math> | MAX: <math display="inline">V = V_{0}</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">E_{P}</math> | | <math display="inline">E_{P}</math> | ||
| | | Потенцијална енергија | ||
| <math display="inline">\frac{kx^{2}}{2}</math> | | <math display="inline">\frac{kx^{2}}{2}</math> | ||
|} | |} | ||
=== | === Пригушене осцилације === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">x'' + 2\alpha x' + {\omega_{0}}^{2}x = 0</math> | | <math display="inline">x'' + 2\alpha x' + {\omega_{0}}^{2}x = 0</math> | ||
| | | Једначина тела која транслирају где је α коефицијент пригушења | ||
| | | | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">\omega^{*}</math> | | <math display="inline">\omega^{*}</math> | ||
| | | Кружна фреквенција пригушених осцилација | ||
| <math display="inline"></math> | | <math display="inline"></math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">\Lambda</math> | | <math display="inline">\Lambda</math> | ||
| | | Логаритамски декремент | ||
| <math display="inline">\alpha T</math> | | <math display="inline">\alpha T</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">Q</math> | | <math display="inline">Q</math> | ||
| | | Фактор доброте | ||
| | | <math display="inline">\frac{2\pi}{1 - e^{- 2\alpha T}}</math> | ||
<math display="inline">\frac{2\pi}{1 - e^{- 2\alpha T}}</math> | |||
Ако је <math display="inline">\alpha T < < 1</math>: <math display="inline">e^{- 2\alpha T} = 1 - 2\alpha T</math> | |||
<math display="inline">e^{- 2\alpha T} = 1 - 2\alpha T</math> | |||
|- | |- | ||
| <math display="inline">x' = Ae^{- \alpha t}sin(\omega^{}t + \varphi)</math> | | <math display="inline">x' = Ae^{- \alpha t}sin(\omega^{}t + \varphi)</math> | ||
| | | Квази периодичне осцилације - <math display="inline">\omega_{0} > \alpha</math> | ||
A - | A - амплитуда пригушења | ||
| | | | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">x = c_{1}e^{- \lambda_{1}t} + c_{2}e^{- \lambda_{2}t}</math> | | <math display="inline">x = c_{1}e^{- \lambda_{1}t} + c_{2}e^{- \lambda_{2}t}</math> | ||
| | | Апериодичне осцилације - <math display="inline">\omega_{0} < \alpha</math> | ||
| | | | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">x = e^{- \alpha t}(c_{1} + c_{2}t)</math> | | <math display="inline">x = e^{- \alpha t}(c_{1} + c_{2}t)</math> | ||
| | | Критично пригушене осцилације - <math display="inline">\omega_{0} = \alpha</math> | ||
| | | | ||
|} | |} | ||
=== | |||
=== Принудне осцилације === | |||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">x'' + 2\alpha x' + {\omega_{0}}^{2}x = F(t)</math> | | <math display="inline">x'' + 2\alpha x' + {\omega_{0}}^{2}x = F(t)</math> | ||
| | | <math display="inline">F(t) = F_{0}sin(\Omega t)</math> | ||
<math display="inline">F(t) = F_{0}sin(\Omega t)</math> | |||
F0 - | F0 - амплитуда силе | ||
Ω - | Ω - кружна фреквенција принудне силе | ||
| | | | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">Ae^{- \alpha t}sin(\Omega t - \varphi)</math> | | <math display="inline">Ae^{- \alpha t}sin(\Omega t - \varphi)</math> | ||
| | | Једначина тела која транслирају | ||
| | | | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">A</math> | | <math display="inline">A</math> | ||
| | | Амплитуда принудних осцилација | ||
| <math display="inline">\frac{F_{0}}{m}</math> | | <math display="inline">\frac{F_{0}}{m}</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">\text{tg}\varphi</math> | | <math display="inline">\text{tg}\varphi</math> | ||
| | | Почетни угао | ||
| <math display="inline">\frac{2\alpha\Omega}{{\omega_{0}}^{2} - \Omega^{2}}</math> | | <math display="inline">\frac{2\alpha\Omega}{{\omega_{0}}^{2} - \Omega^{2}}</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">\Omega_{\text{REZ}}</math> | | <math display="inline">\Omega_{\text{REZ}}</math> | ||
| | | Резонантна кружна фреквенција принудне силе | ||
| <math display="inline"></math> | | <math display="inline"></math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">A_{\text{REZ}}</math> | | <math display="inline">A_{\text{REZ}}</math> | ||
| | | Резонантна амплитуда | ||
| <math display="inline">\frac{F_{0}}{2\alpha m}</math> | | <math display="inline">\frac{F_{0}}{2\alpha m}</math> | ||
|} | |} | ||
Код транслација прво радимо равнотежно стање. Из равнотежног стања убацујемо Fg у једначину кретања. Једначину кретања штелујемо на <math display="inline">x'' + {\omega_{0}}^{2}x = 0</math> или <math display="inline">\theta'' + {\omega_{0}}^{2}\theta = 0</math> где је θ угао за који је померено. | |||
Крак силе је растојање од нападне тачке неке силе. | |||
Ако има више заварених тела онда се њихови моменти инерција сабирају. | |||
<math display="inline">\delta = \frac{E_1 - E}{E} = \frac{E_1}{E} - 1</math> | <math display="inline">\delta = \frac{E_1 - E}{E} = \frac{E_1}{E} - 1</math> Релативна промена нечега(?) | ||
== | == Таласи == | ||
=== | === Доплеров ефекат === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">f</math> | | <math display="inline">f</math> | ||
| | | Фреквенција Доплеровог ефекта | ||
| | | <math display="inline">f_{0}\frac{c \pm V_{p}}{c \mp V_{i}}</math> | ||
<math display="inline">f_{0}\frac{c \pm V_{p}}{c \mp V_{i}}</math> | * Vp - брзина предмета је + ако се прималац креће ка извору | ||
* Vi - брзина извора је + ако се извор креће од примаоца | |||
Vp - | * c - брзина звука у окружењу | ||
Vi - | |||
c - | |||
|- | |- | ||
| <math display="inline">f_{b}</math> | | <math display="inline">f_{b}</math> | ||
| | | Фреквенција избијања / звучних удара | ||
| | | <math display="inline">\left| f_{1} - f_{2} \right|</math> | ||
<math display="inline">\left| f_{1} - f_{2} \right|</math> | |||
Ако постоје две фреквенције у неком простору, постоји и трећа израчуната преко формуле. | |||
|} | |} | ||
=== | === Јачина звука === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">I</math> | | <math display="inline">I</math> | ||
| | | Објективна јачина звука (интензитет) | ||
| | | | ||
<math display="inline">\frac{P_{\text{SR}}}{4r^{2}\pi}e^{- \mu r}</math> | <math display="inline">\frac{P_{\text{SR}}}{4r^{2}\pi}e^{- \mu r}</math> | ||
<math display="inline">e^{- \mu r}</math> | <math display="inline">e^{- \mu r}</math> се додаје само ако има апсорбција | ||
μ - | μ - коефицијент апсорбције | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">P_{\text{SR}}</math> | | <math display="inline">P_{\text{SR}}</math> | ||
| | | Средња снага | ||
| | | | ||
<math display="inline">kf^{2}</math> | <math display="inline">kf^{2}</math> Ако извор осцилује са једном фреквенцијом | ||
<math display="inline">kA^{2}</math> | <math display="inline">kA^{2}</math> Ако извор осцилује са неком амплитудом | ||
<math display="inline">k{f^{2}A}^{2}</math> | <math display="inline">k{f^{2}A}^{2}</math> Ако су оба дата | ||
k - | k - нека константа | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">\beta</math> | | <math display="inline">\beta</math> | ||
| | | Субјективна јачина (ниво звука) | ||
| | | <math display="inline">10log_{10}\frac{I}{I_{0}}</math> | ||
<math display="inline">10log_{10}\frac{I}{I_{0}}</math> | |||
Праг чујности - 0 | |||
Граница бола - 120db | |||
I0 - <math display="inline">10^{- 12}</math> | I0 - <math display="inline">10^{- 12}</math> | ||
|} | |} | ||
=== | === Трансверзални таласи === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">c</math> | | <math display="inline">c</math> | ||
| | | Брзина таласа | ||
| | | <math display="inline"></math>Чврсто стање (може да се простире само у њему) | ||
<math display="inline"></math> | |||
F - | F - сила којом смо затегли жицу са оба краја | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">\mu</math> | | <math display="inline">\mu</math> | ||
| | | Подужна маса | ||
| | | <math display="inline">\frac{m}{l}</math> | ||
<math display="inline">\frac{m}{l}</math> | |||
l - | l - дужина жице | ||
Килограми/метри | |||
|- | |- | ||
| <math display="inline">m</math> | | <math display="inline">m</math> | ||
| | | Маса | ||
| | | <math display="inline">\rho V</math> | ||
<math display="inline">\rho V</math> | |||
ρ - | ρ - густина | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">V</math> | | <math display="inline">V</math> | ||
| | | Запремина | ||
| | | <math display="inline">r^{2}\pi l</math> | ||
<math display="inline">r^{2}\pi l</math> | |||
r - | r - полупречник жице | ||
|} | |} | ||
=== | === Лонгитудинални таласи === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">c</math> | | <math display="inline">c</math> | ||
| | | Брзина таласа | ||
| | | | ||
; | ; Чврсто стање | ||
: E - | : E - Јунгов модуо еластичности | ||
: p - | : p - густина средине кроз коју се простире | ||
; | ; Течно стање | ||
: B - | : B - коефицијент стишљивости | ||
; | ; Гасовито стање | ||
: P - | : P - притисак гаса | ||
: κ - | : κ - коефицијент дијабатског процеса | ||
<math display="inline">\lambda f</math> | <math display="inline">\lambda f</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">y = Asin(\omega t - kx)</math> | | <math display="inline">y = Asin(\omega t - kx)</math> | ||
| | | Једначина таласа | ||
w - | w - кружна фреквенција | ||
t - | t - време | ||
x - | x - пут који талас прелази | ||
| | | | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">k</math> | | <math display="inline">k</math> | ||
| | | Таласни број | ||
| | | | ||
<math display="inline">\frac{2\pi}{\lambda}</math> | <math display="inline">\frac{2\pi}{\lambda}</math> | ||
| Ред 700: | Ред 635: | ||
<math display="inline">m\omega^{2}</math> | <math display="inline">m\omega^{2}</math> | ||
λ - | λ - таласна дужина (дужина коју талас пређе по једној осцилацији, тј. за време једног периода) | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">V</math> | | <math display="inline">V</math> | ||
| | | Таласна дужина | ||
| <math display="inline">\frac{s}{t}</math> | | <math display="inline">\frac{s}{t}</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">V</math> | | <math display="inline">V</math> | ||
| | | Брзина осциловања честица | ||
| <math display="inline">y' = A</math> | | <math display="inline">y' = A</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">a</math> | | <math display="inline">a</math> | ||
| | | Убрзање осциловања честица | ||
| <math display="inline">y'' = V'</math> | | <math display="inline">y'' = V'</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">E</math> | | <math display="inline">E</math> | ||
| | | Енергија таласа | ||
| | | <math display="inline">\frac{kA^{2}}{2} = \frac{m\omega^{2}A}{2}</math> | ||
<math display="inline">\frac{kA^{2}}{2} = \frac{m\omega^{2}A}{2}</math> | |||
m - | m - маса | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">I</math> | | <math display="inline">I</math> | ||
| | | Интензитет таласа | ||
| <math display="inline">\frac{E}{\text{st}} = \frac{\rho c\omega^{2}A^{2}}{2}</math> | | <math display="inline">\frac{E}{\text{st}} = \frac{\rho c\omega^{2}A^{2}}{2}</math> | ||
|} | |} | ||
=== | === Извори звука === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">l</math> | | <math display="inline">l</math> | ||
| | | Дужина жице | ||
| | | <math display="inline">\frac{n\lambda}{2}</math> Ако је канап учвршћен или цев затворена или отворена на оба краја | ||
<math display="inline">\frac{n\lambda}{2}</math> | |||
<math display="inline">\frac{(2n - 1)\lambda}{4}</math> | <math display="inline">\frac{(2n - 1)\lambda}{4}</math> Ако је канап учвршћен или цев затворена на једном крају | ||
<math display="inline">\frac{(2n - 1)\lambda}{2}</math> | <math display="inline">\frac{(2n - 1)\lambda}{2}</math> Ако је канап учвршћен на средини | ||
λ - | λ - таласна дужина | ||
n - | n - број хармоника (основни = 1, x виши = x + 1) | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">c</math> | | <math display="inline">c</math> | ||
| | | Брзина таласа | ||
| | | <math display="inline">\frac{F}{\mu}</math> | ||
<math display="inline"></math> | |||
<math display="inline">\lambda_{n}f_{n}</math> | <math display="inline">\lambda_{n}f_{n}</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">r</math> | | <math display="inline">r</math> | ||
| | | Коефицијент рефлексије амплитуде | ||
| <math display="inline">\frac{A_{\text{REF}}}{A_{\text{UPA}}} = \frac{c_{1} - c_{2}}{c_{1} + c_{2}}</math> | | <math display="inline">\frac{A_{\text{REF}}}{A_{\text{UPA}}} = \frac{c_{1} - c_{2}}{c_{1} + c_{2}}</math> | ||
c1 - | c1 - брзина таласа у првој | ||
c2 - | c2 - брзина таласа у другој | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">t</math> | | <math display="inline">t</math> | ||
| | | Коефицијент трансмисије амплитуде | ||
| | | <math display="inline">\frac{A_{\text{TRA}}}{A_{\text{UPA}}} = \frac{2c_{2}}{c_{1} + c_{2}}</math> | ||
<math display="inline">\frac{A_{\text{TRA}}}{A_{\text{UPA}}} = \frac{2c_{2}}{c_{1} + c_{2}}</math> | |||
<math display="inline">r + t = 1</math> | <math display="inline">r + t = 1</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">R</math> | | <math display="inline">R</math> | ||
| | | Коефицијент рефлексије снаге | ||
| | | <math display="inline">r^{2}</math> | ||
<math display="inline">r^{2}</math> | |||
<math display="inline">R + T = 1</math> | <math display="inline">R + T = 1</math> | ||
| Ред 773: | Ред 703: | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">T</math> | | <math display="inline">T</math> | ||
| | | Коефицијент трансмисије снаге | ||
| <math display="inline">\frac{P_{\text{TRA}}}{P_{\text{UPA}}}</math> | | <math display="inline">\frac{P_{\text{TRA}}}{P_{\text{UPA}}}</math> | ||
|} | |} | ||
Људи чују од 20Hz до 20kHz (20000Hz). | |||
Ако имамо два извора звука који иду до неког објекта, интензитет звука на том објекту је збир интензитета оба. | |||
Таласу се мења брзина када промени окружење. | |||
Ако су жице у истој резонанцији значи да имају исту фреквенцију. | |||
Ако имамо цеви у њима је c = брзина средине која се налази у њој. | |||
== Оптика == | |||
=== Огледала === | |||
== | |||
=== | |||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">U</math> | | <math display="inline">U</math> | ||
| | | Увећање | ||
| | | <math display="inline">\frac{l}{p}</math> | ||
<math display="inline">\frac{l}{p}</math> | |||
<math display="inline">\frac{L}{P}</math> | <math display="inline">\frac{L}{P}</math> | ||
p - | p - удаљеност предмета од темена | ||
l - удаљеност лика од темена | |||
P - висина предмета | |||
P - | |||
L - | L - висина лика | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">f</math> | | <math display="inline">f</math> | ||
| | | Жижна даљина | ||
| | | | ||
<math display="inline">\frac{R}{2}</math> | <math display="inline">\frac{R}{2}</math> ова формула не ради на сочивима | ||
R - | R - полупречник огледала | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">\omega</math> | | <math display="inline">\omega</math> | ||
| | | Оптичка јачина | ||
| <math display="inline">\frac{1}{f}</math> | | <math display="inline">\frac{1}{f}</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">\pm \frac{1}{f} = \frac{1}{p} \pm \frac{1}{l}</math> | | <math display="inline">\pm \frac{1}{f} = \frac{1}{p} \pm \frac{1}{l}</math> | ||
| | | Једначина огледала | ||
Лева страна је + ако је огледало удубљено. Десна страна је + ако је лик реалан. | |||
p - | p - удаљеност предмета од темена | ||
l - | l - удаљеност лика од темена | ||
Ако смо жижну даљину добили из система онда не гледамо знак. | |||
| | | | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">\pm \frac{1}{f} = (\frac{n_{\text{socivo}}}{n_{\text{sredina}}} - 1)( \pm \frac{1}{R_{1}} \mp \frac{1}{R_{2}})</math> | | <math display="inline">\pm \frac{1}{f} = (\frac{n_{\text{socivo}}}{n_{\text{sredina}}} - 1)( \pm \frac{1}{R_{1}} \mp \frac{1}{R_{2}})</math> | ||
| | | Једначина сочива | ||
Лева страна је + ако је сочиво сабирно. | |||
Обратити пажњу да када делови сочива гледају у супротном смеру да је један од њих негативан. | |||
R1 - | R1 - полупречник огледала са леве стране | ||
R2 - | R2 - полупречник огледала са десне стране | ||
| | | | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">n</math> | | <math display="inline">n</math> | ||
| | | Индекс преламања | ||
| | | <math display="inline">\frac{C_{0}}{C}</math> | ||
<math display="inline">\frac{C_{0}}{C}</math> | |||
C0 је брзина светлости у вакууму. | |||
Преламање ка нормали је када из мање у већу. (?) | |||
<math display="inline">\frac{\sin\alpha}{\sin\beta} = \frac{n_{2}}{n_{1}} = \frac{c_{1}}{c_{2}}</math> | Закон преламања: <math display="inline">\frac{\sin\alpha}{\sin\beta} = \frac{n_{2}}{n_{1}} = \frac{c_{1}}{c_{2}}</math> | ||
a - | a - упадни, B - преломни угао | ||
Тотална рефлексија кад иде из гушће у ређу средину. | |||
<math display="inline">B + \frac{c}{\lambda}</math> | Кошијева теорема: <math display="inline">B + \frac{c}{\lambda}</math> | ||
|} | |} | ||
=== | === План-паралелна плоча === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">t</math> | | <math display="inline">t</math> | ||
| | | Разлика између тога где се зрак простире након проласка кроз план-паралелну плочицу и где би зрак ишао да ње није било | ||
| | | <math display="inline">\frac{dsin(\alpha - \beta)}{\cos\beta}</math> | ||
<math display="inline">\frac{dsin(\alpha - \beta)}{\cos\beta}</math> | |||
d - | d - ширина плоче | ||
|} | |} | ||
Угао под којим светлост пада се и одбије. | |||
C је центар круга који би могао да се изгради помоћу закривљеног огледала. Налази се на главној оптичкој оси. | |||
T је место додира између главне оптичке осе и огледала. Растојање између те тачке и тачке C је R огледала. | |||
F је фокус (жижа) и налази се између T и C на главној оптичкој оси. | |||
Карактеристични зраци удубљеног: | |||
* Ако иде паралелно на оптичку оси одбиће се тако да пролази кроз жижу. | |||
* Ако пролази кроз жижу одбиће се тако да иде паралелно на оптичку осу. | |||
* Зрак иде директно у теме и одбије се тако да је главна оптичка оса нормала. | |||
* Пролази кроз центар и одбије се исто тако како је и дошао. | |||
Код испупченог је исто само што неће пролазити кроз жижу него ће супротност њихових праваца пролазити. | |||
''' | '''Код испупчених огледала и расипних сочива, лик је увек виртуелан, усправан и умањен.''' | ||
Кад се пресек зракова налази на супротној страни тада је лик имагинаран, у супротном је реалан. | |||
Кад се пресек зракова налази на мањем растојању од растојања предмета до тачке T тада је лик умањен. | |||
''' | '''Ако се тражи привидна дубина, од предмета који посматрамо повучемо нормалу ка горе и где се та нормала сече са линијом видика посматрача.''' | ||
Ако светлост уђе под правим углом оно се не прелама. | |||
=== | === Удубљено (конкавно) огледало и сабирно сочиво === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">p > R</math> | | <math display="inline">p > R</math> | ||
| | | Реалан | ||
| | | Умањен | ||
| | | Обрнут | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">p = R</math> | | <math display="inline">p = R</math> | ||
| | | Реалан | ||
| | | Исти | ||
| | | Обрнут | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">F < p < R</math> | | <math display="inline">F < p < R</math> | ||
| | | Реалан | ||
| | | Увећан | ||
| | | Обрнут | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">F = p</math> | | <math display="inline">F = p</math> | ||
| | | Не постоји, формира се у бесконачности | ||
| / | | / | ||
| / | | / | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">p < F</math> | | <math display="inline">p < F</math> | ||
| | | Имагинаран | ||
| | | Увећан | ||
| | | Правилан | ||
|} | |} | ||
Сочива могу бити сабирна и расипна. Код сабирних се преломљени зраци секу у жижи, којих има две. Код расипних се продужеци преломљених зракова секу у жижи којих има две. | |||
'''Кад имамо систем од више сочива онда жижну даљину''' <math display="inline">f_{\text{UKUPNO}}</math> '''можемо да израчунамо као''' <math display="inline">\frac{1}{f_{\text{UK}}} = \frac{1}{f_{1}} + \frac{1}{f_{2}} + ...</math> | |||
''' | |||
''' | '''Људско око је најосетљивије на λ = 555nm''' | ||
Да би светлост била линеарно поларизована <math display="inline">arctan(\frac{n_{3}}{n_{2}}) = 48.36</math> | |||
== | == Термодинамика == | ||
=== | === Процеси === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">P</math> | | <math display="inline">P</math> | ||
| | | Притисак | ||
| | | | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">V</math> | | <math display="inline">V</math> | ||
| | | Запремина | ||
| <math display="inline">\Delta V = V_{2} - V_{1}</math> | | <math display="inline">\Delta V = V_{2} - V_{1}</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">n</math> | | <math display="inline">n</math> | ||
| | | Број молова | ||
| | | <math display="inline">\frac{m}{M}</math> | ||
<math display="inline">\frac{m}{M}</math> | |||
M - | M - моларна маса | ||
m - | m - маса | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">R</math> | | <math display="inline">R</math> | ||
| | | Универзална гасна константа | ||
| <math display="inline">8.3</math> | | <math display="inline">8.3</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">T</math> | | <math display="inline">T</math> | ||
| | | Температура | ||
| <math display="inline">\Delta T = T_{K} - T_{P}</math> | | <math display="inline">\Delta T = T_{K} - T_{P}</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">PV = nRT</math> | | <math display="inline">PV = nRT</math> | ||
| | | | ||
При промени количине температуре, мењају се P, V i T, док n и R остају константни што можемо да искористимо као везу. <math display="inline">\frac{P_{1}V_{1}}{T_{1}} = \frac{P_{2}V_{2}}{T_{2}}</math> | |||
Изо процеси - P, V или T остају константни | |||
Изотермски процеси - T је константно: <math display="inline">P_{1}V_{1} = P_{2}V_{2}</math> | |||
<math display="inline">\frac{ | Изохорски процеси - V је константно: <math display="inline">\frac{P_{1}}{T_{1}} = \frac{P_{2}}{T_{2}}</math> | ||
Изобарски процес - P је константно: <math display="inline">\frac{V_{1}}{T_{1}} = \frac{V_{2}}{T_{2}}</math> | |||
<math display="inline">P_{1}{V_{1}}^{n} = P_{2}{V_{2}}^{n}</math> | Политропски процес - ништа није константно: <math display="inline">P_{1}{V_{1}}^{n} = P_{2}{V_{2}}^{n}</math> | ||
n - | n - коефицијент политропе | ||
Адијабатске једначине: | |||
<math display="inline">P_{1}{V_{1}}^{\kappa} = P_{2}{V_{2}}^{\kappa}</math> | <math display="inline">P_{1}{V_{1}}^{\kappa} = P_{2}{V_{2}}^{\kappa}</math> | ||
| Ред 1.003: | Ред 904: | ||
<math display="inline">T_{1}{P_{1}}^{\frac{1}{\kappa} - 1} = T_{2}{P_{2}}^{\frac{1}{\kappa} - 1}</math> | <math display="inline">T_{1}{P_{1}}^{\frac{1}{\kappa} - 1} = T_{2}{P_{2}}^{\frac{1}{\kappa} - 1}</math> | ||
m^3 | m^3 у центиметре^3 | ||
| | | | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">Q</math> | | <math display="inline">Q</math> | ||
| | | Количина топлоте | ||
| | | <math display="inline">\text{mc}\Delta T</math> | ||
<math display="inline">\text{mc}\Delta T</math> | |||
m - | m - маса гаса | ||
<math display="inline">\text{nC}\Delta T</math> | <math display="inline">\text{nC}\Delta T</math> | ||
Први принцип термодинамике (ништа није константно): <math display="inline">\Delta U + A</math> | |||
<math display="inline">\Delta U | Кад је T константно: <math display="inline">\Delta T = 0</math>→<math display="inline">\Delta U = 0</math>→<math display="inline">Q = A = nRTln(\frac{V_{2}}{V_{1}})</math> | ||
Кад је V константно: | |||
<math display="inline">\Delta V = 0</math>→<math display="inline">A = 0</math>→<math display="inline">Q = \Delta U = nC_{V}\Delta T</math> | <math display="inline">\Delta V = 0</math>→<math display="inline">A = 0</math>→<math display="inline">Q = \Delta U = nC_{V}\Delta T</math> | ||
Кад је P константно: | |||
<math display="inline">nC_{P}\Delta T</math> | <math display="inline">nC_{P}\Delta T</math> | ||
| Ред 1.032: | Ред 929: | ||
<math display="inline">A = P\Delta V</math> | <math display="inline">A = P\Delta V</math> | ||
Адијабатски процес: <math display="inline">Q = 0</math>→<math display="inline">\Delta U = - A = nC_{V}\Delta T</math> | |||
<math display="inline">Q = 0</math>→<math display="inline">\Delta U = - A = nC_{V}\Delta T</math> | |||
|- | |- | ||
| <math display="inline">n</math> | | <math display="inline">n</math> | ||
| | | Коефицијент политропе | ||
| <math display="inline">\frac{C_{P} - C}{C_{V} - C}</math> | | <math display="inline">\frac{C_{P} - C}{C_{V} - C}</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">c</math> | | <math display="inline">c</math> | ||
| | | Спеицифична топлота | ||
| <math display="inline">\frac{C}{M}</math> | | <math display="inline">\frac{C}{M}</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">C</math> | | <math display="inline">C</math> | ||
| | | Специфична моларна топлота | ||
| <math display="inline">\text{cM}</math> | | <math display="inline">\text{cM}</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">U</math> | | <math display="inline">U</math> | ||
| | | Унутрашња енергија | ||
| | | <math display="inline">\Sigma E_{K} + \Sigma E_{P}</math> | ||
<math display="inline">\Sigma E_{K} + \Sigma E_{P}</math> | |||
<math display="inline">\Delta U = nC_{V}\Delta T</math> | <math display="inline">\Delta U = nC_{V}\Delta T</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">C_{V}</math> | | <math display="inline">C_{V}</math> | ||
| | | Моларни топлотни капацитет при константној запремини | ||
| <math display="inline">\frac{\text{jR}}{2}</math> 3R/2 za jedno, 5R/2 za dvo, 3R za vise | | <math display="inline">\frac{\text{jR}}{2}</math> 3R/2 za jedno, 5R/2 za dvo, 3R za vise | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">C_{P}</math> | | <math display="inline">C_{P}</math> | ||
| | | Моларни топлотни капацитет при константном притиску | ||
| <math display="inline">\frac{(j + 2)R}{2}</math> 5R/2 za jedno, 7R/2 za dvo, 4R za vise | | <math display="inline">\frac{(j + 2)R}{2}</math> 5R/2 za jedno, 7R/2 za dvo, 4R za vise | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">\kappa</math> | | <math display="inline">\kappa</math> | ||
| | | Коефицијент адијабатског процеса | ||
| <math display="inline">\frac{C_{P}}{C_{V}}</math> | | <math display="inline">\frac{C_{P}}{C_{V}}</math> | ||
|} | |} | ||
=== | === Топлотни мотори === | ||
{| class="wikitable" | {| class="wikitable" | ||
| <math display="inline">A_{K}</math> | | <math display="inline">A_{K}</math> | ||
| | | Користан рад | ||
| <math display="inline">Q_{\text{DOV}} - \left| Q_{\text{ODV}} \right|</math> | | <math display="inline">Q_{\text{DOV}} - \left| Q_{\text{ODV}} \right|</math> | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">\zeta</math> | | <math display="inline">\zeta</math> | ||
| | | Степен корисног дејства | ||
| | | <math display="inline">\frac{A_{K}}{Q_{\text{DOV}}}</math> | ||
<math display="inline">\frac{A_{K}}{Q_{\text{DOV}}}</math> | |||
<math display="inline">1 - \frac{T_{H}}{T_{G}}</math> samo za karnoov ciklus | <math display="inline">1 - \frac{T_{H}}{T_{G}}</math> samo za karnoov ciklus | ||
Th | Th - температура хладњака | ||
Tg | Tg - температура грејача | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">K_{G}</math> | | <math display="inline">K_{G}</math> | ||
| | | Коефицијент грејања | ||
| | | <math display="inline">\frac{Q_{\text{ODV}}}{{Q_{\text{DOV}} - Q}_{\text{ODV}}}</math> | ||
<math display="inline">\frac{Q_{\text{ODV}}}{{Q_{\text{DOV}} - Q}_{\text{ODV}}}</math> | |||
<math display="inline">\frac{T_{H}}{T_{G} - T_{H}}</math> | <math display="inline">\frac{T_{H}}{T_{G} - T_{H}}</math> само за Карноов циклус | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">K_{G}</math> | | <math display="inline">K_{G}</math> | ||
| | | Коефицијент хлађења | ||
| | | | ||
<math display="inline">\frac{Q_{\text{DOV}}}{\left| Q_{\text{ODV}} \right| - Q_{\text{DOV}}}</math> | <math display="inline">\frac{Q_{\text{DOV}}}{\left| Q_{\text{ODV}} \right| - Q_{\text{DOV}}}</math> | ||
<math display="inline">\frac{T_{G}}{T_{G} - T_{H}}</math> | <math display="inline">\frac{T_{G}}{T_{G} - T_{H}}</math> само за Карноов циклус | ||
|- | |- | ||
| <math display="inline">s</math> | | <math display="inline">s</math> | ||
| | | Ентропија | ||
| <math display="inline">\Delta s = \frac{\Delta Q}{T}</math><!-- https://cdn.discordapp.com/attachments/536316404564099104/755536007008485406/FXCJPPYWZrPYLpu6UpKRX3bONzN7JEYDpGFWE32xZRkqYxRuhNqkL5Z8auHPBynz-bj5au2diha7hM5tOW2Dg4nu6ufzqjq9s7L4.png --> | | <math display="inline">\Delta s = \frac{\Delta Q}{T}</math><!-- https://cdn.discordapp.com/attachments/536316404564099104/755536007008485406/FXCJPPYWZrPYLpu6UpKRX3bONzN7JEYDpGFWE32xZRkqYxRuhNqkL5Z8auHPBynz-bj5au2diha7hM5tOW2Dg4nu6ufzqjq9s7L4.png --> | ||
|} | |} | ||
1 | 1 Бар = 10^5 Паскала | ||
1 | 1 литар = 1dm^3 = 10^-3 m^3 | ||
Q ← T^ V^ | Q ← T^ V^ | ||
Рад у PV може да се израчуна као површина испод дијаграма. + је ако се повећава, - ако се смањује. | |||
Уређај ради као топлотни мотор ако иде у смеру казаљке на сату, у супротном ради као расхладни уређај. | |||
Ако је процес кружан, промена ентропије је 0. | |||
<math>T_{kelvin} = T_{celzijus} + 273</math> | |||
Верзија на датум 16. септембар 2020. у 01:20
Предзнање
- Растојање између тачака:
- Синусна теорема:
- Двоструки угао:
- Једначина елипсе: (велика полуоса је , а мала .)
- Једначина хиперболе: (реална полуоса је , а имагинарна .)
Силе
| Сила Земљине теже |
Од центра масе ка доле | |
| Сила реакције подлоге |
Од центра масе тела у супротном правцу од подлоге | |
| Сила трења |
Супротно од правца кретања ако подлога није глатка μ - Коефицијент силе трења | |
| Сила потиска |
Делује ка горе
| |
| Сила еластичности |
Више опруга се могу сабрати у једну:
| |
| Слика отпора средине / вискозности |
Делује ка горе:
|
Момент инерције
- Ознака:
- m - маса
- r - полупречник
- l - дужина
- d - растојање од центра предмета до места на ком ротира
- Материјална тачка и прстен:
- Диск и ваљак:
- Лопта (шупља):
- Лопта (пуна):
- Штап:
- Ако предмет не ротира око свог центра онда се његовом моменту инерције додаје .
Кинематика
Транзитивно кретање
| Брзина | ||
| Убрзање |
| |
| Тангецијално убрзање | ||
| Нормално убрзање |
ако је праволинијско кретање оно је 0 R - полупречник кривине трајекторије | |
| Једначина трајекторије |
Ротационо кретање
| Пређени угао | ||
| Угаона брзина | ||
| Угаоно убрзање |
| |
| Тангенцијално убрзање | ||
| Нормално убрзање | ||
| Интензитет убрзања | ||
| Брзина са стране | ||
| Пређени пут тачке која ротира |
Кретања по y оси
| Слободан пад | Хитац наниже | Хитац навише | ||
|---|---|---|---|---|
| Брзина |
- ако је хитац навише ако је слободан пад | |||
| Висина |
Ако се тражи највећа висина код хитца навише узима се: | |||
| Vreme od dole do | ||||
Хитци
| Хоризонтални | Коси хитац | Коси хитац наниже | ||
|---|---|---|---|---|
| Брзина по X оси |
α - угао испаљивања |
|||
| Почетна брзина по Y оси | ||||
| Брзина по Y оси | ||||
| X позиција |
MAX (домет): |
|||
| Y позиција |
h - висина |
MAX: (највећа висина): |
||
| Време падања | се добија из позитивног решења квадратне једначине за y позицију | |||
| Угао падања | ||||
| За угао при удару: | ||||
| Полупречник закривљености |
MAX: , |
|||
| Тангенцијално убрзање | ||||
| Нормално убрзање | ||||
| Једначина трајекторије |
Када имамо дату брзину или растојање (они су везани изводом), нама је оно што је помножено са у ствари x компонента, а оно што је помножено са у ствари y компонента. То јесте, или , респективно.
Када тражимо интеграл нечега и остане нам , ми то налазимо тако што леви део претворимо у формулу за леви део, а у десном делу заменимо параметре са онима датим у почетним условима. Након тога средимо и добијемо чему је једнако.
Параметарске једначине су x(t) у y(t), једначина трајекторије је y(x).
Динамика
Транзитивно кретање
| Једначина транслације
m - маса a - убрзање |
||
| Густина |
m - маса V - запремина | |
| Брзина |
| |
| Пређени пут | ||
| Кинетичка енергија |
| |
| Импулс |
Ротационо кретање
| Једначина ротације
Кад тело ротира око неког центра Множимо силу са удаљености до центра предмета који ротира (нпр. са r ако имамо полупречник) |
||
| Угаоно убрзање |
at - тангенцијално убрзање (убрзање објеката који ротирају око центра) Ако се за нпр. ваљак окачи предмет, убрзање тог предмета ће бити at. | |
| Кинетичка енергија |
| |
| Момент импулса | ||
| Брзина |
Транзитивно и ротационо кретање
| Кинетичка енергија |
где је | |
| Потенцијална енергија |
Судари
| Импулс |
|
Закон одржавања енергије је да је почетна енергија једнака крајњој, ово исто важи и за импулс (импулс удареног тела + импулс тела које удара = импулсу тела које удара пре удара).
Искористити чињеницу да оба важе у исто време и превести их у форму брзина.
Ако се тело које ротира и транслира у исто време судари са другим телом са ће се транзитивна кинетичка енергија важити у закону одржавања кинетичке енергије.
Ако постоји неконзервативна сила (сила трења, отпора средине, вискозности), закон одржавања енергије не важи. Тада је рад силе трења једнак промени енергије . Формула за рад је , где је F сила, а s растојање.
Колико тела толико и једначина.
Еластичан судар значи да су тела одвојена након судара.
Кад се тело креће претвара сву потенцијалну у кинетичку.
Кад канап проклизава тада има исту силу канапа, кад не проклизава нема.
Момент инерције заварених тела се сабира.
Осцилације
Клатна
| Период осциловања |
| |
| Сопстевна кружна фреквенција | ||
| Пречник центра масе |
m - маса r - удаљеност од центра предмета до места осциловања |
Физичка клатна
За транслације z = x, за ротације z = θ
Хармонијске осцилације
|
φ - почетни фазни угао, ако тело креће из равнотежног положаја или се ништа не каже он је 0, ако креће од амплитуде он је | ||
| Брзина осциловања |
MAX: , максимална је кад је тело у равнотежном положају | |
| Убрзање осциловања |
MAX: , максимална је кад је тело у амплитуди | |
| Кинетичка енергија |
Ако је систем у амплитуди тада је брзина нула и самим тим и кинетичка енегија, тј. сва енергија је потенцијална. MAX: | |
| Потенцијална енергија |
Пригушене осцилације
| Једначина тела која транслирају где је α коефицијент пригушења | ||
| Кружна фреквенција пригушених осцилација | ||
| Логаритамски декремент | ||
| Фактор доброте |
Ако је : | |
| Квази периодичне осцилације -
A - амплитуда пригушења |
||
| Апериодичне осцилације - | ||
| Критично пригушене осцилације - |
Принудне осцилације
|
F0 - амплитуда силе Ω - кружна фреквенција принудне силе |
||
| Једначина тела која транслирају | ||
| Амплитуда принудних осцилација | ||
| Почетни угао | ||
| Резонантна кружна фреквенција принудне силе | ||
| Резонантна амплитуда |
Код транслација прво радимо равнотежно стање. Из равнотежног стања убацујемо Fg у једначину кретања. Једначину кретања штелујемо на или где је θ угао за који је померено.
Крак силе је растојање од нападне тачке неке силе.
Ако има више заварених тела онда се њихови моменти инерција сабирају.
Релативна промена нечега(?)
Таласи
Доплеров ефекат
| Фреквенција Доплеровог ефекта |
| |
| Фреквенција избијања / звучних удара |
Ако постоје две фреквенције у неком простору, постоји и трећа израчуната преко формуле. |
Јачина звука
| Објективна јачина звука (интензитет) |
се додаје само ако има апсорбција μ - коефицијент апсорбције | |
| Средња снага |
Ако извор осцилује са једном фреквенцијом Ако извор осцилује са неком амплитудом Ако су оба дата k - нека константа | |
| Субјективна јачина (ниво звука) |
Праг чујности - 0 Граница бола - 120db I0 - |
Трансверзални таласи
| Брзина таласа | Чврсто стање (може да се простире само у њему)
F - сила којом смо затегли жицу са оба краја | |
| Подужна маса |
l - дужина жице Килограми/метри | |
| Маса |
ρ - густина | |
| Запремина |
r - полупречник жице |
Лонгитудинални таласи
| Брзина таласа |
| |
| Једначина таласа
w - кружна фреквенција t - време x - пут који талас прелази |
||
| Таласни број |
λ - таласна дужина (дужина коју талас пређе по једној осцилацији, тј. за време једног периода) | |
| Таласна дужина | ||
| Брзина осциловања честица | ||
| Убрзање осциловања честица | ||
| Енергија таласа |
m - маса | |
| Интензитет таласа |
Извори звука
| Дужина жице | Ако је канап учвршћен или цев затворена или отворена на оба краја
Ако је канап учвршћен или цев затворена на једном крају Ако је канап учвршћен на средини λ - таласна дужина n - број хармоника (основни = 1, x виши = x + 1) | |
| Брзина таласа |
| |
| Коефицијент рефлексије амплитуде |
c1 - брзина таласа у првој c2 - брзина таласа у другој | |
| Коефицијент трансмисије амплитуде |
| |
| Коефицијент рефлексије снаге |
| |
| Коефицијент трансмисије снаге |
Људи чују од 20Hz до 20kHz (20000Hz).
Ако имамо два извора звука који иду до неког објекта, интензитет звука на том објекту је збир интензитета оба.
Таласу се мења брзина када промени окружење.
Ако су жице у истој резонанцији значи да имају исту фреквенцију.
Ако имамо цеви у њима је c = брзина средине која се налази у њој.
Оптика
Огледала
| Увећање |
p - удаљеност предмета од темена l - удаљеност лика од темена P - висина предмета L - висина лика | |
| Жижна даљина |
ова формула не ради на сочивима R - полупречник огледала | |
| Оптичка јачина | ||
| Једначина огледала
Лева страна је + ако је огледало удубљено. Десна страна је + ако је лик реалан. p - удаљеност предмета од темена l - удаљеност лика од темена Ако смо жижну даљину добили из система онда не гледамо знак. |
||
| Једначина сочива
Лева страна је + ако је сочиво сабирно. Обратити пажњу да када делови сочива гледају у супротном смеру да је један од њих негативан. R1 - полупречник огледала са леве стране R2 - полупречник огледала са десне стране |
||
| Индекс преламања |
C0 је брзина светлости у вакууму. Преламање ка нормали је када из мање у већу. (?) Закон преламања: a - упадни, B - преломни угао Тотална рефлексија кад иде из гушће у ређу средину. Кошијева теорема: |
План-паралелна плоча
| Разлика између тога где се зрак простире након проласка кроз план-паралелну плочицу и где би зрак ишао да ње није било |
d - ширина плоче |
Угао под којим светлост пада се и одбије.
C је центар круга који би могао да се изгради помоћу закривљеног огледала. Налази се на главној оптичкој оси.
T је место додира између главне оптичке осе и огледала. Растојање између те тачке и тачке C је R огледала.
F је фокус (жижа) и налази се између T и C на главној оптичкој оси.
Карактеристични зраци удубљеног:
- Ако иде паралелно на оптичку оси одбиће се тако да пролази кроз жижу.
- Ако пролази кроз жижу одбиће се тако да иде паралелно на оптичку осу.
- Зрак иде директно у теме и одбије се тако да је главна оптичка оса нормала.
- Пролази кроз центар и одбије се исто тако како је и дошао.
Код испупченог је исто само што неће пролазити кроз жижу него ће супротност њихових праваца пролазити.
Код испупчених огледала и расипних сочива, лик је увек виртуелан, усправан и умањен.
Кад се пресек зракова налази на супротној страни тада је лик имагинаран, у супротном је реалан.
Кад се пресек зракова налази на мањем растојању од растојања предмета до тачке T тада је лик умањен.
Ако се тражи привидна дубина, од предмета који посматрамо повучемо нормалу ка горе и где се та нормала сече са линијом видика посматрача.
Ако светлост уђе под правим углом оно се не прелама.
Удубљено (конкавно) огледало и сабирно сочиво
| Реалан | Умањен | Обрнут | |
| Реалан | Исти | Обрнут | |
| Реалан | Увећан | Обрнут | |
| Не постоји, формира се у бесконачности | / | / | |
| Имагинаран | Увећан | Правилан |
Сочива могу бити сабирна и расипна. Код сабирних се преломљени зраци секу у жижи, којих има две. Код расипних се продужеци преломљених зракова секу у жижи којих има две.
Кад имамо систем од више сочива онда жижну даљину можемо да израчунамо као
Људско око је најосетљивије на λ = 555nm
Да би светлост била линеарно поларизована
Термодинамика
Процеси
| Притисак | ||
| Запремина | ||
| Број молова |
M - моларна маса m - маса | |
| Универзална гасна константа | ||
| Температура | ||
|
При промени количине температуре, мењају се P, V i T, док n и R остају константни што можемо да искористимо као везу. Изо процеси - P, V или T остају константни Изотермски процеси - T је константно: Изохорски процеси - V је константно: Изобарски процес - P је константно: Политропски процес - ништа није константно: n - коефицијент политропе Адијабатске једначине:
m^3 у центиметре^3 |
||
| Количина топлоте |
m - маса гаса
Први принцип термодинамике (ништа није константно): Кад је T константно: →→ Кад је V константно: →→ Кад је P константно:
Адијабатски процес: → | |
| Коефицијент политропе | ||
| Спеицифична топлота | ||
| Специфична моларна топлота | ||
| Унутрашња енергија |
| |
| Моларни топлотни капацитет при константној запремини | 3R/2 za jedno, 5R/2 za dvo, 3R za vise | |
| Моларни топлотни капацитет при константном притиску | 5R/2 za jedno, 7R/2 za dvo, 4R za vise | |
| Коефицијент адијабатског процеса |
Топлотни мотори
| Користан рад | ||
| Степен корисног дејства |
samo za karnoov ciklus Th - температура хладњака Tg - температура грејача | |
| Коефицијент грејања |
само за Карноов циклус | |
| Коефицијент хлађења |
само за Карноов циклус | |
| Ентропија |
1 Бар = 10^5 Паскала
1 литар = 1dm^3 = 10^-3 m^3
Q ← T^ V^
Рад у PV може да се израчуна као површина испод дијаграма. + је ако се повећава, - ако се смањује.
Уређај ради као топлотни мотор ако иде у смеру казаљке на сату, у супротном ради као расхладни уређај.
Ако је процес кружан, промена ентропије је 0.