<?xml version="1.0"?>
<feed xmlns="http://www.w3.org/2005/Atom" xml:lang="sr">
	<id>https://siwiki.rs/w/index.php?action=history&amp;feed=atom&amp;title=%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0%2F%D0%9B%D0%B0%D0%B1_2</id>
	<title>Физика/Лаб 2 - Историја измена</title>
	<link rel="self" type="application/atom+xml" href="https://siwiki.rs/w/index.php?action=history&amp;feed=atom&amp;title=%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0%2F%D0%9B%D0%B0%D0%B1_2"/>
	<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0/%D0%9B%D0%B0%D0%B1_2&amp;action=history"/>
	<updated>2026-06-04T04:44:17Z</updated>
	<subtitle>Историја измена ове странице на пројекту</subtitle>
	<generator>MediaWiki 1.39.8</generator>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0/%D0%9B%D0%B0%D0%B1_2&amp;diff=1702&amp;oldid=prev</id>
		<title>TopOfKeks: kategorizacija</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0/%D0%9B%D0%B0%D0%B1_2&amp;diff=1702&amp;oldid=prev"/>
		<updated>2021-02-18T00:16:29Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;kategorizacija&lt;/p&gt;
&lt;table style=&quot;background-color: #fff; color: #202122;&quot; data-mw=&quot;interface&quot;&gt;
				&lt;col class=&quot;diff-marker&quot; /&gt;
				&lt;col class=&quot;diff-content&quot; /&gt;
				&lt;col class=&quot;diff-marker&quot; /&gt;
				&lt;col class=&quot;diff-content&quot; /&gt;
				&lt;tr class=&quot;diff-title&quot; lang=&quot;sr&quot;&gt;
				&lt;td colspan=&quot;2&quot; style=&quot;background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;&quot;&gt;← Старија измена&lt;/td&gt;
				&lt;td colspan=&quot;2&quot; style=&quot;background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;&quot;&gt;Верзија на датум 18. фебруар 2021. у 02:16&lt;/td&gt;
				&lt;/tr&gt;&lt;tr&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot; id=&quot;mw-diff-left-l43&quot;&gt;Ред 43:&lt;/td&gt;
&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 43:&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&quot;diff-marker&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;br/&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&quot;diff-marker&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;br/&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&quot;diff-marker&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;[[Категорија:Физика]]&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&quot;diff-marker&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;[[Категорија:Физика]]&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-side-deleted&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&quot;diff-marker&quot; data-marker=&quot;+&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;&lt;ins style=&quot;font-weight: bold; text-decoration: none;&quot;&gt;[[Категорија:Лабораторијске вежбе]]&lt;/ins&gt;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;/table&gt;</summary>
		<author><name>TopOfKeks</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0/%D0%9B%D0%B0%D0%B1_2&amp;diff=1134&amp;oldid=prev</id>
		<title>KockaAdmiralac: Mala ispravka</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0/%D0%9B%D0%B0%D0%B1_2&amp;diff=1134&amp;oldid=prev"/>
		<updated>2020-09-17T20:50:27Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Mala ispravka&lt;/p&gt;
&lt;table style=&quot;background-color: #fff; color: #202122;&quot; data-mw=&quot;interface&quot;&gt;
				&lt;col class=&quot;diff-marker&quot; /&gt;
				&lt;col class=&quot;diff-content&quot; /&gt;
				&lt;col class=&quot;diff-marker&quot; /&gt;
				&lt;col class=&quot;diff-content&quot; /&gt;
				&lt;tr class=&quot;diff-title&quot; lang=&quot;sr&quot;&gt;
				&lt;td colspan=&quot;2&quot; style=&quot;background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;&quot;&gt;← Старија измена&lt;/td&gt;
				&lt;td colspan=&quot;2&quot; style=&quot;background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;&quot;&gt;Верзија на датум 17. септембар 2020. у 22:50&lt;/td&gt;
				&lt;/tr&gt;&lt;tr&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot; id=&quot;mw-diff-left-l30&quot;&gt;Ред 30:&lt;/td&gt;
&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 30:&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&quot;diff-marker&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;# &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Која је разлика између математичког и физичког клатна?&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&quot;diff-marker&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;# &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Која је разлика између математичког и физичког клатна?&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&quot;diff-marker&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;#: Код физичког клатна уместо материјалне тачке инерцијални елемент има незанемарљиву масу тако да на периоду утиче маса тела и инерција, поред удаљености од тачке вешања.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&quot;diff-marker&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;#: Код физичког клатна уместо материјалне тачке инерцијални елемент има незанемарљиву масу тако да на периоду утиче маса тела и инерција, поред удаљености од тачке вешања.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&quot;diff-marker&quot; data-marker=&quot;−&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Свако клатно које није математичко је физичко, тј математичко је специјалан случај физичког клатна. Периода физичког клатна рачуна се: &amp;lt;math&amp;gt;T = 2\pi\sqrt{\frac{I}{mgs}}&amp;lt;/math&amp;gt; где је &amp;lt;math&amp;gt;m&amp;lt;/math&amp;gt; маса, &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt; момент инерције и &amp;lt;math&amp;gt;s&amp;lt;/math&amp;gt; дужина.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&quot;diff-marker&quot; data-marker=&quot;+&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;&lt;ins style=&quot;font-weight: bold; text-decoration: none;&quot;&gt;#: &lt;/ins&gt;Свако клатно које није математичко је физичко, тј математичко је специјалан случај физичког клатна. Периода физичког клатна рачуна се: &amp;lt;math&amp;gt;T = 2\pi\sqrt{\frac{I}{mgs}}&amp;lt;/math&amp;gt; где је &amp;lt;math&amp;gt;m&amp;lt;/math&amp;gt; маса, &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt; момент инерције и &amp;lt;math&amp;gt;s&amp;lt;/math&amp;gt; дужина.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&quot;diff-marker&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;# &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Шта је Пуасонов коефицијент?&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&quot;diff-marker&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;# &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Шта је Пуасонов коефицијент?&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&quot;diff-marker&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;#: То је коефицијент који говори о &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;жилавости&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039; тј. истегљивости неког материјала. Позитиван је и обично се налази у опсегу &amp;lt;math&amp;gt;0 &amp;lt; \mu &amp;lt; 0.5&amp;lt;/math&amp;gt;. Што је мањи коефицијент неког материјала, он је мање истегљиб и лакше пуца при истезању, а што је већи, већа му је истегљивост.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&quot;diff-marker&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;#: То је коефицијент који говори о &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;жилавости&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039; тј. истегљивости неког материјала. Позитиван је и обично се налази у опсегу &amp;lt;math&amp;gt;0 &amp;lt; \mu &amp;lt; 0.5&amp;lt;/math&amp;gt;. Што је мањи коефицијент неког материјала, он је мање истегљиб и лакше пуца при истезању, а што је већи, већа му је истегљивост.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;/table&gt;</summary>
		<author><name>KockaAdmiralac</name></author>
	</entry>
	<entry>
		<id>https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0/%D0%9B%D0%B0%D0%B1_2&amp;diff=1132&amp;oldid=prev</id>
		<title>KockaAdmiralac: Odgovori za drugi lab iz fizike</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="https://siwiki.rs/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0/%D0%9B%D0%B0%D0%B1_2&amp;diff=1132&amp;oldid=prev"/>
		<updated>2020-09-17T20:26:46Z</updated>

		<summary type="html">&lt;p&gt;Odgovori za drugi lab iz fizike&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;b&gt;Нова страница&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;&lt;div&gt;== Питања А ==&lt;br /&gt;
# &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Шта је математичко клатно?&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;&lt;br /&gt;
#: Математичко клатно је &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;идеални осцилаторни систем&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039; који се састоји од:&lt;br /&gt;
## Инерцијалног елемента масе &amp;lt;math&amp;gt;m&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
## Који је окачен концем дужине &amp;lt;math&amp;gt;l&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
## На тачку вешања око које врши ротационо кретање.&lt;br /&gt;
#: Код математичког клатна маса инерцијалног елемента је занемарљиво мала те га можемо представити као материјалну тачку. Тиме периода осцилације зависи само од &amp;lt;math&amp;gt;g&amp;lt;/math&amp;gt; и &amp;lt;math&amp;gt;l&amp;lt;/math&amp;gt;.&lt;br /&gt;
# &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Шта је период малих осцилација клатна и како се налази?&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;&lt;br /&gt;
#: Период малих осцилација је период осциловања где је &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;угао &amp;lt;math&amp;gt;\theta&amp;lt;/math&amp;gt;  мали&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039; (&amp;lt;math&amp;gt;\theta_{max} \approx 0&amp;lt;/math&amp;gt;), тако да је промена периоде знатно мала и осцилатор се &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;приближно понаша као хармонијски&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;. До периоде се може доћи линеаризацијом ако применимо апроксимацију да је при малим угловима &amp;lt;math&amp;gt;\theta&amp;lt;/math&amp;gt; (мањи од 1°) &amp;lt;math&amp;gt;\sin\theta \approx \theta&amp;lt;/math&amp;gt;.&lt;br /&gt;
#: &amp;lt;math&amp;gt;T = 2\pi\sqrt{\frac{l}{g}}&amp;lt;/math&amp;gt; је најмања вредност бесконачног реда са којим се може изразити периода као периодична функција.&lt;br /&gt;
# &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Како се одређује убрзање земљине теже помоћу математичког клатна?&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;&lt;br /&gt;
## Катетометром меримо дужину &amp;lt;math&amp;gt;l_1&amp;lt;/math&amp;gt; од од тачке вешања до дна лопте (доње тангенте лопте)&lt;br /&gt;
## Меримо дужину &amp;lt;math&amp;gt;l_2&amp;lt;/math&amp;gt; од тачке вешања до врха лопте (горње тангенте)&lt;br /&gt;
## Рачунамо средњу вредност те две дужине &amp;lt;math&amp;gt;l_s&amp;lt;/math&amp;gt; тј. &amp;lt;math&amp;gt;l + r&amp;lt;/math&amp;gt;.&lt;br /&gt;
## Клатно се постави да осцилује и мери се укупно време осциловања &amp;lt;math&amp;gt;t_u&amp;lt;/math&amp;gt; заједно са бројем осцилација &amp;lt;math&amp;gt;n&amp;lt;/math&amp;gt;. Поделимо их да бисмо добили средњу вредност периоде.&lt;br /&gt;
## Добијене вредности дужине клатна и средње периоде убацујемо у формулу: &amp;lt;math&amp;gt;g = \frac{4\pi^2 l_s}{T^2}&amp;lt;/math&amp;gt;&lt;br /&gt;
# &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Шта је еластична, а шта пластична деформација?&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;&lt;br /&gt;
#: Еластична деформација је промена димензије објекта који након престанка силе враћа димензије у првобитне димензије , док се пластична деформација не враћа.&lt;br /&gt;
# &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Како гласи Хуков закон (објаснити шта представља свака величина која фигурише у изразу)?&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;&lt;br /&gt;
#: &amp;quot;Какво истезање, таква и сила.&amp;quot; Општи случај гласи &amp;lt;math&amp;gt;\Delta x = cF&amp;lt;/math&amp;gt;, где је&lt;br /&gt;
#* &amp;lt;math&amp;gt;c \left[\frac{m}{N}\right]&amp;lt;/math&amp;gt; коефицијент еластичности,&lt;br /&gt;
#* &amp;lt;math&amp;gt;\Delta x&amp;lt;/math&amp;gt; је дужина истезања,&lt;br /&gt;
#* &amp;lt;math&amp;gt;F&amp;lt;/math&amp;gt; је сила истезања.&lt;br /&gt;
# &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Описати апаратуру за мерење Јунговог модула еластичности жице.&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;&lt;br /&gt;
#: Пре свега, на &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;жицу која се испитује&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039; закаче се &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;помоћни тегови&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039; који исправљају жицу. Поставе се &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;тегови&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039; одређене масе и користећи &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;покретно механичко мерило (нонијус)&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039; читамо истезање. Скала на којој се очитава истезање закачена је на &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;помоћну жицу закачену&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039; на исти носач.&lt;br /&gt;
# &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Како се одређује Јунгов модул еластичности помоћу описане апаратуре?&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;&lt;br /&gt;
#: Модуо је по дефиницији нормални напон кроз рел. истезање жице. Постављањем тегова масе m на држач, на жицу делује сила истезања &amp;lt;math&amp;gt;F = mg&amp;lt;/math&amp;gt;. Та сила кроз полупречник жице који смо измериили даје нормални напон. Мерњем познато нам је и истезање &amp;lt;math&amp;gt;l/\Delta l&amp;lt;/math&amp;gt;. Транформисањем формуле и разлагањем можемо је написати као да нам је непозната &amp;lt;math&amp;gt;E_y&amp;lt;/math&amp;gt;, и помоћу мерења њу израчунамо.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Питања Б ==&lt;br /&gt;
# &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Која је разлика између математичког и физичког клатна?&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;&lt;br /&gt;
#: Код физичког клатна уместо материјалне тачке инерцијални елемент има незанемарљиву масу тако да на периоду утиче маса тела и инерција, поред удаљености од тачке вешања.&lt;br /&gt;
Свако клатно које није математичко је физичко, тј математичко је специјалан случај физичког клатна. Периода физичког клатна рачуна се: &amp;lt;math&amp;gt;T = 2\pi\sqrt{\frac{I}{mgs}}&amp;lt;/math&amp;gt; где је &amp;lt;math&amp;gt;m&amp;lt;/math&amp;gt; маса, &amp;lt;math&amp;gt;I&amp;lt;/math&amp;gt; момент инерције и &amp;lt;math&amp;gt;s&amp;lt;/math&amp;gt; дужина.&lt;br /&gt;
# &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Шта је Пуасонов коефицијент?&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;&lt;br /&gt;
#: То је коефицијент који говори о &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;жилавости&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039; тј. истегљивости неког материјала. Позитиван је и обично се налази у опсегу &amp;lt;math&amp;gt;0 &amp;lt; \mu &amp;lt; 0.5&amp;lt;/math&amp;gt;. Што је мањи коефицијент неког материјала, он је мање истегљиб и лакше пуца при истезању, а што је већи, већа му је истегљивост.&lt;br /&gt;
# &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Материјали са негативним Пуасоновим коефицијентом.&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;&lt;br /&gt;
#: Створени су композитни материјали са негативном вредношћу Пуасоновог коефицијента који се при истезању шире. Оваква појава није примећена у природним материјалима.&lt;br /&gt;
# &amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Зависност нормалног напона од релативног истезања.&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;&lt;br /&gt;
#: Ако бисмо исцртали зависност релативног истезања по стандардизованом нормалном напону, могли бисмо поделити график на три дела:&lt;br /&gt;
## Линеарни део, који је линеаран и у потпуности одговара општем облику Хуковог закона. Завршава се код тачке течења &amp;lt;math&amp;gt;T&amp;lt;/math&amp;gt;.&lt;br /&gt;
## Након тачке течења завршава се линеарни део и улазимо у област пластичних деформација и креће област течења, где при престанку силе жица остаје трајно издужена.&lt;br /&gt;
## Након тога се достиже тачка максимума Z – затезна чврстоћа. То је највећа чврстоћа коју материјал може поднети током ограниченог времена. Након те тачке се материјал брзо пластично истеже. Крајња тачке &amp;lt;math&amp;gt;K&amp;lt;/math&amp;gt; је тачка када следи кидање материјала.&lt;br /&gt;
#: График је нелинеаран услед раскидања веза у кристалој решетци материјала.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[[Категорија:Физика]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>KockaAdmiralac</name></author>
	</entry>
</feed>