Системски софтвер/Јун 2022 - Историја измена

Aleksa: Поништена измена бр. 8029 корисника Aleksa (разговор)

2025-09-21T14:28:59Z

Поништена измена бр. 8029 корисника Aleksa (разговор)

← Старија измена		Верзија на датум 21. септембар 2025. у 16:28
Ред 7:		Ред 7:
	<syntaxhighlight lang="asm">		<syntaxhighlight lang="asm">
	.intel_syntax noprefix		.intel_syntax noprefix
	.~~extern a~~		.section .text
	.global f		.global min, la1
	~~.type f~~, ~~@object~~		min: enter 0, 0 # 0x00
	~~.equ f~~, ~~b-c~~		mov rbx, la1 # 0x04
			cmp rbx, [rbp]+0x12 # 0x0c
	~~.text~~		call var[rip] # 0x10
	~~call a[+ip]~~ # 0x00		jle la1 # 0x16
	e: mov ~~rax~~, c # ~~0x06~~		mov rax, [rbp]+0x12 # 0x18
	~~jz e~~ # ~~0x0e~~		jmp la2 # 0x1c
	~~jz c~~ # 0x10		la1: mov rax, rbx # 0x1e
	d: mov rax, [~~b - f~~] # ~~0x16~~		la2: leave # 0x21
	~~.long e~~ # 0x1e		ret # 0x22

	.data		.data
	.~~skip 0x6 # 0x00~~		.global var
	c: .~~long b + 0xe # 0x06~~		.type var, @object
	b:		var:
			.quad la1, la2-4
	.end		.end
	</syntaxhighlight>		</syntaxhighlight>
	''Напомена:~~'' Хексадецимални~~ бројеви наведени у коментару изворног асемблерског кода представљају померај до почетка инструкције у том реду гледано од почетка секције којој инструкција припада. Такође, усвојити претпоставку да је величина операционог кода:		Напомена: хексадецимални бројеви наведени у коментару изворног асемблерског кода представљају померај до почетка инструкције у том реду гледано од почетка секције којој инструкција припада. Такође, усвојити претпоставку да је величина операционог кода:
	* 2B за инструкцију <code>call</code> за ''PC'' релативно адресирање,		* 2B за инструкцију <code>call</code> за ''PC'' релативно адресирање,
	* 4B за инструкцију <code>mov</code> за апсолутно адресирање и		* 4B за инструкцију <code>mov</code> за апсолутно адресирање и
	* ~~2B или~~ 1B за инструкције ~~скока~~ за ''PC'' релативно адресирање~~, у зависности од ширине операнда~~.		* 1B за инструкције <code>jle</code> и <code>jmp</code> за ''PC'' релативно адресирање.

	=== Решење ===		=== Решење ===
			{\| class="wikitable"
			\|+ <code>.symtab</code>
			! Num !! Value !! Size !! Type !! Bind !! Ndx !! Name
			\|-
			\| 0: \|\| 0 \|\| 0 \|\| NOTYP \|\| LOC \|\| UND \|\|
			\|-
			\| 1: \|\| 0 \|\| 0 \|\| SCTN \|\| LOC \|\| 1 \|\| .text
			\|-
			\| 2: \|\| 0 \|\| 0 \|\| SCTN \|\| LOC \|\| 2 \|\| .data
			\|-
			\| 3: \|\| 0 \|\| 0 \|\| SCTN \|\| LOC \|\| 3 \|\| .bss
			\|-
			\| 4: \|\| 21 \|\| 0 \|\| NOTYP \|\| LOC \|\| 1 \|\| la2
			\|-
			\| 5: \|\| 0 \|\| 0 \|\| NOTYP \|\| GLOB \|\| 1 \|\| min
			\|-
			\| 6: \|\| 1E \|\| 0 \|\| NOTYP \|\| GLOB \|\| 1 \|\| la1
			\|-
			\| 7: \|\| 0 \|\| 0 \|\| OBJ \|\| GLOB \|\| 2 \|\| var
			\|}
			Иако није приказано у школском формату, симболи означени преко <syntaxhighlight lang="asm" inline>.type simbol, @object</syntaxhighlight> имају тип <code>OBJECT</code> у ''GNU'' асемблеру.
			{\| class="wikitable"
			\|+ <code>.rela.text</code>
			! Offset !! Type !! Symbol !! Addend
			\|-
			\| 8 \|\| R_X86_64_32 \|\| 6 (la1) \|\| 0
			\|-
			\| 12 \|\| R_X86_64_PC32 \|\| 7 (var) \|\| -4
			\|-
			\| 17 \|\| R_X86_64_PC8 \|\| 6 (la1) \|\| -1
			\|-
			\| 1D \|\| R_X86_64_PC8 \|\| 1 (.text) \|\| 20
			\|}
			Релокациони записи на 17 и 1D не морају да постоје, пошто се померај може уградити и током асемблирања.
			{\| class="wikitable"
			\|+ <code>.rela.data</code>
			! Offset !! Type !! Symbol !! Addend
			\|-
			\| 0 \|\| R_X86_64_64 \|\| 6 (la1) \|\| 0
			\|-
			\| 8 \|\| R_X86_64_64 \|\| 1 (.text) \|\| 1D
			\|}

	== 2. задатак ==		== 2. задатак ==

Aleksa: /* 1. задатак */

2025-09-21T14:28:06Z

1. задатак

← Старија измена		Верзија на датум 21. септембар 2025. у 16:28
Ред 7:		Ред 7:
	<syntaxhighlight lang="asm">		<syntaxhighlight lang="asm">
	.intel_syntax noprefix		.intel_syntax noprefix
	.~~section~~ .~~text~~		.extern a
	.~~global min~~, ~~la1~~		.global f
	~~min: enter 0~~, 0 # 0x00		.type f, @object
	mov ~~rbx~~, ~~la1~~ # ~~0x04~~		.equ f, b-c
	~~cmp rbx, [rbp]+0x12~~ # ~~0x0c~~
	~~call var[rip]~~ # 0x10		.text
	~~jle la1 # 0x16~~		call a[+ip] # 0x00
	mov rax, [~~rbp~~]~~+0x12~~ # ~~0x18~~		e: mov rax, c # 0x06
	~~jmp la2 # 0x1c~~		jz e # 0x0e
	~~la1: mov rax, rbx~~ # 0x1e		jz c # 0x10
	~~la2: leave # 0x21~~		d: mov rax, [b - f] # 0x16
	~~ret # 0x22~~		.long e # 0x1e

	.data		.data
	.~~global var~~		.skip 0x6 # 0x00
	.~~type var, @object~~		c: .long b + 0xe # 0x06
	~~var~~:		b:
	~~.quad la1, la2-4~~
	.end		.end
	</syntaxhighlight>		</syntaxhighlight>
	Напомена: ~~хексадецимални~~ бројеви наведени у коментару изворног асемблерског кода представљају померај до почетка инструкције у том реду гледано од почетка секције којој инструкција припада. Такође, усвојити претпоставку да је величина операционог кода:		''Напомена:'' Хексадецимални бројеви наведени у коментару изворног асемблерског кода представљају померај до почетка инструкције у том реду гледано од почетка секције којој инструкција припада. Такође, усвојити претпоставку да је величина операционог кода:
	* 2B за инструкцију <code>call</code> за ''PC'' релативно адресирање,		* 2B за инструкцију <code>call</code> за ''PC'' релативно адресирање,
	* 4B за инструкцију <code>mov</code> за апсолутно адресирање и		* 4B за инструкцију <code>mov</code> за апсолутно адресирање и
	* 1B за инструкције ~~<code>jle</code> и <code>jmp</code>~~ за ''PC'' релативно адресирање.		* 2B или 1B за инструкције скока за ''PC'' релативно адресирање, у зависности од ширине операнда.

	=== Решење ===		=== Решење ===
	~~{\| class="wikitable"~~
	~~\|+ <code>.symtab</code>~~
	~~! Num !! Value !! Size !! Type !! Bind !! Ndx !! Name~~
	\|-
	~~\| 0: \|\| 0 \|\| 0 \|\| NOTYP \|\| LOC \|\| UND \|\|~~
	\|-
	~~\| 1: \|\| 0 \|\| 0 \|\| SCTN \|\| LOC \|\| 1 \|\| .text~~
	\|-
	~~\| 2: \|\| 0 \|\| 0 \|\| SCTN \|\| LOC \|\| 2 \|\| .data~~
	\|-
	~~\| 3: \|\| 0 \|\| 0 \|\| SCTN \|\| LOC \|\| 3 \|\| .bss~~
	\|-
	~~\| 4: \|\| 21 \|\| 0 \|\| NOTYP \|\| LOC \|\| 1 \|\| la2~~
	\|-
	~~\| 5: \|\| 0 \|\| 0 \|\| NOTYP \|\| GLOB \|\| 1 \|\| min~~
	\|-
	~~\| 6: \|\| 1E \|\| 0 \|\| NOTYP \|\| GLOB \|\| 1 \|\| la1~~
	\|-
	~~\| 7: \|\| 0 \|\| 0 \|\| OBJ \|\| GLOB \|\| 2 \|\| var~~
	\|}
	Иако није приказано у школском формату, симболи означени преко <syntaxhighlight lang="asm" inline>.type simbol, @object</syntaxhighlight> имају тип <code>OBJECT</code> у ''GNU'' асемблеру.
	~~{\| class="wikitable"~~
	~~\|+ <code>.rela.text</code>~~
	~~! Offset !! Type !! Symbol !! Addend~~
	\|-
	~~\| 8 \|\| R_X86_64_32 \|\| 6 (la1) \|\| 0~~
	\|-
	~~\| 12 \|\| R_X86_64_PC32 \|\| 7 (var) \|\| -4~~
	\|-
	~~\| 17 \|\| R_X86_64_PC8 \|\| 6 (la1) \|\| -1~~
	\|-
	~~\| 1D \|\| R_X86_64_PC8 \|\| 1 (.text) \|\| 20~~
	\|}
	~~Релокациони записи на 17 и 1D не морају да постоје, пошто се померај може уградити и током асемблирања.~~
	~~{\| class="wikitable"~~
	~~\|+ <code>.rela.data</code>~~
	~~! Offset !! Type !! Symbol !! Addend~~
	\|-
	~~\| 0 \|\| R_X86_64_64 \|\| 6 (la1) \|\| 0~~
	\|-
	~~\| 8 \|\| R_X86_64_64 \|\| 1 (.text) \|\| 1D~~
	\|}

	== 2. задатак ==		== 2. задатак ==

KockaAdmiralac: Takođe objašnjenje zašto ovo ispunjava uslove zadatka

2022-08-17T18:15:08Z

Takođe objašnjenje zašto ovo ispunjava uslove zadatka

← Старија измена		Верзија на датум 17. август 2022. у 20:15
Ред 90:		Ред 90:
	#define REPEAT(str, n) REP##n(str)		#define REPEAT(str, n) REP##n(str)
	</syntaxhighlight>		</syntaxhighlight>
			При позиву <syntaxhighlight lang="c" inline>REPEAT("ha ", 3)</syntaxhighlight> макропроцесор ће генерисати <syntaxhighlight lang="c" inline>"ha " "ha " "ha "</syntaxhighlight> што је еквивалентно стрингу <syntaxhighlight lang="c" inline>"ha ha ha "</syntaxhighlight> (тако функционише конкатенација стринг литерала у C). Ово понашање је било напоменуто на испиту.

	== 3. задатак ==		== 3. задатак ==

KockaAdmiralac: Falila je definicija REPEAT

2022-08-17T18:12:26Z

Falila je definicija REPEAT

← Старија измена		Верзија на датум 17. август 2022. у 20:12
Ред 88:		Ред 88:
	#define REP4(X) REP3(X) X		#define REP4(X) REP3(X) X
	#define REP5(X) REP4(X) X		#define REP5(X) REP4(X) X
			#define REPEAT(str, n) REP##n(str)
	</syntaxhighlight>		</syntaxhighlight>

KockaAdmiralac: Zadaci i rešenja junskog roka

2022-06-18T01:47:09Z

Zadaci i rešenja junskog roka

Нова страница

{{tocright}}
'''Испит у јунском испитном року 2022. године''' одржан је 16. јуна. Трајао је 2 сата и радио се у вежбанкама.

== 1. задатак ==
=== Поставка ===
Посматра се процес асемблирања датог ивзорног асемблерског кода за ''amd64'' архитектуру. Резултат асемблирања је предметни програм по ''ELF'' формату. Приказати садржај (1) табеле симбола и (2) релокационих записа <u>строго поштујући школски формат и обавезно у складу са задатом нумерацијом симбола</u>.
<syntaxhighlight lang="asm">
.intel_syntax noprefix
.section .text
.global min, la1
min: enter 0, 0 # 0x00
mov rbx, la1 # 0x04
cmp rbx, [rbp]+0x12 # 0x0c
call var[rip] # 0x10
jle la1 # 0x16
mov rax, [rbp]+0x12 # 0x18
jmp la2 # 0x1c
la1: mov rax, rbx # 0x1e
la2: leave # 0x21
ret # 0x22

.data
.global var
.type var, @object
var:
.quad la1, la2-4
.end
</syntaxhighlight>
Напомена: хексадецимални бројеви наведени у коментару изворног асемблерског кода представљају померај до почетка инструкције у том реду гледано од почетка секције којој инструкција припада. Такође, усвојити претпоставку да је величина операционог кода:
* 2B за инструкцију <code>call</code> за ''PC'' релативно адресирање,
* 4B за инструкцију <code>mov</code> за апсолутно адресирање и
* 1B за инструкције <code>jle</code> и <code>jmp</code> за ''PC'' релативно адресирање.

=== Решење ===
{| class="wikitable"
|+ <code>.symtab</code>
! Num !! Value !! Size !! Type !! Bind !! Ndx !! Name
|-
| 0: || 0 || 0 || NOTYP || LOC || UND ||
|-
| 1: || 0 || 0 || SCTN || LOC || 1 || .text
|-
| 2: || 0 || 0 || SCTN || LOC || 2 || .data
|-
| 3: || 0 || 0 || SCTN || LOC || 3 || .bss
|-
| 4: || 21 || 0 || NOTYP || LOC || 1 || la2
|-
| 5: || 0 || 0 || NOTYP || GLOB || 1 || min
|-
| 6: || 1E || 0 || NOTYP || GLOB || 1 || la1
|-
| 7: || 0 || 0 || OBJ || GLOB || 2 || var
|}
Иако није приказано у школском формату, симболи означени преко <syntaxhighlight lang="asm" inline>.type simbol, @object</syntaxhighlight> имају тип <code>OBJECT</code> у ''GNU'' асемблеру.
{| class="wikitable"
|+ <code>.rela.text</code>
! Offset !! Type !! Symbol !! Addend
|-
| 8 || R_X86_64_32 || 6 (la1) || 0
|-
| 12 || R_X86_64_PC32 || 7 (var) || -4
|-
| 17 || R_X86_64_PC8 || 6 (la1) || -1
|-
| 1D || R_X86_64_PC8 || 1 (.text) || 20
|}
Релокациони записи на 17 и 1D не морају да постоје, пошто се померај може уградити и током асемблирања.
{| class="wikitable"
|+ <code>.rela.data</code>
! Offset !! Type !! Symbol !! Addend
|-
| 0 || R_X86_64_64 || 6 (la1) || 0
|-
| 8 || R_X86_64_64 || 1 (.text) || 1D
|}

== 2. задатак ==
=== Поставка ===
У ''C'' претпроцесору треба написати макри дефиницију <syntaxhighlight lang="c" inline>REPEAT(str, n)</syntaxhighlight> која као свој резултат даје стринг <code>str</code> надовезан <code>n</code> пута на самог себе за вредности параметра <code>n</code> између 0 и 5. На пример, макро позив <syntaxhighlight lang="c" inline>REPEAT("ha ", 3)</syntaxhighlight> резултује стрингом <syntaxhighlight lang="c" inline>"ha ha ha "</syntaxhighlight>. Треба имати на уму да ''C'' претпроцесор не дозвољава рекурзију (макро не може рекурзивно позвати самог себе) нити дозвољава коришћење <syntaxhighlight lang="c" inline>#if</syntaxhighlight> у телу макроа.

=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="c">
#define REP0(X)
#define REP1(X) X
#define REP2(X) REP1(X) X
#define REP3(X) REP2(X) X
#define REP4(X) REP3(X) X
#define REP5(X) REP4(X) X
</syntaxhighlight>

== 3. задатак ==
=== Поставка ===
Задати модули ''main.c'' и ''other.c'' одвојено се преводе и потом статички повезују у јединствену извршну датотеку помоћу ''GNU'' ланца алата. Приликом повезивања не користе се други модули нити библиотеке. Треба попунити сваки од коментара <syntaxhighlight lang="c" inline>/* ??? */</syntaxhighlight> у датотеци ''other.c'' једном од наведених ознака које дефинишу какав ефекат изазива декларација која претходи коментару на датој линији:
* <code>OK-GLB</code>: ово је исправна декларација променљиве која је глобална и за ''main.c'' и за ''other.c'' (глобална у смислу да ће се промена коју направи <code>foo()</code> функција коректно рефлектовати и у <code>main()</code> функцији као и обрнуто),
* <code>OK-LOC</code>: ово је исправна декларација променљиве која је локална само за <code>foo()</code> (локална у смислу да се било која промена коју направи <code>foo()</code> функција неће рефлектовати на <code>main()</code> функцију),
* <code>CMPL_E</code>: ова декларација ће изазвати пријаву грешке од стране преводиоца (линкер неће бити ни покренут),
* <code>LINK_E</code>: ова декларација ће изазвати пријаву грешке од стране линкера (обе датотеке биће преведене без грешке, али линкер ће пријавити грешку приликом повезивања на симболу на датој линији),
* <code>SMNT_E</code>: ова декларација неће изазвати пријаву никакве грешке (ни преводиоца нити линкера), али ће програм имати семантичку грешку односно логичку неисправност која се може манифестовати током његовог извршавања и
* <code>OTHR_E</code>: дешава се нека друга грешка која није покривена претходним случајевима.
<syntaxhighlight lang="c">
// file main.c
extern int a;
static double b;
int help; int *c = &help;
struct
{
double d;
} e;
int f = 0;
double g = 0.1;
#define h 99
int i;
unsigned j;

int main() {
// ...
}

// file other.c
double a; /* ??? */
double b; /* ??? */
int *c; /* ??? */

double d; /* ??? */
int e = 0; /* ??? */
int f; /* ??? */
double g = 0.1; /* ??? */
int h = 99; /* ??? */
unsigned *i; /* ??? */
static int j; /* ??? */

int foo() {
// ...
}
</syntaxhighlight>

=== Решење ===
{| class="wikitable"
! <code>main.c</code>
! <code>other.c</code>
! Класификација
|-
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
extern int a;
</syntaxhighlight>
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
double a;
</syntaxhighlight>
| SMNT_E
|-
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
static double b;
</syntaxhighlight>
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
double b;
</syntaxhighlight>
| OK-LOC
|-
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
int help; int *c = &help;
</syntaxhighlight>
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
int *c;
</syntaxhighlight>
| OK-GLB
|-
|
<syntaxhighlight lang="c">
struct
{
double d;
</syntaxhighlight>
|
<syntaxhighlight lang="c">

double d;
</syntaxhighlight>
| OK-LOC
|-
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
} e;
</syntaxhighlight>
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
int e = 0;
</syntaxhighlight>
| SMNT_E
|-
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
int f = 0;
</syntaxhighlight>
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
int f;
</syntaxhighlight>
| OK-GLB
|-
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
double g = 0.1;
</syntaxhighlight>
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
double g = 0.1;
</syntaxhighlight>
| LINK_E
|-
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
#define h 99
</syntaxhighlight>
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
int h = 99;
</syntaxhighlight>
| OK-LOC
|-
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
int i;
</syntaxhighlight>
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
unsigned *i;
</syntaxhighlight>
| SMNT_E
|-
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
unsigned j;
</syntaxhighlight>
|
<syntaxhighlight lang="c" inline>
static int j;
</syntaxhighlight>
| OK-LOC
|}

== 4. задатак ==
=== Поставка ===
Посматра се ''JIT'' емулатор и емулирање следећег програма.
<div class="abc-list">
# Означити све блокове који ће у току рада емулатора бити преведени. За сваки преведени блок навести јединствену идентификацију у облику <code>'''B'''''<n>(<x>-<y>)</code> (<code><n></code> је <u>редни број блока у погледу тренутка његовог превођења при чему нумерација почиње од броја један</u>, <x> је редни број прве а <y> редни број последње линије изворног кода блока).
# Навести секвенцу извршавања. У секвенци извршавања могу се нађи само <code>GP</code> (сваки пут када се емулатор врати у главну петљу), <code>BH</code> (сваки пут када се позове функција која помаже у разрешавању скокова) и <code>'''B'''''<n></code> (сваки пут када се изврши дати блок у складу са ознакама из претходне тачке).
</div>
<syntaxhighlight lang="asm">
BEG ; line 1
LDI 2 ; line 2 ( PZ) A <= <V>
L1 SUB B ; line 3 (CPZ) A <= A - mem[<V>]
L2 ADD C ; line 4 (CPZ) A <= A + mem[<V>]
BNG L2 ; line 5 if (!flags[P]) PC <= <V>
BZE L3 ; line 6 if ( flags[Z]) PC <= <V>
SBI 2 ; line 7 (CPZ) A <= A - <V>
BNZ L1 ; line 8 if (!flags[Z]) PC <= <V>
L3 HLT ; line 9 stop execution
B DC 9 ; line 10
C DC 2 ; line 11
END ; line 12
</syntaxhighlight>

=== Решење ===
<div class="abc-list">
# Блокови по редоследу додавања у табелу (B3 је додат у табелу док још није био преведен):
## B0(1-5)
## B1(4-5)
## B2(6-6)
## B3(9-9)
## B4(7-8)
## B5(3-3)
# Редослед извршавања:
## GP
## B0
## BH
## GP
## B1
## BH (уколико се приликом превођења B1 није извршила оптимизација да се уместо ''branch helper'' угради скок на B1)
## B1
## B1
## BH
## GP
## B2
## BH
## GP
## B4
## BH
## GP
## B5
## B1
## B1
## B1
## B1
## B1
## BH
## B2
## BH
## GP
## B3
## BH
## GP
</div>

[[Категорија:Системски софтвер]]
[[Категорија:Рокови]]