ОС1/Фебруар 2014 - Историја измена

KockaAdmiralac: Formatiranje

2022-07-19T23:25:03Z

Formatiranje

WikiEditor у 15:22, 22. септембар 2021.

2021-09-22T15:22:10Z

← Старија измена		Верзија на датум 22. септембар 2021. у 17:22
Ред 96:		Ред 96:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~{{delimično rešeno}}~~		Videti zadatak iz [[ОС1/Јануар 2015#7. zadatak\|januarskog roka 2015]].

	== 8. zadatak ==		== 8. zadatak ==
Ред 117:		Ред 117:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~{{delimično rešeno}}~~		a) 3
			b) 1

	[[Категорија:Рокови]]		[[Категорија:Рокови]]
	[[Категорија:ОС1]]		[[Категорија:ОС1]]

Ivan Pešić у 09:55, 19. септембар 2021.

2021-09-19T09:55:41Z

← Старија измена		Верзија на датум 19. септембар 2021. у 11:55
Ред 113:		Ред 113:

	== 10. zadatak ==		== 10. zadatak ==
			=== Postavka ===
	Koliko pristupa blokovima na disku treba izvršiti za pristup ''n''-tom logičkom bloku sadržaja fajla ako je alokacija fajla a) indeksna, pri čemu je indeks fajla uvek u dva nivoa, a na blok sa indeksom prvog nivoa ukazuje polje u FCB, b) FAT, pri čemu je cela FAT u memoriji? FCB fajla je u memoriji.		Koliko pristupa blokovima na disku treba izvršiti za pristup ''n''-tom logičkom bloku sadržaja fajla ako je alokacija fajla a) indeksna, pri čemu je indeks fajla uvek u dva nivoa, a na blok sa indeksom prvog nivoa ukazuje polje u FCB, b) FAT, pri čemu je cela FAT u memoriji? FCB fajla je u memoriji.

Ivan Pešić у 09:55, 19. септембар 2021.

2021-09-19T09:55:19Z

← Старија измена		Верзија на датум 19. септембар 2021. у 11:55
Ред 106:		Ред 106:

	== 9. zadatak ==		== 9. zadatak ==
			=== Postavka ===
	Dati procenu kompleksnosti u najgorem slučaju sledećih operacija sa direktorijumom u odnosu na broj postojećih fajlova n u direktorijumu, za navedene implementacije direktorijuma.		Dati procenu kompleksnosti u najgorem slučaju sledećih operacija sa direktorijumom u odnosu na broj postojećih fajlova n u direktorijumu, za navedene implementacije direktorijuma.

Ivan Pešić: 2. задатак

2021-09-19T09:54:18Z

2. задатак

← Старија измена		Верзија на датум 19. септембар 2021. у 11:54
Ред 15:		Ред 15:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	1. jednosprocesorski sistemi:		#jednosprocesorski sistemi:
			#*maskirati prekide
	- maskirati prekide		#*zabraniti preuzimanje
			#*optimistički pristup
	- zabraniti preuzimanje		#višeprocesorski sistemi:
			#*test-and-set
	- optimistički pristup		#*swap

	2. višeprocesorski sistemi:

	- test-and-set

	- swap

	== 3. zadatak ==		== 3. zadatak ==

Ivan Pešić: додат задатак

2021-09-18T21:54:07Z

додат задатак

← Старија измена		Верзија на датум 18. септембар 2021. у 23:54
Ред 97:		Ред 97:
	Nije moguća eksterna fragmentacija kod segmentno-stranične organizacije jer alociraju blokovi iste veličine.		Nije moguća eksterna fragmentacija kod segmentno-stranične organizacije jer alociraju blokovi iste veličine.

			== 7. zadatak ==
			=== Postavka ===
			U nekom sistemu sa straničnom organizacijom virtuelne memorije virtuelna i fizička adresa su 32-bitne, adresibilna jedinica je bajt, a stranica je veličine 64 KB. PMT je organizovana u dva nivoa i jedan ulaz u PMT oba nivoa zauzima po jednu 32-bitnu reč. PMT oba nivoa su iste veličine. Koliko ukupno zauzimaju PMT za proces koji je alocirao samo svoju prvu i poslednju stranicu?

			=== Rešenje ===
			{{delimično rešeno}}

	== 8. zadatak ==		== 8. zadatak ==

Ivan Pešić: нек неко намести 2. задатак

2021-09-18T21:51:41Z

нек неко намести 2. задатак

Нова страница

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2014/feb/OS1%20Feb%202014.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti zašto je i kako uvođenje magnetnih diskova bilo od ključnog značaja kod prelaska sa paketnih sistema na sisteme sa multiprogramiranjem.

=== Rešenje ===
OS može da pristupa disku direktno, u proizvoljnom redosledu, bez značajnih razlika u vremenu odziva kao kod traka (zbog premotavanja) bez obzira na to kako su podaci smešteni na samom disku. Disk je blokovski orijentisan ulazno-izlazni uređaj. Podaci se mogu i učitavati sa diska i upisivati na njega, ali se prenose isključivo u blokovima fiksne veličine. Zbog ovoga je skup poslova koji su podneti na izvršavanje mogao da se snimi na disk a da OS sa njega učitava one koje odluči da će se izvršavati, na osnovu zauzeća procesora i memorije, a ne na osnovu redosleda kojim su podneti.

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti kako se međusobno isključenje kritičnih sekcija jezgra operativnog sistema može
obezbediti kod jednosprocesorskih, a kako kod višeprocesorskih sistema.

=== Rešenje ===
1. jednosprocesorski sistemi:

- maskirati prekide

- zabraniti preuzimanje

- optimistički pristup

2. višeprocesorski sistemi:

- test-and-set

- swap

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem standardnih sistemskih poziva <code>fork()</code> i <code>wait()</code> napisati C program koji kreira tačno ''N'' procesa svoje dece, gde je ''N'' parametar programa, a potom čeka da se sva deca završe. Procesi-deca samo ispišu neku poruku na standardni izlaz i potom se završavaju.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c">
#include <stdio.h>
int main(int argc, char* argv[]) {
if(argc < 2)
return -1;
int N = atoi(argv[1]);
int pid[N];
for(int i = 0; i < N; i++) {
pid[i] = fork();
if(pid[i] < 0)
return -2;
else if(pid[i] == 0) {
printf("Child %d", i);
exit(0);
}
}
for(int i = 0; i < N; i++)
wait(pid[i]);
return 0;
}
</syntaxhighlight>

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem standardnih brojačkih semafora napisati kod za sinhronizaciju proizvođača i potrošača sa neograničenim baferom. (Kod za smeštanje i uzimanje elemenata ne treba pisati, već samo naznačiti njegovo mesto.)

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c">
Semaphore mutex(1), spaceAvailable(N), itemAvailable(0);

void append(Data* d) {
spaceAvailable.wait();
mutex.wait();
<add>
mutex.signal();
itemAvailable.signal();
}

Data* take() {
itemAvailable.wait();
mutex.wait();
<get data>
mutex.signal();
spaceAvailable.signal();
return data;
}
</syntaxhighlight>

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Ukratko objasniti osnovnu razliku između tehnika dinamičkog učitavanja (''dynamic loading'') i preklopa (''overlays'').

=== Rešenje ===
Videti zadatak iz [[ОС1/Јул 2011#5. zadatak|julskog roka 2011]].

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je eksterna fragmentacija kod alokacije memorije? Da li je ona moguća kod segmentno-stranične alokacije memorije?

=== Rešenje ===
Eksterna fragmentacija nastaje kada se procesi učitavaju u memoriju a zatim dealociraju. Kako se delovi proizvoljnih dimenzija zauzimaju i oslobađaju dinamički, slobodni fragmenti se stvaraju i nazivaju eksternim.
Nije moguća eksterna fragmentacija kod segmentno-stranične organizacije jer alociraju blokovi iste veličine.

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Ukratko objasniti tehniku ''spooling''.

=== Rešenje ===
Kada neki nedeljivi spori uređaj želi da odradi posao, prvo se zatraži korišćenje tog uređaja sistemskim pozivom, OS tada pravi poseban fajl na određenom mestu u svom fajl sistemu u koji će preusmeriti sve ulazne operacije tog procesa sa štampačem i vraća kontrolu procesu. OS predaje fajl na obradu posebnom procesu ili niti (spuleru) koji će jedan po jedan fajl da uzima i njihove sadržaje da šalje datom uređaju.

== 9. zadatak ==
Dati procenu kompleksnosti u najgorem slučaju sledećih operacija sa direktorijumom u odnosu na broj postojećih fajlova n u direktorijumu, za navedene implementacije direktorijuma.

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 10. zadatak ==
Koliko pristupa blokovima na disku treba izvršiti za pristup ''n''-tom logičkom bloku sadržaja fajla ako je alokacija fajla a) indeksna, pri čemu je indeks fajla uvek u dva nivoa, a na blok sa indeksom prvog nivoa ukazuje polje u FCB, b) FAT, pri čemu je cela FAT u memoriji? FCB fajla je u memoriji.

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]