KockaAdmiralac: Formatiranje

2022-07-19T19:57:07Z

Formatiranje

IvnSvc: /* Rešenje */

2021-10-03T13:53:09Z

Rešenje

← Старија измена		Верзија на датум 3. октобар 2021. у 15:53
Ред 7:		Ред 7:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~{{delimično rešeno}}~~		Мултипроцесорски систем је сиситем у коме више процесора раде над истом оперативном меморијом.<br>
			Дистрибуирани систем је систем у коме више одвојених рачунара уз помоћ рачунарских мрежа чини једну логичку целину.

	== 2. zadatak ==		== 2. zadatak ==

Ivan Pešić: средити 10. задатак

2021-09-20T15:53:06Z

средити 10. задатак

Нова страница

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2012/oktobar/Oktobar%202012.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je multiprocesorski, a šta distribuirani sistem?

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Data je operacija <code>yield(jmp_buf old, jmp_buf new)</code> koja čuva kontekst niti čiji je <code>jmp_buf</code> dat kao prvi argument, oduzima joj procesor i restaurira kontekst niti čiji je <code>jmp_buf</code> dat kao drugi argument, kojoj predaje procesor. Koristeći ovu operaciju, realizovati operaciju <code>dispatch()</code> koja ima isti efekat kao i ona data u školskom jezgru.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c">
void dispatch () {
lock();
jmp_buf old = Thread::running->context;
Scheduler::put(Thread::running);
Thread::running = Scheduler::get();
jmp_buf new = Thread::running->context;
yield(old,new);
unlock();
}
</syntaxhighlight>

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Kako se u kodu koji se izvršava nakon sistemskog poziva <code>fork()</code> može znati da li se taj kod izvršava u kontekstu procesa-roditelja ili procesa-deteta? Objasniti i dati primer.

=== Rešenje ===
Može se znati u kom se kontekstu izvršava kod na osnovu povratne vrednosti fork-a. Tj. 0 u kontekstu deteta, vrednost veća od 0 u kontekstu roditelja, a manja od 0 ako dođe do greške.

<syntaxhighlight lang="c">
int main(int argc, char* argv[]) {
pid_t pid = fork();

if(pid < 0) {
return -1;
// greska
}
else if(pid == 0) {
// dete
}
else {
// roditelj
}

return 0;

}
</syntaxhighlight>

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Napisati kod jednog od dva procesa koji pristupaju kritičnoj sekciji sa međusobnim isključenjem pomoću uposlenog čekanja (''busy waiting'') Petersonovim algoritmom

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="ada">
process P1:
begin
loop
flag1 := true; turn := 2;
while flag2 and turn = 2 do null;
<critical section>
flag1 := false;
<non-critical section>
end
end P1;

process P2:
begin
loop
flag2 := true; turn := 1;
while flag1 and turn = 1 do null;
<critical section>
flag2 := false;
<non-critical section>
end
end P2;
</syntaxhighlight>

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Date su sledeće deklaracije u jednom izvornom C fajlu. Koji od ovih simbola će biti označeni kao „izveženi“, a koji kao „uveženi“ u .obj fajlu?
<syntaxhighlight lang="c">
extern int a(int);
void b(int);
void b(int) {}
void c(int);
extern int d;
static int e;
int f;
</syntaxhighlight>

=== Rešenje ===
Uveženi: a, c, d
Izveženi: b, f

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki sistem koristi kontinualnu alokaciju operativne memorije. Data je deklaracija strukture podataka koja predstavlja zaglavlje svakog slobodnog fragmenta memorije. Ova zaglavlja čine dvostruko ulančanu listu slobodnih fragmenata i upisuju se na sam početak svakog slobodnog fragmenta memorije. Napisati telo funkcije <code>getFirstFitFragment()</code> koja treba da pronađe fragment slobodne memorije veličine date argumentom po ''first-fit'' algoritmu i vrati njegovu adresu. Preostali deo fragmenta treba da postane novi (manji) fragment u listi slobodnih
<syntaxhighlight lang="c">
typedef unsigned int size_t;
struct FreeFragment {
size_t size; // Veličina fragmenta u jedinicama sizeof(char)
FreeFragment* prev; // Prethodni u listi
FreeFragment* next; // Sledeći u listi
}
FreeFragment* head; // Glava liste slobodnih fragmenata
void* getFirstFitFragment(size_t);
</syntaxhighlight>

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c">
void* getFirstFitFragment(size_t sz) {
if(head == 0 || sz == 0) return 0;
for(FreeFragment* cur = head; cur; cur = cur->next) {
if(cur->size < sz) continue;
FreeFragment* newFrg = (FreeFragment*)((char*)cur + sz);
if(cur->prev) cur->prev->next = newFrg;
else head = cur->next;
if(cur->next) cur->next->prev = newFrg;
newFrg->prev = curr->prev;
newFrg->next = curr->next;
newFrg->size = cur->size - sz;
return cur;
}
return 0;
}
</syntaxhighlight>

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti šta je osnovni motiv i pogodnost tehnike straničenja u više nivoa u odnosu na straničenje u jednom nivou?

=== Rešenje ===
Veći kapacitet virtuelne memorije.

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Kojom tehnikom se fizički nedeljivi izlazni uređaj može učiniti logički (virtuelno) deljivim između procesa koji ga uporedo koriste?
=== Rešenje ===
Spooling-om.

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki proces otvara neki fajl samo za čitanje, iako „vlasnik“ tog procesa ima i pravo upisa u taj fajl. Da li se informacija da je taj proces otvorio taj fajl samo za čitanje čuva u tabeli otvorenih fajlova koja je globalna za sve procese, ili u onoj koja je lokalna za taj proces

=== Rešenje ===
Ta informacija čuva se u tabeli otvorenih fajlova lokalnoj za taj proces.

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki fajl sistem koristi indeksiranu alokaciju fajlova na disku sa jednostrukim indeksom. Ako se pretpostavlja da je prostor za smeštanje fajlova (uključujući i njihove indekse) na disku veličine 32 GB, veličina klastera (jedine jedinice alokacije) 2 KB, i ceo prostor potpuno ispunjen fajlovima tako da je svaki fajl maksimalne veličine takve da ima samo jedan indeksni klaster, koliki procenat ukupnog prostora za smeštanje fajlova na ovom disku zauzimaju indeksi?

=== Rešenje ===
32GB / 2KB = 16M = 2^24 -> 3B adresa

2KB / 3B = 682 ulaza u indeksu

procenat zauzetosti: 100/(682 + 1)%

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]

ОС1/Октобар 2012 - Историја измена

KockaAdmiralac: Formatiranje

IvnSvc: /* Rešenje */

Ivan Pešić: средити 10. задатак