ОС1/Август 2020 - Историја измена

Sborovic: /* Rešenje */ Kod treba da vrati 0 u slučaju uspeha, ne broj veći od 0.

2022-02-16T22:49:53Z

Rešenje: Kod treba da vrati 0 u slučaju uspeha, ne broj veći od 0.

← Старија измена		Верзија на датум 17. фебруар 2022. у 00:49
Ред 87:		Ред 87:
	}		}
	wait(request);		wait(request);
	return ~~request~~;		return 0;
	}		}
	</syntaxhighlight>		</syntaxhighlight>

KockaAdmiralac: Ispravke

2021-06-29T20:24:01Z

Ispravke

← Старија измена		Верзија на датум 29. јун 2021. у 22:24
Ред 1:		Ред 1:
	{{tocright}}		{{tocright}}
			[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2020/avgust/Avg%202020.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

	== 1. zadatak ==		== 1. zadatak ==
Ред 12:		Ред 13:
	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Odgovor: 4		Odgovor: 4
	* P1 pravi dete P2 i inkrementira svoje ''i''.		* P1 pravi dete P2 i inkrementira svoje <code>i</code>.
	* P2 je dete, te ''fork()'' vraća 0 u kontekstu ~~dete~~, kako uslov nije ispunjen, završava se ''for~~'' ciklus~~.		* P2 je dete, te <code>fork()</code> vraća 0 u kontekstu deteta, kako uslov nije ispunjen, završava se <code>for</code> petlja.
	* P1 pravi dete P3 i inkrementira svoje ''i''.		* P1 pravi dete P3 i inkrementira svoje <code>i</code>.
	* P1 pravi dete P4 i inkrementira svoje ''i''.		* P1 pravi dete P4 i inkrementira svoje <code>i</code>.
	* P3 i P4 se isto završavaju kao proces P2.		* P3 i P4 se isto završavaju kao proces P2.
	* P1 završava svoj ''for'' ciklus jer je ''i'' postalo 3.		* P1 završava svoj <code>for</code> ciklus jer je <code>i</code> postalo 3.

	== 2. zadatak ==		== 2. zadatak ==
Ред 50:		Ред 51:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Ova dva procesa ne obezbeđuju međusobno isključenje jer oba procesa mogu pročitati odgovarajući ''flag'' i ući u kritičnu sekciju. Da bi ovo popravili možemo koristiti Petersnov algoritam.		Ova dva procesa ne obezbeđuju međusobno isključenje jer oba procesa mogu pročitati odgovarajući <code>flag</code> i ući u kritičnu sekciju. Da bi ovo popravili možemo koristiti Petersnov algoritam.

	== 3. zadatak ==		== 3. zadatak ==
Ред 57:		Ред 58:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Dinamičko učitavanje alocira memoriju za neki proces tek kada mu je ona potrebna. Preklopi funkcionišu na isti način ali koriste se činjenicom da se neki deo nikad ne koristi u isto vreme kada i neki drugi deo, već naizmenično, pa se oni dinamički učitavaju na istom mestu~~. Takoreći se~~ preklapaju.		Dinamičko učitavanje alocira memoriju za neki proces tek kada mu je ona potrebna. Preklopi funkcionišu na isti način ali koriste se činjenicom da se neki deo nikad ne koristi u isto vreme kada i neki drugi deo, već naizmenično, pa se oni dinamički učitavaju na istom mestu (takoreći, preklapaju).

	== 4. zadatak ==		== 4. zadatak ==
Ред 64:		Ред 65:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Segmentna organizacija funkcioniše tako što se nađe određeni segment, odnosno bazna adresa tog segmenta, zatim se doda pomeraj (''offset''). Moguće je da pomeraj prelazi veličinu segmenta te je obavezna provera za ovakvu grešku. Stranična organizacija s druge strane, zapravo i ne poznaje koncept segmenta. Preslikavanje je realizovano traženjem fizičke adrese okvira u odnosu na virtuelnu adresu ~~stranicec~~ koja je uvek iste veličine. Pomeraj takođe ne može biti veći od stranice i on se ne sabira sa adresom već se dodaje na kraju same adrese.		Segmentna organizacija funkcioniše tako što se nađe određeni segment, odnosno bazna adresa tog segmenta, u mapi segmenata (SMT) a zatim se doda pomeraj (''offset''). Moguće je da pomeraj prelazi veličinu segmenta te je obavezna provera za ovakvu grešku. Stranična organizacija s druge strane, zapravo i ne poznaje koncept segmenta. Preslikavanje je realizovano traženjem fizičke adrese okvira u odnosu na virtuelnu adresu stranice koja je uvek iste veličine. Pomeraj takođe ne može biti veći od stranice i on se ne sabira sa adresom već se dodaje na kraju same adrese.

	== 5. zadatak ==		== 5. zadatak ==
Ред 95:		Ред 96:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	U slučaju ~~kada~~ se desi greška ~~na sadršaj~~ nekog fajla, ta greška može oštetiti sam pokazivač na sledeći element u listi ~~te ili prekinuti ulančanu listu ili greška bude takva~~ da ~~sada to~~ pokazuje na ~~neki deo~~ nekog drugog fajla~~. Pa kada bude čitao fajl može nastaviti na tamo~~.		U slučaju da se desi greška u sadržaju nekog fajla, ta greška može oštetiti sam pokazivač na sledeći element u listi blokova tog fajla. U najgorem slučaju pokazivač može biti promenjen tako da pokazuje na blok nekog drugog fajla, pa se onda i blokovi tog fajla mogu korumpirati.

	== 7. zadatak ==		== 7. zadatak ==
Ред 102:		Ред 103:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Totalni bekap kopira sve fajlove iz jednog fajl sistema ili njegovog dela nezavisno od toga da li su bili izmenjeni od prošlog bekapa ili nisu~~. Neki~~ fajlovi se bespotrebno kopiraju. Inkrementalni bekap kopira samo izmenjene fajlove. ''~~Mac OS X~~'' ima podršku ~~inkrementalnog bekapa~~, tako što ili eksplicitno ili automatski pokrene bekap kada se poveže hard disk uređaj koji je za to namenjen.		Totalni bekap kopira sve fajlove iz jednog fajl sistema ili njegovog dela nezavisno od toga da li su bili izmenjeni od prošlog bekapa ili nisu, pa se neki fajlovi bespotrebno kopiraju. Inkrementalni bekap kopira samo izmenjene fajlove. Operativni sistem ''macOS'' ima podršku za inkrementalni bekap, tako što ili eksplicitno ili automatski pokrene bekap kada se poveže hard disk uređaj koji je za to namenjen.

	[[Категорија:Рокови]]		[[Категорија:Рокови]]
	[[Категорија:ОС1]]		[[Категорија:ОС1]]

KockaAdmiralac: Latinifikacija, rešenje 5. zadatka i sekcionisanje

2021-06-29T13:24:24Z

Latinifikacija, rešenje 5. zadatka i sekcionisanje

Прикажи измене

Duke у 12:55, 29. јун 2021.

2021-06-29T12:55:40Z

← Старија измена		Верзија на датум 29. јун 2021. у 14:55
Ред 16:		Ред 16:
	#*P1 завршава свој ''for'' циклус јер је ''i'' постало 3.		#*P1 завршава свој ''for'' циклус јер је ''i'' постало 3.
	#['''3'''] Шта је проблем следеће имплементације критичне секције упосленим чекањем?		#['''3'''] Шта је проблем следеће имплементације критичне секције упосленим чекањем?
	#:<syntaxhighlight>		#:<syntaxhighlight lang="milo">
	process P1		process P1
	begin		begin

Duke: Ваљда сви одговори сем петог задатка.

2021-06-29T12:54:52Z

Ваљда сви одговори сем петог задатка.

Нова страница

{{tocright}}

#['''3'''] Ако се над следећим програмом креира један процес, колико ће укупно процеса бити креирано (укључујући и тај један почетни), под претпоставком да су сви системски позиви успели?
#:<syntaxhighlight lang='c'>
void main {
for (int i=0; (i<3) && fork(); i++);
}
</syntaxhighlight>
#:Одговор: 4
#:Поступак:
#*P1 прави дете P2 и инкрементира своје ''i''.
#*P2 је дете, те ''fork()'' враћа 0 у контексту дете, како услов није испуњен, завршава се ''for'' циклус.
#*P1 прави дете P3 и инкрементира своје ''i''.
#*P1 прави дете P4 и инкрементира своје ''i''.
#*P3 и P4 се исто завршавају као процес P2.
#*P1 завршава свој ''for'' циклус јер је ''i'' постало 3.
#['''3'''] Шта је проблем следеће имплементације критичне секције упосленим чекањем?
#:<syntaxhighlight>
process P1
begin
loop
while flag2 = true do null end; (* Busy wait *)
flag1 := true;
<critical section>
(* Critical section *)
flag1 := false;
(* Exit protocol *)
<non-critical section>
end
end P1;
process P2
begin
loop
while flag1 = true do null end; (* Busy wait *)
flag2 := true;
<critical section>
(* Critical section *)
flag2 := false;
(* Exit protocol *)
<non-critical section>
end
end P2;
</syntaxhighlight>
#:Одговор: Ова два процеса не обезбеђују међусобно искључење јер оба процеса могу прочитати одговарајући ''flag'' и ући у критичну секцију. Да би ово поправили можемо користити Петерснов алгоритам.
#['''3'''] Шта је основна разлика између технике динамичког учитавања и технике преклопа (оверлаyс)?
#:Одговор: Динамичко учитавање алоцира меморију за неки процес тек када му је она потребна. Преклопи функционишу на исти начин али користе се чињеницом да се неки део никад не користи у исто време када и неки други део, већ наизменично, па се они динамички учитавају на истом месту. Такорећи се преклапају.
#['''3'''] Укратко објаснити зашто је код сегментне организације виртуелне меморије обавезна провера прекорачења границе сегмента приликом сваког адресирања, а код станичне организације та провера не постоји.
#:Одговор: Сегментна организација функционише тако што се нађе одређени сегмент, односно базна адреса тог сегмента, затим се дода померај (''offset''). Могуће је да померај прелази величину сегмента те је обавезна провера за овакву грешку. Странична организација с друге стране, заправо и не познаје концепт сегмента. Пресликавање је реализовано тражењем физичке адресе оквира у односу на виртуелну адресу страницец која је увек исте величине. Померај такође не може бити већи од странице и он се не сабира са адресом већ се додаје на крају саме адресе.
#['''3''']У неком систему постоје следећи системски позиви:
#:<syntaxhighlight lang="c">
int async_write (const char* buffer);
void wait (int request_id);
</syntaxhighlight>
#:Операција ''async_write'' асинхроно задаје операцију излаза датог низа знакова на неки излазни уређај и враћа интерни системски идентификатор тог захтева (већи од 0), односно код грешке (мањи од нула). Операција ''wait'' суспендује позивајући процес све док операција са датим идентификатором није завршена. Коришћењем ових системских позива, реализовати синхрони излаз (функција треба да враћа 0 у случају успеха, а код грешке у супротном):
#:<syntaxhighlight lang="c">
int sync_write (char* buffer);
</syntaxhighlight>
#:Решење:
#['''3'''] Какав проблем може настати код уланчане алокације фајла ако се грешком промени садржај блока у ком је смештен део садржаја неког фајла?
#:Одговор: У случају када се деси грешка на садршај неког фајла, та грешка може оштетити сам показивач на следећи елемент у листи те или прекинути уланчану листу или грешка буде таква да сада то показује на неки део неког другог фајла. Па када буде читао фајл може наставити на тамо.
#['''3'''] Укратко објаснити шта је инкрементални, а шта тотални бекап (''backup'') фајл система и навести пример оперативног система који има уграђену подршку за инкрементални бекап.
#:Одговор: Тотални бекап копира све фајлове из једног фајл система или његовог дела независно од тога да ли су били измењени од прошлог бекапа или нису. Неки фајлови се беспотребно копирају. Инкрементални бекап копира само измењене фајлове. ''Mac OS X'' има подршку инкременталног бекапа, тако што или експлицитно или аутоматски покрене бекап када се повеже хард диск уређај који је за то намењен.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]