ОС1/Јун 2022 - Историја измена

DjoleRkc: nije bilo tacno

2023-09-15T20:57:23Z

nije bilo tacno

← Старија измена		Верзија на датум 15. септембар 2023. у 22:57
Ред 117:		Ред 117:

	Ukupan broj blokova koji se može adresirati u ovom fajl sistemu je:		Ukupan broj blokova koji se može adresirati u ovom fajl sistemu je:
	32 + 64 + (64 x 64) = ~~4224~~		32 + 64 + (64 x 64) = 4192

	Maksimalna veličina fajla se dobija množenjem ovog broja blokova sa veličinom bloka:		Maksimalna veličina fajla se dobija množenjem ovog broja blokova sa veličinom bloka:
	4224 x 512 bajta = ~~2162688~~ bajta		4224 x 512 bajta = 2146304 bajta

	Da bi dobili veličinu fajla u kilobajtima, delimo ovaj broj sa 1024:		Da bi dobili veličinu fajla u kilobajtima, delimo ovaj broj sa 1024:
	~~2162688~~ bajta / 1024 = ~~2112~~ KB		2146304 bajta / 1024 = 2096 KB

	Dakle, maksimalna veličina fajla u ovom fajl sistemu je ~~2112~~ KB.		Dakle, maksimalna veličina fajla u ovom fajl sistemu je 2096 KB.

	[[Категорија:Рокови]]		[[Категорија:Рокови]]
	[[Категорија:ОС1]]		[[Категорија:ОС1]]

Ilija: /* Rešenje */

2023-06-30T12:26:55Z

Rešenje

← Старија измена		Верзија на датум 30. јун 2023. у 14:26
Ред 45:		Ред 45:
	Najviše zauzimaju u slučaju da proces dete promeni neke podatke. Tada se ponovo alociraju stek (24KB) i prostor za podatke koji se menjaju (40KB).		Najviše zauzimaju u slučaju da proces dete promeni neke podatke. Tada se ponovo alociraju stek (24KB) i prostor za podatke koji se menjaju (40KB).

	Računica: <math> 12KB + 2 \cdot 24KB + 36KB + 2 \cdot 40KB = 176KB</~~code~~>		Računica: <math> 12KB + 2 \cdot 24KB + 36KB + 2 \cdot 40KB = 176KB</math>

	== 5. zadatak ==		== 5. zadatak ==

Ms160091: /* Rešenje */

2023-02-15T07:59:23Z

Rešenje

← Старија измена		Верзија на датум 15. фебруар 2023. у 09:59
Ред 94:		Ред 94:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~{{delimično rešeno}}~~		Tvrda veza (hard link) i meka veza (soft link) su dve vrste veza koje se mogu uspostaviti između fajlova u fajl sistemu.

			Glavna razlika između ove dve vrste veza je u tome što tvrda veza uspostavlja vezu između dva imena fajla u okviru istog fajl sistema, dok se meka veza uspostavlja između dva fajla na različitim lokacijama u fajl sistemu, pri čemu se jedan fajl koristi kao simbolička referenca na drugi fajl.

			Kada se tvrda veza kreira, dva imena fajla pokazuju na isti blok podataka na disku, tako da ako jedan fajl bude promenjen, drugi fajl će takođe biti promenjen. Tvrde veze ne mogu biti uspostavljene između fajlova na različitim fajl sistemima, niti između direktorijuma.

			Meka veza je poseban fajl koji sadrži putanju do originalnog fajla, a kada se pristupi mekoj vezi, sistem koristi putanju za pronalaženje originalnog fajla. Ako se originalni fajl obriše, meka veza će pokazivati na nepostojeći fajl. Meka veza se može uspostaviti između fajlova na različitim fajl sistemima, kao i između direktorijuma.

			Implementacija meke veze u fajl sistemu se obično vrši pomoću posebnog fajla koji sadrži putanju do originalnog fajla. Kada se pristupi mekoj vezi, sistem pročita putanju iz fajla i koristi je za pronalaženje originalnog fajla. Fajlovi koji predstavljaju meke veze se obično označavaju nekom posebnom oznakom (npr. znakom link) kako bi se razlikovali od običnih fajlova.

	== 10. zadatak ==		== 10. zadatak ==

Ms160091: /* Rešenje */

2023-02-15T07:58:59Z

Rešenje

← Старија измена		Верзија на датум 15. фебруар 2023. у 09:58
Ред 75:		Ред 75:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~{{delimično rešeno}}~~
	Apstrakcija ulaznog ili izlaznog toka (stream) je koncept u programiranju koji omogućava da se ulazni ili izlazni tok posmatraju kao apstraktni tok podataka, bez obzira na fizički uređaj ili mehanizam korišćen za ulazno/izlazne operacije.		Apstrakcija ulaznog ili izlaznog toka (stream) je koncept u programiranju koji omogućava da se ulazni ili izlazni tok posmatraju kao apstraktni tok podataka, bez obzira na fizički uređaj ili mehanizam korišćen za ulazno/izlazne operacije.

Ms160091: /* Rešenje */

2023-02-15T07:58:38Z

Rešenje

@@ Ред 76: / Ред 76: @@
 === Rešenje ===
 {{delimično rešeno}}
 == 9. zadatak ==

Ms160091: /* Rešenje */

2023-02-15T07:57:54Z

Rešenje

@@ Ред 17: / Ред 17: @@
 === Rešenje ===
-{{delimično rešeno}}
+BSS (Block Started by Symbol) segment je segment statičke memorije koji se koristi za čuvanje globalnih i statičkih promenljivih koje nemaju inicijalizovane vrednosti (tj. koje su inicijalizovane na 0). U ovom segmentu se ne čuva fizički podatak, već samo informacija o tome koliko bajtova treba alocirati za te promenljive.
 == 3. zadatak ==

Ms160091: /* Rešenje */

2023-02-15T07:56:18Z

Rešenje

@@ Ред 77: / Ред 77: @@
 === Rešenje ===
 [[Категорија:Рокови]]
 [[Категорија:ОС1]]

KockaAdmiralac: Formatiranje; razrešeno trostruko preusmerenje

2022-07-19T19:00:23Z

Formatiranje; razrešeno trostruko preusmerenje

← Старија измена		Верзија на датум 19. јул 2022. у 21:00
Ред 24:		Ред 24:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	<~~code~~>		<math>\frac{9}{10} \cdot (10 + 100)ns + \frac{1}{10} \cdot (10 + 100 + 100 + 100)ns = 130ns</math>
	9/10(10+100)ns + 1/10(10+100+100+100)ns = 130ns
	</~~code~~>

	== 4. zadatak ==		== 4. zadatak ==
Ред 34:		Ред 32:
	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Najviše zauzimaju u slučaju da proces dete promeni neke podatke. Tada se ponovo alociraju stek (24KB) i prostor za podatke koji se menjaju (40KB).		Najviše zauzimaju u slučaju da proces dete promeni neke podatke. Tada se ponovo alociraju stek (24KB) i prostor za podatke koji se menjaju (40KB).
	Računica:
	<~~code~~>		Računica: <math> 12KB + 2 \cdot 24KB + 36KB + 2 \cdot 40KB = 176KB</code>
	12KB + 224KB + 36KB + 240KB = 176KB
	</code>

	== 5. zadatak ==		== 5. zadatak ==
Ред 50:		Ред 46:
	== 6. zadatak ==		== 6. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Šta je osnovni nedostak FIFO algoritma raspoređivanja procesa? Precizno objasniti		Šta je osnovni nedostak FIFO algoritma raspoređivanja procesa? Precizno objasniti.

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
Ред 60:		Ред 56:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Videti ~~isti ovaj~~ zadatak iz [[ОС1/~~Јун 2017~~#4.~~_zadatak\|juna 2017]] (vodi linkovima sve do [[ОС1/Јул_2011#4._zadatak~~\|jula 2011]]).		Videti sedmi zadatak zadatak iz [[ОС1/Јул 2011#4. zadatak\|jula 2011]].

	== 8. zadatak ==		== 8. zadatak ==
Ред 78:		Ред 74:
	== 10. zadatak ==		== 10. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Neki fajl sistem koristi indeksiranu alokaciju fajlova na disku sa kombinovanim indeksom. U FCB se nalazi neposredni indeks sa 32 ulaza, kao i adresa indeksa ''single indirect'' i indeksa ''double indirect''. Veličina bloka je 512B, a veličina adrese bloka je 64 bita. Kolika je maksimalna veličina sadržaja fajla u ovom sistemu u KB? Izvesti račun.		Neki fajl sistem koristi indeksiranu alokaciju fajlova na disku sa kombinovanim indeksom. U FCB se nalazi neposredni indeks sa 32 ulaza, kao i adresa indeksa ''single indirect'' i indeksa ''double indirect''. Veličina bloka je 512B, a veličina adrese bloka je 64 bita. Kolika je maksimalna veličina sadržaja fajla u ovom sistemu u KB? Izvesti račun.

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===

Fedja: dodat jun 2022

2022-07-04T10:23:09Z

dodat jun 2022

Нова страница

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2021/jun/Jun%202021.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Napisati komandnu liniju kojom se izvršava komanda ''cmd1'', tako da ona svoj (standardni) ulaz uzima iz fajla ''input'' koji se nalazi u direktorijumu koji je roditeljski tekućem, a svoj (standardni) izlaz prosleđuje na ulaz komandi ''cmd2''. Kako se zovu koncepti koji obezbeđuju navedene tehnike vezane za ulaz i izlaz ovih komandi?

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="bash">
cmd1 < ../input | cmd2
</syntaxhighlight>
Koncepti u pitanju su preusmerenje (redirekcija) i cevovod (''pipe'').

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Precizno objasniti šta sadrži tzv. ''bss'' segment, a šta ''text'' segment u prevedenom programu? Šta operativni sistem sa straničnom organizacijom virtuelne memorije tačno radi prilikom prvog pristupa stranici svakog od ovakvih segmenata?

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
U nekom sistemu sa straničnom organizacijom memorije i straničenjem u dva nivoa vreme pristupa dinamičkoj RAM memoriji je 100 ns, vreme pristupa TLB-u je 10 ns, a TLB ima učestanost pogotka od 90%. Koliko je efektivno vreme pristupa memoriji? Izvesti račun.

=== Rešenje ===
<code>
9/10*(10+100)ns + 1/10*(10+100+100+100)ns = 130ns
</code>

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki sistem primenjuje tehniku kopiranja pri upisu (''copy on write''). Jedan proces roditelj zauzima sledeću memoriju: 12KB za programski kod, 24KB za stek, 36KB za podatke koji se samo čitaju i 40KB za podatke koji se menjaju. Ako ovaj proces pokrene proces-dete sistemskim pozivom ''fork'', koliko najviše operativne memorije ova dva procesa ukupno zauzimaju? Objasniti.

=== Rešenje ===
Najviše zauzimaju u slučaju da proces dete promeni neke podatke. Tada se ponovo alociraju stek (24KB) i prostor za podatke koji se menjaju (40KB).
Računica:
<code>
12KB + 2*24KB + 36KB + 2*40KB = 176KB
</code>

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
U nekom programu koji koristi školsko jezgro pokazivač <code>myThread</code> ukazuje na objekat klase izvedene iz klase <code>Thread</code>. Precizno objasniti u čemu je razlika u izvršavanju redefinisane operacije <code>run</code> te klase za sledeća dva poziva: <code>myThread->run()</code> i <code>myThread->start()</code>.

=== Rešenje ===
Ako se pozove <code>myThread->run()</code> (koji je inače zaštićen, ne bi trebalo da može da se pozove), trenutni tok kontrole će samo ući u telo funkcije <code>run()</code>, odnosno ne dobija se nikakva konkuretnost.

U slučaju da se pozove <code>myThread->start()</code>, sistemskim pozivom će se zatražiti od operativnog sistema da započne novu nit koja će onda izvršavati telo redefinisane funkcije <code>run()</code>, čime se dobija konkurentnost.

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je osnovni nedostak FIFO algoritma raspoređivanja procesa? Precizno objasniti

=== Rešenje ===
Procesi koji se veoma kratko izvršavaju mogu dugo da čekaju ukoliko su ispred njih u redu procesi koji se vrlo dugo izvršavaju.

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Na jeziku C++ napisati kod za ograničeni bafer uz sinhronizaciju pomoću semafora u školskom jezgru.

=== Rešenje ===
Videti isti ovaj zadatak iz [[ОС1/Јун 2017#4._zadatak|juna 2017]] (vodi linkovima sve do [[ОС1/Јул_2011#4._zadatak|jula 2011]]).

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta su karakteristike apstrakcije ulaznog ili izlaznog toka (''stream'')?

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
U čemu je razlika između pojma meke veze (''soft link'') i tvrde veze (''hard link'') u fajl sistemu? Kako se implementira meka veza?

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki fajl sistem koristi indeksiranu alokaciju fajlova na disku sa kombinovanim indeksom. U FCB se nalazi neposredni indeks sa 32 ulaza, kao i adresa indeksa ''single indirect'' i indeksa ''double indirect''. Veličina bloka je 512B, a veličina adrese bloka je 64 bita. Kolika je maksimalna veličina sadržaja fajla u ovom sistemu u KB? Izvesti račun.

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]