ОС1/Јун 2017 - Историја измена

Sonja L.: /* Rešenje */

2025-10-18T18:31:17Z

Rešenje

← Старија измена		Верзија на датум 18. октобар 2025. у 20:31
Ред 79:		Ред 79:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~{{delimično rešeno}}~~		Znakovno orijentisani sekvencijalni ulazni uređaj može se učiniti virtuelno istim takvim, ali sa direktnim pristupom tako što operativni sistem između uređaja i korisničkog programa uvede međusloj za baferovanje (spooling ili keširanje).
			Podaci koji dolaze sa sekvencijalnog uređaja (npr. tastature, čitača trake ili serijskog porta) najpre se čitaju redom i smeštaju u privremenu memoriju ili na disk. Nakon toga, korisnički program ne komunicira direktno sa fizičkim uređajem, već pristupa podacima u tom međuskladištu, gde se oni mogu čitati nasumično, po proizvoljnim pozicijama.

	== 9. zadatak ==		== 9. zadatak ==

Jaksa: /* Rešenje */

2023-08-25T17:39:50Z

Rešenje

← Старија измена		Верзија на датум 25. август 2023. у 19:39
Ред 28:		Ред 28:
	void square(void* p) {		void square(void* p) {
	int part = (int)(p);		int part = (int)(p);
	free(~~part~~);		free(p);
	part *= k;		part *= k;
	for (int i = 0; i < k; i++) {		for (int i = 0; i < k; i++) {

KockaAdmiralac: Duplo preusmerenje

2022-07-19T18:59:11Z

Duplo preusmerenje

← Старија измена		Верзија на датум 19. јул 2022. у 20:59
Ред 49:		Ред 49:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Videti zadatak iz [[ОС1/~~Октобар~~ 2011#4. zadatak\|~~oktobarskog roka~~ 2011]].		Videti sedmi zadatak zadatak iz [[ОС1/Јул 2011#4. zadatak\|jula 2011]].

	== 5. zadatak ==		== 5. zadatak ==

KockaAdmiralac: Formatiranje; ispravljen 7. zadatak jer je pri određivanju fizičke adrese bila korišćena veličina virtuelnog umesto fizičkog segmenta

2022-07-19T18:52:45Z

Formatiranje; ispravljen 7. zadatak jer je pri određivanju fizičke adrese bila korišćena veličina virtuelnog umesto fizičkog segmenta

← Старија измена		Верзија на датум 19. јул 2022. у 20:52
Ред 11:		Ред 11:
	== 2. zadatak ==		== 2. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Objasniti kako se obezbeđuje međusobno isključenje pristupa kritičnim sekcijama jezgra operativnog sistema od strane uporednih tokova kontrole (niti) koji se izvršavaju na istom, odnosno na različitim procesorima.		Objasniti kako se obezbeđuje međusobno isključenje pristupa kritičnim sekcijama jezgra operativnog sistema od strane uporednih tokova kontrole (niti) koji se izvršavaju na istom, odnosno na različitim procesorima.

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
Ред 18:		Ред 18:
	== 3. zadatak ==		== 3. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Korišćenjem sistemskog poziva <~~code~~>create_thread(void(f)(void),void* p)</~~code~~> koji kreira nit koja izvršava datu funkciju <code>f</code> sa datim argumentom <code>p</code>, na jeziku C napisati program koji u ''n'' uporednih niti izračunava kvadrat svakog elementa nekog celobrojnog niza (<~~code~~>a[i]=a[i]</~~code~~>) veličine <code>nk</code>, tako što svaka nit obrađuje ''k'' elemanata (jednu particiju niza).		Korišćenjem sistemskog poziva <syntaxhighlight lang="c" inline>create_thread(void(f)(void),void* p)</syntaxhighlight> koji kreira nit koja izvršava datu funkciju <code>f</code> sa datim argumentom <code>p</code>, na jeziku C napisati program koji u ''n'' uporednih niti izračunava kvadrat svakog elementa nekog celobrojnog niza (<syntaxhighlight lang="c" inline>a[i]=a[i]</syntaxhighlight>) veličine <code>nk</code>, tako što svaka nit obrađuje ''k'' elemanata (jednu particiju niza).

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
Ред 24:		Ред 24:
	int n = ...;		int n = ...;
	int k = ...;		int k = ...;
	int a[n*k];		int a[n * k];

	void square(void* p) {		void square(void* p) {
	int part = (int)(p);		int part = (int)(p);
	part *= k;		free(part);
	for(int i = 0; i < k; i++)		part *= k;
	a[part + i] *= a[part + i];		for (int i = 0; i < k; i++) {
			a[part + i] *= a[part + i];
			}
	}		}

	void main() {		void main() {
	for(int i = 0; i < n; i++)		for (int i = 0; i < n; i++) {
	create_thread(square, &i);		int* context = malloc(sizeof(int));
			*context = i;
			create_thread(square, context);
			}
	}		}
	</syntaxhighlight>		</syntaxhighlight>
Ред 41:		Ред 46:
	== 4. zadatak ==		== 4. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Korišćenjem standardnih brojačkih semafora u školskom jezgru, na jeziku C++ napisati implementaciju ograničenog bafera (''bounded buffer'').		Korišćenjem standardnih brojačkih semafora u školskom jezgru, na jeziku C++ napisati implementaciju ograničenog bafera (''bounded buffer'').

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
Ред 51:		Ред 56:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Linker prijavljuje grešku ~~tipa simbol~~ main ~~nije definisan~~. Kada se povezuje C/C++ program, lista obj fajlova mora da sadrži i obavezno generiše modul koji poziva funkciju main, pa je zato i referiše kao spoljni simbol kog uvozi, što dovodi do greške ako ga nema.		Linker prijavljuje grešku o nedefinisanom simbolu <code>main</code>. Kada se povezuje C/C++ program, lista obj fajlova mora da sadrži i obavezno generiše modul koji poziva funkciju <code>main</code>, pa je zato i referiše kao spoljni simbol kog uvozi, što dovodi do greške ako ga nema.

	== 6. zadatak ==		== 6. zadatak ==
Ред 62:		Ред 67:
	== 7. zadatak ==		== 7. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Virtuelni adresni prostor je veličine 1GB, organizovan je segmentno, sa maksimalnom veličinom segmenta od 4KB, adresibilna jedinica je bajt. Svi segmenti nekog procesa su stvarne veličine od po 2KB i u fizičku memoriju smešteni su odmah jedan iza drugog, pri čemu segment broj 0 počinje od fizičke adrese F000h. Prikazati logičku strukturu virtuelne adrese i izračunati u koju fizičku adresu se preslikava virtuelna adresa 2564h.		Virtuelni adresni prostor je veličine 1GB, organizovan je segmentno, sa maksimalnom veličinom segmenta od 4KB, adresibilna jedinica je bajt. Svi segmenti nekog procesa su stvarne veličine od po 2KB i u fizičku memoriju smešteni su odmah jedan iza drugog, pri čemu segment broj 0 počinje od fizičke adrese F000h. Prikazati logičku strukturu virtuelne adrese i izračunati u koju fizičku adresu se preslikava virtuelna adresa 2564h.

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~VA:~~ 2^~~30B~~, ~~segment 4KB =~~ 2^~~12B~~, ~~AU = 1B~~		* Virtuelni adresni prostor je <math>2^{30}B</math>.
			* Segment od 4KB, odnosno <math>2^{12}B</math>, znači da će deo za pomeraj zauzeti 12 bita, tako da struktura izgleda VA(30): segment(18) offset(12).
	~~limit: 2KB~~		* Virtuelna adresa 2564h označava adresu sa segmentom 2 i pomerajem 564h. Ako na F000h dodamo još 2 puta veličinu fizičkog segmenta, što je 2KB, dobijamo fizičku adresu 10564h.

	VA(30) : segment(18) : offset(12)

	~~VA =~~ 2564h ~~-> segment =~~ 2, ~~offset = 564~~

	~~PA = 11564~~

	== 8. zadatak ==		== 8. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	~~bjasniti~~ kako se znakovno orijentisani sekvencijalni ulazni uređaj može učiniti (virtuelno) istim takvim, ali sa direktnim pristupom?		Objasniti kako se znakovno orijentisani sekvencijalni ulazni uređaj može učiniti (virtuelno) istim takvim, ali sa direktnim pristupom?

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===

WikiEditor: /* 6. zadatak pogresan tekst */

2021-09-22T13:30:03Z

6. zadatak pogresan tekst

← Старија измена		Верзија на датум 22. септембар 2021. у 15:30
Ред 55:		Ред 55:
	== 6. zadatak ==		== 6. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	~~Precizno objasniti zašto klasičan linker svoj posao obavlja~~ u ~~dva prolaza~~ (a ne ~~može samo u jednom~~)~~. Obrazloženje ilustrovati primerom~~.		Da li se količina memorije koju program zahteva u najgorem slučaju njegovog izvršavanja smanjuje primenom tehnike dinamičkog učitavanja (u odnosu na količinu koju zahteva kada se ta tehnika ne koristi)? Kratko obrazložiti.

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~U prvom prolazu linker pravi globalnu mapu .obj fajlova i globalno definisanih izvezenih simbola~~ i ~~njihovih adresa relativno u odnosu na početak .obj fajla. U drugom prolazu razrešava nerazrešena adresna polja koristeći definisane simbole u tabeli simbola~~.		Ne smanjuje se, jer u najgorem slučaju on zahteva sve svoje potprograme i strukture, a tehnika dinamičkog učitavanja obezbeđuje da delovi ne moraju da se učitavaju samo dok se prvi put ne javi potreba za njima.

	== 7. zadatak ==		== 7. zadatak ==

Ivan Pešić у 11:30, 20. септембар 2021.

2021-09-20T11:30:15Z

← Старија измена		Верзија на датум 20. септембар 2021. у 13:30
Ред 18:		Ред 18:
	== 3. zadatak ==		== 3. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Korišćenjem sistemskog poziva <code>create_thread(void(f)(void),void* p)</code> koji kreira nit koja izvršava datu funkciju <code>f</code> sa datim argumentom <code>p</code>, na jeziku C napisati program koji u ''n'' uporednih niti izračunava kvadrat svakog elementa nekog celobrojnog niza (<code>a[i]=a[i]</code>) veličine <code>nk<code>, tako što svaka nit obrađuje ''k'' elemanata (jednu particiju niza).		Korišćenjem sistemskog poziva <code>create_thread(void(f)(void),void* p)</code> koji kreira nit koja izvršava datu funkciju <code>f</code> sa datim argumentom <code>p</code>, na jeziku C napisati program koji u ''n'' uporednih niti izračunava kvadrat svakog elementa nekog celobrojnog niza (<code>a[i]=a[i]</code>) veličine <code>nk</code>, tako što svaka nit obrađuje ''k'' elemanata (jednu particiju niza).

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===

Ivan Pešić: средити 7. задатак ( $)$

2021-09-20T11:29:10Z

средити 7. задатак (<math>)

Нова страница

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2017/jun/Jun%202017.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je multiprogramiranje, a šta multiprocesiranje?

=== Rešenje ===
Videti zadatak iz [[ОС1/Јануар 2014#1. zadatak|januarskog roka 2014]].

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti kako se obezbeđuje međusobno isključenje pristupa kritičnim sekcijama jezgra operativnog sistema od strane uporednih tokova kontrole (niti) koji se izvršavaju na istom, odnosno na različitim procesorima.

=== Rešenje ===
Videti zadatak iz [[ОС1/Фебруар 2014#2. zadatak|februarskog roka 2014]].

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem sistemskog poziva <code>create_thread(void(*f)(void*),void* p)</code> koji kreira nit koja izvršava datu funkciju <code>f</code> sa datim argumentom <code>p</code>, na jeziku C napisati program koji u ''n'' uporednih niti izračunava kvadrat svakog elementa nekog celobrojnog niza (<code>a[i]*=a[i]</code>) veličine <code>n*k<code>, tako što svaka nit obrađuje ''k'' elemanata (jednu particiju niza).

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c">
int n = ...;
int k = ...;
int a[n*k];

void square(void* p) {
int part = *(int*)(p);
part *= k;
for(int i = 0; i < k; i++)
a[part + i] *= a[part + i];
}

void main() {
for(int i = 0; i < n; i++)
create_thread(square, &i);
}
</syntaxhighlight>

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem standardnih brojačkih semafora u školskom jezgru, na jeziku C++ napisati implementaciju ograničenog bafera (''bounded buffer'').

=== Rešenje ===
Videti zadatak iz [[ОС1/Октобар 2011#4. zadatak|oktobarskog roka 2011]].

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Ako u svom C programu ni u jednom fajlu ne definišete funkciju <code>main()</code>, ko će prijaviti grešku i kog tipa, prevodilac ili linker? Precizno obrazložiti na osnovu čega se ta greška prijavljuje.

=== Rešenje ===
Linker prijavljuje grešku tipa simbol main nije definisan. Kada se povezuje C/C++ program, lista obj fajlova mora da sadrži i obavezno generiše modul koji poziva funkciju main, pa je zato i referiše kao spoljni simbol kog uvozi, što dovodi do greške ako ga nema.

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Precizno objasniti zašto klasičan linker svoj posao obavlja u dva prolaza (a ne može samo u jednom). Obrazloženje ilustrovati primerom.

=== Rešenje ===
U prvom prolazu linker pravi globalnu mapu .obj fajlova i globalno definisanih izvezenih simbola i njihovih adresa relativno u odnosu na početak .obj fajla. U drugom prolazu razrešava nerazrešena adresna polja koristeći definisane simbole u tabeli simbola.

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Virtuelni adresni prostor je veličine 1GB, organizovan je segmentno, sa maksimalnom veličinom segmenta od 4KB, adresibilna jedinica je bajt. Svi segmenti nekog procesa su stvarne veličine od po 2KB i u fizičku memoriju smešteni su odmah jedan iza drugog, pri čemu segment broj 0 počinje od fizičke adrese F000h. Prikazati logičku strukturu virtuelne adrese i izračunati u koju fizičku adresu se preslikava virtuelna adresa 2564h.

=== Rešenje ===
VA: 2^30B, segment 4KB = 2^12B, AU = 1B

limit: 2KB

VA(30) : segment(18) : offset(12)

VA = 2564h -> segment = 2, offset = 564

PA = 11564

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
bjasniti kako se znakovno orijentisani sekvencijalni ulazni uređaj može učiniti (virtuelno) istim takvim, ali sa direktnim pristupom?

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
Ako je tekući direktorijum nekog procesa <code>/a/b/c</code>, koja je apsolutna staza do fajla koga ovaj proces otvara zadajući sledeću stazu: <code>../../d/e/../f.txt</code>?

=== Rešenje ===
<code>/a/d/f.txt</code>

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki fajl sistem koristi kombinovani indeksirani pristup alokaciji fajlova sa indeksima od jednog do tri nivoa. Objasniti zašto taj fajl sistem pokušava da alocira blokove za sadržaj fajla što bliže jedan drugome na disku, kad god je to moguće?

=== Rešenje ===
Da bi vreme pristupa blokovima bilo što kraće.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]