ОС1/Јун 2014 - Историја измена

Jaksa: /* Rešenje */

2023-08-26T12:33:18Z

Rešenje

← Старија измена		Верзија на датум 26. август 2023. у 14:33
Ред 57:		Ред 57:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Videti zadatak iz [[ОС1/Јун 2013#4. zadatak\|~~julskog~~ roka 2013]].		Videti zadatak iz [[ОС1/Јун 2013#4. zadatak\|junskog roka 2013]].

	== 5. zadatak ==		== 5. zadatak ==

Jaksa: /* Rešenje */

2023-08-26T12:32:58Z

Rešenje

← Старија измена		Верзија на датум 26. август 2023. у 14:32
Ред 57:		Ред 57:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Videti zadatak iz [[ОС1/~~Јул~~ 2013#4. zadatak\|julskog roka 2013]].		Videti zadatak iz [[ОС1/Јун 2013#4. zadatak\|julskog roka 2013]].

	== 5. zadatak ==		== 5. zadatak ==

KockaAdmiralac: Rešenje već postoji

2022-07-19T17:50:00Z

Rešenje već postoji

← Старија измена		Верзија на датум 19. јул 2022. у 19:50
Ред 64:		Ред 64:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~Osnovni problem je kako povezati prevedene objektne fajlove u jedinstveni izvršivi fajl i rešiti obraćanje promenljivoj ili funkciji u drugom fajlu~~. ~~Linker ne zna apsolutnu poziciju simbola unutar fajla dok ne spoji sve fajlove pa tek onda može da razrešava~~.		Videti rešenje [[ОС1/Јул 2017#5. zadatak\|5. zadatka iz jula 2017. godine]].

	== 6. zadatak ==		== 6. zadatak ==

KockaAdmiralac: Formatiranje

2022-07-19T17:29:46Z

Formatiranje

← Старија измена		Верзија на датум 19. јул 2022. у 19:29
Ред 11:		Ред 11:
	== 2. zadatak ==		== 2. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Korišćenjem standardnih bibliotečnih funkcija <code>setjmp()</code> i <code>longjmp()</code> implementirati funkciju <~~code~~>void yield(jmp_buf old, jmp_buf new)</~~code~~> koja vrši promenu konteksta procesora.		Korišćenjem standardnih bibliotečnih funkcija <code>setjmp()</code> i <code>longjmp()</code> implementirati funkciju <syntaxhighlight lang="c" inline>void yield(jmp_buf old, jmp_buf new)</syntaxhighlight> koja vrši promenu konteksta procesora.

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	<syntaxhighlight lang="c">		<syntaxhighlight lang="c">
	void yield(jmp_buf old, jmp_buf new) {		void yield(jmp_buf old, jmp_buf new) {
	if(setjmp(old) == 0)		if (setjmp(old) == 0) {
	longjmp(new, 1);		longjmp(new, 1);
			}
	}		}
	</syntaxhighlight>		</syntaxhighlight>
Ред 23:		Ред 24:
	== 3. zadatak ==		== 3. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Korišćenjem niti u školskom jezgru (klasa <code>Thread</code>) napisati kod koji konkurentno i rekurzivno obilazi binarno stablo tako što tekuća nit nastavlja da obilazi levo podstablo, a kreira novu nit koja će obići desno podstablo. Struktura <~~code~~>Node {Node left, right}</~~code~~> predstavlja čvor stabla		Korišćenjem niti u školskom jezgru (klasa <code>Thread</code>) napisati kod koji konkurentno i rekurzivno obilazi binarno stablo tako što tekuća nit nastavlja da obilazi levo podstablo, a kreira novu nit koja će obići desno podstablo. Struktura <syntaxhighlight lang="c" inline>Node {Node left, right}</syntaxhighlight> predstavlja čvor stabla

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	<syntaxhighlight lang="c">		<syntaxhighlight lang="c">
	class ~~myThread~~ : public Thread {		class MyThread : public Thread {
	public:		public:
	~~myThread~~(Node* root) {		MyThread(Node* root) {
	this->root = root;		this->root = root;
	start();		start();
	}		}
	protected:		protected:
	void run() {		void run() {
	visit(root);		visit(root);
	}		}
	private:		private:
	Node* root;		Node* root;
	};		};

	void visit(Node* root) {		void visit(Node* root) {
	if(root->right)		if (root->right) {
	new ~~myThread~~(root->right);		new MyThread(root->right);
	if(root->left)		}
	visit(root->left);		if (root->left) {
			visit(root->left);
			}
	}		}
	</syntaxhighlight>		</syntaxhighlight>
Ред 61:		Ред 64:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Osnovni problem je kako povezati prevedene objektne fajlove u jedinstveni izvršivi fajl i rešiti obraćanje promenljivoj ili funkciji u drugom fajlu.		Osnovni problem je kako povezati prevedene objektne fajlove u jedinstveni izvršivi fajl i rešiti obraćanje promenljivoj ili funkciji u drugom fajlu. Linker ne zna apsolutnu poziciju simbola unutar fajla dok ne spoji sve fajlove pa tek onda može da razrešava.
	Linker ne zna apsolutnu poziciju simbola unutar fajla dok ne spoji sve fajlove pa tek onda može da razrešava.

	== 6. zadatak ==		== 6. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Objasniti kako se kod kontinualne alokacije memorije obezbeđuje zaštita memorijskog prostora drugih procesa od ilegalnog adresiranja jednog procesa.		Objasniti kako se kod kontinualne alokacije memorije obezbeđuje zaštita memorijskog prostora drugih procesa od ilegalnog adresiranja jednog procesa.

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
Ред 73:		Ред 75:
	== 7. zadatak ==		== 7. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	U nekom sistemu sa straničnom organizacijom virtuelne memorije virtuelna i fizička adresa su 32-bitne, adresibilna jedinica je bajt, a stranica je veličine 64 KB. PMT je organizovana u dva nivoa i jedan ulaz u PMT oba nivoa zauzima po jednu 32-bitnu reč. PMT oba nivoa su iste veličine. Koliko ukupno zauzimaju PMT za proces koji je alocirao samo svoju prvu i poslednju stranicu?		U nekom sistemu sa straničnom organizacijom virtuelne memorije virtuelna i fizička adresa su 32-bitne, adresibilna jedinica je bajt, a stranica je veličine 64 KB. PMT je organizovana u dva nivoa i jedan ulaz u PMT oba nivoa zauzima po jednu 32-bitnu reč. PMT oba nivoa su iste veličine. Koliko ukupno zauzimaju PMT za proces koji je alocirao samo svoju prvu i poslednju stranicu?

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	<math> 2^8 \cdot 4B + 2 \cdot 2^8 \cdot 4B = 3KB</math>		<math>2^8 \cdot 4B + 2 \cdot 2^8 \cdot 4B = 3KB</math>

	== 8. zadatak ==		== 8. zadatak ==
Ред 89:		Ред 91:
	== 9. zadatak ==		== 9. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Neki fajl sistem koristi dve vrste ključeva za fajlove, deljene i ekskluzivne, i fajlove zaključava prilikom otvaranja fajla, u zavisnosti od najavljenog načina korišćenja fajla. Procesi A, B, C i D izvršavaju sistemske pozive otvaranja i zatvaranja istog fajla u sledećem redosledu (neki proces izvršava poziv zatvaranja fajla samo ako ga je uspešno otvorio):		Neki fajl sistem koristi dve vrste ključeva za fajlove, deljene i ekskluzivne, i fajlove zaključava prilikom otvaranja fajla, u zavisnosti od najavljenog načina korišćenja fajla. Procesi A, B, C i D izvršavaju sistemske pozive otvaranja i zatvaranja istog fajla u sledećem redosledu (neki proces izvršava poziv zatvaranja fajla samo ako ga je uspešno otvorio):
	#A: open(READ)		# A: open(READ)
	#B: open(WRITE)		# B: open(WRITE)
	#C: open(READ)		# C: open(READ)
	#A: close		# A: close
	#C: close		# C: close
	#D: open(WRITE)		# D: open(WRITE)

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
Ред 102:		Ред 104:
	== 10. zadatak ==		== 10. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Koliko pristupa blokovima na disku treba izvršiti za pristup ''n''-tom logičkom bloku sadržaja fajla ako je alokacija fajla		Koliko pristupa blokovima na disku treba izvršiti za pristup ''n''-tom logičkom bloku sadržaja fajla ako je alokacija fajla
	# indeksna, pri čemu je indeks fajla uvek u dva nivoa, a na blok sa indeksom prvog nivoa ukazuje polje u FCB,		# indeksna, pri čemu je indeks fajla uvek u dva nivoa, a na blok sa indeksom prvog nivoa ukazuje polje u FCB,
	# ulančana lista, pri čemu je glava liste u FCB? FCB fajla je u memoriji.		# ulančana lista, pri čemu je glava liste u FCB? FCB fajla je u memoriji.

WikiEditor: /* isto */

2021-09-22T15:07:53Z

isto

← Старија измена		Верзија на датум 22. септембар 2021. у 17:07
Ред 76:		Ред 76:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~{{delimično rešeno}}~~		<math> 2^8 \cdot 4B + 2 \cdot 2^8 \cdot 4B = 3KB</math>

	== 8. zadatak ==		== 8. zadatak ==
Ред 83:		Ред 83:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~{{delimično rešeno}}~~		Koristi se kod sprege uređaja ili tokova kontrole koji su jako različiti po brzini transfera ili jedinici prenosa. Uvode se 2 bafera.

			U prvoj fazi bafer A je ulazni bafer, bafer za proizvođača, a bafer B je izlazni bafer, bafer za potrošača. Kada oba učesnika završe fazu punjenja tj. pražnjenja svog bafera, baferi A i B menjaju uloge.

	== 9. zadatak ==		== 9. zadatak ==
Ред 96:		Ред 98:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~{{delimično rešeno}}~~		Operacija 2. će se izvršiti neuspešno, a ostale uspešno.

	== 10. zadatak ==		== 10. zadatak ==
Ред 105:		Ред 107:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~{{delimično rešeno}}~~		# 3
			# n

	[[Категорија:Рокови]]		[[Категорија:Рокови]]
	[[Категорија:ОС1]]		[[Категорија:ОС1]]

Ivan Pešić: јун 2014

2021-09-20T10:58:23Z

јун 2014

Нова страница

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2014/jun/OS1%20jun%202014.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Ukratko objasniti značenje pojmova multiprogramiranje i multiprocesiranje.

=== Rešenje ===
Videti zadatak iz [[ОС1/Јануар 2014#1. zadatak|januarskog roka 2014]].

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem standardnih bibliotečnih funkcija <code>setjmp()</code> i <code>longjmp()</code> implementirati funkciju <code>void yield(jmp_buf old, jmp_buf new)</code> koja vrši promenu konteksta procesora.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c">
void yield(jmp_buf old, jmp_buf new) {
if(setjmp(old) == 0)
longjmp(new, 1);
}
</syntaxhighlight>

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem niti u školskom jezgru (klasa <code>Thread</code>) napisati kod koji konkurentno i rekurzivno obilazi binarno stablo tako što tekuća nit nastavlja da obilazi levo podstablo, a kreira novu nit koja će obići desno podstablo. Struktura <code>Node {Node *left, *right}</code> predstavlja čvor stabla

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c">
class myThread : public Thread {
public:
myThread(Node* root) {
this->root = root;
start();
}
protected:
void run() {
visit(root);
}
private:
Node* root;
};

void visit(Node* root) {
if(root->right)
new myThread(root->right);
if(root->left)
visit(root->left);
}
</syntaxhighlight>

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem standardnih brojačkih semafora napisati kod za kontrolu kritične sekcije koju uporedo sme da izvršava najviše ''N'' procesa.

=== Rešenje ===
Videti zadatak iz [[ОС1/Јул 2013#4. zadatak|julskog roka 2013]].

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je osnovni razlog toga (osnovni problem koji se rešava time) što linker svoj posao obavlja u dva prolaza? Precizno i kratko objasniti.

=== Rešenje ===
Osnovni problem je kako povezati prevedene objektne fajlove u jedinstveni izvršivi fajl i rešiti obraćanje promenljivoj ili funkciji u drugom fajlu.
Linker ne zna apsolutnu poziciju simbola unutar fajla dok ne spoji sve fajlove pa tek onda može da razrešava.

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti kako se kod kontinualne alokacije memorije obezbeđuje zaštita memorijskog prostora drugih procesa od ilegalnog adresiranja jednog procesa.

=== Rešenje ===
Zaštita memorijskog prostora drugih procesa od ilegalnog adresiranja jednog procesa kod kontinualne alokacije se obezbeđuje limit registrom. U ovaj registar procesora OS upisuje vrednost prilikom promene konteksta.

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
U nekom sistemu sa straničnom organizacijom virtuelne memorije virtuelna i fizička adresa su 32-bitne, adresibilna jedinica je bajt, a stranica je veličine 64 KB. PMT je organizovana u dva nivoa i jedan ulaz u PMT oba nivoa zauzima po jednu 32-bitnu reč. PMT oba nivoa su iste veličine. Koliko ukupno zauzimaju PMT za proces koji je alocirao samo svoju prvu i poslednju stranicu?

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Ukratko objasniti tehniku dvostrukog baferisanja.

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki fajl sistem koristi dve vrste ključeva za fajlove, deljene i ekskluzivne, i fajlove zaključava prilikom otvaranja fajla, u zavisnosti od najavljenog načina korišćenja fajla. Procesi A, B, C i D izvršavaju sistemske pozive otvaranja i zatvaranja istog fajla u sledećem redosledu (neki proces izvršava poziv zatvaranja fajla samo ako ga je uspešno otvorio):
#A: open(READ)
#B: open(WRITE)
#C: open(READ)
#A: close
#C: close
#D: open(WRITE)

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Koliko pristupa blokovima na disku treba izvršiti za pristup ''n''-tom logičkom bloku sadržaja fajla ako je alokacija fajla
# indeksna, pri čemu je indeks fajla uvek u dva nivoa, a na blok sa indeksom prvog nivoa ukazuje polje u FCB,
# ulančana lista, pri čemu je glava liste u FCB? FCB fajla je u memoriji.

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]