ОС1/Јун 2013 - Историја измена

K0v4c: /* Rešenje */

2023-08-26T11:22:36Z

Rešenje

← Старија измена		Верзија на датум 26. август 2023. у 13:22
Ред 113:		Ред 113:
	Ulaz PMT 1. nivoa sadrzi fizičku adresu početka PMT 2. nivoa. Kako je fizička adresa 32b = 4B odavde sledi da veličina PMT 1. nivoa je:		Ulaz PMT 1. nivoa sadrzi fizičku adresu početka PMT 2. nivoa. Kako je fizička adresa 32b = 4B odavde sledi da veličina PMT 1. nivoa je:

	4B * 2<sup>12</sup> = 4KB		4B * 2<sup>10</sup> = 4KB

	== 8. zadatak ==		== 8. zadatak ==

K0v4c: /* Rešenje */

2023-08-26T11:22:22Z

Rešenje

← Старија измена		Верзија на датум 26. август 2023. у 13:22
Ред 113:		Ред 113:
	Ulaz PMT 1. nivoa sadrzi fizičku adresu početka PMT 2. nivoa. Kako je fizička adresa 32b = 4B odavde sledi da veličina PMT 1. nivoa je:		Ulaz PMT 1. nivoa sadrzi fizičku adresu početka PMT 2. nivoa. Kako je fizička adresa 32b = 4B odavde sledi da veličina PMT 1. nivoa je:

	4B * 2~~^{10}~~ = 4KB		4B * 2<sup>12</sup> = 4KB

	== 8. zadatak ==		== 8. zadatak ==

K0v4c: /* Rešenje */

2023-08-26T11:21:58Z

Rešenje

← Старија измена		Верзија на датум 26. август 2023. у 13:21
Ред 109:		Ред 109:
	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===

	VA: 10 \| 10 \| 12		VA: 10 PMT1 \| 10 PMT2 \| 12 offset

	Ulaz PMT 1. nivoa sadrzi fizičku adresu početka PMT 2. nivoa. Kako je fizička adresa 32b = 4B odavde sledi da veličina PMT 1. nivoa je:		Ulaz PMT 1. nivoa sadrzi fizičku adresu početka PMT 2. nivoa. Kako je fizička adresa 32b = 4B odavde sledi da veličina PMT 1. nivoa je:

	4B * 2^(10) = 4KB		4B * 2^{10} = 4KB

	== 8. zadatak ==		== 8. zadatak ==

K0v4c: /* Rešenje */

2023-08-26T11:19:21Z

Rešenje

← Старија измена		Верзија на датум 26. август 2023. у 13:19
Ред 108:		Ред 108:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~{{delimično rešeno}}~~
			VA: 10 \| 10 \| 12

			Ulaz PMT 1. nivoa sadrzi fizičku adresu početka PMT 2. nivoa. Kako je fizička adresa 32b = 4B odavde sledi da veličina PMT 1. nivoa je:

			4B * 2^(10) = 4KB

	== 8. zadatak ==		== 8. zadatak ==

KockaAdmiralac: Razrešeno višestruko preusmerenje

2022-07-19T19:42:29Z

Razrešeno višestruko preusmerenje

← Старија измена		Верзија на датум 19. јул 2022. у 21:42
Ред 7:		Ред 7:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Videti ~~zadatak iz~~ [[ОС1/~~Јун 2011~~#1. zadatak\|~~junskog~~ roka ~~2011~~]].		Videti [[ОС1/Јул 2012#1. zadatak\|prvi zadatak iz julskog roka 2012. godine]].

	== 2. zadatak ==		== 2. zadatak ==

KockaAdmiralac: Formatiranje

2022-07-19T17:09:35Z

Formatiranje

Прикажи измене

TopOfKeks: /* Rešenje */ formula

2021-09-20T11:50:56Z

Rešenje: formula

← Старија измена		Верзија на датум 20. септембар 2021. у 13:50
Ред 124:		Ред 124:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	256GB / 512B = 2^29 blokova		<math> 256GB / 512B = 2^{29} </math> blokova

	2^29 / 2^3 = ~~64MB~~		<math> 2^{29} / 2^3 = 64 MB </math>

	[[Категорија:Рокови]]		[[Категорија:Рокови]]
	[[Категорија:ОС1]]		[[Категорија:ОС1]]

Ivan Pešić: средити 10. задатак

2021-09-20T10:39:47Z

средити 10. задатак <math>

Нова страница

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2013/jun/OS1%20-%20Jun%202013.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta su multiprocesorski, a šta distribuirani sistemi?

=== Rešenje ===
Videti zadatak iz [[ОС1/Јун 2011#1. zadatak|junskog roka 2011]].

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Ako se nad sledećim programom kreira jedan proces, koliko će ukupno biti elemenata sa vrednošću '''različitom od 0''' u nizovima <code>pid</code> svih kreiranih procesa (uključujući i taj jedan početni) kada svi ti procesi izađu iz petlje, pod pretpostavkom da su svi sistemski pozivi uspeli?
<syntaxhighlight lang="c">
const int N=2;
int pid[N];
void main () {
for (int i=0; i<N; i++)
pid[i] = fork();
}
</syntaxhighlight>

=== Rešenje ===
Biće ukupno 4 elemenata sa vrednošću različitom od 0.

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Dokazati da Petersonov algoritam za međusobno isključenje kritičnih sekcija dva uporedna procesa uposlenim čekanjem zaista obezbeđuje međusobno isključenje, odnosno ne poseduje problem utrkivanja (''race condition'')

=== Rešenje ===
Pretpostavimo da oba procesa uposleno čekaju. Promenljiva turn "prelama" u situaciji kada oba procesa žele da uđu u kritičnu sekciju jer turn može imati vrednost ili 1 ili 2. Dakle, nemoguće je da dođe do utrkivanja

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem klasičnih brojačkih semafora, napisati kod za kritičnu sekciju u koju može uporedo ući najviše ''N'' procesa.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="ada">
var mutex : Semaphore := N;
process P:
begin
loop
wait(mutex);
<critical>
signal(mutex);
<non-critical>
end
end P;
</syntaxhighlight>

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Koju uslugu operativni sistem treba da obezbedi procesima da bi oni koristili preklope (''overlays'')?

=== Rešenje ===
Preklopi ne zahtevaju podršku OS-a. Sve obavlja prevodilac i generisani kod. OS samo obezbeđuje usluge za alokaciju dela virtuelnog adresnog prostora.

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Data je definicija strukture FreeSegment koja predstavlja jedan segment slobodne memorije. Ove strukture uvezane su u dvostruko ulančanu, neuređenu listu čija je glava <code>freeSegHead</code>. Implementirati funkciju <code>getBestFit(size_t)</code> koja treba da pronađe i vrati (ali ne menja ni njega ni listu) segment slobodne memorije u koji se može smestiti blok date veličine, po ''best fit'' algoritmu.
<syntaxhighlight lang="c">
struct FreeSegment {
size_t size;
FreeSegment *prev, *next;
};
</syntaxhighlight>

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c">
void* getBestFit(size_t sz) {
FreeSegment* bestFit = 0
size_t smallestFragment = MAX_SIZE;
for(FreeSegment* cur = freeSegHead; cur != 0; cur = cur->next) {
if(cur->size < sz) continue;
if(cur->size < smallestFragment) {
smallestFragment = cur->size;
bestFit = cur;
}
}
if(bestFit == 0) return 0;
FreeSegment* newFrag = (FreeSegment*)((char*)bestFit + sz);
if(bestFit->prev) bestFit->prev->next = newFrag;
else freeSegHead = bestFit->next;
if(bestFit->next) bestFit->next->prev = newFrag;
newFrag->prev = bestFit->prev;
newFrag->next = bestFit->next;
newFrag->size = bestFit->size - sz;
return bestFit;
}
</syntaxhighlight>

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Memorija nekog računara organizovana je stranično, sa stranicom veličine 4KB. Adresibilna jedinica je bajt, a virtuelna adresa je 32-bitna. Fizička adresa je veličine 32 bita. Ako je PMT organizovana u dva nivoa, s tim da su veličine polja za broj ulaza u tabele oba nivoa isti, kolika je veličina (u bajtovima) PMT prvog nivoa?

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Ukratko objasniti tehniku dvostrukog baferisanja (''double buffering'') kod ulaza/izlaza.

=== Rešenje ===
Proizvođač upisuje u jedan bafer dok potrošač čita iz drugog bafora. Kada oba završe, baferi zamenjuju uloge.

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki proces izvršava redom sledeće sistemske pozive. Pod pretpostavkom da korisnik u čije ime se izvršava ovaj proces ima pravo pristupa do oba fajla i na čitanje i na upis, i da oba poziva za otvaranje fajlova uspevaju, navesti koji od preostalih poziva će biti uspešan, a koji neuspešan (upisati na liniji pored poziva).
<syntaxhighlight lang="c">
FHANDLE f1 = fopen(“x.doc”,read);
FHANDLE f2 = fopen(“y.doc”,read|write);
</syntaxhighlight>
#<code>fread(f1,buffer1,n1);</code>
#<code>fwrite(f1,buffer2,n2);</code>
#<code>fread(f2,buffer1,n1);</code>
#<code>fwrite(f2,buffer2,n2);</code>

=== Rešenje ===
Videti zadatak iz [[ОС1/Јун 2011#9. zadatak|junskog roka 2011]].

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki fajl sistem koristi bit vektor za evidenciju slobodnih blokova na disku. Kolika je veličina ovog vektora u bajtovima, za disk veličine 256 GB sa blokom veličine 512B

=== Rešenje ===
256GB / 512B = 2^29 blokova

2^29 / 2^3 = 64MB

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]