ОС1/Јул 2021 - Историја измена

WikiEditor: dopune

2021-08-24T17:38:12Z

dopune

← Старија измена		Верзија на датум 24. август 2021. у 19:38
Ред 7:		Ред 7:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	* '''Preotimanje procesora''' je prekidanje izvršavanja jednog procesa na ~~procesu~~ da bi se izvršio kernel kod ili neki drugi proces.		* '''Preotimanje procesora''' je prekidanje izvršavanja jednog procesa na procesoru da bi se izvršio kernel kod ili neki drugi proces.
	* '''Mehanizam prekida''' omogućuje preotimanje procesora - procesor dobija signal da prekine trenutni proces i pređe na kod kernela. Preotimanjem se postiže ~~multiprocesiranje~~ sa boljom raspodelom vremena i vremenom odziva.		* '''Mehanizam prekida''' omogućuje preotimanje procesora - procesor dobija signal da prekine trenutni proces i pređe na kod kernela. Preotimanjem se postiže multiprogramiranje sa boljom raspodelom vremena i vremenom odziva.

	== 2. zadatak ==		== 2. zadatak ==
Ред 30:		Ред 30:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Tehnikom ''copy-on-write'' postiže se '''ušteda memorije''', tako što se memorija koja se koristi u više procesa ne kopira dok je jedan proces ne promeni. Implementira se tako što se u deskriptor logičkog ~~segemtna koja~~ se deli između procesa označi kao dozvoljen za upis, ali u ulazu PMT-a kao zabranjen za upis. U situaciju kada se desi upis, hardver generiše izuzetak koji se obrađuje od strane OS-a. OS zaključuje da se radi o kopiranju pri upisu iz deskriptora logičkog segmenta i vrši kopiranje, usmeravanje PMT-a drugog procesa na kopiju i u deskriptorima stranica obe kopije dozvoljava upis.		Tehnikom ''copy-on-write'' postiže se '''ušteda memorije''', tako što se memorija koja se koristi u više procesa ne kopira dok je jedan proces ne promeni. Implementira se tako što se deskriptor logičkog segmenta koji se deli između procesa označi kao dozvoljen za upis, ali u ulazu PMT-a kao zabranjen za upis. U situaciju kada se desi upis, hardver generiše izuzetak koji se obrađuje od strane OS-a. OS zaključuje da se radi o kopiranju pri upisu iz deskriptora logičkog segmenta i vrši kopiranje, usmeravanje PMT-a drugog procesa na kopiju i u deskriptorima stranica obe kopije dozvoljava upis.

	== 4. zadatak ==		== 4. zadatak ==
Ред 71:		Ред 71:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	'''Simbolička veza''' je veza do nekog fajla u fajl sistemu koja se ne ažurira automatski. Implementira se kao '''fajl sa posebnim tretmanom''' od strane operativnog sistema i u sebi sadrži apsolutnu i relativnu putanju do nekog fajla u fajl sistemu. Razlikuje se od tvrde veze tako što ne pokazuje direktno do FCB-a i može da postane prekinuta tj. landarava.		'''Simbolička veza''' je veza do nekog fajla u fajl sistemu koja se ne ažurira automatski. Implementira se kao '''fajl sa posebnim tretmanom''' od strane operativnog sistema i u sebi sadrži apsolutnu i relativnu putanju do nekog fajla u fajl sistemu. Razlikuje se od tvrde veze tako što ne pokazuje direktno do FCB-a i može da postane prekinuta tj. landarava, ako se ''target'' fajl premesti ili preimenuje.

	== 7. zadatak ==		== 7. zadatak ==

WikiEditor: /* tajpo */

2021-08-19T12:18:24Z

tajpo

← Старија измена		Верзија на датум 19. август 2021. у 14:18
Ред 19:		Ред 19:
	* <code>void *addr</code> je (željena) početna adresa mapiranja. Ukoliko je <code>NULL</code>, operativni sistem sam bira početnu adresu.		* <code>void *addr</code> je (željena) početna adresa mapiranja. Ukoliko je <code>NULL</code>, operativni sistem sam bira početnu adresu.
	* <code>size_t length</code> je dužina mapirane memorije		* <code>size_t length</code> je dužina mapirane memorije
	* <code>int prot</code> je fleg koji označava ~~dovzoljene~~ načine pristupa mapiranoj memoriji (da li sme da se čita, upisuje, izvršava) i mora se slagati sa načinom pristupa fajla.		* <code>int prot</code> je fleg koji označava dozvoljene načine pristupa mapiranoj memoriji (da li sme da se čita, upisuje, izvršava) i mora se slagati sa načinom pristupa fajla.
	* <code>int flags</code> je fleg koji označava da li je mapirana memorija vidljiva ostalim procesima koji mapiraju isti fajl, da li se promene u memoriji upisuju u fajl itd.		* <code>int flags</code> je fleg koji označava da li je mapirana memorija vidljiva ostalim procesima koji mapiraju isti fajl, da li se promene u memoriji upisuju u fajl itd.
	* <code>int fd</code> je ručka fajla		* <code>int fd</code> je ručka fajla

KockaAdmiralac: Formatiranje

2021-07-11T13:28:58Z

Formatiranje

← Старија измена		Верзија на датум 11. јул 2021. у 15:28
Ред 7:		Ред 7:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	'''Preotimanje procesora''' je prekidanje izvršavanja jednog procesa na procesu da bi se izvršio kernel kod ili neki drugi proces.		* '''Preotimanje procesora''' je prekidanje izvršavanja jednog procesa na procesu da bi se izvršio kernel kod ili neki drugi proces.
	'''Mehanizam prekida''' omogućuje preotimanje procesora - procesor dobija signal da prekine trenutni proces i pređe na kod kernela. Preotimanjem se postiže multiprocesiranje sa boljom raspodelom vremena i vremenom odziva.		* '''Mehanizam prekida''' omogućuje preotimanje procesora - procesor dobija signal da prekine trenutni proces i pređe na kod kernela. Preotimanjem se postiže multiprocesiranje sa boljom raspodelom vremena i vremenom odziva.

	== 2. zadatak ==		== 2. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Dat je potpis jednog sistemskog poziva na sistemima nalik sistemu Unix. Kratko, ali prezino objasniti šta radi ovaj sistemski poziv i značenje svakog parametra i rezultata.		Dat je potpis jednog sistemskog poziva na sistemima nalik sistemu Unix. Kratko, ali prezino objasniti šta radi ovaj sistemski poziv i značenje svakog parametra i rezultata.
			<syntaxhighlight lang="c">void mmap(void addr, size_t length, int prot, int flags, int fd, off_t offset);</syntaxhighlight>

	~~<code> void mmap(void addr, size_t length, int prot, int flags, int fd, off_t offset); </code>~~
	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	<code>mmap</code> je sistemski poziv koji mapira fajl ili uređaj u memoriju. Značenja parametara:		<code>mmap</code> je sistemski poziv koji mapira fajl ili uređaj u memoriju. Značenja parametara:
Ред 28:		Ред 28:
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Šta se postiže tehnikom “kopiranja pri upisu” kod upravljanja memorijom? Kratko, ali precizno objasniti način rada ove tehnike.		Šta se postiže tehnikom “kopiranja pri upisu” kod upravljanja memorijom? Kratko, ali precizno objasniti način rada ove tehnike.

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Tehnikom ''copy-on-write'' postiže se '''ušteda memorije''', tako što se memorija koja se koristi u više procesa ne kopira dok je jedan proces ne promeni. Implementira se tako što se u deskriptor logičkog segemtna koja se deli između procesa označi kao dozvoljen za upis, ali u ulazu PMT-a kao zabranjen za upis. U situaciju kada se desi upis, hardver generiše izuzetak koji se obrađuje od strane OS-a. OS zaključuje da se radi o kopiranju pri upisu iz deskriptora logičkog segmenta i vrši kopiranje, usmeravanje PMT-a drugog procesa na kopiju i u deskriptorima stranica obe kopije dozvoljava upis.		Tehnikom ''copy-on-write'' postiže se '''ušteda memorije''', tako što se memorija koja se koristi u više procesa ne kopira dok je jedan proces ne promeni. Implementira se tako što se u deskriptor logičkog segemtna koja se deli između procesa označi kao dozvoljen za upis, ali u ulazu PMT-a kao zabranjen za upis. U situaciju kada se desi upis, hardver generiše izuzetak koji se obrađuje od strane OS-a. OS zaključuje da se radi o kopiranju pri upisu iz deskriptora logičkog segmenta i vrši kopiranje, usmeravanje PMT-a drugog procesa na kopiju i u deskriptorima stranica obe kopije dozvoljava upis.
Ред 34:		Ред 35:
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Ako se nad sledećim programom kreira jedan proces, koliko će ukupno biti elemenata sa vrednošću '''različitom od 0''' u nizovima <code>pid</code> svih kreiranih procesa (uključujući i taj jedan početni) kada svi ti procesi izađu iz petlje, pod pretpostavkom da su svi sistemski pozivi uspeli?		Ako se nad sledećim programom kreira jedan proces, koliko će ukupno biti elemenata sa vrednošću '''različitom od 0''' u nizovima <code>pid</code> svih kreiranih procesa (uključujući i taj jedan početni) kada svi ti procesi izađu iz petlje, pod pretpostavkom da su svi sistemski pozivi uspeli?
	<syntaxhighlight lang=c>		<syntaxhighlight lang="c">
	const int N=2; int pid[N];		const int N=2; int pid[N];
	void main () {		void main () {
Ред 40:		Ред 41:
	}		}
	</syntaxhighlight>		</syntaxhighlight>

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	<code>fork()</code> u kontekstu roditelja vraća pravi <code>pid</code> deteta, a u kontekstu deteta vraća 0. Odgovor je 4: <code>child1</code> i <code>child3</code> u ''parent'', <code>child2</code> u ''child1'' i <code>child1</code> u ''child3''.		<code>fork()</code> u kontekstu roditelja vraća pravi <code>pid</code> deteta, a u kontekstu deteta vraća 0. Odgovor je 4: <code>child1</code> i <code>child3</code> u ''parent'', <code>child2</code> u ''child1'' i <code>child1</code> u ''child3''.
Ред 50:		Ред 52:
	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Petersonov algoritam:		Petersonov algoritam:
	<syntaxhighlight lang=~~pascal~~>		<syntaxhighlight lang="ada">
	process P1;		process P1;
	begin		begin
	loop		loop
	flag1 := true; turn := 2;		flag1 := true; turn := 2;
	while flag2 and turn = 2 do null;		while flag2 and turn = 2 do null;
	<critical section>		<critical section>
	flag1 := false;		flag1 := false;
	<non-critical section>		<non-critical section>
	end		end
	end P1;		end P1;
	</syntaxhighlight>		</syntaxhighlight>
	~~Dokaz~~ da algoritam obezbeđuje međusobno isključenje:		Pretpostavimo da algoritam ne obezbeđuje međusobno isključenje. Ako algoritam NE obezbeđuje međusobno isključenje, dogodiće se situacija da su oba procesa ušla u kritičnu sekciju. Ako se to desilo, to znači da su oba uslova petlji uposlenog čekanja <code>false</code>. Pošto oba procesa odmah pred ulazak u petlju postavljaju svoj <code>flag</code> na <code>true</code>, jedini način da uslov za petlju bude netačan je da uslov sa <code>turn</code> bude netačan, a pošto su oba uslova netačna, to bi značilo da promenljiva <code>turn</code> nema ni vrednost 1 ni vrednost 2. Pošto promenljivu <code>turn</code> koriste samo ova dva procesa i samo postavljaju vrednost na 1 ili 2, do ovoga nikako ne može doći. Time dobijamo kontradikciju na početnu pretpostavku i dobijamo da algoritam zaista omogućava međusobno isključenje.
	~~Pretpostavimo suprotno~~. Ako algoritam NE obezbeđuje međusobno isključenje, dogodiće se situacija da su oba procesa ušla u kritičnu sekciju. Ako se to desilo, to znači da su oba uslova petlji uposlenog čekanja <code>false</code>. Pošto oba procesa odmah pred ulazak u petlju postavljaju svoj <code>flag</code> na <code>true</code>, jedini način da uslov za petlju bude netačan je da uslov sa <code>turn</code> bude netačan, a pošto su oba uslova netačna, to bi značilo da promenljiva <code>turn</code> nema ni vrednost 1 ni vrednost 2. Pošto promenljivu <code>turn</code> koriste samo ova dva procesa i samo postavljaju vrednost na 1 ili 2, do ovoga nikako ne može doći. Time dobijamo kontradikciju na početnu pretpostavku i dobijamo da algoritam zaista omogućava međusobno isključenje.

	== 6. zadatak ==		== 6. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Šta je ''simbolička veza'' (''symbolic link'', ''soft link'') u fajl sistemu? Kako se ona implementira?		Šta je ''simbolička veza'' (''symbolic link'', ''soft link'') u fajl sistemu? Kako se ona implementira?

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	'''Simbolička veza''' je veza do nekog fajla u fajl sistemu koja se ne ažurira automatski. Implementira se kao '''fajl sa posebnim tretmanom''' od strane operativnog sistema i u sebi sadrži apsolutnu i relativnu putanju do nekog fajla u fajl sistemu. Razlikuje se od tvrde veze tako što ne pokazuje direktno do FCB-a i može da postane prekinuta tj. landarava.		'''Simbolička veza''' je veza do nekog fajla u fajl sistemu koja se ne ažurira automatski. Implementira se kao '''fajl sa posebnim tretmanom''' od strane operativnog sistema i u sebi sadrži apsolutnu i relativnu putanju do nekog fajla u fajl sistemu. Razlikuje se od tvrde veze tako što ne pokazuje direktno do FCB-a i može da postane prekinuta tj. landarava.
Ред 74:		Ред 76:
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Neki fajl sistem koristi bit vektor za evidenciju slobodnih blokova na disku. Kolika je veličina ovog vektora u bajtovima, za disk veličine 16 TB sa blokom veličine 512B.		Neki fajl sistem koristi bit vektor za evidenciju slobodnih blokova na disku. Kolika je veličina ovog vektora u bajtovima, za disk veličine 16 TB sa blokom veličine 512B.

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	16 TB = 2<sup>4</sup> * 2<sup>40</sup> B = 2<sup>44</sup> B.		* 16 TB = 2<sup>4</sup> * 2<sup>40</sup> B = 2<sup>44</sup> B.
			* 2<sup>44</sup> B / 512 B = 2<sup>44</sup> B / 2<sup>9</sup> = 2<sup>35</sup> blokova.
	2<sup>44</sup> B / 512 B = 2<sup>44</sup> B / 2<sup>9</sup> = 2<sup>35</sup> blokova.		* 2<sup>35</sup> / 8 bita u B = 2<sup>32</sup> = 2<sup>2</sup> * 2<sup>30</sup> = '''4 GB'''.

	2<sup>35</sup> / 8 bita u B = 2<sup>32</sup> = 2<sup>2</sup> * 2<sup>30</sup> = '''4 GB'''.

	[[Категорија:Рокови]]		[[Категорија:Рокови]]
	[[Категорија:ОС1]]		[[Категорија:ОС1]]

TopOfKeks: /* Rešenje */ fix

2021-07-11T13:24:01Z

Rešenje: fix

← Старија измена		Верзија на датум 11. јул 2021. у 15:24
Ред 62:		Ред 62:
	end P1;		end P1;
	</syntaxhighlight>		</syntaxhighlight>
	Dokaz da algoritam obezbeđuje ~~medjusobno~~ isključenje:		Dokaz da algoritam obezbeđuje međusobno isključenje:
	Pretpostavimo suprotno. Ako algoritam NE obezbeđuje ~~kriticno~~ isključenje, dogodiće se situacija da su oba procesa ušla u ~~kriticnu~~ sekciju. Ako se to desilo, to znači da su oba uslova petlji uposlenog čekanja <code>false</code>. Pošto oba procesa odmah pred ulazak u petlju postavljaju svoj flag na <code>true</code>, jedini način da uslov za petlju bude netačan je da uslov sa <code>turn</code> bude netačan, a pošto su oba uslova netačna, to bi značilo da promenljiva <code>turn</code> nema ni vrednost 1 ni vrednost 2. Pošto promenljivu <code>turn</code> koriste samo ova dva procesa i samo postavljaju vrednost na 1 ili 2, do ovoga nikako ne može doći. Time dobijamo kontradikciju na početnu pretpostavku i dobijamo da algoritam zaista omogućava međusobno isključenje.		Pretpostavimo suprotno. Ako algoritam NE obezbeđuje međusobno isključenje, dogodiće se situacija da su oba procesa ušla u kritičnu sekciju. Ako se to desilo, to znači da su oba uslova petlji uposlenog čekanja <code>false</code>. Pošto oba procesa odmah pred ulazak u petlju postavljaju svoj <code>flag</code> na <code>true</code>, jedini način da uslov za petlju bude netačan je da uslov sa <code>turn</code> bude netačan, a pošto su oba uslova netačna, to bi značilo da promenljiva <code>turn</code> nema ni vrednost 1 ni vrednost 2. Pošto promenljivu <code>turn</code> koriste samo ova dva procesa i samo postavljaju vrednost na 1 ili 2, do ovoga nikako ne može doći. Time dobijamo kontradikciju na početnu pretpostavku i dobijamo da algoritam zaista omogućava međusobno isključenje.

	== 6. zadatak ==		== 6. zadatak ==

TopOfKeks: /* 5. zadatak */ Autor `<@639230054861111328>`

2021-07-11T13:22:28Z

5. zadatak: Autor `<@639230054861111328>`

← Старија измена		Верзија на датум 11. јул 2021. у 15:22
Ред 45:		Ред 45:

	== 5. zadatak ==		== 5. zadatak ==
	~~{{delimično rešeno}}~~
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Dokazati da Petersonov algoritam za međusobno isključenje kritičnih sekcija dva uporedna procesa uposlenim čekanjem zaista obezbeđuje međusobno isključenje, odnosno ne poseduje problem utrkivanja (engl. ''race condition''). (Dati kod samo jednog procesa sa međusobnim isključenjem pomoću ovog algoritma.)		Dokazati da Petersonov algoritam za međusobno isključenje kritičnih sekcija dva uporedna procesa uposlenim čekanjem zaista obezbeđuje međusobno isključenje, odnosno ne poseduje problem utrkivanja (engl. ''race condition''). (Dati kod samo jednog procesa sa međusobnim isključenjem pomoću ovog algoritma.)

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
			Petersonov algoritam:
			<syntaxhighlight lang=pascal>
			process P1;
			begin
			loop
			flag1 := true; turn := 2;
			while flag2 and turn = 2 do null;
			<critical section>
			flag1 := false;
			<non-critical section>
			end
			end P1;
			</syntaxhighlight>
			Dokaz da algoritam obezbeđuje medjusobno isključenje:
			Pretpostavimo suprotno. Ako algoritam NE obezbeđuje kriticno isključenje, dogodiće se situacija da su oba procesa ušla u kriticnu sekciju. Ako se to desilo, to znači da su oba uslova petlji uposlenog čekanja <code>false</code>. Pošto oba procesa odmah pred ulazak u petlju postavljaju svoj flag na <code>true</code>, jedini način da uslov za petlju bude netačan je da uslov sa <code>turn</code> bude netačan, a pošto su oba uslova netačna, to bi značilo da promenljiva <code>turn</code> nema ni vrednost 1 ni vrednost 2. Pošto promenljivu <code>turn</code> koriste samo ova dva procesa i samo postavljaju vrednost na 1 ili 2, do ovoga nikako ne može doći. Time dobijamo kontradikciju na početnu pretpostavku i dobijamo da algoritam zaista omogućava međusobno isključenje.

	== 6. zadatak ==		== 6. zadatak ==

KockaAdmiralac: {{delimično rešeno}}

2021-07-11T13:09:26Z

← Старија измена		Верзија на датум 11. јул 2021. у 15:09
Ред 45:		Ред 45:

	== 5. zadatak ==		== 5. zadatak ==
			{{delimično rešeno}}
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Dokazati da Petersonov algoritam za međusobno isključenje kritičnih sekcija dva uporedna procesa uposlenim čekanjem zaista obezbeđuje međusobno isključenje, odnosno ne poseduje problem utrkivanja (engl. ''race condition''). (Dati kod samo jednog procesa sa međusobnim isključenjem pomoću ovog algoritma.)		Dokazati da Petersonov algoritam za međusobno isključenje kritičnih sekcija dva uporedna procesa uposlenim čekanjem zaista obezbeđuje međusobno isključenje, odnosno ne poseduje problem utrkivanja (engl. ''race condition''). (Dati kod samo jednog procesa sa međusobnim isključenjem pomoću ovog algoritma.)

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===

TopOfKeks: fali samo 5.

2021-07-11T13:08:55Z

fali samo 5.

Нова страница

{{tocright}}
[http://os.etf.rs/OS1/rokovi/2021/jul/Jul%202021.pdf Zadaci na stranici predmeta.] Svi zadaci vrede 3 poena.

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je ''preotimanje procesora'' (engl. ''preemption'') i koji hardverski mehanizam ga omogućuje? Šta se postiže uvođenjem ove tehnike u računarske sisteme?

=== Rešenje ===
'''Preotimanje procesora''' je prekidanje izvršavanja jednog procesa na procesu da bi se izvršio kernel kod ili neki drugi proces.
'''Mehanizam prekida''' omogućuje preotimanje procesora - procesor dobija signal da prekine trenutni proces i pređe na kod kernela. Preotimanjem se postiže multiprocesiranje sa boljom raspodelom vremena i vremenom odziva.

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Dat je potpis jednog sistemskog poziva na sistemima nalik sistemu Unix. Kratko, ali prezino objasniti šta radi ovaj sistemski poziv i značenje svakog parametra i rezultata.

<code> void *mmap(void *addr, size_t length, int prot, int flags, int fd, off_t offset); </code>
=== Rešenje ===
<code>mmap</code> je sistemski poziv koji mapira fajl ili uređaj u memoriju. Značenja parametara:
* <code>void *addr</code> je (željena) početna adresa mapiranja. Ukoliko je <code>NULL</code>, operativni sistem sam bira početnu adresu.
* <code>size_t length</code> je dužina mapirane memorije
* <code>int prot</code> je fleg koji označava dovzoljene načine pristupa mapiranoj memoriji (da li sme da se čita, upisuje, izvršava) i mora se slagati sa načinom pristupa fajla.
* <code>int flags</code> je fleg koji označava da li je mapirana memorija vidljiva ostalim procesima koji mapiraju isti fajl, da li se promene u memoriji upisuju u fajl itd.
* <code>int fd</code> je ručka fajla
* <code>off_t offset</code> je pomeraj od početka fajla od kojeg se vrši mapiranje
Ukoliko je poziv uspešan, vraća se void pokazivač na memoriju koja je mapirana.

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta se postiže tehnikom “kopiranja pri upisu” kod upravljanja memorijom? Kratko, ali precizno objasniti način rada ove tehnike.
=== Rešenje ===
Tehnikom ''copy-on-write'' postiže se '''ušteda memorije''', tako što se memorija koja se koristi u više procesa ne kopira dok je jedan proces ne promeni. Implementira se tako što se u deskriptor logičkog segemtna koja se deli između procesa označi kao dozvoljen za upis, ali u ulazu PMT-a kao zabranjen za upis. U situaciju kada se desi upis, hardver generiše izuzetak koji se obrađuje od strane OS-a. OS zaključuje da se radi o kopiranju pri upisu iz deskriptora logičkog segmenta i vrši kopiranje, usmeravanje PMT-a drugog procesa na kopiju i u deskriptorima stranica obe kopije dozvoljava upis.

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Ako se nad sledećim programom kreira jedan proces, koliko će ukupno biti elemenata sa vrednošću '''različitom od 0''' u nizovima <code>pid</code> svih kreiranih procesa (uključujući i taj jedan početni) kada svi ti procesi izađu iz petlje, pod pretpostavkom da su svi sistemski pozivi uspeli?
<syntaxhighlight lang=c>
const int N=2; int pid[N];
void main () {
for (int i=0; i<N; i++) pid[i] = fork();
}
</syntaxhighlight>
=== Rešenje ===
<code>fork()</code> u kontekstu roditelja vraća pravi <code>pid</code> deteta, a u kontekstu deteta vraća 0. Odgovor je 4: <code>child1</code> i <code>child3</code> u ''parent'', <code>child2</code> u ''child1'' i <code>child1</code> u ''child3''.
[[Датотека:OS1 jul 2021 4. zadatak objašnjenje.svg|оквир|центар|Objašnjenje]]

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Dokazati da Petersonov algoritam za međusobno isključenje kritičnih sekcija dva uporedna procesa uposlenim čekanjem zaista obezbeđuje međusobno isključenje, odnosno ne poseduje problem utrkivanja (engl. ''race condition''). (Dati kod samo jednog procesa sa međusobnim isključenjem pomoću ovog algoritma.)
=== Rešenje ===

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je ''simbolička veza'' (''symbolic link'', ''soft link'') u fajl sistemu? Kako se ona implementira?
=== Rešenje ===
'''Simbolička veza''' je veza do nekog fajla u fajl sistemu koja se ne ažurira automatski. Implementira se kao '''fajl sa posebnim tretmanom''' od strane operativnog sistema i u sebi sadrži apsolutnu i relativnu putanju do nekog fajla u fajl sistemu. Razlikuje se od tvrde veze tako što ne pokazuje direktno do FCB-a i može da postane prekinuta tj. landarava.

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki fajl sistem koristi bit vektor za evidenciju slobodnih blokova na disku. Kolika je veličina ovog vektora u bajtovima, za disk veličine 16 TB sa blokom veličine 512B.
=== Rešenje ===
16 TB = 24 * 240 B = 244 B.

244 B / 512 B = 244 B / 29 = 235 blokova.

235 / 8 bita u B = 232 = 22 * 230 = '''4 GB'''.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]