Jaksa: /* Rešenje */

2023-08-26T17:19:34Z

Rešenje

← Старија измена		Верзија на датум 26. август 2023. у 19:19
Ред 43:		Ред 43:
	public:		public:
	ForkThread(unsigned n) : n(n) {}		ForkThread(unsigned n) : n(n) {}
			protected:
	virtual void run();		virtual void run();
	private:		private:

WikiEditor: /* 2^2 */

2021-08-19T13:27:19Z

2^2

← Старија измена		Верзија на датум 19. август 2021. у 15:27
Ред 86:		Ред 86:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Adresa ima strukturu VA(32): Page1(8) Page2(12) Offset(12). PMT prvog nivoa ima <math>2^8</math> ulaza, a PMT drugog nivoa <math>2^{12}</math>, i oba imaju ulaze veličine <math>2^5</math> bajtova.		Adresa ima strukturu VA(32): Page1(8) Page2(12) Offset(12). PMT prvog nivoa ima <math>2^8</math> ulaza, a PMT drugog nivoa <math>2^{12}</math>, i oba imaju ulaze veličine <math>2^2</math> bajtova.
	* <math>2^8 * 2^{12} * 2^5 + 2^8 * 2^5 = 2^{25} + 2^{13} = ~~32M~~ + 8K</math>		* <math>2^8 * 2^{12} * 2^2 + 2^8 * 2^2 = 2^{22} + 2^{10} = 4M + 1K</math>
	* <math>2^8 * 2^5 + 2^{12} * 2^5 = 2^{13} + 2^{17} = 8K + ~~128K~~ = ~~136K~~</math>		* <math>2^8 * 2^2 + 2^{12} * 2^2 = 2^{10} + 2^{14} = 1K + 16K = 17K</math>

	== 5. zadatak ==		== 5. zadatak ==

KockaAdmiralac: {}

2021-07-05T22:46:00Z

{}

← Старија измена		Верзија на датум 6. јул 2021. у 00:46
Ред 88:		Ред 88:
	Adresa ima strukturu VA(32): Page1(8) Page2(12) Offset(12). PMT prvog nivoa ima <math>2^8</math> ulaza, a PMT drugog nivoa <math>2^{12}</math>, i oba imaju ulaze veličine <math>2^5</math> bajtova.		Adresa ima strukturu VA(32): Page1(8) Page2(12) Offset(12). PMT prvog nivoa ima <math>2^8</math> ulaza, a PMT drugog nivoa <math>2^{12}</math>, i oba imaju ulaze veličine <math>2^5</math> bajtova.
	* <math>2^8 * 2^{12} * 2^5 + 2^8 * 2^5 = 2^{25} + 2^{13} = 32M + 8K</math>		* <math>2^8 * 2^{12} * 2^5 + 2^8 * 2^5 = 2^{25} + 2^{13} = 32M + 8K</math>
	* <math>2^8 * 2^5 + 2^12 * 2^5 = 2^{13} + 2^{17} = 8K + 128K = 136K</math>		* <math>2^8 * 2^5 + 2^{12} * 2^5 = 2^{13} + 2^{17} = 8K + 128K = 136K</math>

	== 5. zadatak ==		== 5. zadatak ==

KockaAdmiralac: Moje rešenje julskog roka 2020

2021-07-05T22:45:14Z

Moje rešenje julskog roka 2020

Нова страница

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2020/jul/Jul%202020.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Na asembleru nekog zamišljenog RISC procesora sa ''load/store'' arhitekturom napisati program koji vrši prenos bloka podataka iz memorije na izlazni uređaj tehnikom programiranog izlaza korišćenjem prozivanja (''polling''). Samostalno usvojiti potrebne detaljne pretpostavke.

=== Rešenje ===
Pretpostavke:
* Memorija se prenosi sa adrese 1000h
* Ulazno/izlazni i adresni prostor su razdvojeni
* Kontrolni registar uređaja je na FF00h, registar podataka na FF01h a statusni registar na FF02h
* Adresiranje je bajtovsko
* Blok je veličine 100h bajtova
* Registri su veličine 16 bita i kad se čita ili piše iz memorije ili na uređaj koristi se najnižih 8 bita
* Najniži bit kontrolnog registra je bit ''Start'', najniži bit statusnog registra je bit ''Ready''
* Periferija automatski postaje nespremna za upis sledećeg podatka kada se u nju upiše podatak koji se još nije preneo
<syntaxhighlight lang="asm">
load r0, #1000h ; adresa
load r1, #100h ; brojač
load r2, #0 ; nula
load r3, #1 ; privremeni registar
out FF00h, r3 ; pokrećemo periferiju
loop: in FF02h, r3 ; čitamo statusni registar
and r3, r3, #1 ; proveravamo ready bit
jz loop ; ako je ready = 0 čitamo ponovo
load r3, (r0) ; učitavamo podatak iz memorije
out FF01h, r3 ; šaljemo podatak na periferiju
inc r0 ; inkrementiramo adresu
dec r1 ; dekrementiramo brojač (postavlja se PSW)
jnz loop ; ako brojač != 0 vraćamo se na čekanje
load r3, #0 ; gasimo periferiju
out FF00h, r3
</syntaxhighlight>

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem školskog jezgra napisati kod klase koja apstrahuje nit koja, ukoliko se kreira sa neparnim celobrojnim parametrom, kreira još jednu takvu istu nit, samo sa za jedan manjim istim celobrojnim parametrom (sve dok ne stigne do 0), a u suprotnom se samo završava.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="cpp">
class ForkThread : public Thread {
public:
ForkThread(unsigned n) : n(n) {}
virtual void run();
private:
unsigned n;
};

void ForkThread::run() {
if (n % 2) {
ForkThread thr(n-1);
thr.start();
thr.join();
}
}
</syntaxhighlight>

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
U nekom sistemu primenjuje se ''best-fit'' algoritam kontinualne alokacije memorije. Inicijalno je prostor veličine 512KB potpuno slobodan za alokaciju korisničkih procesa. Potom su različiti procesi zadavali sledeće zahteve (slovna oznaka označava proces koji je postavio zahtev, brojna oznaka označava veličinu alociranog prostora u KB, a minus označava gašenje procesa i oslobađanje njegove memorije):
: A128, B32, C256, D64, A-, E16, F64, B-
Odgovoriti na sledeća pitanja koja se odnose na stanje memorije nakon ove sekvence zahteva:
# Koliko je ukupno slobodnih fragmenata?
# Kolika je veličina najmanjeg slobodnog fragmenta?
# Kolika je veličina najvećeg slobodnog fragmenta?

=== Rešenje ===
Po koracima, alokacija memorije će izgledati ovako (jedno slovo = 16KB):
AAAAAAAABBCCCCCCCCCCCCCCCCDDDD--
--------BBCCCCCCCCCCCCCCCCDDDD--
--------BBCCCCCCCCCCCCCCCCDDDDE-
FFFF----BBCCCCCCCCCCCCCCCCDDDDE-
FFFF------CCCCCCCCCCCCCCCCDDDDE-
# 2 su slobodna fragmenta.
# Najmanji slobodan fragment je 16KB.
# Najveći slobodan fragment je 96KB.

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Virtuelna memorija organizovana je stranično, a adresibilna jedinica je bajt. Virtuelna adresa je 32-bitna, stranica je veličine 4KB, PMT je organizovana u dva nivoa, deskriptor stranice je 32-bitni u tabelama oba nivoa, pri čemu je polje za straničenje prvog nivoa veličine 8 bita. Koliki prostor bi ukupno zauzimala PMT nekog procesa kada bi taj proces:
<div class="abc-list">
# koristio ceo svoj virtuelni adresni prostor?
# alocirao samo jedan logički segment veličine samo jedne stranice?
</div>

=== Rešenje ===
Adresa ima strukturu VA(32): Page1(8) Page2(12) Offset(12). PMT prvog nivoa ima <math>2^8</math> ulaza, a PMT drugog nivoa <math>2^{12}</math>, i oba imaju ulaze veličine <math>2^5</math> bajtova.
* <math>2^8 * 2^{12} * 2^5 + 2^8 * 2^5 = 2^{25} + 2^{13} = 32M + 8K</math>
* <math>2^8 * 2^5 + 2^12 * 2^5 = 2^{13} + 2^{17} = 8K + 128K = 136K</math>

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Umesto tehnike ''spooling'', pristup uporednih procesa štampaču u nekom sistemu omogućuje se međusobnim isključenjem pomoću operacije rezervacije: svaki proces, pre nego što zatraži bilo koju operaciju sa štampačem, mora da ga rezerviše, a tu rezervaciju otpušta tek kada završi sa celim jednim poslom štampe. Šta je nedostatak ove tehnike?

=== Rešenje ===
Nedostatak ove tehnike je što se procesi dok čekaju na štampač blokiraju, a za to vreme su mogli da rade nešto korisnije.

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki fajl sistem pruža sledeće operacije u svom API za tekstualne fajlove:
* <syntaxhighlight lang="c" inline>FHANDLE open(char* filename)</syntaxhighlight> Otvara fajl sa datim imenom.
* <syntaxhighlight lang="c" inline>void close(FHANDLE)</syntaxhighlight> Zatvara dati fajl.
* <syntaxhighlight lang="c" inline>int size(FHANDLE)</syntaxhighlight> Vraća trenutnu veličinu sadržaja fajla u znakovima.
* <syntaxhighlight lang="c" inline>void append(FHANDLE, int)</syntaxhighlight> Proširuje sadržaj fajla za dati broj znakova na kraju.
* <syntaxhighlight lang="c" inline>void seek(FHANDLE, int)</syntaxhighlight> Postavlja kurzor datog fajla na datu poziciju (redni broj znaka počev od 0).
* <syntaxhighlight lang="c" inline>void write(FHANDLE, char*)</syntaxhighlight> Na poziciju kurzora datog fajla upisuje dati niz znakova, ne uključujući završni znak ‘\0’, i pomera kurzor iza upisanog niza znakova.
Napisati program koji na kraj postojećeg fajla sa imenom <code>proba.txt</code> upisuje sve što je uneseno preko standardnog ulaza, sve dok se na ulazu ne unese znak ’X’. Zanemariti sve potencijalne greške u ulazu/izlazu.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c">
int main(void) {
FHANDLE file = open("proba.txt");
seek(file, size(file));
char buf[2];
buf[1] = '\0';
while (true) {
buf[0] = getchar();
if (buf[0] == 'X') {
break;
}
append(file, 1);
write(file, buf);
}
close(file);
return 0;
}
</syntaxhighlight>

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Koliko pristupa blokovima na disku treba izvršiti za pristup ''n''-tom logičkom bloku sadržaja fajla ako je alokacija fajla
<div class="abc-list">
# FAT, pri čemu je FAT uvek inicijalno učitana u memoriju prilikom montiranja fajl sistema,
# indeksna, pri čemu je ceo indeks fajla u jednom bloku, a broj tog bloka zapisan je u FCB koji je učitan prilikom otvaranja fajla?
</div>

=== Rešenje ===
<div class="abc-list">
# 1, jer je FAT već u memoriji pa se samo treba pristupiti bloku koji je tražen.
# 2, jedan da se pročita blok sa indeksom i jedan da se pristupi bloku koji je tražen.
</div>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]

ОС1/Јул 2020 - Историја измена

Jaksa: /* Rešenje */

WikiEditor: /* 2^2 */

KockaAdmiralac: {}

KockaAdmiralac: Moje rešenje julskog roka 2020