ОС1/Јул 2017 - Историја измена

Jaksa: /* Rešenje */

2023-08-26T17:58:16Z

Rešenje

← Старија измена		Верзија на датум 26. август 2023. у 19:58
Ред 25:		Ред 25:
	public:		public:
	ArrThread(int* a, int s, int f): arr(a), start(s), finish(f) {}		ArrThread(int* a, int s, int f): arr(a), start(s), finish(f) {}
			protected:
	void run() {		void run() {
	for (int i = start; i < finish; i++) {		for (int i = start; i < finish; i++) {

WikiEditor: /* 2->1 ?*/

2021-09-22T13:50:27Z

2->1 ?

← Старија измена		Верзија на датум 22. септембар 2021. у 15:50
Ред 94:		Ред 94:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Pošto je blok veličine <math>2^{19}B</math> a adresa <math>2^3B</math> to znači da u jedan indeks može da stane <math>2^{16}</math> adresa blokova. Konačan broj bajtova koji je na ovaj način mogu adresirati jeste <math>2^{16} \cdot 2^{16} \cdot 2^{19} = 2^{51}B = ~~1PB~~</math>.		Pošto je blok veličine <math>2^{19}B</math> a adresa <math>2^3B</math> to znači da u jedan indeks može da stane <math>2^{16}</math> adresa blokova. Konačan broj bajtova koji je na ovaj način mogu adresirati jeste <math>2^{16} \cdot 2^{16} \cdot 2^{19} = 2^{51}B = 2PB</math>.

	[[Категорија:Рокови]]		[[Категорија:Рокови]]
	[[Категорија:ОС1]]		[[Категорија:ОС1]]

WikiEditor: /* isto */

2021-08-31T19:59:27Z

isto

← Старија измена		Верзија на датум 31. август 2021. у 21:59
Ред 44:		Ред 44:
	}		}
	for (int i = 0; i < n; i++) {		for (int i = 0; i < n; i++) {
	~~t[i]->waitToComplete();~~
	delete t[i];		delete t[i];
	}		}

KockaAdmiralac: Svi simboli se razrešavaju u drugom prolazu slično zadatku s kolokvijuma

2021-08-30T16:47:27Z

Svi simboli se razrešavaju u drugom prolazu slično zadatku s kolokvijuma

← Старија измена		Верзија на датум 30. август 2021. у 18:47
Ред 63:		Ред 63:
	U prvom prolazu analizira ulazne fajlove, veličinu njihovog binarnog sadržaja (prevoda), i pravi mapu ''exe'' fajla; osim toga, sakuplja infomacije iz tabela simbola ''obj'' fajlova i izgrađuje svoju tabelu simbola; u tu tabelu simbola unosi izvezene simbole iz ''obj'' fajlova, za koje odmah može da izračuna adresu u odnosu na ceo ''exe'' fajl. U drugom prolazu spaja sve te fajlove u jedan, i ujedno razrešava nerazrešena adresna polja mašinskih instrukcija na osnovu informacija o adresama u koje se preslikavaju simboli iz njegove tabele simbola.		U prvom prolazu analizira ulazne fajlove, veličinu njihovog binarnog sadržaja (prevoda), i pravi mapu ''exe'' fajla; osim toga, sakuplja infomacije iz tabela simbola ''obj'' fajlova i izgrađuje svoju tabelu simbola; u tu tabelu simbola unosi izvezene simbole iz ''obj'' fajlova, za koje odmah može da izračuna adresu u odnosu na ceo ''exe'' fajl. U drugom prolazu spaja sve te fajlove u jedan, i ujedno razrešava nerazrešena adresna polja mašinskih instrukcija na osnovu informacija o adresama u koje se preslikavaju simboli iz njegove tabele simbola.

	Primer: Recimo da imamo dva objektna fajla, <code>a.obj</code> i <code>b.obj</code>. <code>a.obj</code> izvozi simbol <code>f</code> i uvozi simbol <code>c</code>. Linker će iz prvog objektnog fajla dodati u tabelu simbol <code>f</code>. <code>b.obj</code> uvozi simbol <code>f</code> i izvozi simbol <code>c</code>, pa će linker u svoju tabelu dodati simbol <code>c</code> i razrešiti ~~polje~~ <code>f</code> u <code>b.obj</code> ~~u prvom prolazu. U drugom prolazu će linker razrešiti~~ <code>c</code> ~~polje~~ u <code>a.obj</code>~~, što nije mogao da odradi bez dva prolaza~~.		Primer: Recimo da imamo dva objektna fajla, <code>a.obj</code> i <code>b.obj</code>. <code>a.obj</code> izvozi simbol <code>f</code> i uvozi simbol <code>c</code>. Linker će iz prvog objektnog fajla dodati u tabelu simbol <code>f</code>. <code>b.obj</code> uvozi simbol <code>f</code> i izvozi simbol <code>c</code>, pa će linker u svoju tabelu dodati simbol <code>c</code>. U drugom prolazu će linker razrešiti <code>c</code> polje u <code>a.obj</code> i polje <code>f</code> u <code>b.obj</code>.

	== 6. zadatak ==		== 6. zadatak ==

WikiEditor: /* Izmena resenja ako moze jos neko da proveri da nisam pogresila izmenom */

2021-08-30T16:21:38Z

Izmena resenja ako moze jos neko da proveri da nisam pogresila izmenom

← Старија измена		Верзија на датум 30. август 2021. у 18:21
Ред 63:		Ред 63:
	U prvom prolazu analizira ulazne fajlove, veličinu njihovog binarnog sadržaja (prevoda), i pravi mapu ''exe'' fajla; osim toga, sakuplja infomacije iz tabela simbola ''obj'' fajlova i izgrađuje svoju tabelu simbola; u tu tabelu simbola unosi izvezene simbole iz ''obj'' fajlova, za koje odmah može da izračuna adresu u odnosu na ceo ''exe'' fajl. U drugom prolazu spaja sve te fajlove u jedan, i ujedno razrešava nerazrešena adresna polja mašinskih instrukcija na osnovu informacija o adresama u koje se preslikavaju simboli iz njegove tabele simbola.		U prvom prolazu analizira ulazne fajlove, veličinu njihovog binarnog sadržaja (prevoda), i pravi mapu ''exe'' fajla; osim toga, sakuplja infomacije iz tabela simbola ''obj'' fajlova i izgrađuje svoju tabelu simbola; u tu tabelu simbola unosi izvezene simbole iz ''obj'' fajlova, za koje odmah može da izračuna adresu u odnosu na ceo ''exe'' fajl. U drugom prolazu spaja sve te fajlove u jedan, i ujedno razrešava nerazrešena adresna polja mašinskih instrukcija na osnovu informacija o adresama u koje se preslikavaju simboli iz njegove tabele simbola.

	Primer: Recimo da imamo dva objektna fajla, <code>a.obj</code> i <code>b.obj</code>. <code>a.obj</code> izvozi simbol <code>f</code> i uvozi simbol <code>c</code>. Linker će iz prvog objektnog fajla dodati u tabelu simbol <code>f</code>. <code>b.obj</code> uvozi simbol <code>f</code> i izvozi simbol <code>c</code>, pa će linker u svoju tabelu dodati simbol <code>c</code>~~. U drugom prolazu će linker~~ razrešiti <code>c</code> ~~polje~~ u <code>a.obj</code> ~~i polje~~ <code>f</code> u <code>b.obj</code>.		Primer: Recimo da imamo dva objektna fajla, <code>a.obj</code> i <code>b.obj</code>. <code>a.obj</code> izvozi simbol <code>f</code> i uvozi simbol <code>c</code>. Linker će iz prvog objektnog fajla dodati u tabelu simbol <code>f</code>. <code>b.obj</code> uvozi simbol <code>f</code> i izvozi simbol <code>c</code>, pa će linker u svoju tabelu dodati simbol <code>c</code> i razrešiti polje <code>f</code> u <code>b.obj</code> u prvom prolazu. U drugom prolazu će linker razrešiti <code>c</code> polje u <code>a.obj</code>, što nije mogao da odradi bez dva prolaza.

	== 6. zadatak ==		== 6. zadatak ==

Stefcon: /* 64bit != 2^6B, već 2^3B */

2021-08-24T12:37:59Z

64bit != 2^6B, već 2^3B

← Старија измена		Верзија на датум 24. август 2021. у 14:37
Ред 95:		Ред 95:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Pošto je blok veličine <math>2^{19}B</math> a adresa <math>2^6B</math> to znači da u jedan indeks može da stane <math>2^{13}</math> adresa blokova. Konačan broj bajtova koji je na ovaj način mogu adresirati jeste <math>2^{13} \cdot 2^{13} \cdot 2^{19} = 2^{45}B = ~~32TB~~</math>.		Pošto je blok veličine <math>2^{19}B</math> a adresa <math>2^3B</math> to znači da u jedan indeks može da stane <math>2^{16}</math> adresa blokova. Konačan broj bajtova koji je na ovaj način mogu adresirati jeste <math>2^{16} \cdot 2^{16} \cdot 2^{19} = 2^{51}B = 1PB</math>.

	[[Категорија:Рокови]]		[[Категорија:Рокови]]
	[[Категорија:ОС1]]		[[Категорија:ОС1]]

WikiEditor: Rešenje 7. zadatka ako nisam nesto pogrešila

2021-08-19T15:25:35Z

Rešenje 7. zadatka ako nisam nesto pogrešila

← Старија измена		Верзија на датум 19. август 2021. у 17:25
Ред 77:		Ред 77:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~{{delimično rešeno}}~~		VA(30) : seg(18) offset(12)

			Virtuelna adresa 2543h tj. 0010 \| 0101 0100 0011b pripada 2. segmentu koji počinje od fizičke adrese 10000h i završava na 10800h.

			Fizička adresa se dobija sabiranjem bazne adrese u fizičkom adresnom prostoru i offsetnog dela virtuelne adrese:
			PA = 10000h + 543h = 10543h.

	== 8. zadatak ==		== 8. zadatak ==

KockaAdmiralac: Ispravljena godin

2021-07-07T20:29:39Z

Ispravljena godin

← Старија измена		Верзија на датум 7. јул 2021. у 22:29
Ред 52:		Ред 52:

	== 4. zadatak ==		== 4. zadatak ==
	Videti zadatak iz [[ОС1/Јул 2019#4. zadatak\|julskog roka ~~2017~~]].		Videti zadatak iz [[ОС1/Јул 2019#4. zadatak\|julskog roka 2019]].

	== 5. zadatak ==		== 5. zadatak ==

KockaAdmiralac: Ispravke

2021-07-07T20:27:21Z

Ispravke

Прикажи измене

Duke: dodata resenja, valjda dobra

2021-07-07T12:10:23Z

dodata resenja, valjda dobra

Нова страница

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2017/jul/Jul%202017.pdf Zadaci sa stranice predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je hard, a šta soft sistem za rad u realnom vremenu (real-time system)?

=== Rešenje ===
Tvrdi sistemi za rad u realnom vremenu su sistemu u kojima odziv mora da stigne u određenom vremenu (deadline). Prekoračenje može dovesti do rezličitih katastrofa. Meki sistemi za rad u realnom vremenu su sistemi kojima je rok bitan ali smeju ga prekoračiti dok god performanse ulaze u zadate okvire.

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti značenje mašinske instrukcije tipa <code>test_and_set</code> i njenu upotrebu u jezgru operativnog sistema.

=== Rešenje ===
<code>test_and_set</code> je instrukcija koja omogućava sinhronizaciju na hardverskom nivou. Služi za međusobno isključenje izvršavanja na više procesora. Ona čita i vraća vrednost zadate memorijske lokacije a u tu lokaciju stavlja vrednost 1. Koristi se u implementaciji ''lock()'' funkcije.

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem školskog jezgra napisati program koji u n uporednih niti izračunava kvadrat svakog elementa nekog celobrojnog niza (a[i]*=a[i]) veličine n*k, tako što svaka nit obrađuje kelemanata(jednu particiju niza).

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c++">
class ArrThread : Thread{
public:
ArrThread(int* a, int s, int f): arr(a), start(s), finish(f) {}
void run(){
for (int i=start;i<finish;i++){
arr[i] *= arr[i];
}
}
private:
int* arr;
int start;
int finish;
};
int main(){
ArrThread *t[n];
int start=0;
for (int i=0;i<n;i++){
t[i] = new ArrThread(array,start,start+k);
start += k;
}
for (int i=0;i<n;i++){
t[i]->waitToComplete();
delete t[i];
}
}
</syntaxhighlight>

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Implementirati Petersonov algoritam za međusobno isključenje kritičnih sekcija dva uporedna procesa.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="milo">
shared var turn : integer := 1, flag1, flag2 : boolean := false;
process P1
begin
loop
flag1 := true; turn := 2;
while flag2 and turn = 2 do null;
<critical section>
flag1 := false;
<non-critical section>
end
end P1;
process P2
begin
loop
flag2 := true; turn := 1;
while flag1 and turn = 1 do null;
<critical section>
flag2 := false;
<non-critical section>
end
end P2;
</syntaxhighlight>
== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Precizno objasniti zašto klasičan linker svoj posao obavlja u dva prolaza (a ne može samo ujednom). Obrazloženje ilustrovati primerom.

=== Rešenje ===
Linkerov zadatak je spojiti sve fajlove u jedan izvriš ali da bi to uradio, linker mora naći sve simbole koji se uvoze odnosno izvoze.
U prvom prolazu analizira ulazne fajlove, veličinu njihovog binarnog sadržaja (prevoda), i pravi mapu ''exe'' fajla; osim toga, sakuplja infomacije iz tabela simbola obj fajlova i izgrađuje svoju tabelu simbola; u tu tabelu simbola unosi izvezene simbole iz obj fajlova, za koje odmah može da izračuna adresu u odnosu na ceo exe fajl. U drugom prolazu generiše binarni kod, i ujedno razrešava nerazrešena adresna polja mašinskih instrukcija na osnovu informacija o adresama u koje se preslikavaju simboli iz njegove tabele simbola
Primer: Recimo da imamo dva objektna fajla, ''a.obj'' i ''b.obj''. ''a.obj'' izvozi simbol ''f'' i uvozi simbol ''c''. Linker ce prvo izvozni fajl dodati u tabelu ''f''. ''b.obj'' uvozi simbol ''f'' i izvozi simbol ''c'', pa ce linker u svojoj tabeli dodati simbol ''c''. U drugom prolazu ce linker razresiti ''c'' polje u ''a.obj'' i polje ''f'' u ''b.obj''.

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti uslugu koju program očekuje od operativnog sistema ako koristi preklope(overlay).

=== Rešenje ===
Obaveza OS-a je samo da obezbedi uslugu (sistemski poziv) koji alocira deo (virtuelnog) adresnog prostora procesa, kao i uslugu kojom u dati prostor procesa učitava sadržaj iz nekog binarnog fajla i sadržaj iz memorije upisuje u neki fajl (uobičajene sistemske usluge za rad sa fajlovima); OS ne zna za šta se te usluge koriste, tj. ne zna da se one upotrebljavaju baš za dinamičko učitavanje i zamenu delova procesa

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Virtuelni adresni prostor je veličine 1GB, organizovan je segmentno, sa maksimalnom veličinom segmenta od 4KB, adresibilna jedinica je bajt. Svi segmenti nekog procesa su stvarne veličine od po 2KB i u fizičku memoriju smešteni su odmah jedan iza drugog, pri čemu segment broj 0 počinje od fizičke adrese F000h. Prikazati logičku strukturu virtuelne adrese i izračunati u koju fizičku adresu se preslikava virtuelna adresa 2543h.

=== Rešenje ===

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti kako se nedeljivi izlazni uređaj može učiniti (virtuelno) deljivim?

=== Rešenje ===
Jedan način da se ovo reši je tehnikom rezervacije uređaja. To je zapravo međusobno isključenje operacija sa ovakvim uređajem. Problem je što operacije sa uređajima mogu trajati dugo pa ti procesi mogu dugo i da čekaju. Rešenje jeste u tehnici koja se naziva ''spuling''. Ovde kada neki proces zahteva korišćenje, OS otvara poseban fajl u kome se preusmeravaju sve izlazne operacije sa tim uređajem. Kada se završi, proces nastavlja da izvršava svoj tok, dok se fajl šalje posebnoj niti operativnog sistema, ''spuleru'' koja onda izvršava jedan po jedan fajl iz liste čekanja i njegov sadržaj šalje uređaju.

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
Navestii objasniti razlog zašto bi neki fajl sistem koristio klastere na disku različite veličine.

=== Rešenje ===
Način da se reči problem režijske potrošnje prostora za pokazivače je povećavanjem bloka ili alokacije više susednih blokova kao jedna jedinica alokacije, i to se naziva klaster.

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki fajl sistem koristi indeksirani pristup alokaciji fajlova sa indeksima u dva nivoa, blokom veličine 512KB i 64-bitnim adresama fizičkih blokova. Kolika je maksimalna veličina fajla u ovom sistemu?

=== Rešenje ===
2^45 B, odnosno 35 TB

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]