ОС1/Јул 2015 - Историја измена

KockaAdmiralac: Razrešeno višestruko preusmerenje

2022-07-19T19:42:08Z

Razrešeno višestruko preusmerenje

← Старија измена		Верзија на датум 19. јул 2022. у 21:42
Ред 7:		Ред 7:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Videti ~~zadatak iz~~ [[ОС1/~~Јун 2011~~#1. zadatak\|~~junskog~~ roka ~~2011~~]].		Videti [[ОС1/Јул 2012#1. zadatak\|prvi zadatak iz julskog roka 2012. godine]].

	== 2. zadatak ==		== 2. zadatak ==

KockaAdmiralac: Formatiranje

2022-07-18T22:00:37Z

Formatiranje

← Старија измена		Верзија на датум 19. јул 2022. у 00:00
Ред 11:		Ред 11:
	== 2. zadatak ==		== 2. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Na asembleru nekog zamišljenog dvoadresnog RISC procesora sa ''load/store'' arhitekturom napisati prevod sledeće rekurzivne C funkcije:		Na asembleru nekog zamišljenog dvoadresnog RISC procesora sa ''load/store'' arhitekturom napisati prevod sledeće rekurzivne C funkcije:
	<syntaxhighlight lang="c">		<syntaxhighlight lang="c">
	int f (int n) {		int f (int n) {
	if (n<=1) return 1;		if (n <= 1) return 1;
	else return f(n-1)+f(n-2);		else return f(n - 1) + f(n - 2);
	}		}
	</syntaxhighlight>		</syntaxhighlight>
Ред 24:		Ред 24:
	== 3. zadatak ==		== 3. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Korišćenjem školskog jezgra napisati kod koji omogućava da se kreira nit sa celobrojnim parametrom ''n''. Ako je ''n'' manje ili jednako 0, ova nit samo ispisuje pozdravnu poruku i završava se. U suprotnom, ova nit će (rekurzivno) kreirati istu takvu nit, ali sa parametrom ''n-1''.		Korišćenjem školskog jezgra napisati kod koji omogućava da se kreira nit sa celobrojnim parametrom ''n''. Ako je ''n'' manje ili jednako 0, ova nit samo ispisuje pozdravnu poruku i završava se. U suprotnom, ova nit će (rekurzivno) kreirati istu takvu nit, ali sa parametrom ''n-1''.

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	<syntaxhighlight lang="c">		<syntaxhighlight lang="c">
	class ~~myThread~~ : public Thread {		class MyThread : public Thread {
	public:		public:
	~~myThread~~(int val) {		MyThread(int val) {
	n = val;		n = val;
	start();		start();
	}		}
	protected:		protected:
	void run() {		void run() {
	if(n <= 0) printf("Hello");		if (n <= 0) {
	else new ~~myThread~~(n - 1);		printf("Hello");
	}		} else {
	private:		new MyThread(n - 1);
	int n;		}
			}
			private:
			int n;
	};		};
	</syntaxhighlight>		</syntaxhighlight>
Ред 60:		Ред 63:
	== 6. zadatak ==		== 6. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Koja dva parametra procesa čine sastavni deo njegovog memorijskog konteksta, a koristi ih hardver pri preslikavanju adresa kod kontinualne alokacije memorije? Ukratko objasniti njihovo značenje.		Koja dva parametra procesa čine sastavni deo njegovog memorijskog konteksta, a koristi ih hardver pri preslikavanju adresa kod kontinualne alokacije memorije? Ukratko objasniti njihovo značenje.

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Registri base i limit su sastavni deo konteksta procesa. OS ih učitava pri promeni konteksta. Relokatibilnost se obezbeđuje dinamičkim preslikavanjem sa base registrom. Limit registar obezbeđuje zaštitu ~~OS-a~~ od korisničkih procesa i procesa između sebe.		Registri ''base'' i ''limit'' su sastavni deo konteksta procesa. Operativni sistem ih učitava pri promeni konteksta. Relokatibilnost se obezbeđuje dinamičkim preslikavanjem sa base registrom. ''Limit'' registar obezbeđuje zaštitu operativnog sistema od korisničkih procesa i procesa između sebe.

	== 7. zadatak ==		== 7. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Virtuelna memorija organizovana je stranično, sa straničenjem u tri nivoa. Vreme pristupa operativnoj memoriji je 50 ns, a TLB-u 10 ns. Procenat pogotka u TLB je 90%. Koliko je efektivno vreme pristupa memoriji?		Virtuelna memorija organizovana je stranično, sa straničenjem u tri nivoa. Vreme pristupa operativnoj memoriji je 50 ns, a TLB-u 10 ns. Procenat pogotka u TLB je 90%. Koliko je efektivno vreme pristupa memoriji?

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	<math> 0.9 \cdot (10 + 50) + 0.1 \cdot (10 + 4 \cdot 50) = 75ns </math>		<math>0.9 \cdot (10 + 50) + 0.1 \cdot (10 + 4 \cdot 50) = 75ns</math>

	== 8. zadatak ==		== 8. zadatak ==
Ред 77:		Ред 80:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	#~~čitanje~~ tekućeg datuma i vremena		# Čitanje tekućeg datuma i vremena
	#~~vreme~~ proteklo između 2 događaja		# Vreme proteklo između 2 događaja
	#~~pokreni~~ datu operaciju u zadato vreme		# Pokretanje datu operaciju u zadato vreme

	== 9. zadatak ==		== 9. zadatak ==
Ред 85:		Ред 88:
	Izvod iz jednog uputstva za Unix fajl sistem i dodelu prava pristupa fajlu iz komandne linije:		Izvod iz jednog uputstva za Unix fajl sistem i dodelu prava pristupa fajlu iz komandne linije:

	''To change the mode of a file, use the chmod command. The general form is chmod X@Y file1 file2 ... where: X is any combination of the letters 'u' (for owner), 'g' (for group), 'o' (for others), 'a' (for all; that is, for 'ugo'); @ is either '+' to add permissions, '-' to remove permissions, or '=' to assign permissions absolutely; and Y is any combination of 'r', 'w', 'x'. ''		''To change the mode of a file, use the chmod command. The general form is chmod X@Y file1 file2 ... where: X is any combination of the letters 'u' (for owner), 'g' (for group), 'o' (for others), 'a' (for all; that is, for 'ugo'); @ is either '+' to add permissions, '-' to remove permissions, or '=' to assign permissions absolutely; and Y is any combination of 'r', 'w', 'x'. ''

	Na primer, komanda <code>chmod u=rx file</code> daje vlasniku prava <code>rx</code>, ali ne i pravo <code>w</code>.		Na primer, komanda <code>chmod u=rx file</code> daje vlasniku prava <code>rx</code>, ali ne i pravo <code>w</code>.

	Napisati komande koje za dati fajl postavljaju prava na sledeći način:		Napisati komande koje za dati fajl postavljaju prava na sledeći način:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	#~~grupi~~ i ostalima dodaju prava na rw, ali ne i na x: <code> chmod go+rw file</code>		# Grupi i ostalima dodaju prava na rw, ali ne i na x: <code>chmod go+rw file</code>
	#~~svima~~ oduzimaju pravo na upis: <code> chmod a-w file</code>		# Svima oduzimaju pravo na upis: <code>chmod a-w file</code>

	== 10. zadatak ==		== 10. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Neki fajl sistem podržava kombinovano indeksiran pristup alokaciji fajlova, pri čemu FCB sadrži 512 ulaza sa direktnim indeksom (sadrže brojeve blokova za podatke). Ako sadržaj fajla preraste veličinu koju podržava ovaj indeks nultog nivoa, za blokove preko te veličine postoji indeks prvog nivoa sa 512 ulaza u FCB; svaki od tih ulaza sadrži pokazivač na indeks drugog nivoa u kome je po 512 ulaza sa pokazivačima na blokove sa sadržajem. Koliki je maksimalni kapacitet fajla u blokovima? (Odgovor dati kao izraz.)		Neki fajl sistem podržava kombinovano indeksiran pristup alokaciji fajlova, pri čemu FCB sadrži 512 ulaza sa direktnim indeksom (sadrže brojeve blokova za podatke). Ako sadržaj fajla preraste veličinu koju podržava ovaj indeks nultog nivoa, za blokove preko te veličine postoji indeks prvog nivoa sa 512 ulaza u FCB; svaki od tih ulaza sadrži pokazivač na indeks drugog nivoa u kome je po 512 ulaza sa pokazivačima na blokove sa sadržajem. Koliki je maksimalni kapacitet fajla u blokovima? (Odgovor dati kao izraz.)

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	<math> (512 + 512 \cdot 512) \cdot blockSize </math>		<math>(512 + 512 \cdot 512) \cdot blockSize</math>

	[[Категорија:Рокови]]		[[Категорија:Рокови]]
	[[Категорија:ОС1]]		[[Категорија:ОС1]]

WikiEditor: /* 5. zadatak predlog resenja */

2021-09-22T14:10:34Z

5. zadatak predlog resenja

← Старија измена		Верзија на датум 22. септембар 2021. у 16:10
Ред 49:		Ред 49:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Deljena promenljiva i razmena poruka.		Deljena promenljiva/objekat/podatak i razmena poruka.

	== 5. zadatak ==		== 5. zadatak ==
Ред 56:		Ред 56:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~{{delimično rešeno}}~~		Kada pravi .exe fajl linker mora da završi posao bez nerazrešenih simbola, a .lib može da ima simbole koje uvozi.

	== 6. zadatak ==		== 6. zadatak ==

TopOfKeks: /* Rešenje */ formula

2021-09-20T11:45:37Z

Rešenje: formula

← Старија измена		Верзија на датум 20. септембар 2021. у 13:45
Ред 100:		Ред 100:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	(512 + 512 * 512) * blockSize		<math> (512 + 512 \cdot 512) \cdot blockSize </math>

	[[Категорија:Рокови]]		[[Категорија:Рокови]]
	[[Категорија:ОС1]]		[[Категорија:ОС1]]

TopOfKeks: /* 7. zadatak */ formula

2021-09-20T11:45:03Z

7. zadatak: formula

← Старија измена		Верзија на датум 20. септембар 2021. у 13:45
Ред 70:		Ред 70:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	0.9(10 + 50) + 0.1(10 + 450) = 75ns		<math> 0.9 \cdot (10 + 50) + 0.1 \cdot (10 + 4 \cdot 50) = 75ns </math>

	== 8. zadatak ==		== 8. zadatak ==

Ivan Pešić: средити 7. и 10. задатак

2021-09-19T14:23:51Z

средити 7. и 10. задатак

Нова страница

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2015/jul/OS1%20Jul%202015.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je multiprocesorski, a šta distribuirani računarski sistem?

=== Rešenje ===
Videti zadatak iz [[ОС1/Јун 2011#1. zadatak|junskog roka 2011]].

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Na asembleru nekog zamišljenog dvoadresnog RISC procesora sa ''load/store'' arhitekturom napisati prevod sledeće rekurzivne C funkcije:
<syntaxhighlight lang="c">
int f (int n) {
if (n<=1) return 1;
else return f(n-1)+f(n-2);
}
</syntaxhighlight>

=== Rešenje ===
Videti zadatak iz [[ОС1/Јул 2014#2. zadatak|julskog roka 2014]].

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem školskog jezgra napisati kod koji omogućava da se kreira nit sa celobrojnim parametrom ''n''. Ako je ''n'' manje ili jednako 0, ova nit samo ispisuje pozdravnu poruku i završava se. U suprotnom, ova nit će (rekurzivno) kreirati istu takvu nit, ali sa parametrom ''n-1''.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="c">
class myThread : public Thread {
public:
myThread(int val) {
n = val;
start();
}
protected:
void run() {
if(n <= 0) printf("Hello");
else new myThread(n - 1);
}
private:
int n;
};
</syntaxhighlight>

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Navesti koja su to dva osnovna modela (paradigme) međuprocesne komunikacije.

=== Rešenje ===
Deljena promenljiva i razmena poruka.

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Navesti bar jednu razliku u načinu funkcionisanja linkera kada kao svoj rezultat pravi .exe i kada pravi .lib.

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Koja dva parametra procesa čine sastavni deo njegovog memorijskog konteksta, a koristi ih hardver pri preslikavanju adresa kod kontinualne alokacije memorije? Ukratko objasniti njihovo značenje.

=== Rešenje ===
Registri base i limit su sastavni deo konteksta procesa. OS ih učitava pri promeni konteksta. Relokatibilnost se obezbeđuje dinamičkim preslikavanjem sa base registrom. Limit registar obezbeđuje zaštitu OS-a od korisničkih procesa i procesa između sebe.

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Virtuelna memorija organizovana je stranično, sa straničenjem u tri nivoa. Vreme pristupa operativnoj memoriji je 50 ns, a TLB-u 10 ns. Procenat pogotka u TLB je 90%. Koliko je efektivno vreme pristupa memoriji?

=== Rešenje ===
0.9*(10 + 50) + 0.1(10 + 4*50) = 75ns

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Navesti bar tri vrste usluga vezanih za realno vreme koje uobičajeno nude operativni sistemi.

=== Rešenje ===
#čitanje tekućeg datuma i vremena
#vreme proteklo između 2 događaja
#pokreni datu operaciju u zadato vreme

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
Izvod iz jednog uputstva za Unix fajl sistem i dodelu prava pristupa fajlu iz komandne linije:

''To change the mode of a file, use the chmod command. The general form is chmod X@Y file1 file2 ... where: X is any combination of the letters 'u' (for owner), 'g' (for group), 'o' (for others), 'a' (for all; that is, for 'ugo'); @ is either '+' to add permissions, '-' to remove permissions, or '=' to assign permissions absolutely; and Y is any combination of 'r', 'w', 'x'. ''

Na primer, komanda <code>chmod u=rx file</code> daje vlasniku prava <code>rx</code>, ali ne i pravo <code>w</code>.

Napisati komande koje za dati fajl postavljaju prava na sledeći način:

=== Rešenje ===
#grupi i ostalima dodaju prava na rw, ali ne i na x: <code> chmod go+rw file</code>
#svima oduzimaju pravo na upis: <code> chmod a-w file</code>

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki fajl sistem podržava kombinovano indeksiran pristup alokaciji fajlova, pri čemu FCB sadrži 512 ulaza sa direktnim indeksom (sadrže brojeve blokova za podatke). Ako sadržaj fajla preraste veličinu koju podržava ovaj indeks nultog nivoa, za blokove preko te veličine postoji indeks prvog nivoa sa 512 ulaza u FCB; svaki od tih ulaza sadrži pokazivač na indeks drugog nivoa u kome je po 512 ulaza sa pokazivačima na blokove sa sadržajem. Koliki je maksimalni kapacitet fajla u blokovima? (Odgovor dati kao izraz.)

=== Rešenje ===
(512 + 512 * 512) * blockSize

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]