ОС1/Јул 2014 - Историја измена

KockaAdmiralac: Formatiranje

2022-07-18T21:45:53Z

Formatiranje

WikiEditor: /* dodata resenja koja su falila - potrebno proveriti */

2021-09-22T14:39:01Z

dodata resenja koja su falila - potrebno proveriti

← Старија измена		Верзија на датум 22. септембар 2021. у 16:39
Ред 50:		Ред 50:

	=== Rešenje===		=== Rešenje===
	~~{{delimično rešeno}}~~		Odgovor: 8
			* P1 pravi dete P2 i inkrementira svoje <code>i</code>.
			* P2 je dete, te <code>fork()</code> vraća 0 u kontekstu deteta i završava se program.
			* P1 pravi dete P3 i inkrementira svoje <code>i</code>.
			* P1 pravi dete P4 i inkrementira svoje <code>i</code>.
			* P1 pravi dete P5 i inkrementira svoje <code>i</code>.
			* P1 pravi dete P6 i inkrementira svoje <code>i</code>.
			* P1 pravi dete P7 i inkrementira svoje <code>i</code>.
			* P1 pravi dete P8 i inkrementira svoje <code>i</code>.
			* P3, P4, P5, P6, P7, P8 se isto završavaju kao proces P2.
			* P1 završava svoj <code>for</code> ciklus jer je <code>i</code> postalo 7.

	== 4. zadatak ==		== 4. zadatak ==
Ред 97:		Ред 107:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Kod preklopa će ~~ivršavanje~~ trajati duže zbog toliko učitavanja a dinamičko učitavanje će koristiti više memorije.		Kod preklopa će izvršavanje trajati duže zbog toliko učitavanja, a dinamičko učitavanje će koristiti više memorije.

	== 6. zadatak ==		== 6. zadatak ==
Ред 106:		Ред 116:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	#relokatibilnost procesa - ~~kompakcija slobodnog prostora -> kernel realocira sve procese tako~~ da ~~ih slaže jedan iza drugog redom tako~~ da ~~sav slobodan prostor fuzioniše~~ u ~~jedan slobodan fragment~~.		#relokatibilnost procesa - mora da obezbedi da je base registar dostupan i za čitanje i za upis, kako bi OS tu prilikom promene konteksta upisao baznu adresu tekućeg procesa, a u slučaju realokacije procesa OS menja vrednost bazne adrese za taj proces u svojoj evidenciji koju ima za svaki proces.
	#zaštita memorijskog prostora - limit registar		#zaštita memorijskog prostora - limit registar.

	== 7. zadatak ==		== 7. zadatak ==
Ред 125:		Ред 135:

	=== Rešenje===		=== Rešenje===
	~~{{delimično rešeno}}~~		#<code>int getc(FILE * f)</code> Učitava i vraća 1 znak iz ulaznog toka.
			#<code>int putc(int c, FILE * f)</code> Šalje 1 znak na zadati izlazni tok..

	== 9. zadatak ==		== 9. zadatak ==
Ред 140:		Ред 151:

	=== Rešenje===		=== Rešenje===
	{~~{delimično rešeno}~~}		<syntaxhighlight lang="c">
			write(FHANDLE f, int position, char* b, int size) {
			int curSize = size(f);
			if (position + size > curSize)
			append(f, position + size - curSize);
			seek(f, position);
			write(f, b, size);
			}
			</syntaxhighlight>

TopOfKeks: /* Rešenje */ formula fix

2021-09-20T11:49:49Z

Rešenje: formula fix

← Старија измена		Верзија на датум 20. септембар 2021. у 13:49
Ред 116:		Ред 116:
	<math> t_{TLB} = 0.1 t_{RAM} </math>		<math> t_{TLB} = 0.1 t_{RAM} </math>

	<math> 0.9 \cdot (t_{TLB} + t_{RAM}) + 0.1 \cdot (t_{TLB} + 4 * t_{RAM}) = 1.4 t_{RAM} </math>		<math> 0.9 \cdot (t_{TLB} + t_{RAM}) + 0.1 \cdot (t_{TLB} + 4 \cdot t_{RAM}) = 1.4 t_{RAM} </math>

	Odnos: <math> (1.4 - 1) / 1 = 40% </math>		Odnos: <math> (1.4 - 1) / 1 = 40\% </math>

	== 8. zadatak ==		== 8. zadatak ==

TopOfKeks: /* Rešenje */ formula

2021-09-20T11:44:12Z

Rešenje: formula

← Старија измена		Верзија на датум 20. септембар 2021. у 13:44
Ред 114:		Ред 114:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~t_TLB~~ = 0.1 ~~t_RAM~~		<math> t_{TLB} = 0.1 t_{RAM} </math>

	0.9 * (~~t_TLB~~ + ~~t_RAM~~) + 0.1 * (~~t_TLB~~ + 4 * ~~t_RAM~~) = 1.4 ~~t_RAM~~		<math> 0.9 \cdot (t_{TLB} + t_{RAM}) + 0.1 \cdot (t_{TLB} + 4 * t_{RAM}) = 1.4 t_{RAM} </math>

	Odnos: (1.4 - 1) / 1 = 40%		Odnos: <math> (1.4 - 1) / 1 = 40% </math>

	== 8. zadatak ==		== 8. zadatak ==

Ivan Pešić: средити 7. задатак ( $)$

2021-09-19T13:41:29Z

средити 7. задатак (<math>)

Нова страница

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2014/jul/OS1%20Jul%202014.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je bio osnovni motiv za uvođenje raspodele vremena (engl. ''time-sharing'') kod interaktivnih sistema? Objasniti.

=== Rešenje ===
Videti zadatak iz [[ОС1/Фебруар 2013#1. zadatak|februarskog roka 2013]].

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Na asembleru nekog zamišljenog RISC procesora sa LOAD/STORE arhitekturom napisati prevod sledeće rekurzivne funkcije:
<syntaxhighlight lang="c">
int fib (int n) {
if (n<=1) return 1;
else return fib(n-1)+fib(n-2);
}
</syntaxhighlight>

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="asm">
fib: LD R1, #n[SP]
LD R0, #1
CMP R1, R0
JG else
RTS
else: SUB R1, R0
PUSH R1
CALL fib
POP R2
SUB R1, R0
PUSH R1
CALL fib
POP R0
ADD R0, R1
RTS
</syntaxhighlight>

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Ukoliko su svi sistemski pozivi izvršeni uspešno, koliko procesa se ukupno kreira kada se nad sledećim programom kreira jedan proces (računajući i taj jedan)?
<syntaxhighlight lang = "c">
void main () {
for (int i=0; i<7; i++)
if (fork()==0)
return;
}
</syntaxhighlight>

=== Rešenje===
{{delimično rešeno}}

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem standardnih brojačkih semafora napisati kod tri uporedna procesa koji sarađuju na sledeći način. Proces ''A'' upisuje jednu vrednost u deljenu promenljivu ''x'', a nezavisni proces ''B'' uporedo upisuje jednu vrednost u deljenu promenljivu ''y''. Proces ''C'' potom čita ''x'' i ''y'' da bi izračunao njihov zbir. Tek kada je ''C'' pročitao ''x'', proces ''A'' upisuje novu vrednost u ''x''; tek kada je ''C'' pročitao vrednost ''y'', proces ''B'' upisuje novu vrednost u ''y'', i tako ciklično.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang="ada">
var: sax : Semaphore := 1, scx : Semaphore := 0, sby : Semaphore := 1, sbc : Semaphore := 0;
x, y, z : Integer;

process A:
begin
loop
wait(sax);
x := ...
signal(scx);
end;
end A;

process B:
begin
loop
wait(sby);
y := ...
signal(scy);
end;
end B;

process C:
begin
loop
wait(scx);
z := x;
signal(sax);
wait(scy);
z := z + y;
signal(sby);
end;
end A;
</syntaxhighlight>

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki program koristi dve velike strukture podataka naizmenično: najpre za neku složenu obradu koristi samo prvu strukturu, pa onda za neku drugu obradu koristi samo drugu strukturu, pa onda ponovo prvu, pa drugu itd. Ako se ove dve strukture učitavaju dinamički i preklapaju se (kod korišćenja preklopa, ''overlays''), u kom slučaju će izvršavanje tog programa trajati duže, a u kom će koristiti više memorije: kada se koristi samo dinamičko učitavanje, ili kada se koriste preklopi? Kratko obrazložiti.

=== Rešenje ===
Kod preklopa će ivršavanje trajati duže zbog toliko učitavanja a dinamičko učitavanje će koristiti više memorije.

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki sistem primenjuje kontinualnu alokaciju memorije. Kakva je hardverska podrška potrebna za ovaj pristup da bi se obezbedila:
#relokatibilnost procesa
#zaštita memorijskog prostora jednog procesa od drugih procesa?

=== Rešenje ===
#relokatibilnost procesa - kompakcija slobodnog prostora -> kernel realocira sve procese tako da ih slaže jedan iza drugog redom tako da sav slobodan prostor fuzioniše u jedan slobodan fragment.
#zaštita memorijskog prostora - limit registar

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Učestanost pogotka u TLB je 90%, a PMT je organizovana u tri nivoa. TLB je 10 puta brža nego operativna memorija. Za koliko procenata je efektivan pristup memoriji sporiji od pristupa fizičkoj memoriji?

=== Rešenje ===
t_TLB = 0.1 t_RAM

0.9 * (t_TLB + t_RAM) + 0.1 * (t_TLB + 4 * t_RAM) = 1.4 t_RAM

Odnos: (1.4 - 1) / 1 = 40%

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Navesti osnovne operacije klase znakovno-orijentisanih ulazno/izlaznih uređaja (tokova).

=== Rešenje===
{{delimično rešeno}}

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki fajl sistem pruža sledeće operacije u svom API za tekstualne fajlove:
#<code>int size(FHANDLE)</code> Vraća trenutnu veličinu sadržaja fajla u znakovima.
#<code>void append(FHANDLE,int)</code> Proširuje sadržaj fajla za dati broj znakova na kraju.
#<code>void seek(FHANDLE,int)</code> Postavlja kurzor datog fajla na datu poziciju (redni broj znaka počev od 0).
#<code>void write(FHANDLE,char*,int size)</code> Na poziciju kurzora datog fajla upisuje dati niz znakova zadate dužine, i pomera kurzor iza upisanog niza znakova. Operacije seek i write rade samo u opsegu trenutne veličine sadržaja fajla (ne pomeraju kurzor i ne upisuju iza kraja sadržaja fajla).

Napisati operaciju <code>write(FHANDLE,int position,char*,int size);</code>

koja na zadatu poziciju upisuje zadati niz znakova date veličine, pri čemu se fajl implicitno najpre proširuje na potrebnu veličinu ukoliko bi zadata pozicija ili zadati upis prekoračio trenutnu veličinu sadržaja fajla. Zanemariti sve moguće greške u ulazu/izlazu.

=== Rešenje===
{{delimično rešeno}}

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti kako se u fajl sistemu tipa FAT vodi evidencija o slobnom prostoru.

=== Rešenje ===
Slobodni blokovi se ulančavaju u listu pokazivača koji se nalaze u svakom bloku. Alokacija jednog bloka je jednostavna. Uzima se prvi blok iz liste. FAT varijanta je inherentna - ulazi za slobodne blokove u FAT su posebno označeni.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]

ОС1/Јул 2014 - Историја измена

KockaAdmiralac: Formatiranje

WikiEditor: /* dodata resenja koja su falila - potrebno proveriti */

TopOfKeks: /* Rešenje */ formula fix

TopOfKeks: /* Rešenje */ formula

Ivan Pešić: средити 7. задатак ()

Ivan Pešić: средити 7. задатак ( $)$