ОС1/Јануар 2015 - Историја измена

KockaAdmiralac: Ispravke u formatiranju

2022-07-18T19:23:03Z

Ispravke u formatiranju

← Старија измена		Верзија на датум 18. јул 2022. у 21:23
Ред 11:		Ред 11:
	== 2. zadatak ==		== 2. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Objasniti semantiku mašinske instrukcije ''test & set'' i način njene upotrebe za međusobno isključenje kritičnih sekcija kod miltiprocesorskih sistema.		Objasniti semantiku mašinske instrukcije ''test & set'' i način njene upotrebe za međusobno isključenje kritičnih sekcija kod miltiprocesorskih sistema.

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Instrukcija ''test & set'' atomično čita i vraća vrednost sadržaja zadate promenljive i u nju upisuje 1. Ova atomičnost se obezbeđuje hardverski zaključavanjem magistrale. Svakoj kritičnoj sekciji, tj. deljenoj strukturi podataka kojoj pristupa kod kritičnih sekcija se pridruži jedna globalna deljena promenljiva L u deljenoj operativnoj memoriji multiprocesora.		Instrukcija ''test & set'' atomično čita i vraća vrednost sadržaja zadate promenljive i u nju upisuje 1. Ova atomičnost se obezbeđuje hardverski zaključavanjem magistrale. Svakoj kritičnoj sekciji, tj. deljenoj strukturi podataka kojoj pristupa kod kritičnih sekcija se pridruži jedna globalna deljena promenljiva L u deljenoj operativnoj memoriji multiprocesora.
			<syntaxhighlight lang="ada">
	<syntaxhighlight lang = "ada">
	lock(L):		lock(L):
	while test_and_set(L) do null;		while test_and_set(L) do null;

	unlock(L):		unlock(L):
	L := 0;		L := 0;
	</syntaxhighlight>		</syntaxhighlight>

	== 3. zadatak ==		== 3. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Na jeziku C, korišćenjem sistemskih poziva <code>fork()</code> i <code>execlp()</code> za Unix, napisati program koji pokreće drugi program iz fajla čiji je naziv zadat kao parametar komandne linije prvog programa.		Na jeziku C, korišćenjem sistemskih poziva <code>fork()</code> i <code>execlp()</code> za Unix, napisati program koji pokreće drugi program iz fajla čiji je naziv zadat kao parametar komandne linije prvog programa.

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	<syntaxhighlight lang = "c">		<syntaxhighlight lang="c">
	int main (int argc, const char *argv[]) {		int main (int argc, const char *argv[]) {
	if (argc < 2) return -1;		if (argc < 2) {
	pid_t pid = fork();		return -1;
	if (pid == 0) {		}
	int s = execlp(argv[1], NULL);		pid_t pid = fork();
	if (s < 0) return -2;		if (pid == 0) {
	}		int s = execlp(argv[1], NULL);
	return 0;		if (s < 0) {
			return -2;
			}
			}
			return 0;
	}		}
	</syntaxhighlight>		</syntaxhighlight>
Ред 45:		Ред 49:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	<syntaxhighlight lang = "ada">		<syntaxhighlight lang="ada">
	shared var turn : integer := 1, flag1, flag2 : boolean := false;		shared var turn : integer := 1, flag1, flag2 : boolean := false;

	process P1		process P1
	begin		begin
	loop		loop
	flag1 := true; turn := 2;		flag1 := true; turn := 2;
	while flag2 and turn = 2 do null;		while flag2 and turn = 2 do null;
	<critical>		<critical>
	flag1 := false;		flag1 := false;
	<non-critical>		<non-critical>
	end		end
	end P1;		end P1;

	process P2		process P2
	begin		begin
	loop		loop
	flag2 := true; turn := 1;		flag2 := true; turn := 1;
	while flag1 and turn = 1 do null;		while flag1 and turn = 1 do null;
	<critical>		<critical>
	flag2 := false;		flag2 := false;
	<non-critical>		<non-critical>
	end		end
	end P2;		end P2;
	</syntaxhighlight>		</syntaxhighlight>
Ред 87:		Ред 91:
	== 7. zadatak ==		== 7. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	U nekom sistemu sa straničnom organizacijom virtuelne memorije virtuelna i fizička adresa su 32-bitne, adresibilna jedinica je bajt, a stranica je veličine 64 KB. PMT je organizovana u dva nivoa i jedan ulaz u PMT oba nivoa zauzima po jednu 32-bitnu reč. PMT oba nivoa su iste veličine. Koliko ukupno zauzimaju PMT za proces koji je alocirao samo svoju prvu i poslednju stranicu?		U nekom sistemu sa straničnom organizacijom virtuelne memorije virtuelna i fizička adresa su 32-bitne, adresibilna jedinica je bajt, a stranica je veličine 64 KB. PMT je organizovana u dva nivoa i jedan ulaz u PMT oba nivoa zauzima po jednu 32-bitnu reč. PMT oba nivoa su iste veličine. Koliko ukupno zauzimaju PMT za proces koji je alocirao samo svoju prvu i poslednju stranicu?

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~<code>~~VA(32) = 8 (~~page1~~)\|8 (~~page2)\|~~ 16 ~~(offset~~)~~</code>~~		* VA(32): page1(8) page2(8) offset(16)
			* <math>2^8 \cdot 4B + 2 \cdot 2^8 \cdot 4B = 3 \cdot 2^{10}B = 3KB</math>
	<math>2^8 \cdot 4B + 2 \cdot 2^8 \cdot 4B = 3 \cdot 2^{10}B = 3KB</math>


	== 8. zadatak ==		== 8. zadatak ==
Ред 104:		Ред 106:
	== 9. zadatak ==		== 9. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	U fajl podsistemu nekog operativnog sistema nema koncepta kurzora (pokazivača) trenutne lokacije za čitanje i upis sadržaja u fajl. Čime se može nadomestiti ovaj nedostatak u sistemskim pozivima za čitanje i upis u fajl? Precizno objasniti i ilustrovati potpisom funkcija za ove pozive.		U fajl podsistemu nekog operativnog sistema nema koncepta kurzora (pokazivača) trenutne lokacije za čitanje i upis sadržaja u fajl. Čime se može nadomestiti ovaj nedostatak u sistemskim pozivima za čitanje i upis u fajl? Precizno objasniti i ilustrovati potpisom funkcija za ove pozive.

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	Potrebno je dodati i poziciju odakle se želi čitati/upisivati.		Potrebno je dodati i poziciju odakle se želi čitati/upisivati.
	<syntaxhighlight lang = "c">		<syntaxhighlight lang="c">
	void write(FHANDLE fh, int position, char* buffer, int size);		void write(FHANDLE fh, int position, char* buffer, int size);
	void read(FHANDLE fh, int position, char* buffer, int size);		void read(FHANDLE fh, int position, char* buffer, int size);
Ред 115:		Ред 117:
	== 10. zadatak ==		== 10. zadatak ==
	=== Postavka ===		=== Postavka ===
	Neki fajl sistem koristi indeksirani pristup alokaciji fajlova sa indeksima u dva nivoa, blokom veličine 512B i 32-bitnim adresama fizičkih blokova. Kolika je maksimalna veličina sadržaja fajla u ovom sistemu?		Neki fajl sistem koristi indeksirani pristup alokaciji fajlova sa indeksima u dva nivoa, blokom veličine 512B i 32-bitnim adresama fizičkih blokova. Kolika je maksimalna veličina sadržaja fajla u ovom sistemu?

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	<math>\frac{512B}{4B} = 2^7B</math> ulaza u indeksu		<math>\frac{512B}{4B} = 2^7B</math> ulaza u indeksu

	~~maksimalna~~ veličina fajla: <math>2^7 \cdot 2^7 \cdot 2^9 = 2^{23}B = 8MB</math>		Maksimalna veličina fajla: <math>2^7 \cdot 2^7 \cdot 2^9 = 2^{23}B = 8MB</math>

	[[Категорија:Рокови]]		[[Категорија:Рокови]]
	[[Категорија:ОС1]]		[[Категорија:ОС1]]

WikiEditor: /* isto */

2021-09-22T14:58:08Z

isto

← Старија измена		Верзија на датум 22. септембар 2021. у 16:58
Ред 28:		Ред 28:
	Na jeziku C, korišćenjem sistemskih poziva <code>fork()</code> i <code>execlp()</code> za Unix, napisati program koji pokreće drugi program iz fajla čiji je naziv zadat kao parametar komandne linije prvog programa.		Na jeziku C, korišćenjem sistemskih poziva <code>fork()</code> i <code>execlp()</code> za Unix, napisati program koji pokreće drugi program iz fajla čiji je naziv zadat kao parametar komandne linije prvog programa.
	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	{{~~delimično rešeno~~}}		<syntaxhighlight lang = "c">
			int main (int argc, const char *argv[]) {
			if (argc < 2) return -1;
			pid_t pid = fork();
			if (pid == 0) {
			int s = execlp(argv[1], NULL);
			if (s < 0) return -2;
			}
			return 0;
			}
			</syntaxhighlight>

	== 4. zadatak ==		== 4. zadatak ==
Ред 66:		Ред 76:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~Ovo pitanje pojavilo se na septembarskom roku~~ 2011~~. godine kao~~ 5. ~~pitanje~~.		Videti zadatak iz [[ОС1/Септембар 2011#5. zadatak\|septembarskog roka 2011]].


	== 6. zadatak ==		== 6. zadatak ==
Ред 74:		Ред 83:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~{{delimično rešeno}}~~		Dvostruko ulančana lista slobodnih fragmenata uređenih po poziciji u memoriji, jer je potrebno ulančati sa slobodnim fragmentom iznad i ispod tog segmenta memorije koji dealociramo uz eventualno spajanje.


	== 7. zadatak ==		== 7. zadatak ==
Ред 82:		Ред 90:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	{~~{delimično rešeno}~~}		<code>VA(32) = 8 (page1)\|8 (page2)\| 16 (offset)</code>

			<math>2^8 \cdot 4B + 2 \cdot 2^8 \cdot 4B = 3 \cdot 2^{10}B = 3KB</math>


	== 8. zadatak ==		== 8. zadatak ==
Ред 89:		Ред 100:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	~~{{delimično rešeno}}~~		spooling

	== 9. zadatak ==		== 9. zadatak ==
Ред 107:		Ред 118:

	=== Rešenje ===		=== Rešenje ===
	512B / 4B = 2^7 ulaza u indeksu		<math>\frac{512B}{4B} = 2^7B</math> ulaza u indeksu

	maksimalna veličina fajla: 2^7 * 2^7 * 2^9 = 2^~~23B~~ = 8MB		maksimalna veličina fajla: <math>2^7 \cdot 2^7 \cdot 2^9 = 2^{23}B = 8MB</math>

	[[Категорија:Рокови]]		[[Категорија:Рокови]]
	[[Категорија:ОС1]]		[[Категорија:ОС1]]

Ivan Pešić: јануар 2015

2021-09-19T11:16:56Z

јануар 2015

Нова страница

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2015/januar/OS1%20Jan%202015.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Ukratko objasniti osnovni motiv nastanka koncepta raspodele vremena (''time sharing'').

=== Rešenje ===
Svaki korisnik treba da ima utisak da računar radi samo za njega sa dovoljno dobrim i ujednačenim vremenima odziva dok taj isti računar zapravo opslužuje više korisnika istovremeno.

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti semantiku mašinske instrukcije ''test & set'' i način njene upotrebe za međusobno isključenje kritičnih sekcija kod miltiprocesorskih sistema.

=== Rešenje ===
Instrukcija ''test & set'' atomično čita i vraća vrednost sadržaja zadate promenljive i u nju upisuje 1. Ova atomičnost se obezbeđuje hardverski zaključavanjem magistrale. Svakoj kritičnoj sekciji, tj. deljenoj strukturi podataka kojoj pristupa kod kritičnih sekcija se pridruži jedna globalna deljena promenljiva L u deljenoj operativnoj memoriji multiprocesora.

<syntaxhighlight lang = "ada">
lock(L):
while test_and_set(L) do null;

unlock(L):
L := 0;
</syntaxhighlight>

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Na jeziku C, korišćenjem sistemskih poziva <code>fork()</code> i <code>execlp()</code> za Unix, napisati program koji pokreće drugi program iz fajla čiji je naziv zadat kao parametar komandne linije prvog programa.
=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Napisati kod jednog od dva procesa sa međusobnim isključenjem kritične sekcije korišćenjem Petersonovog rešenja.

=== Rešenje ===
<syntaxhighlight lang = "ada">
shared var turn : integer := 1, flag1, flag2 : boolean := false;

process P1
begin
loop
flag1 := true; turn := 2;
while flag2 and turn = 2 do null;
<critical>
flag1 := false;
<non-critical>
end
end P1;

process P2
begin
loop
flag2 := true; turn := 1;
while flag1 and turn = 1 do null;
<critical>
flag2 := false;
<non-critical>
end
end P2;
</syntaxhighlight>

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Zašto preklopi (''overlays'') ne mogu da se koriste ako program ima više niti koje obezbeđuje operativni sistem? Precizno objasniti.

=== Rešenje ===
Ovo pitanje pojavilo se na septembarskom roku 2011. godine kao 5. pitanje.

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Potrebno je u nekoj strukturi podataka voditi evidenciju o slobodnim fragmentima memorije kod kontinualne alokacije sa ''best fit'' algoritmom. Koja struktura podataka je efikasnija za implementaciju operacije dealokacije segmenta memorije koju je zauzimao ugašeni proces: a) dvostruko ulančana lista slobodnih fragmenata uređenih po veličini ili b) dvostruko ulančana lista slobodnih fragmenata uređenih po poziciji u memoriji? Kratko obrazložiti.

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
U nekom sistemu sa straničnom organizacijom virtuelne memorije virtuelna i fizička adresa su 32-bitne, adresibilna jedinica je bajt, a stranica je veličine 64 KB. PMT je organizovana u dva nivoa i jedan ulaz u PMT oba nivoa zauzima po jednu 32-bitnu reč. PMT oba nivoa su iste veličine. Koliko ukupno zauzimaju PMT za proces koji je alocirao samo svoju prvu i poslednju stranicu?

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
Kojom tehnikom se nedeljivi uređaj može učiniti virtuelno deljivim?

=== Rešenje ===
{{delimično rešeno}}

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
U fajl podsistemu nekog operativnog sistema nema koncepta kurzora (pokazivača) trenutne lokacije za čitanje i upis sadržaja u fajl. Čime se može nadomestiti ovaj nedostatak u sistemskim pozivima za čitanje i upis u fajl? Precizno objasniti i ilustrovati potpisom funkcija za ove pozive.

=== Rešenje ===
Potrebno je dodati i poziciju odakle se želi čitati/upisivati.
<syntaxhighlight lang = "c">
void write(FHANDLE fh, int position, char* buffer, int size);
void read(FHANDLE fh, int position, char* buffer, int size);
</syntaxhighlight>

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki fajl sistem koristi indeksirani pristup alokaciji fajlova sa indeksima u dva nivoa, blokom veličine 512B i 32-bitnim adresama fizičkih blokova. Kolika je maksimalna veličina sadržaja fajla u ovom sistemu?

=== Rešenje ===
512B / 4B = 2^7 ulaza u indeksu

maksimalna veličina fajla: 2^7 * 2^7 * 2^9 = 2^23B = 8MB

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]