Изворни код странице ОС1/Септембар 2014

{{tocright}}
[http://os.etf.bg.ac.rs/OS1/rokovi/2014/sep/OS1%20Sep%202014.pdf Zadaci na stranici predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je multiprocesni, a šta multiprocesorski operativni sistem?

=== Rešenje ===
Multiprocesni operativni sistem je operativni sistem koji podržava izvršavanje više procesa uporedo (nad istim procesorom).

Multiprocesorski sistem je računarski sistem sa više procesora koji imaju deljenu memoriju. Procesori mogu da pristupaju toj deljenoj memoriji preko zajedničke magistrale na koju su povezani.

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem operacije <code>yield(PCB* old, PCB* new)</code> koja čuva kontekst izvršavanja prvog i restaurira kontekst izvršavanja drugog datog procesa, implementirati operaciju ''wait'' na semaforu koji je realizovan klasom <code>Semaphore</code> poput one u školskom jezgru. 

=== Rešenje ===
Videti [[ОС1/Јануар 2013#2. zadatak|2. zadatak iz januarskog roka 2013. godine]].

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Na jeziku C, korišćenjem sistemskih poziva <code>fork()</code> i <code>execlp()</code> za Unix, napisati program koji pokreće drugi program iz fajla čiji je naziv zadat kao parametar komandne linije prvog programa.

=== Rešenje ===
Videti [[ОС1/Јун 2021#4. zadatak|4. zadatak iz junskog roka 2021. godine]].

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Korišćenjem standardnih brojačkih semafora u školskom jezgru, na jeziku C++ napisati globalne deklaracije i inicijalizacije, kao i kod tela dve uporedne niti A i B koje ciklično rade sledeće: 
* A: upisuje vrednost u deljene promenljive x i y, a zatim čeka da proces B upiše zbir x i y u promenljivu z čiju vrednost onda ispisuje na standardni izlaz; 
* B: čeka da proces A upiše vrednosti u deljene promenljive x i y, zatim ove dve vrednosti sabira i zbir upisuje u deljenu promenljivu z. 

=== Rešenje ===
Videti [[ОС1/Јун 2021#5. zadatak|5. zadatak iz junskog roka 2021. godine]].

== 5. zadatak ==
=== Postavka ===
Šta je osnovni razlog za to da linker obavlja zadatak u dva prolaza? Precizno objasniti. 

=== Rešenje ===
Videti rešenje [[ОС1/Јул 2017#5. zadatak|5. zadatka iz jula 2017. godine]].

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Navesti najmanje tri sličnosti (npr. zajednički zahtevi, ograničenja ili problemi) između kontinualne alokacije memorije i segmentne alokacije memorije procesa.

=== Rešenje ===
# Operativni sistem mora da organizuje i održava strukturu podataka za evidenciju slobodnih fragmenata
# Operativni sistem mora da sprovodi neku od tehnika dinamičke alokacije
# Problem eksterne fragmentacije

== 7. zadatak ==
=== Postavka ===
Kojom tehnikom se nedeljivi uređaj može učiniti virtuelno deljivim? Navesti klasičan primer takvog uređaja za koji se najčešće primenjuje ova tehnika.

=== Rešenje ===
Videti [[ОС1/Јун 2021#6. zadatak|6. zadatak iz junskog roka 2021. godine]].

== 8. zadatak ==
=== Postavka ===
U fajl podsistemu nekog operativnog sistema ne vodi se tabela otvorenih fajlova za svaki proces, već postoji samo jedna globalna tabela otvorenih fajlova za ceo sistem. Drugim rečima, ne postoji nikakva informacija o upotrebi otvorenog fajla lokalna (privatna) za pojedinačni proces, već su sve takve informacije globalno deljene. Da li pojam pokazivača trenutne lokacije (kurzora) za čitanje/upis u fajl ima smisla čuvati u globalnoj tabeli otvorenih fajlova i zašto?

=== Rešenje ===
Ne, jer više različitih procesa mogu imati različitu vrednost kurzora.

== 9. zadatak ==
=== Postavka ===
Dati procenu kompleksnosti datih operacija sa direktorijumom u odnosu na broj postojećih fajlova ''n'' u direktorijumu, za navedene implementacije direktorijuma, ukoliko u slučaju hash tabele nema nijedne kolizije.

=== Rešenje ===
{| class="wikitable" 
|-
! 
! Hash tabela sa dvostrukom ulančanim listama za rešavanje kolizije
! Dvostruko ulančana lista sa pokazivačima na glavu i rep liste
|-
| Pronalaženje ulaza sa datim imenom
| O(1)
| O(n)
|-
| Dodavanje novog ulaza sa jedinstvenim imenom (ne računajući proveru jedinstvenosti imena)
| O(1)
| O(1)
|}

== 10. zadatak ==
=== Postavka ===
Neki fajl sistem koristi indeksirani pristup alokaciji fajlova sa indeksima u dva nivoa, blokom veličine 256KB i 64-bitnim adresama fizičkih blokova. Kolika je maksimalna veličina fajla u ovom sistemu? 

=== Rešenje ===
* Broj ulaza: <math>\frac{256KB}{8B} = 2^{15}</math>
* Maksimalna veličina fajla: <math>2^{15} \cdot 2^{15} \cdot 2^{18} = 2^{48}</math>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОС1]]