SI Wiki - Кориснички доприноси [sr]

ОРТ2/К1Н 2025

2026-01-20T06:33:18Z

Veljan:

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Први поправни колоквијум из ОРТ2''' одржан је 18. јануара 2026. Трајао је 90 минута и носио је 20 поена.

== Поставка ==
Реализовати уређај Р за спрегу између уређаја UA и UB. Уpеђaј P треба од уређаја UA да прими 10 децималних цифара. Цифре ћe увек имати вредности у опсегу 0-9. Након пријема прве цифре, наредне цифре се примају у 9 узастопних сигнала такта. Уколико у неком од ових 9 тактова податак није послат,
подразумевана вредност цифре је 0. Након пријема децималних цифара уређај P треба да на основу њих формира неозначени 32-битни бинарни број. Прва цифра која је примљена је цифра најмање тежине (цифра јединица), а цифра која је примљена у последњем такту је цифра највеће тежине. Након формирања броја,
уређај Р шаље уређају UB формирани број. На пример, Уколико се најпре пошаље децимална цифра З, у наредна три такта 8, ништа и 5, респективно, а у преосталим тактовима ништа, потребно је да уређај Р формира децимални број 5083. Претоставити да ће формирани број моћи да се смести на 32 бита. Описана операција се понавља циклично.

Уређaj UA по линијама података DАРз..о шаље уређају Р четворобитне децималне цифре. За
синхронизацију између уређаја UA И P користе се статусни сигнал SPA и управљачки сигнал СAР. Вредностима О и 1 сигнала SРА уређај Р шаље уређају UА информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала САР трајања једне периоде сигнала такта, уређај UA шаље уређају Р команду да треба да прими податак, при чему уређај UА то чини када утврди да уређај Р на статусној линији SРА држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SРА налази вредност О.

Уређај Р по линијама података DPBз.о шаље уређају UВ формирани број. За синхронизацију између уређаја Р и UВ користе се статусни сигнал SВР и управљачки сигнал СРВ. Вредностима 0 и 1 сигнала SBP уређај UB шаље уређају P информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала СРВ, трајања једне периоде сигнала такта, уређај P шаље уређају UB команду да треба да прими податак, при чему уређај Р то чини када утврди да уређај UВ на статусној линији SВР држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SВР налази вредност О.

Приликом реализације структурне шеме операционе јединице користити само стандардне комбинационе и секвенцијалне модуле. У случају коришћења логичких кола AND, ОR, XOR или NОТ претпоставити да се на њихове улазе могу довести сигнали произвољне ширине и да је у том случају излаз тих логичких кола исте те ширине. у случају коришћења меморије приликом реализације уређаја претпоставити да је почетна вредност свих меморијских локација О на почетку сваке итерације рада уређаја, да се читање
обавља у истом такту и да се упис обавља у наредном такту.

а) Нацртати структурну шему операционе Јединице уређаја Р.

б) Нацртати дијаграме тока управљачких сигнала операционе јединице и управљачке јединице уређаја Р.

в) Нацртати структурну шему управљачке јединице ypeђаjа P реализоване у техници боројач корака са декодером и написати изразе за генерисање управљачких сигнала операционе и управљачке јединице уређаја P.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОРТ2]]

ОРТ2/К1 2025

2026-01-19T20:46:43Z

Veljan:

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Први колоквијум из ОРТ2''' одржан је 7. децембра 2025. Трајао је 90 минута и носио је 20 поена.

== Поставка ==
Реализовати уређај P за спрегу између уређаја UA и UB. Уређај P треба од уређаја UA да прими број N који представља дужину низа хексадецималних цифара. Број N ће увек бити већи од 0. Након пријема дужине низа уређај Р треба од уређаja UA да прими све хексадецималне цифре и за сваку цифру одреди број појављивања у низу пре преласка на прихватање информација о новом низу. Након обраде скупа од тачно 256 хексадецималних цифара (из било ког броја низова) уређај Р шаље уређају UВ број низова од којих се састоји тренутни скуп, након чега шаље број појављивања сваке хексадецималне цифре у скупу. Уколико је број цифара који је потребан да се комплетира скуп мањи од броја цифара у низу који послеледњи стиже остатак цифара се одбацује, тј. цифре се прихватају али не броје. Описана операција се понавља циклично.

Уређај UА по линијама података DAP3..0 шаље уређају Р првобитно четворобитну дужину низа, а затим и хексадецималне цифре низа. За синхронизацију између уређаjа UА и Р користе се статусни сигнал SРА и управљачки сигнал САР. Вредностима 0 и 1 сигнала SРА уређај Р шаље уређају UА информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала САР, трајања једне периоде сигнала такта, уређај UА шаље уређају Р команду да треба да прими податак, при чему уређај UА то чини када утврди да уређај Р на статусној линији SРА држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SРА налази вредност 0.

Уређај Р по линијама података DPB7..0 шаље уређају UВ осмобитни број низова, а по линијама података DPB11..8 и DРВ7..0 шaљe уређajy UВ хексадецималну цифру и њен број понављања, респективно. За синхронизацију између уређаја Р и UВ користе се статусни сигнал SВР и управљачки сигнал СРВ. Вредностима 0 и 1 сигнала SВР уређај UВ шаље уређају Р информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала СРВ, трајања једне периоде сигнала такта, уређај Р шаље уређају UВ команду да треба да прими податак, при чему уређај Р то чини када утврди да уређај UВ на статусној линији SВР држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SВР налази вредност О.

Приликом реализације структурне шеме операционе јединице користити само стандардне комбинационе и секвенцијалне модуле. У случају коришћења логичких кола AND, OR, XOR и NОТ претпоставити да се на њихове улазе могу довести сигнали произвољне ширине и да је у том случају излаз тих логичких кола исте те ширине. У случају коришћења меморије приликом реализације уређаја претпоставити да је почетна вредност свих меморијских локација 0 на почетку сваке итерације рада уређаја, да се читање обавља у истом такту и да се упис обавља у наредном такту.

а) Нацртати структурну шему операционе јединице уређаја Р.

б) Нацртати дијаграме тока, управљачких сигнала операционе јединице и управљачке јединице уређаја Р.

в) Нацртати структурну шему управљачке јединице уређаја P реализоване у техници бројач корака са декодером и написати изразе за генерисање управљачких сигнала операционе и управљачке јединице Уређаја P.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОРТ2]]

ОРТ2/К1 2025

2026-01-19T20:45:45Z

Veljan: Додат рок

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Први колоквијум из ОРТ2''' одржан је 7. децембра 2025. Трајао је 90 минута и носио је 20 поена.

== Поставка ==
Реализовати уређај P за спрегу између уређаја UA и UB. Уређај P треба од уређаја UA да прими број N који представља дужину низа хексадецималних цифара. Број N ће увек бити већи од О. Након пријема дужине низа уређај Р треба од уређаja UA да прими све хексадецималне цифре и за сваку цифру одреди број појављивања у низу пре преласка на прихватање информација о новом низу. Након обраде скупа од тачно 256 хексадецималних цифара (из било ког броја низова) уређај Р шаље уређају UВ број низова од којих се састоји тренутни скуп, након чега шаље број појављивања сваке хексадецималне цифре у скупу. Уколико је број цифара који је потребан да се комплетира скуп мањи од броја цифара у низу који послеледњи стиже остатак цифара се одбацује, тј. цифре се прихватају али не броје. Описана операција се понавља циклично.

Уређај UА по линијама података DAP3..0 шаље уређају Р првобитно четворобитну дужину низа, а затим и хексадецималне цифре низа. За синхронизацију између уређаjа UА и Р користе се статусни сигнал SРА и управљачки сигнал САР. Вредностима О и 1 сигнала SРА уређај Р шаље уређају UА информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала САР, трајања једне периоде сигнала такта, уређај UА шаље уређају Р команду да треба да прими податак, при чему уређај UА то чини када утврди да уређај Р на статусној линији SРА држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SРА налази вредност 0.

Уређај Р по линијама података DPB7..0 шаље уређају UВ осмобитни број низова, а по линијама података DPB11..8 и DРВ7..0 шaљe уређajy UВ хексадецималну цифру и њен број понављања, респективно. За синхронизацију између уређаја Р и UВ користе се статусни сигнал SВР и управљачки сигнал СРВ. Вредностима О и 1 сигнала SВР уређај UВ шаље уређају Р информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала СРВ, трајања једне периоде сигнала такта, уређај Р шаље уређају UВ команду да треба да прими податак, при чему уређај Р то чини када утврди да уређај UВ на статусној линији SВР држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SВР налази вредност О.

Приликом реализације структурне шеме операционе јединице користити само стандардне комбинационе и секвенцијалне модуле. У случају коришћења логичких кола AND, OR, XOR и NОТ претпоставити да се на њихове улазе могу довести сигнали произвољне ширине и да је у том случају излаз тих логичких кола исте те ширине. У случају коришћења меморије приликом реализације уређаја претпоставити да је почетна вредност свих меморијских локација О на почетку сваке итерације рада уређаја, да се читање обавља у истом такту и да се упис обавља у наредном такту.

а) Нацртати структурну шему операционе јединице уређаја Р.

б) Нацртати дијаграме тока, управљачких сигнала операционе јединице и управљачке јединице уређаја Р.

в) Нацртати структурну шему управљачке јединице уређаја P реализоване у техници бројач корака са декодером и написати изразе за генерисање управљачких сигнала операционе и управљачке јединице Уређаја P.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОРТ2]]

ОРТ2

2026-01-19T20:34:12Z

Veljan:

{{Предмет
| назив = Основи рачунарске технике 2
| шифра = 13С112ОРТ2, 13Е112ОРТ2
| семестар = 3
| статус = обавезни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/ rti.etf.rs/rti/ir2ort2]
| одсек = СИ, РТИ
| претходни = ОРТ1
| следећи = Архитектура рачунара
}}
'''Основи рачунарске технике 2''' је обавезан предмет у трећем семестру на СИ и РТИ.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=1-4dW6LftaVw6CtwuuXwUEVrnrH9TgfER ETF SI] ('''решења примера лабораторијских вежби''', збирка за пројектовање уређаја)
* [https://app.box.com/s/0r50je333z1qyypz0h3rm0iqb9s0d64f/folder/8374329465 ETF Materijali (Box)] (пример пројекта из 2016. године, када се исто радило са ''AORSim'')
* [https://drive.google.com/open?id=1Tvkj58-jAFXM3hJy6UtcjdFNqNfSf7tz Материјали за другу лабораторијску вежбу]

== Настава ==
На предмету се обрађују следеће области:
* '''Први блок:''' Пројектовање уређаја
* '''Други блок:''' Увод у архитектуру и организацију рачунара, архитектура рачунара - хардвер, архитектура рачунара - софтвер ('''софтверски део долази на трећем уместо на другом колоквијуму''')
* '''Трећи блок:''' Организација рачунара, пројектовање дела процесора
Задаци на колоквијумима обично долазе са вежби, док је област увода у архитектуру и организацију рачунара која се обрађује само на предавањима потребна за прве две лабораторијске вежбе (поред тога, предавања нису нарочито потребна за добијање оцене).

== Лабораторијске вежбе ==
На предмету се одржавају четири лабораторијске вежбе. Могу се поправити у јануарском и фебруарском испитном року, и на једну вежбу је максимално могуће изаћи два пута.

=== Прва лабораторијска вежба ===
Прва лабораторијска вежба ради се у алату ''Quartus'' са FPGA плочицом (као на [[ПОРТ]]) и носи 10 поена. Тема вежбе је коришћење [[wikipedia:IBM PS/2|PS/2]] протокола за комуникацију са тастатуром. Пре прве лабораторијске вежбе организује се показна лабораторијска вежба, где асистенти покажу како се ради са ''Quartus'' (за РТИ студенте) и PS/2 протоколом, и како се преко њега комуницира са тастатуром. Примери ове вежбе од претходних година могу се наћи у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]].
 
 
Шему за PS\2 протокол можете наћи [[PS\2 protokol šema|овде]].

На правој лабораторијској вежби се бодују два дела: сама PS/2 комуникација, и њена примена за комуникацију са тастатуром. Пред сам лаб не постоји информација колико која ставка доноси поена, али школске 2023/2024. године први део се бодовао са 4 бода а други са 6.

=== Друга лабораторијска вежба ===
Слично првој лабораторијској вежби, ради се у ''Quartus'' и са FPGA. Ради се у тиму, претходи јој показна лабораторијска вежба, траје 3 сата и носи 5 поена. Тема ове вежбе јесте комуникација са монитором коришћењем VGA протокола и исцртавање на њему. Примери ове вежбе од претходних година могу се наћи у [[#Корисне везе|одељку са корисним везама]].

=== Трећа лабораторијска вежба ===
<big>По старом програму (пре 2023/2024):</big> 

Активности на трећој лабораторијској вежби, која носи 5 бодова, изгледају овако:
# Улазни тест на ''Moodle'' платформи од 10 минута и 3 питања
#* На страници предмета се могу наћи примери питања на улазном тесту: [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V3.pdf први], [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V4.pdf други] и [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Test_V5.pdf трећи] пример (други пример није видљив са странице предмета)
#** У примеру су питања сличног облика као што може доћи на лабораторијској вежби
#** Сви тачни одговори на примеру теста су под а
#** Од користи такође може бити и [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/Adresiranja3.txt подсетник за адресирања] са странице предмета
#* Уколико је студент на улазном тесту освојио 0 или 1 бод он на лабораторијској вежби има 0 бодова и не наставља са даљим радом на лабораторијској вежби
#* Уколико је студент освојио 2 бода на улазном тесту, то се у коначном бодовању рачуна као 1 бод, а уколико је освојио 3 бода то се рачуна као два бода
# Током остатка лабораторијске вежбе демонстратор такође испитује студента о градиву које је дотад пређено на предмету
#* Демонстратор може да додели до три бода на основу процењеног знања
# После улазног теста се прелази на рад у симулатору ''AORsim'' где се пишу одговори на задата питања у вези са задатим програмом у документу (''Word'', ''WordPad'' или чисти текст) који се на крају вежбе предаје на мрежни диск
#* Рад у симулатору је показан на неком од предавања другог блока
#* Примери питања у вези са програмом се могу наћи на страници предмета
#** Решења тих примера се могу наћи на једном од драјвова у [[#Корисне везе|одељку за корисне везе]]
#* Сабрани бодови од испитивања демонстратора и улазног теста се множе са процентом урађености овог дела
#** Овај део такође прегледају демонстратори, али након што је лабораторијска вежба готова
#** Није потребно знати баш све ставке на том делу како би се остварила максимална урађеност
Укратко, бодовање ове лабораторијске вежбе функционише овако:
* <math>T</math> — Бодови освојени на улазном тесту (од 0 до 3)
* <math>D</math> — Бодови освојени од демонстратора (од 0 до 3)
* <math>S</math> — Проценат урађености дела лабораторијске вежбе са симулатором (од 0 до 1)
* Коначна оцена: <math>\left\{\begin{array}{ll} 0 & T < 2 \\ (T - 1 + D) \cdot S & T \geq 2 \end{array}\right.</math>
* Генерално, на лабораторијским вежбама има највише студената са 4 или 5 бодова у зависности од тога да ли су тачно одговорили на 2 или 3 питања са улазног теста.
*Лабораторијска вежба траје 2 сата
<big>По новом (од школске 2023/2024):</big> 

Ради се у AORsim-у. Прво демостартори прођу и сваког питају по 3 питања везана за структуру и фунционисање модела процесора из AORsima-a. Та питања носе највише 5 поена и углавном буду веома лака и већина студената ту узме максимум поена. Други део лаб вежбе је одговарање на питања везана за извршавање конкретног програма у AORsim-у. Програм који се учитава и списак питања (буде око 20 питања) на које се одговара су дати у материјалима, а одговори на питања се пишу у Word документу. Документ се предаје, прегледају га демостратори. Резултати добијени на документу скалирају поене добијене на првом-усменом делу. На пример, ако се на усменом добије 5 поена, а на документу 50% онда је крајњи резултат поена лаб вежбе 2.5
Лаб вежба траје 2 сата.

=== Четврта лабораторијска вежба ===
Четврта лабораторијска вежба се од школске 2023/2024. године ради у симулатору ''AORSim'', бави се као и претходних година пројектовањем дела процесора, траје 3 сата и носи 10 бодова. Недељу дана пре лаб вежбе на сајту предмета буде објављен текст задатака који могу да дођу на лаб вежби - 4 врсте адресирања и 4 инструкције које треба имплементирати у AORsim-у. На лаб вежби дође по једно од тих адресирања [5 поена] и једна инструкција [5 поена] да се имплементира. Уколико вам не иде рад у AORsim-у можете само да научите напамет и да тако одете на лаб.

Доступне су следеће модификације са старе четврте лабораторијске вежбе која се радила у алату ''Logisim (evolution)'':
{{#dpl:
| namespace =
| titleregexp = ОРТ2/Лаб 3 [0-9]+
| noresultsheader = Тренутно нема модификација.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

== Испитни рокови ==
На страници предмета доступан је пример једног рока по колоквијуму. На {{SITENAME}} се испод могу наћи скорији рокови, од којих неки имају решења. Неке непреписане рокове можете пронаћи у [[#Потребна помоћ|одељку за потребну помоћ]].

Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Једноставан|страницу за прављење рока]]'''.

=== Колоквијум 1 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К1
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 2 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К2
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Колоквијум 3 ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/К3
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

=== Испит ===
{{#dpl:
| titleregexp = ОРТ2/Јануар
| titleregexp = ОРТ2/Фебруар
| titleregexp = ОРТ2/Јул
| titleregexp = ОРТ2/Август
| titleregexp = ОРТ2/Септембар
| titleregexp = ОРТ2/Октобар
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
}}

== Начин оцењивања ==
* '''K1''', '''K2''' — Бодови са првог и другог колоквијума, носе по 20 бодова.
* '''L1''', '''L2''', '''L3''', '''L4''' — Бодови са лабораторијских вежби, прва и четврта 10 бодова, друга и трећа 5 бодова.
* '''I''' — Испитни део, носи 30 бодова.
* '''P''' — Коначан број бодова: <math>P = K_1 + K_2 + I + L_1 + L_2 + L_3 +L_4 </math>.
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \le 51</math> || <math>51 \leq P < 61</math> || <math>61 \leq P < 71</math> || <math>71 \leq P < 81</math> || <math>81 \leq P < 91</math> || <math>91 \leq P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}
* {{zadaci|rešenja}}
*: Рокови који су преписани а нису решени су: {{rokovi|нерешени}}
*: Рокови којима недостаје понеко решење су: {{rokovi|делимично решени}}
* Пошто су задаци за први колоквијум обично шаблонски, али је први колоквијум обично најтежи, од користи би био водич за решавање првог колоквијума.

ОРТ2/К1Н 2025

2026-01-19T20:32:09Z

Veljan: Dodat razmak

ОРТ2/К1Н 2025

2026-01-19T20:31:42Z

Veljan: Dodata godina u datum

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Први поправни колоквијум из ОРТ2''' одржан је 18. јануара 2026. Трајао је 90 минута и носио је 20 поена.

== Поставка ==
Реализовати уређај Р за спрегу између уређаја UA и UB. Уpеђaј P треба од уређаја UA да прими 10 децималних цифара. Цифре ћe увек имати вредности у опсегу 0-9. Након пријема прве цифре, наредне цифре се примају у 9 узастопних сигнала такта. Уколико у неком од ових 9 тактова податак није послат,
подразумевана вредност цифре је 0. Након пријема децималних цифара уређај P треба да на основу њих формира неозначени 32-битни бинарни број. Прва цифра која је примљена је цифра најмање тежине (цифра јединица), а цифра која је примљена у последњем такту је цифра највеће тежине. Након формирања броја,
уређај Р шаље уређају UB формирани број. На пример, Уколико се најпре пошаље децимална цифра З, у наредна три такта 8, ништа и 5, респективно, а у преосталим тактовима ништа, потребно је да уређај Р формира децимални број 5083. Претоставити да ће формирани број моћи да се смести на 32 бита. Описана операција се понавља циклично.

Уређaj UA по линијама података DАРз..о шаље уређају Р четворобитне децималне цифре. За
синхронизацију између уређаја UA И P користе се статусни сигнал SPA и управљачки сигнал СAР. Вредностима О и 1 сигнала SРА уређај Р шаље уређају UА информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала САР трајања једне периоде сигнала такта, уређај UA шаље уређају Р команду да треба да прими податак, при чему уређај UА то чини када утврди да уређај Р на статусној линији SРА држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SРА налази вредност О.

Уређај Р по линијама података DPBз.о шаље уређају UВ формирани број. За синхронизацију између уређаја Р и UВ користе се статусни сигнал SВР и управљачки сигнал СРВ. Вредностима 0 и 1 сигнала SBP уређај UB шаље уређају P информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала СРВ, трајања једне периоде сигнала такта, уређај P шаље уређају UB команду да треба да прими податак, при чему уређај Р то чини када утврди да уређај UВ на статусној линији SВР држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SВР налази вредност О.

Приликом реализације структурне шеме операционе јединице користити само стандардне комбинационе и секвенцијалне модуле. У случају коришћења логичких кола AND, ОR, XOR или NОТ претпоставити да се на њихове улазе могу довести сигнали произвољне ширине и да је у том случају излаз тих логичких кола исте те ширине. у случају коришћења меморије приликом реализације уређаја претпоставити да је почетна вредност свих меморијских локација О на почетку сваке итерације рада уређаја, да се читање
обавља у истом такту и да се упис обавља у наредном такту.

а) Нацртати структурну шему операционе Јединице уређаја Р.

б)Нацртати дијаграме тока управљачких сигнала операционе јединице и управљачке јединице уређаја Р.

в) Нацртати структурну шему управљачке јединице ypeђаjа P реализоване у техници боројач корака са декодером и написати изразе за генерисање управљачких сигнала операционе и управљачке јединице уређаја P.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОРТ2 К1Н 2025]]

ОРТ2 К1Н 2025

2026-01-18T20:12:05Z

Veljan: Veljan преместио је страницу ОРТ2 К1Н 2025 на ОРТ2/К1Н 2025

#Преусмери [[ОРТ2/К1Н 2025]]

ОРТ2/К1Н 2025

2026-01-18T20:12:04Z

Veljan: Veljan преместио је страницу ОРТ2 К1Н 2025 на ОРТ2/К1Н 2025

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Први поправни колоквијум из ОРТ2''' одржан је 18. јануара. Трајао је 90 минута и носио је 20 поена.

== Поставка ==
Реализовати уређај Р за спрегу између уређаја UA и UB. Уpеђaј P треба од уређаја UA да прими 10 децималних цифара. Цифре ћe увек имати вредности у опсегу 0-9. Након пријема прве цифре, наредне цифре се примају у 9 узастопних сигнала такта. Уколико у неком од ових 9 тактова податак није послат,
подразумевана вредност цифре је 0. Након пријема децималних цифара уређај P треба да на основу њих формира неозначени 32-битни бинарни број. Прва цифра која је примљена је цифра најмање тежине (цифра јединица), а цифра која је примљена у последњем такту је цифра највеће тежине. Након формирања броја,
уређај Р шаље уређају UB формирани број. На пример, Уколико се најпре пошаље децимална цифра З, у наредна три такта 8, ништа и 5, респективно, а у преосталим тактовима ништа, потребно је да уређај Р формира децимални број 5083. Претоставити да ће формирани број моћи да се смести на 32 бита. Описана операција се понавља циклично.

Уређaj UA по линијама података DАРз..о шаље уређају Р четворобитне децималне цифре. За
синхронизацију између уређаја UA И P користе се статусни сигнал SPA и управљачки сигнал СAР. Вредностима О и 1 сигнала SРА уређај Р шаље уређају UА информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала САР трајања једне периоде сигнала такта, уређај UA шаље уређају Р команду да треба да прими податак, при чему уређај UА то чини када утврди да уређај Р на статусној линији SРА држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SРА налази вредност О.

Уређај Р по линијама података DPBз.о шаље уређају UВ формирани број. За синхронизацију између уређаја Р и UВ користе се статусни сигнал SВР и управљачки сигнал СРВ. Вредностима 0 и 1 сигнала SBP уређај UB шаље уређају P информацију када не може и када може да прими податак, респективно. Вредношћу 1 сигнала СРВ, трајања једне периоде сигнала такта, уређај P шаље уређају UB команду да треба да прими податак, при чему уређај Р то чини када утврди да уређај UВ на статусној линији SВР држи вредност 1. Претпоставити да се на почетку на статусној линији SВР налази вредност О.

Приликом реализације структурне шеме операционе јединице користити само стандардне комбинационе и секвенцијалне модуле. У случају коришћења логичких кола AND, ОR, XOR или NОТ претпоставити да се на њихове улазе могу довести сигнали произвољне ширине и да је у том случају излаз тих логичких кола исте те ширине. у случају коришћења меморије приликом реализације уређаја претпоставити да је почетна вредност свих меморијских локација О на почетку сваке итерације рада уређаја, да се читање
обавља у истом такту и да се упис обавља у наредном такту.

а) Нацртати структурну шему операционе Јединице уређаја Р.

б)Нацртати дијаграме тока управљачких сигнала операционе јединице и управљачке јединице уређаја Р.

в) Нацртати структурну шему управљачке јединице ypeђаjа P реализоване у техници боројач корака са декодером и написати изразе за генерисање управљачких сигнала операционе и управљачке јединице уређаја P.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОРТ2 К1Н 2025]]

ОРТ2/К1Н 2025

2026-01-18T20:07:54Z

Veljan: Нова страница: {{tocright}} {{нерешено}} '''Први поправни колоквијум из ОРТ2''' одржан је 18. јануара. Трајао је 90 минута и носио је 20 поена. == Поставка == Реализовати уређај Р за спрегу између уређаја UA и UB. Уpеђaј P треба од уређаја UA да прими 10 децималних цифара. Цифре ћe увек имати вре…