SI Wiki - Кориснички доприноси [sr]

Корисник:TopOfKeks/Chad водич изборних предмета

2024-10-14T18:58:12Z

TopOfKeks: дуго тражени апдејт

{{tocright}}
'''Чед водич изборних предмета''' је сатиричан водич који је написан Септембра 2022. након моје напорне треће године студија на СИ-ју. Тачно годину дана касније сам дипломирао, неиронично, у једној од најбржих недеља мог живота. Мислим да је одтад кренуо burnout од студирања од ког се нисам још опоравио. Моје мишљење је да се овај факултет доста садистички понаша према студентима, што се доста одражава у роковима, компликованим пропозицијама, јединственим синтагмама као нпр. ''ненадокнадиво'' као да је губитак нуклеарне подморнице или изумирање врсте а не нека лаб вежба распала у буђавом подруму, ''разумна претпоставка'' a.k.a мрзело ме да смислим боље; те студентска служба. 11 до 13. Тривијалности које су ултракомпликоване. Са друге стране понекад је превише лако и тривијално и масовно маши поенту. Опортунисти се лако провуку, чедови не. Често бих причао људима да овај факс, кад би могао да бира да ли ће студенту да да прави изазов, нешто из чега се заиста може стећи знање и вештина, или нешто лако а да те шутира у јаја, у 99% случаја факултет би радије да те шутира у јаја. Волео бих да се то промени.

На анкети неко је тражио да се напише објективнији водич, вероватно мислећи на чед водич и стил изражавања у њему. Буквално не знам што би неко хтео објективан водич.

== Увод ==
Изборни предмети су <s>најбољи начин процене нечије мушкости на Електротехничком факултету.</s> Овај водич није само битан за ваше студије, већ за живот генерално јер ваше одлуке приказују ваш тип личности, спремност на неочекивано, прихватање ризика и наравно да ли сте chad.

== Први семестар ==
је углавном небитан и нема неку претерано диверзну понуду.
=== Практикум из математике 1 ===
'''Узми јер је паметно.''' Прати М1. Ништа посебно.
Мана: највише временски додаје у распоред, још 2 часа предавања и вежби.
=== Практикум из <s>коришћења рачунара</s> лика и дела Дражена Драшковића ===
: Овај предмет се сад зове '''У'''вод у '''Ра'''чунарство
'''Здраво другари, ја сам Дражен Дра-...''' где сте сви нестали? Зашто нико не долази на предавања?
Предмет садржи вештине које су основна култура и требало би их знати са типа 10 година. ''Данас на факс долазе људи који не знају шта је директоријум, већ јебено скриншотују слике које већ имају у галерији и шкрабају оловком да би кроповали. Дистопија.'' Предавања се држе сваке друге недеље и нико не долази на њих. '''Узми јер је лако.'''
Стручна литература:
* [https://youtu.be/CwQ2UuWDCVg?t=941 Како отворити Word]
=== Социологија ===
'''Кринџ.''' Не би требало овако рано да те боли за факс, рано је за то.
=== Увод у инжињерске методологије ===
Неко је у анкети писао да треба да се ажурира водич јер су убацили јелте овај предмет. Како који к*рац да ажурирам ово кад нисам више 1. година, а и тад кад бих слушао ово. Ово ми се чини као да је МАТЛАБ курс. МАТЛАБ је власничко срање које користи цела научна заједница. Инсталација је 600 терабајта и језик ту је буквално Фортран на јефтиним дрогама. Научници не умеју да програмирају, тј. боли их курац јер тај софтвер је пиши док ти треба и после остави, што је угл. другачије од тога како се пише софтвер у индустрији. Зато је мени увек сметало.
== Други семестар ==
=== Практикум из математике 2 ===
'''Узми јер је паметно и ако не волиш физику уопште'''. М2 је мало тежи и додатно време утрошено вреди да се узме предмет.
=== РМФП ===
'''Узми јер је кул предмет. ''' Није уопште тешко као физика. Литература дозвољена на испиту. Јасна и Крле су чедови.
Шта се овде има научити:
* Username и шифра за приступ предмету
* Како цртати график
* Како цртати мало лепши график
* Што ми неееећеееееееееее Пајтон
Добре ствари:
* Литература на испиту
=== ППК ===
'''Не сад.'''
=== Увод у менаџмент ===
'''Није оно што мислиш.''' Социологија 2. Исти разлози као пре.

== Трећи семестар ==
=== Сигнали и системи ===
'''СИСе, капираш брате.. као СИСе (.)(.)<sup>[sic]</sup>'''. Чед предмет. Жељко Ђуровић је одличан предавач. Теже од ПМТ, врв лакше од НУМДИС. Свакако интересантно и инжењерски. Сигма избор тбх. Обимно градиво предмета:
* Сигнали
* Системи
* Како решити неке интеграле на поглед.
Мана предмета: на формулару за испит ти дају тачно 2 центиметра празног простора да решиш кобасицу интеграл.

=== ПМТ ===
'''Адекватан избор.''' Најлакши, најшаблонскији од свих. Има прилика за бонус поене. Интересантно и досадно у исто време.

=== НУМДИС ===
'''Тежи избор.''' Узима се ако јуриш ЕСПБ за иностране мастере, иначе искрено не вреди цимања.

== Четврти семестар ==
=== Основи ДИГИТАЛНЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ ===
'''Најлакши предмет ''' али то нико никад неће схватити. '''ЧЕД предмет.'''
* Милан Поњавић вас води лично на Равну гору.
* Горан Савић држи предавање 10 сати и гледа се на 10 икс.
* Ради се програмирање микроконтролера на '''домаћој''' развојној плочи.
* Договараш се кад хоћеш одбрану пројекта и лабова, meanwhile на РТИ катедри дају 1 термин па цркни ако не можеш да дођеш хахахахах.
* Добијеш одговоре на питање ''Како ово чудо ради???'' са ОРТ1.
* Веома иронично - пола предмета је аналогна електроника (али и даље је лако!!).
* Може преко 100 поена.
=== ПОС/ППК ===
'''Сад узимаш ППК.''' ПОС је иначе основна култура. Паметно је узети 2 предмета јер дижу просек!!!
Зашто је битан ПОС:
* Најјачи Виндовс корисник је слабији од најслабијег Линукс корисника
* Аутоматизуј послове од 10 секунди тако што пишеш беш скрипту 4 сата
* Научи гит коначно, како те није мрзело до сад брате
Зашто је битан пепека:
* Захарије те учи како да пишеш дипломски
* Лудо је да Заки предаје ово чудо да нема нека магистрала убачена
* Цмики отвара душу
=== ПООП/ППК ===
'''Ухххх...''' Изузетно ретка сигма комбинација. Ја мислим да ПОС не треба пропустити (иако сам узео ОДЕ).
=== ПОС/ПООП ===
'''Најтежа комбинација.'''
=== ПООП/ПОС ===
'''Аха ово је исто као ово горе...''' Свакако ПООП је мало тежи али причају неке битне ствари које је госн Тортиља прескочио док је причао о пуној историји C++.
=== ВИС ===
'''Лакши од НУМДИС. ''' Врв најпаметнији избор. Има доста активности и пројекат. Активира бадеме. Требао сам да узмем али ОДЕ је просто био прејак мсм шта да ти кажем.
=== Веб дизајн ===
'''Идеално не сад.''' Доста лак предмет који заправо уопште није веб дизајн већ као нешто најосновније. Чувати за кад загусти.
== Пети семестар ==
=== АОР1 ===
'''Нека ми неко каже зашто ово није обавезно????'''. Чед предмет. Заки овај пут се пита:
* Процесор, лепо, лепо, али да ли може брже? ''кеш меморија''
* Виртуелна меморија (учио си на ОС и учићеш опет на ОС2 ако си чед)
* '''Да ли може <big>још <big>БРЖЕ???</big></big>''' ''Проточна обрада на примеру мензе Лола''.

Предмет садржи АСМР Пеђа вежбе. Траумирани са ОС1, припазите се.
Ја ипак нисам узео јееееер:
=== Неуралне мреже ===
Узео сам овај туристички предмет и доста жалим што јесам. Не улазу у дубину а уме да смара јер се учи догматски - не објасни се све. МАТЛАБ је смрадотина иск. Срушио моје идеалистичко мишљење о СИС катедри. Кринџ.
=== Тестирање софтвера ===
Угл досадан предмет. Није чед сигурно.
=== РМ2 ===
Предмет где професор каже секс у једном тренутку. Веома интересантан и поучан. '''Чед предмет.''' Овде сазнајете:
* Да имамо наш аутономни систем!!!.
* Да је ''BGP'' протокол сложенији од нашег закона о безбедности саобраћаја на путевима.
* Да 90% протока наше академске мреже заузму основне школе, врв деца гледају ТикТок.
* У време писања овог водича, Мађари су скоро у потпуности наш мост до остатка света (за АМРЕС).
* Да пројекат може лагано да замени колоквијум и 2 лаба (осим ако сте РТИ 💀).
* Да је свет лепше место сви би користили мултикаст.
* Да је Павле Вулетић много добар предавач.
* Да Мудл предмет ипак не мора да зада трауме.
=== Интелигентни системи ===
Идеално чувати за седми.
=== Оперативни системи 2 ===
Бета мушкарци кажу да је ово најтежи предмет ЛМАОООО. Др Ч.Е.Д. [https://youtu.be/FHZTd2LcS3s Жика Шуштран] ломи све што стигне. Има мали преклоп са КДП!!! Чед предмет. Шта се ради:
* Скхеџулери.
* 90% колоквијума на овом предмету је писање глорификованих уланчаних листа.
* Монитори омг КДП!
* Виртуелна меморија омг АОР1!
* Плоче и парњаци.
* Беш омг ПОС!
* Пројекат је углавном лак.
* Гандра је нама давао да држимо предавања за бонус поене - дословно смо ми професор.
Дакле предмет је преклоп свега, све већ знаш, има [https://github.com/KockaAdmiralac/OS-kolokvijumi збирка колоквијума] као на ОС1, све лагано.
== Шести семестар ==
=== 🅍 СИСТЕМСКИ СОФТВЕР ✙ ===
'''Треба да буде обавезан.''' Чед предмет и основна култура. Не знаш C док не одслушаш овај предмет букв. Зашто изабрати просветљење:
* Коначно научиш ''x86'' и како се праве извршни објектни фајлови.
* Пут једног СИ/РТИ студента:
** На ОРТ2 ти си дисасемблер.
** На АР ти си компајлер.
** На АОР1 ти си кеш меморија.
** На СС ти си '''декомпајлер''', букв враћаш асембли назад у C. Стрес је на нивоу неурохирургије.
** <s>На МУПС ти си графичка картица</s>.
* Пројекат те донекле спреми за преводиоце и МИПС.
* Научиш како да се снађеш у 2000 страница документације.
* Вежбе трају 24 сата.
* У овом снимку...
=== АОР2 ===
'''ДОБАР ДАН!''' За љубитеље добар дана овде:
* Мећете неуралну мрежу на кеш меморији или предвиђач скокова нзм нисам узео
* Стављате векторске инструкције у постојеће опен сорс програме у нади да ћете да их убрзате само што се то не деси у 90% случајева а мора да би дали пројекат.
** Ако твој процесор не подржава те екстензије онда брт идеш у павиљон и тамо покрећеш. Базирано и традиционално.
* Учиш како је Интел зајебао RISC фенове тако што је турио RISC у x86. MIPS i ARM на апаратима букв!!!!
* Учиш о експлоитима система предвиђања скокова, овог пута Интел на апаратима.
* Процесори на апаратима!!!! (апарат у питању се зове ''кеш меморија'').
Све у свему чед предмет и веома научна тематика. Данко ми је причао да је овај предмет предност ЕТФа у односу на многе факултете и да овако нешто се угл прича само на мастерима. Филип Хаџић ме је замолио да људи не узимају овај предмет јер мора да прави материјале за њега ткд ако не волите Фићу изволте.
=== Веб дизајн ===
Идеално сада или у осмом. Џокер карта од предмета.
Буквално све у вези веба на ЕТФу се не предаје како треба. Ткд све што се овде прича узмите са зрном соли. Јадни они који раде веб у индустрији, само ћу то да кажем.
=== ИЕП ===
* Цмики и Заки полимеризација.
* Може се видети пример најружнијег Пајтон кода икада написаног, PyCharm се буквално тресе и вришти. Нећу даље да коментаришем.
* Цмики вас учи сабирање, одузимање, множење, дељење.
** Донекле слично али не довољно као ''system design'' интервју питања.
*** fun fact: садржи градиво са АОР2 у једном тренутку, Закијева освета
=== РГ ===
Никако не пропустити хаххахахахххахахахаах. Може се рећи да је градиво застарело, а [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ri5rg/diplomski/diplomski.html дипломски радови] изложени на сајту су нешто траумирајуће. Иначе букв креће од домаћег и иде поставка до МАСТЕР рада лмао.
=== Управљање у реалном времену ===
Још један туристички предмет, водитељ је Г. Квасац и ако сте уживали у НМ онда ово је океј. Замало па чед предмет.
=== Управљање совјетских пројеката ===
'''Имам неки осећај као да је ово ПКР 2.''' Уме да смара, кажу. Није чед предмет сигурно - прави чедови сами знају инстиктивно да управљају пројектима од по милијарду линија кода.
== Седми семестар ==
=== Социологија ===
Сад би било лепо...
=== МУПС ===
: i cried when he said "it's MUPSin time", truly a great moment.
Ко зна, зна.
=== ИОА ===
Олћан, наводно бабарога на општем одсеку, овде је лимунада. По ономе што сам чуо, куца се нешто, видиш како код заправо може да реши неке проблеме, није само CRUD, ткд чед.
=== ВЛСИ ===
Ово је прелак чед предмет из ког ако се мало потрудите може чудо да се направи. Нажалост концетрише се на верификацији, што јесте већина посла код нас али је и најмање узбудљива ствар у ВЛСИ свету, можда после Макселера. Заиста је лако положити ово, највише јер мора неко и на РТИ да дипломира хаха.
=== ПМУ ===
Ја сам чуо да испит овде ладно траје 8 сати и иде Мићко да ти доноси ужину и сок да не цркнеш. Мислим да је то супер да се прича деци + да си на испит ишао 3 км снег узбрдо у оба смера.
Откључава ти гомилу интересантних тема за дипломски, мсм можеш и без тога али испит од 8 сати.
=== ИС2 ===
Још један Цмики предмет, what could go wrong...
== Осми семестар ==
=== Паралелни рачунарски системи ===
Минут ћутања за моју генерацију која није могла да слуша ово. Вероватно је гас, мада је паралелизам на инстр. нивоу мртва тема.
=== Базе 2 ===
Још један предмет који кад би себе схватио озбиљније био би генијална ствар.

=== БОНУС: Чед савети за дипломски ===
* Изаберите ментора са којим сте имали проблеме раније у студијама.
* Изаберите тему која уопште ни у ком облику није обрађивана на факсу.
* Немојте комуницирати са ментолом до последње недеље студијске године.
* Намерно убаците што више грешака које не могу лако да се провере.
* Идеално не пишите никакав код, само смислите резултате неке когајебе.
* На ЦД који тражи студентска служба нарежите неку јаку порњаву, нико никад неће приметити.
* Штампајте дипломски двострано.

== Познате личности које су узимале чед изборне предмете ==
* [[Корисник:KockaAdmiralac|Но1 ктитор ЕС И Њикија ]], једна од 4 десетке из СС, колега са [https://github.com/topofkeks/arilla ''Ариле'']
* [https://github.com/lazar2222 Лазар Премовић Ч.Е.Д.], бог хардвера, једна од 4 десетке из СС, колега са [https://github.com/topofkeks/arilla ''Ариле'']
* [[Корисник:Lukahrvacevic|Лука Хрвачевић, једна од 4 десетке из СС]]
* [[Корисник:Fedja|Фредраг]]
* [https://www.linkedin.com/in/miljan-markovic/ Миљан]
* [[Корисник:Aleksa|Алекса јер на РТИ факултет је бирао чед предмете за тебе!!!]]
* [[Корисник:Ivan Pešić|Иван Тестић.... иако је узео ТС узео је РМ2 фала богу дечко остао жив]]
* [[Конкурентно и дистрибуирано програмирање]]
* ја наравно (ја сам 4. десетка из СС)

[[Категорија:Водичи]]

Модул:File/data

2024-09-30T10:29:50Z

TopOfKeks: Измене за СИ акредитацију 2024.

return {
categories = {
-- 1. semestar
Fizika = 'Физика',
M1 = 'Математика 1',
OE = 'Основи електронике',
P1 = 'Програмирање 1',
EJN = 'Енглески језик - нижи',
PKR = 'ПКР',
PM1 = 'Практикум из математике 1',
UIM = 'Увод у инжењерске методологије',
SOC = 'Социологија',
-- 2. semestar
ASP1 = 'АСП1',
M2 = 'Математика 2',
ORT1 = 'ОРТ1',
P1 = 'Програмирање 2',
PORT = 'ПОРТ',
EJV = 'Енглески језик - виши',
PM2 = 'Практикум из математике 2',
UM = 'Увод у менаџмент',
-- 3. semestar
ASP2 = 'АСП2',
BP1 = 'Базе података 1',
OO1 = 'ОО1',
ORT2 = 'ОРТ2',
NAD = 'НАД',
PMT = 'ПМТ',
SIS = 'Сигнали и системи',
-- 4. semestar
AR = 'Архитектура рачунара',
OO2 = 'ОО2',
OS1 = 'ОС1',
RM1 = 'Рачунарске мреже 1',
ODE = 'Основи дигиталне електронике',
VD = 'Веб дизајн',
VIS = 'Вероватноћа и статистика',
POOP = 'ПООП',
POS = 'ПОС',
PPK = 'ППК',
-- 5. semestar
IS1 = 'Информациони системи 1',
PS = 'Пројектовање софтвера',
AOR1 = 'АОР1',
INTSIS = 'Интелигентни системи',
NM = 'Неуралне мреже',
OS2 = 'ОС2',
RM2 = 'Рачунарске мреже 2',
TS = 'Тестирање софтвера',
-- 6. semestar
KDP = 'КДП',
PSI = 'ПСИ',
ZP1 = 'Заштита података 1',
AOR2 = 'АОР2',
BP2 = 'Базе података 2',
IEP = 'ИЕП',
RG = 'Рачунарска графика',
SAB = 'САБ',
SS = 'Системски софтвер',
URV = 'Управљање у реалном времену',
USP = 'УСП',
-- 7. semestar
PPR = 'Програмски преводиоци 1',
MIPS = 'Микропроцесорски системи',
PIA = 'ПИА',
IOA = 'ИОА',
IS2 = 'Информациони системи 2',
MUPS = 'Мултипроцесорски системи',
PMU = 'Програмирање мобилних уређаја',
VLSI = 'Рачунарски VLSI системи',
ZP2 = 'Заштита података 2',
-- 8. semestar
PRS = 'ПРС',
PAR = 'ПАР',
TDU = 'Технике дубоког учења',
-- RTI predmeti
ASP = 'АСП',
TEK = 'Теорија електричних кола',
EMR = 'Електрична мерења',
MSR = 'Мерни системи у рачунарству',
PRM = 'ПРМ',
OT = 'Основи телекомуникација',
ODER = 'Основи дигиталне електронике',
PMTR = 'ПМТ',
EM = 'Електромагнетика',
AEF = 'Аналогни електрични филтери',
ZP = 'Заштита података'
},
subcategories = {
v = 'Вежбе',
t = 'Теорија',
r = 'Рокови'
},
licenses = {
none = 'Без лиценце.',
default = 'Послати материјал највероватније не крши ауторска права или права интелектуалне својине, али можете контактирати администратора пројекта уколико желите да он буде уклоњен.',
permission = 'Аутор је дао одобрење за отпремање датотеке на вики.',
self = 'Датотека је дело корисника који ју је отпремио.'
}
}

Категорија:Интелигентни системи

2024-03-03T08:31:52Z

TopOfKeks: категорија

Категорија за странице, подстранице и датотеке у вези са [[Интелигентни системи|Интелигентним системима]]

Архитектура рачунара

2024-03-03T08:21:22Z

TopOfKeks: /* Лабораторијске вежбе */ веза

{{Предмет
| шифра = 13С112АР, 13Е112АР
| семестар = 4
| статус = обавезни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/ rti.etf.rs/rti/ef2ar]
| одсек = СИ, РТИ
| претходни = ОРТ2
| следећи = АОР1
}}
ДОБАР ДАН! Добродошли на страницу из обавезног предмета у четвртом семестру '''Архитектура рачунара'''. Моје име је {{SITENAME}}. Да ли можда, имате, неких питања? Надам се да ме сада, чујете мало боље.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=15Jc3UWnpadZHIyndlrIqW9R98l64Cek9 ETF SI] (наставни материјали, решења рокова)

== Настава ==
Градиво је подељено на следеће области:
* '''Први блок:''' Механизам прекида
* '''Други блок:''' Магистрала, меморија (само на вежбама), улаз/излаз (основе, повезивање са периферијом)
* '''Трећи блок:''' Технике рада са улазним/излазним уређајима (испитивање бита спремности, механизам прекида, DMA контролер), периферије и механизам прекида, конструкти из виших програмских језика, нестандардне инструкције
Предавања су неопходна, јер са теоријски задаци увек долазе на роковима (најчешће К1 10 поена, К2 15 поена, испит 15 поена). Вежбе прате градиво са предавања, и из њих обично долазе задаци сличих типова на колоквијуму:
* Задатак са извршавањем инструкција и руковођењем различитих врста прекида (долази на првом колоквијуму)
* Задатак са извршавањем инструкција и комуникацијом преко магистрале (може да дође на другом колоквијуму)
* Задатак са распоредом меморије и хардвером за руковођење адресним просторима (може да дође на другом колоквијуму)
* Комбинација претходне две ставке (може да дође на другом колоквијуму)
* Асемблерски задатак комуникације са меморијом и периферијама (долази на испиту)
Презентације са предавања могу се наћи на драјву из [[#Корисни материјали|одељка за корисне материјале]].

== Лабораторијске вежбе ==
Постоје две лабораторијске вежбе, свака по 10 бодова, које се одржавају средином семестра. Раде се у симулатору, имају улазни ''Moodle'' тест и (само на другој лабораторијској вежби) домаћи задатак. Једну лабораторијску вежбу је могуће једном надокнадити, и бодови са лабораторијских вежби важе годину дана. Материјали са лабораторијских вежби од претходних година, попут домаћих задатака, упутства за асемблер и примера задатка за прву лабораторијску вежбу се могу наћи на [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/lab20212022/ страници предмета.] Више о самом симулатору може да се нађе у [[#SPECS|одељку са алатима]].

Пре лабораторијских вежби доступни су пробни тестови за њих. 2020. године следећи пробни тестови су били на располагању са странице предмета:
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/Pitanja_2012_2013_V1.pdf Лаб 1 и 2]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/Pitanja_2006_2007_V3.pdf Лаб 3]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/Pitanja_2011_2012_V4.pdf Лаб 4]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/Pitanja_2011_2012_V5.pdf Лаб 5]
Везе ка тим пробним тестовима се више не налазе на страници предмета од 2021. године. Уместо њих, на ''Moodle'' курсу предмета се могу наћи пробни тестови, од којих су за сада доступни они из [[Архитектура рачунара/Пробни тестови 2021|2021. године]].
Примере ''Moodle'' тестова који су били 2023. године на другој лабораторијској можете наћи [[Архитектура рачунара/Улазни тестови Лаб 2 2023|овде]].

=== Прва лабораторијска вежба ===
''Moodle'' тест носи 4 бода. Потребно је остварити најмање 2 како би се приступило изради лабораторијске вежбе. Осталих 6 бодова добија се на изради 4 задатка (2 лакша и 2 тежа). Задаци су по формату и идејама слични задацима на припремној лабораторијској вежби. Током израде лабораторијске вежбе демонстратор или асистент може поставити теоријска питања у вези са градивом и на основу њих може скинути одређен број поена у случају лошег одговора (мада је ово јако ретко). Задаци морају комплетно да раде да би се бодовали.

=== Друга лабораторијска вежба ===
''Moodle'' тест носи 4 бода. Потребно је остварити најмање 2 како би се приступило изради лабораторијске вежбе. Осталих 6 бодова добија се на изради 2 модификације домаћег задатка. Једна модификација је тривијална, док је друга мало тежа (али је већина успешно уради). Друга модификација на надокнади је, по правилу, прилично тежа. Током израде лабораторијске вежбе демонстратор или асистент може поставити теоријска питања у вези са градивом и на основу њих може скинути одређен број поена у случају лошег одговора (мада је ово јако ретко). Задаци морају комплетно да раде да би се бодовали. Свака од модификација носи 3 бода и оцењују се независно једна од друге.

== Пројекат ==
Пројекат је реализовати процесор предложене архитектуре, магистрале и са периферијама (барем контролер миша или тастатуре и графичка картица која исцртава на VGA монитор) на коме ће се покретати предложени програм, на FPGA плочици ''Cyclone III'' (или ''Cyclone V'') као што се користи на [[ПОРТ]]. Ради се у групи до 5 чланова, носи 20 бодова и '''није обавезан'''. У графичкој картици потребно је реализовати цртање пиксела, линије и квадрата користећи SDRAM чип на плочици. Контролери тастатуре и VGA монитора постоје реализовани на претходним [[ОРТ2]] лабораторијским вежбама, пре него што су измењене да не садрже рад са FPGA.

По мишљењу предметних сарадника, пројекат носи много мање бодова него што је тежак, и не вреди га радити за оцену, већ само уколико су студенти заиста заинтересовани за такву врсту рада.

Неке корисне везе при изради пројекта:
* [[github:topofkeks/arilla|Један од претходно реализованих пројеката]] (са реализованим контролером миша)
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/ORT2%20-%20LAB1%20(PS2).zip Контролер тастатуре са прве ОРТ2 лабораторијске вежбе]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/ORT2%20-%20LAB2%20(VGA).zip VGA контролер са друге ОРТ2 лабораторијске вежбе]
* [http://www.burtonsys.com/ps2_chapweske.htm Више о PS/2 протоколу]
* [https://isdaman.com/alsos/hardware/mouse/ps2interface.htm Више о комуникацији са мишем]
* [http://www-ug.eecg.toronto.edu/msl/nios_devices/datasheets/PS2%20Keyboard%20Protocol.htm Више о комуникацији са тастатуром]
* [https://www.issi.com/WW/pdf/42S16400.pdf Документација SDRAM чипа са ''Cyclone III'' плочице] (препоручује се коришћење ове плочице јер досад на предмету нису рађени пројекти користећи SDRAM чип са ''Cyclone V'' плочице)
* [[wikipedia:Bresenham's line algorithm|Брезенхамов линијски алгоритам]] (доступан и на [[wikipedia:sr:Брезенхамов линијски алгоритам|српској Википедији]])
Софтверски алат ''ModelSim'' који може да се преузме поред ''Quartus''-а је такође јако користан алат за дебаговање шема пре спуштања на плочицу, па је препоручљиво упознати се са тиме како ради.

== Испитни рокови ==
Испитни рокови се могу наћи на страници предмета, али се испитни рокови од тренутне године објављују тек након што се година заврши. Често су решени, али само делимично. Испод се могу наћи рокови тренутно сакупљени на викију. Још увек непреписани рокови могу се наћи у [[#Потребна помоћ|одељку за потребну помоћ]]. Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Стандард (ћирилица)|страницу за прављење рока]]'''.

=== Колоквијуми ===
{{#dpl:
| titleregexp = Архитектура_рачунара/К\d? .*\d+
| noresultsheader = Тренутно нема решених колоквијума.
| format = ,\n* <span class="rok,">[[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦22¦-1}²]]</span>,
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

=== Испити ===
{{#dpl:
| titleregexp = Архитектура_рачунара/.*
| nottitleregexp = Архитектура_рачунара/Пробни тестови
| nottitleregexp = Архитектура_рачунара/Улазни тестови
| nottitleregexp = Архитектура_рачунара/Лаб
| nottitleregexp = Архитектура_рачунара/К
| noresultsheader = Тренутно нема решених испита.
| format = ,\n* <span class="rok,">[[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦22¦-1}²]]</span>,
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

== Алати ==
=== SPECS ===
''SPECS'' је симулатор који се користи на лабораторијским вежбама. Може се преузети [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/lab20192020/simulator+asembler.zip са странице предмета] заједно са асемблером ''PSams''. Детаљно упутство за коришћење ова два алата је такође [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/lab20212022/uputstvo.pdf дато на страници предмета.]

Уколико симулатор покрећете кроз ''Wine'' на оперативном систему ''Linux'' (сличне инструкције можда раде и на ''macOS'', али није тестирано), потребно је да:
* Из директоријума <code>p3lab1</code> обришете <code>VEZBA.ECS</code> јер ће асемблер генерисати нови фајл под именом <code>vezba.ecs</code> који, уколико постоје оба фајла, симулатор неће читати.
* [https://askubuntu.com/a/177349 Користите 32-битни ''Wine'' префикс.]
* Кроз [https://wiki.winehq.org/Winetricks ''winetricks''] инсталирајте <code>oleaut32</code>, <code>vb6run</code> и <code>gdiplus</code>.

== Начин оцењивања ==
* <math>L_1, L_2</math> — Бодови са лабораторијских вежби (0-10 свака)
* <math>K_1, K_2</math> — Бодови са првог и другог колоквијума носе по 25 сваки. (0-50)
* <math>I</math> — Бодови са испита (0-30)
* Бодови: <math>P = L_1 + L_2 + K_1 + K_2 + I</math>.
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 < P \leq 60</math> || <math>60 < P \leq 70</math> || <math>70 < P \leq 80</math> || <math>80 < P \leq 90</math> || <math>90 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

=== Рачунање ===
<div class="calculator">
* <math>K</math>: <span data-variable="K" data-max="40"></span>
* <math>I</math>: <span data-variable="I" data-max="40"></span>
* <math>L1</math>: <span data-variable="L1" data-max="10"></span>
* <math>L2</math>: <span data-variable="L2" data-max="10"></span>
* <math>PR</math>: <span data-variable="PR" data-max="20"></span>
* <math>P</math>: <span data-variable="P" data-expression="K I L1 L2 PR + + + +></span>
* Оцена: <span data-expression="P 10 / ceil 5 max 10 min"></span>
</div>

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|rešenja}}
*: Рокови који су преписани а нису решени су: {{rokovi|нерешени}}
*: Рокови којима недостаје понеко решење су: {{rokovi|делимично решени}}
* {{zadaci|prepis}}
** Август 2020: [https://cdn.discordapp.com/attachments/693907737364398162/851646445852688424/ar-rokovi-avgust.jpg], [https://cdn.discordapp.com/attachments/693907737364398162/851646436667031562/ar-rokovi-avgust2.jpg]
** Август 2021: [https://cdn.discordapp.com/attachments/696381655933386832/882557009520652378/20210901_112613.jpg], [https://cdn.discordapp.com/attachments/696381655933386832/882557010346934322/20210901_112620.jpg]

Архитектура рачунара/Улазни тестови Лаб 2 2023

2024-03-03T08:21:06Z

TopOfKeks: TopOfKeks преместио је страницу Архитектура рачунара/Улазни тестови за лаб2 2023 на Архитектура рачунара/Улазни тестови Лаб 2 2023 без остављања преусмерења: конвенција

{{tocright}}
'''Примери улазних тестова за лабораторију 2 из предмета Архитектура рачуанара за 2023 годину.'''
{{rešenja}}

== GRUPA 1 ==
=== 1. zadatak ===
Ukoliko se vrši prenos 200 bajtova podataka sa periferije u memoriju u sistemu bez DMA kontrolera koliko će puta biti generisan zahtev za prekidom ukoliko se sa periferije čita na osnovu 8 bitnog podatka? Format upravljačkog registra kontrolera periferije je sledeći: bit 0 je Enable bit, bit 4 je Start bit, a bit 5 je <math>I/\overline{O}</math>(1-ulaz, 0-izlaz), a njegov sadržaj 31h.
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 199
# 201
# Ništa od ponuđenog
# <span class="solution">200</span>
# 1
</div>

=== 2. zadatak ===
Kod nekog jednoadresnog procesora ulazno/izlazni i memorijski adresni prostori su razdvojeni, a magistrala je sinhrona.
Koje je dešavanje na magistrali, ako su signali kontrolne magistrale: <math>RD=1, WR=0, M/\overline{IO}</math>=0?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ciklus upisa na periferiju
# Ciklus čitanja iz memorije
# Ciklus upisa u memoriju
# Ništa od ponuđenog
# <span class="solution">Ciklus čitanja sa periferije</span>
</div>

=== 3. zadatak ===
Format upravljačkog registra kontrolera periferije je sledeci: bit 4 je Start, bit 5 je Enable, a bit 0 je <math>I/\overline{O}</math> (1 -ulaz, 0-izlaz). Prenos podataka iz memorije na periferiju, ispitivanjem bita spremnosti zadaje se upisom koje vrednosti u CR?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 31h
# <span class="solution">10h</span>
# 11h
# 30h
</div>

=== 4. zadatak ===
Koliko ciklusa na magistrali ce DMA kontroler obaviti pilikom transfera bloka od 200 batova (adresiranje je bajtovsko, a magistrala podataka je
8-bitna) iz memoriju u memoriju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Ništa od ponuđenog
# 200
# 100
# 1
# <span class="solution">400</span>
</div>

== GRUPA 2 ==
=== 1. zadatak ===
Ukoliko se vrši prenos 200 bajtova podataka sa periferije u memoriju u sistemu bez DMA kontrolera koliko će puta biti generisan zahtev za prekidom ukoliko se sa periferije čita na osnovu 8 bitnog podatka? Format upravljačkog registra kontrolera periferije je sledeći: bit 0 je Enable bit, bit 4 je Start bit, a bit 5 je <math>I/\overline{O}</math>(1-ulaz, 0-izlaz), a njegov sadržaj 31h.
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 199
# 1
# Ništa od ponuđenog
# <span class="solution">200</span>
# 201
</div>

=== 2. zadatak ===
Format upravljačkog registra kontrolera periferije je sledeci: bit 4 je Start, bit 5 je Enable, a bit 0 je <math>I/\overline{O}</math>(1 -ulaz, 0-izlaz). Prenos podataka iz memorije na periferiju, ispitivanjem bita spremnosti zadaje se upisom koje vrednosti u CR?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">10h</span>
# 31h
# 11h
# 30h
</div>

=== 3. zadatak ===
Koliko ciklusa na magistrali Će DMA kontroler obaviti prilikom transfera bloka od 50 bajtova (adresiranje je bajtovsko, a magistrala podataka je 8-bitna) sa periferie u memoriju?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 100
# Ništa od ponuđenog
# 0
# <span class="solution">50</span>
# 1
</div>
=== 4. zadatak ===
Adresni prostor dvoadresnog procesora je 4G adresibilnih jedinica, a adresiranje je na nivou 32-bitne reci. Ulazno/izlazni adresni prostori je memorijski mapiran. Magistrala je sinhrona. Naznaciti sve relevantne linije sistemske magistrale i precizno naznačiti širine adresne i magistrale podataka.
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution"><math>A_{31} - A_0, D_{31} - D_0, RD, WR</math></span>
# <math>A_{30} - A_0, D_{31} - D_0, RD, WR, M/\overline{IO}</math>
# Ništa od ponuđenog
# <math>A_{30} - A_0, D_{31} - D_0, RD, WR</math>
# <math>A_{29} - A_0, D_{31} - D_0, RD, WR, M/\overline{IO}</math>
</div>
== GRUPA 3 ==
=== 1. zadatak ===
Format upravljačkog registra kontrolera periferije je sledeci: bit 4 je Start, bit 5 je Enable, a bit 0 je <math>I/\overline{O}</math> (1 -ulaz, 0-izlaz). Prenos podataka iz memorije na periferiju, ispitivanjem bita spremnosti zadaje se upisom koje vrednosti u CR?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# 31h
# <span class="solution">10h</span>
# 11h
# 30h
</div>
=== 2. zadatak ===
Format upravljačkog registra kontrolera periferije je sledeci: bit 7 je Start, bit 4 je Enable, a bit 0 je <math>I/\overline{O}</math> (1-ulaz, O-izlaz). Bit 0 statusnog registra je Ready bit. U kom stanju se nalazi kontroler periferije ako su CR=91h, SR=01h?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Čeka na upis sledećeg podatka od procesora.
# <span class="solution">Čeka da procesor pročita podatak iz DR.</span>
# Čeka na upis sledećeg podatka od periferijske jedinice.
# Čeka da periferijska jedinica pročita podatak iz DR.
</div>
<references />
=== 3. zadatak ===
Inicijalizacija prenosa iz memorije u memoriju preko DMA kontrolera podrazumeva inicializaciju:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">Ništa od ponuđenog.</span>
# registara ADR_SCR, CNTR i CR DMA kontrolera i CR registra periferije.
# registara ADR_SRC, CNTR I SR DMA kontrolera.
# registara ADR_SRC, CNTR i CR DMA kontrolera.
# registara ADR_SRC, ADR DST I CR DMA kontrolera.
</div>
=== 4. zadatak ===
Kod nekog jednoadresnog procesora ulazno/izlazni i memoriski adresni prostori su razdvojeni, a magistrala je asinhrona. Koje je dešavanje na magistrali, ako su signali kontrolne magistrale: <math>RD=0, WR=1, M/\overline{IO}=1, FC=1</math>?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Zapocet ciklus upisa na periferiju
# <span class="solution">Zavrsen ciklus upisa u memoriju</span>
# Nijedan od ponuđenih odgovora
# Zavrsen ciklus upisa na periferiju
# Zapocet ciklus upisa na memoriju
</div>

[[Категорија:Архитектура рачунара]]

Архитектура рачунара

2024-03-03T08:20:16Z

TopOfKeks: /* Испитни рокови */ Филтрирање улазних тестова

{{Предмет
| шифра = 13С112АР, 13Е112АР
| семестар = 4
| статус = обавезни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/ rti.etf.rs/rti/ef2ar]
| одсек = СИ, РТИ
| претходни = ОРТ2
| следећи = АОР1
}}
ДОБАР ДАН! Добродошли на страницу из обавезног предмета у четвртом семестру '''Архитектура рачунара'''. Моје име је {{SITENAME}}. Да ли можда, имате, неких питања? Надам се да ме сада, чујете мало боље.

== Корисне везе ==
* [https://drive.google.com/open?id=15Jc3UWnpadZHIyndlrIqW9R98l64Cek9 ETF SI] (наставни материјали, решења рокова)

== Настава ==
Градиво је подељено на следеће области:
* '''Први блок:''' Механизам прекида
* '''Други блок:''' Магистрала, меморија (само на вежбама), улаз/излаз (основе, повезивање са периферијом)
* '''Трећи блок:''' Технике рада са улазним/излазним уређајима (испитивање бита спремности, механизам прекида, DMA контролер), периферије и механизам прекида, конструкти из виших програмских језика, нестандардне инструкције
Предавања су неопходна, јер са теоријски задаци увек долазе на роковима (најчешће К1 10 поена, К2 15 поена, испит 15 поена). Вежбе прате градиво са предавања, и из њих обично долазе задаци сличих типова на колоквијуму:
* Задатак са извршавањем инструкција и руковођењем различитих врста прекида (долази на првом колоквијуму)
* Задатак са извршавањем инструкција и комуникацијом преко магистрале (може да дође на другом колоквијуму)
* Задатак са распоредом меморије и хардвером за руковођење адресним просторима (може да дође на другом колоквијуму)
* Комбинација претходне две ставке (може да дође на другом колоквијуму)
* Асемблерски задатак комуникације са меморијом и периферијама (долази на испиту)
Презентације са предавања могу се наћи на драјву из [[#Корисни материјали|одељка за корисне материјале]].

== Лабораторијске вежбе ==
Постоје две лабораторијске вежбе, свака по 10 бодова, које се одржавају средином семестра. Раде се у симулатору, имају улазни ''Moodle'' тест и (само на другој лабораторијској вежби) домаћи задатак. Једну лабораторијску вежбу је могуће једном надокнадити, и бодови са лабораторијских вежби важе годину дана. Материјали са лабораторијских вежби од претходних година, попут домаћих задатака, упутства за асемблер и примера задатка за прву лабораторијску вежбу се могу наћи на [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/lab20212022/ страници предмета.] Више о самом симулатору може да се нађе у [[#SPECS|одељку са алатима]].

Пре лабораторијских вежби доступни су пробни тестови за њих. 2020. године следећи пробни тестови су били на располагању са странице предмета:
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/Pitanja_2012_2013_V1.pdf Лаб 1 и 2]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/Pitanja_2006_2007_V3.pdf Лаб 3]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/Pitanja_2011_2012_V4.pdf Лаб 4]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/Pitanja_2011_2012_V5.pdf Лаб 5]
Везе ка тим пробним тестовима се више не налазе на страници предмета од 2021. године. Уместо њих, на ''Moodle'' курсу предмета се могу наћи пробни тестови, од којих су за сада доступни они из [[Архитектура рачунара/Пробни тестови 2021|2021. године]].
Примере ''Moodle'' тестова који су били 2023. године на другој лабораторијској можете наћи [[Архитектура рачунара/Улазни тестови за лаб2 2023|овде]].

=== Прва лабораторијска вежба ===
''Moodle'' тест носи 4 бода. Потребно је остварити најмање 2 како би се приступило изради лабораторијске вежбе. Осталих 6 бодова добија се на изради 4 задатка (2 лакша и 2 тежа). Задаци су по формату и идејама слични задацима на припремној лабораторијској вежби. Током израде лабораторијске вежбе демонстратор или асистент може поставити теоријска питања у вези са градивом и на основу њих може скинути одређен број поена у случају лошег одговора (мада је ово јако ретко). Задаци морају комплетно да раде да би се бодовали.

=== Друга лабораторијска вежба ===
''Moodle'' тест носи 4 бода. Потребно је остварити најмање 2 како би се приступило изради лабораторијске вежбе. Осталих 6 бодова добија се на изради 2 модификације домаћег задатка. Једна модификација је тривијална, док је друга мало тежа (али је већина успешно уради). Друга модификација на надокнади је, по правилу, прилично тежа. Током израде лабораторијске вежбе демонстратор или асистент може поставити теоријска питања у вези са градивом и на основу њих може скинути одређен број поена у случају лошег одговора (мада је ово јако ретко). Задаци морају комплетно да раде да би се бодовали. Свака од модификација носи 3 бода и оцењују се независно једна од друге.

== Пројекат ==
Пројекат је реализовати процесор предложене архитектуре, магистрале и са периферијама (барем контролер миша или тастатуре и графичка картица која исцртава на VGA монитор) на коме ће се покретати предложени програм, на FPGA плочици ''Cyclone III'' (или ''Cyclone V'') као што се користи на [[ПОРТ]]. Ради се у групи до 5 чланова, носи 20 бодова и '''није обавезан'''. У графичкој картици потребно је реализовати цртање пиксела, линије и квадрата користећи SDRAM чип на плочици. Контролери тастатуре и VGA монитора постоје реализовани на претходним [[ОРТ2]] лабораторијским вежбама, пре него што су измењене да не садрже рад са FPGA.

По мишљењу предметних сарадника, пројекат носи много мање бодова него што је тежак, и не вреди га радити за оцену, већ само уколико су студенти заиста заинтересовани за такву врсту рада.

Неке корисне везе при изради пројекта:
* [[github:topofkeks/arilla|Један од претходно реализованих пројеката]] (са реализованим контролером миша)
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/ORT2%20-%20LAB1%20(PS2).zip Контролер тастатуре са прве ОРТ2 лабораторијске вежбе]
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/ORT2%20-%20LAB2%20(VGA).zip VGA контролер са друге ОРТ2 лабораторијске вежбе]
* [http://www.burtonsys.com/ps2_chapweske.htm Више о PS/2 протоколу]
* [https://isdaman.com/alsos/hardware/mouse/ps2interface.htm Више о комуникацији са мишем]
* [http://www-ug.eecg.toronto.edu/msl/nios_devices/datasheets/PS2%20Keyboard%20Protocol.htm Више о комуникацији са тастатуром]
* [https://www.issi.com/WW/pdf/42S16400.pdf Документација SDRAM чипа са ''Cyclone III'' плочице] (препоручује се коришћење ове плочице јер досад на предмету нису рађени пројекти користећи SDRAM чип са ''Cyclone V'' плочице)
* [[wikipedia:Bresenham's line algorithm|Брезенхамов линијски алгоритам]] (доступан и на [[wikipedia:sr:Брезенхамов линијски алгоритам|српској Википедији]])
Софтверски алат ''ModelSim'' који може да се преузме поред ''Quartus''-а је такође јако користан алат за дебаговање шема пре спуштања на плочицу, па је препоручљиво упознати се са тиме како ради.

== Испитни рокови ==
Испитни рокови се могу наћи на страници предмета, али се испитни рокови од тренутне године објављују тек након што се година заврши. Често су решени, али само делимично. Испод се могу наћи рокови тренутно сакупљени на викију. Још увек непреписани рокови могу се наћи у [[#Потребна помоћ|одељку за потребну помоћ]]. Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#Стандард (ћирилица)|страницу за прављење рока]]'''.

=== Колоквијуми ===
{{#dpl:
| titleregexp = Архитектура_рачунара/К\d? .*\d+
| noresultsheader = Тренутно нема решених колоквијума.
| format = ,\n* <span class="rok,">[[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦22¦-1}²]]</span>,
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

=== Испити ===
{{#dpl:
| titleregexp = Архитектура_рачунара/.*
| nottitleregexp = Архитектура_рачунара/Пробни тестови
| nottitleregexp = Архитектура_рачунара/Улазни тестови
| nottitleregexp = Архитектура_рачунара/Лаб
| nottitleregexp = Архитектура_рачунара/К
| noresultsheader = Тренутно нема решених испита.
| format = ,\n* <span class="rok,">[[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦22¦-1}²]]</span>,
| include = {nerešeno}.dpl, {delimično rešeno}.dpl, {нерешено}.dpl, {делимично решено}.dpl
}}

== Алати ==
=== SPECS ===
''SPECS'' је симулатор који се користи на лабораторијским вежбама. Може се преузети [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/lab20192020/simulator+asembler.zip са странице предмета] заједно са асемблером ''PSams''. Детаљно упутство за коришћење ова два алата је такође [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ef2ar/labvezbe/lab20212022/uputstvo.pdf дато на страници предмета.]

Уколико симулатор покрећете кроз ''Wine'' на оперативном систему ''Linux'' (сличне инструкције можда раде и на ''macOS'', али није тестирано), потребно је да:
* Из директоријума <code>p3lab1</code> обришете <code>VEZBA.ECS</code> јер ће асемблер генерисати нови фајл под именом <code>vezba.ecs</code> који, уколико постоје оба фајла, симулатор неће читати.
* [https://askubuntu.com/a/177349 Користите 32-битни ''Wine'' префикс.]
* Кроз [https://wiki.winehq.org/Winetricks ''winetricks''] инсталирајте <code>oleaut32</code>, <code>vb6run</code> и <code>gdiplus</code>.

== Начин оцењивања ==
* <math>L_1, L_2</math> — Бодови са лабораторијских вежби (0-10 свака)
* <math>K_1, K_2</math> — Бодови са првог и другог колоквијума носе по 25 сваки. (0-50)
* <math>I</math> — Бодови са испита (0-30)
* Бодови: <math>P = L_1 + L_2 + K_1 + K_2 + I</math>.
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 < P \leq 60</math> || <math>60 < P \leq 70</math> || <math>70 < P \leq 80</math> || <math>80 < P \leq 90</math> || <math>90 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

=== Рачунање ===
<div class="calculator">
* <math>K</math>: <span data-variable="K" data-max="40"></span>
* <math>I</math>: <span data-variable="I" data-max="40"></span>
* <math>L1</math>: <span data-variable="L1" data-max="10"></span>
* <math>L2</math>: <span data-variable="L2" data-max="10"></span>
* <math>PR</math>: <span data-variable="PR" data-max="20"></span>
* <math>P</math>: <span data-variable="P" data-expression="K I L1 L2 PR + + + +></span>
* Оцена: <span data-expression="P 10 / ceil 5 max 10 min"></span>
</div>

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|rešenja}}
*: Рокови који су преписани а нису решени су: {{rokovi|нерешени}}
*: Рокови којима недостаје понеко решење су: {{rokovi|делимично решени}}
* {{zadaci|prepis}}
** Август 2020: [https://cdn.discordapp.com/attachments/693907737364398162/851646445852688424/ar-rokovi-avgust.jpg], [https://cdn.discordapp.com/attachments/693907737364398162/851646436667031562/ar-rokovi-avgust2.jpg]
** Август 2021: [https://cdn.discordapp.com/attachments/696381655933386832/882557009520652378/20210901_112613.jpg], [https://cdn.discordapp.com/attachments/696381655933386832/882557010346934322/20210901_112620.jpg]

ПМТ/К2 Фебруар 2024

2024-03-03T08:15:53Z

TopOfKeks: TopOfKeks преместио је страницу К2 Фебруар 2024 на ПМТ/К2 Фебруар 2024 без остављања преусмерења: конвенција

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Фебруар рок одржан 7.2.2024.'''

== Питање 1 ==
<div class="abc-list">
# '''(3п)''' Дефинисати Парсевалову теорему. За сигнал <math>x(t) = U_0 + U_1cos(2\pi f_1t)+U_2cos(2\pi f_2t)</math> нацртати двострани и једнострани амплитудски спектар, уколико су параметри <math> U_0 = 1V, U_1 = 2V, U_2 = 2V, f_1 = 1kHz, f_2 = 4kHz</math>. Израчунати средњу снагу сигнала.
# '''(3п)''' Одредити минималан проток сигнала који је добијен применом мултиплекса са временом расподелом <math>N = 10</math> дигиталних сигнала, када је сваки од дигиталних сигнала добијен A/D конверзијом континуалног сигнала чија је максимална учесталост у спектру једнака <math> f_m = 20kHz</math>, а примењена је равномерна квантизација са <math>q = 2048</math>.
</div>

== Питање 2 ==
<div class="abc-list">
# '''(3п)''' Објаснити утицај ограниченог пропусног опсега на пренос сигнала. Појам интерсимболске интерференције (ISI). Одредити максималну брзину сигнализирања у случају када еквивалента линија везе има карактеристику идеалног Nyquist-овог филтра максималне учесталости <math> f_m = 100kHz</math>
# '''(3п)''' Дигитални сигнал протока <math>V_b = 10 Mb/s</math> преноси се применом бинарног поларног NRZ кода. Одредити трајање интервала сигнализације и потребан опсег учесталости за пренос сигнала по критеријуму прве нуле у спектру. Колико ови параметри износе ако се сигнал преноси M-арним NRZ сигнализирањем са M = 8 нивоа? За информацију секвенцу 110010110 нацртати временске облике поларног бинарног NRZ, поларног бинарног RZ и M-арног сигнала за M = 8. У којем од посматраних случаја се спектар најефикасније користи?
</div>

== Задатак 1 ==
Дат је сигнал <math>x(t)</math> кога чини периодична униполарна поворка правоугаоних импулса периоде <math>T=2ms</math>, времена трајања импулса <math>\tau = 0.5ms</math> и амиплитуде <math>E=1V</math>. Време почетка импулса је <math>t_0=\frac{-\tau}{2}</math>. Познато је да је двострани спектар поворке правоугаоних импулса описан изразом <math>X_n = \frac{E_\tau}{T}\frac{sin(\pi n \tau/T)}{\pi n \tau/T}</math>
<div class="abc-list">
# '''(3п)''' Нацртати облик амплитудског спектра сигнала <math>x(t)</math> у опсегу учестаности до 4kHz. Написати израз за укупну снагу компонената сигнала у овом опсегу.
# '''(2п)''' Одредити средњу снагу сигнала <math>x(t)</math>, као и средњу снагу сигнала <math>y(t)</math> који се добија пропуштањем сигнала <math>x(t)</math> кроз филтар пропусник опсега учестаности (POU), чија је амплитудска карактеристика описана са:
<math>
\left | H_{POU}(jf) \right | = \left\{\begin{matrix}
& 1, 600Hz\leq f \leq 900Hz \\
& 0, ostalo
\end{matrix}\right.
</math>
</div>

== Задатак 2 ==
Сигнал p(t) чија максимална учестаност у спектру износи 10kHz преноси се поступком импулсне кодне модулације (PCM). Сигнал p(t) се одабире учестаношћу која је 10% већа од минималне учестаности одређене теоремом одабирања. Расподела амплитуда одбирака сигнала је униформна у интервалу <math>\left[ -5V, +5V \right ]</math>. Квантизација одбирака сигнала је униформна са q=8 квантизационих нивоа. Кодирање сигнала се врши простим бинарним кодом почевши од најниже квантизационе вредности.
<div class="abc-list">
# '''(2п)''' Одредити учестаност одабирања сигнала p(t) и проток <math>V_b</math> добијеног PCM сигнала.
# '''(3п)''' Одредити вредност квантизационих нивоа, као и одговарајуће кодне речи на излазу кодера. За низ бита на излазу кодера 100111001101001 одредити вредност амплитуда одбирака сигнала на излазу квантизера.
# '''(3п)''' Уколико се захтева да однос снаге сигнала и снаге шума квантизације буде већи од 60dB, одредити минимални потребан број нивоа квантизације <math>q_{n}= 2^{n}</math> и <math>V_{b,n}</math> добијеног дигиталног сигнала. Колико у том случају износи максимална грешка квантизације? Које су рада вредности три највећа квантизациона нивоа?
[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ПМТ]]

ПРС/Формуле

2023-06-07T18:16:20Z

TopOfKeks: /* Интерактивни системи */ pitfall

{{tocright}}

== Поасонов процес ==
=== Основни термини ===
* <math>\bar{s}</math> - Средње време обраде посла
** Понекад означено и као <math>s, S_p</math>
* <math>\bar{a}</math> - Средње време/Очекивано време између два пристизања послова
* <math>\mu</math> - Брзина/интензитет обраде посла
* <math>\lambda</math> - Брзина/интензитет пристизања послова
* <math>\lambda = \frac{1}{\bar{a}}</math>
* <math>\mu = \frac{1}{\bar{s}}</math>

=== Стања система ===
* Стања система обележавамо бројевима који уједно означавају колико има послова у систему.
* Број стања = Број процесора који могу да раде посао + Број места у реду за чекање
* Уколико је ред за чекање неограничен/бесконачан, постоји бесконачан број стања.
* Свако стање има статичку вероватноћу, ознака <math>p_i</math>, где је <math>i</math> број стања.
* <math>\sum_{i = 0}^n p_i = 1</math> - Једначина преклапања. Збир свих стања у систему мора бити 1.
* Статичке вероватноће одређују се из балансних једначина.
* У системима са бесконачним бројем стања (неограниченим редом за чекање) јављају се редови:
** <math>1 + \rho + \rho^2 + ... = \sum_{i = 0}^{\infty} \rho^i = \frac{1}{1 - \rho}</math> - Геометријски ред. Конвергира само ако <math>\rho < 1</math> и то је неопходно проверити - иначе ред дивергира и анализа није применљива.
** <math>1 + 2\rho + 3\rho^2 + ... = \sum_{i = 0}^{\infty} (i + 1)\rho^i = \frac{1}{\left(1 - \rho\right)^2}</math> - Потенцијални ред. Конвергира само ако <math>\rho < 1</math> и то је неопходно проверити - иначе ред дивергира и анализа није применљива.
* За непознат али коначан број стања јавља се и геометријски низ (који има коначан број чланова): <math>\rho + \rho^2 + ... \rho^n = \sum_{i = 1}^{n} \rho^i = \frac{1 - \rho^n}{1 - \rho}</math>
** Пазити на случај где <math>\rho = 1</math>. Тада је вредност низа <math>n\rho</math>.
=== Карактеристике система ===
* <math>T</math> - Просечно/очекивано време обраде послова/време одзива у систему
* <math>T_q</math> - Просечно/очекивано време обраде послова/време одзива у реду за чекање
** Веза: <math>T = T_q + \bar{s}</math>
* <math>J</math> - Просечан/очекивани број послова у систему
** <math>J = \sum_{i = 0}^n ip_i</math> - где се <math>i</math> слаже са бројем послова у систему.
* <math>J_q</math> - Просечан/очекивани број послова у реду за чекање
** Важи иста формула као за J, само што се вероватноће множе са бројем послова у реду за чекање.
* <math>X</math> - Проток кроз систем
** Уједно и проток кроз ред за чекање
** Уколико је ред за чекање бесконачан нема одбијања послова, што значи да је проток исти као и интензитет пристизања послова. <math>X = \lambda</math>
** Иначе, проток је <math>X = (1 - p_{MAX})\lambda</math>, где је <math>p_{MAX}</math> последње стање у ком нема места у реду за чекање.
* <math>X' = p_{MAX}\lambda</math> - Проток одбијених послова
* <math>T = \frac{J}{X}</math> - Литлова формула. Важи за '''цео систем'''.
** Могуће је посматрати само ред за чекање и ту важи: <math>T_q = \frac{J_q}{X}</math>
** Веза: <math>T = T_q + \bar{s} \iff \frac{J}{X} = \frac{J_q}{X} + \bar{s} \iff J - J_q = \bar{s}X</math>
* <math>U = \sum_{i = 0}^n U_i p_i</math> - Искоришћеност система. Искоришћеност неког дела <math>U_i</math> се дефинише као број послова подељен са капацитетом.
** Важи <math>U = 1 - </math> неискоришћени део система.
== Циклични модел мултипрограмирања ==
* Проток кроз систем је свуда исти.
* Ово значи да време проведено у процесорском делу система и диск делу система има исти проток, па важи: <math>T_{CPU} = \frac{J_{CPU}}{X}</math>, <math>T_{disk} = \frac{J_{disk}}{X}</math>
* <math>J_{CPU} + J_{disk} = n</math>
* <math>R = T_{CPU} + T_{disk} = \frac{n}{X}</math> - ''Round trip time'' - време проласка једног посла кроз цео систем.
* Пошто је проток у целом систему исти, код гранања еквивалентних паралелних сервера важи:
** <math>X = nX_p = mX_d</math>, <math>n</math> број процесора, <math>m</math> број дискова.
* Закон искоришћења једног сервера/диска: <math>U_p = X_pS_p</math>
** Пошто је проток свуда исти: <math>\frac{U_p}{U_d} = \frac{X_pS_p}{X_dS_d}</math>

== Гордон-Њуелов метод ==
* Гордон-Њуелов метод дефинише <math>x_i</math> као потражњу сервера <math>i</math>. Овај фактор је релативан и обично се узима да је потражња првог сервера (процесора) <math>x_1 = 1</math>.
* ГЊ систем једначина се формира овако:
** Сваки систем има своју једначину, где са леве стране једнакости стоје <math>\mu_ix_i</math>, а са десне, за сваку грану која улази у систем (тј. његов ред за чекање) <math>p_i\mu_ix_i</math>.
** <math>p_i</math> је вероватноћа уласка у грану.
* <math>G(n)</math> - константа система која зависи од броја послова у систему. Најлакше се одређује Бјузеновим методом.
* <math>P[n_j(N) \geq k] = x_j^k \frac{G(N-k)}{G(N)}</math> - Вероватноћа да у неком систему има више од <math>k</math> процеса.
** <math>N</math> је укупан број послова у систему.
** <math>j</math> је редни број система.
** <math>x_j</math> је његов фактор потражње.
* <math>P[n_j(N) = k] = P[n_j(N) \geq k] - P[n_j(N) \geq k + 1] = x_j^k \frac{G(N-k)}{G(N)} - x_j^{k+1} \frac{G(N-k + 1)}{G(N)}</math> - Вероватноћа да систем има тачно <math>k</math> послова.
* <math>U_j = P[n_j(N) \geq 1] = x_j \frac{G(N-1)}{G(N)}</math> - Искоришћеност сервера
** Сервер који има највећу искоришћеност је '''уско грло'''.
* <math>J_i = x_i^1 \frac{G(N-1)}{G(N)} + x_i^2 \frac{G(N-2)}{G(N)} + x_i^3 \frac{G(N-3)}{G(N)} + ... + x_i^n \frac{G(0)}{G(N)} </math> - Просечан/очекивани број послова на серверу.
* <math>P_{j_1j_2j_3...j_n} = \frac{x_1^{j_1}x_2^{j_2} ... x_n^{j_n}}{G(N)}</math> - Вероватноћа да у систему са <math>n</math> сервера и <math>N</math> послова сваки појединачни сервер има <math>j_i</math> послова.

== Интерактивни системи ==
* <math>\overline{\theta}</math>: време размишљања (време током ког се корисник одлучује шта да упише на терминал)
* <math>\overline{w}</math>: време проведено у реду за чекање
* <math>\overline{r}</math>: време одзива процесора
** <math>\overline{r} = \overline{w} + \overline{s}</math>
* <math>T_c</math>: време циклуса на процесору
** <math>T_c = \overline{w} + \overline{s} + \overline{\theta} = \overline{r} + \overline{\theta}</math>
** Примењена Литлова формула: <math>T_c = \frac{n}{X}</math>
* <math>n^*</math>: критичан број терминала (колико максимално терминала можемо да имамо у систему тако да остане <math>\overline{w} = 0</math>)
** <math>n^* = \left\lfloor 1 + \frac{\overline{\theta}}{\overline{s}} \right\rfloor</math>
* Искоришћење у интерактивном систему (опет добијено из Литлове формуле): <math>U = \frac{n \overline{s}}{T_c}</math>
** За <math>\overline{w} = 0</math> важи <math>U(n) = \frac{n \cdot \overline{s}}{\overline{s} + \overline{\theta}}</math>
** За систем у засићењу важи: <math>1 = \frac{n \cdot \overline{s}}{\overline{r}(n) + \overline{\theta}}</math>
* Рекурентна формула за рачунање вероватноћа стања система ('''важи само за систем са једним процесором'''): <math>\frac{1}{p_0(n)} = 1 + n\rho \frac{1}{p_0(n-1)}</math>

== Отворене мреже ==
* Џексонова теорема: можемо посматрати сервисне центре као да су независни М/М/1 сервери.
** Време одзива појединачног сервера добијамо као: <math> R_i = \frac{1}{\mu_i - X_i} </math> (примена Литлове формуле за М/М/1 систем)
** Вероватноће стања укупног система се добијају као производи појединачних стања система.
** За М/М/1 важи: <math>p_0 = 1 - \rho</math>, <math>p_i = \rho^i p_0</math>, <math>J = \frac{\rho}{1 - \rho}</math>
* Једначина отворене мреже са централним сервером: <math>1 = \frac{V_1}{V_0} + \frac{V_2}{V_0} + ... + \frac{V_k}{V_0} + \frac{1}{V_0}</math>
** Сабирци су редом једнаки: <math>p_0, p_1, ..., p_n</math>
** <math>V_0, V_1, ..., V_k</math>: просечан број посета сваком од сервисних центара (<math>V_0</math> је централни сервер, у задацима, узети да је <math>V_0 = 1</math>)

== МВА анализа ==

[[Категорија:ПРС]]
[[Категорија:Водичи]]

ПРС/Формуле

2023-06-07T18:01:53Z

TopOfKeks: /* Отворене мреже */ још

{{tocright}}

== Поасонов процес ==
=== Основни термини ===
* <math>\bar{s}</math> - Средње време обраде посла
** Понекад означено и као <math>s, S_p</math>
* <math>\bar{a}</math> - Средње време/Очекивано време између два пристизања послова
* <math>\mu</math> - Брзина/интензитет обраде посла
* <math>\lambda</math> - Брзина/интензитет пристизања послова
* <math>\lambda = \frac{1}{\bar{a}}</math>
* <math>\mu = \frac{1}{\bar{s}}</math>

=== Стања система ===
* Стања система обележавамо бројевима који уједно означавају колико има послова у систему.
* Број стања = Број процесора који могу да раде посао + Број места у реду за чекање
* Уколико је ред за чекање неограничен/бесконачан, постоји бесконачан број стања.
* Свако стање има статичку вероватноћу, ознака <math>p_i</math>, где је <math>i</math> број стања.
* <math>\sum_{i = 0}^n p_i = 1</math> - Једначина преклапања. Збир свих стања у систему мора бити 1.
* Статичке вероватноће одређују се из балансних једначина.
* У системима са бесконачним бројем стања (неограниченим редом за чекање) јављају се редови:
** <math>1 + \rho + \rho^2 + ... = \sum_{i = 0}^{\infty} \rho^i = \frac{1}{1 - \rho}</math> - Геометријски ред. Конвергира само ако <math>\rho < 1</math> и то је неопходно проверити - иначе ред дивергира и анализа није применљива.
** <math>1 + 2\rho + 3\rho^2 + ... = \sum_{i = 0}^{\infty} (i + 1)\rho^i = \frac{1}{\left(1 - \rho\right)^2}</math> - Потенцијални ред. Конвергира само ако <math>\rho < 1</math> и то је неопходно проверити - иначе ред дивергира и анализа није применљива.
* За непознат али коначан број стања јавља се и геометријски низ (који има коначан број чланова): <math>\rho + \rho^2 + ... \rho^n = \sum_{i = 1}^{n} \rho^i = \frac{1 - \rho^n}{1 - \rho}</math>
** Пазити на случај где <math>\rho = 1</math>. Тада је вредност низа <math>n\rho</math>.
=== Карактеристике система ===
* <math>T</math> - Просечно/очекивано време обраде послова/време одзива у систему
* <math>T_q</math> - Просечно/очекивано време обраде послова/време одзива у реду за чекање
** Веза: <math>T = T_q + \bar{s}</math>
* <math>J</math> - Просечан/очекивани број послова у систему
** <math>J = \sum_{i = 0}^n ip_i</math> - где се <math>i</math> слаже са бројем послова у систему.
* <math>J_q</math> - Просечан/очекивани број послова у реду за чекање
** Важи иста формула као за J, само што се вероватноће множе са бројем послова у реду за чекање.
* <math>X</math> - Проток кроз систем
** Уједно и проток кроз ред за чекање
** Уколико је ред за чекање бесконачан нема одбијања послова, што значи да је проток исти као и интензитет пристизања послова. <math>X = \lambda</math>
** Иначе, проток је <math>X = (1 - p_{MAX})\lambda</math>, где је <math>p_{MAX}</math> последње стање у ком нема места у реду за чекање.
* <math>X' = p_{MAX}\lambda</math> - Проток одбијених послова
* <math>T = \frac{J}{X}</math> - Литлова формула. Важи за '''цео систем'''.
** Могуће је посматрати само ред за чекање и ту важи: <math>T_q = \frac{J_q}{X}</math>
** Веза: <math>T = T_q + \bar{s} \iff \frac{J}{X} = \frac{J_q}{X} + \bar{s} \iff J - J_q = \bar{s}X</math>
* <math>U = \sum_{i = 0}^n U_i p_i</math> - Искоришћеност система. Искоришћеност неког дела <math>U_i</math> се дефинише као број послова подељен са капацитетом.
** Важи <math>U = 1 - </math> неискоришћени део система.
== Циклични модел мултипрограмирања ==
* Проток кроз систем је свуда исти.
* Ово значи да време проведено у процесорском делу система и диск делу система има исти проток, па важи: <math>T_{CPU} = \frac{J_{CPU}}{X}</math>, <math>T_{disk} = \frac{J_{disk}}{X}</math>
* <math>J_{CPU} + J_{disk} = n</math>
* <math>R = T_{CPU} + T_{disk} = \frac{n}{X}</math> - ''Round trip time'' - време проласка једног посла кроз цео систем.
* Пошто је проток у целом систему исти, код гранања еквивалентних паралелних сервера важи:
** <math>X = nX_p = mX_d</math>, <math>n</math> број процесора, <math>m</math> број дискова.
* Закон искоришћења једног сервера/диска: <math>U_p = X_pS_p</math>
** Пошто је проток свуда исти: <math>\frac{U_p}{U_d} = \frac{X_pS_p}{X_dS_d}</math>

== Гордон-Њуелов метод ==
* Гордон-Њуелов метод дефинише <math>x_i</math> као потражњу сервера <math>i</math>. Овај фактор је релативан и обично се узима да је потражња првог сервера (процесора) <math>x_1 = 1</math>.
* ГЊ систем једначина се формира овако:
** Сваки систем има своју једначину, где са леве стране једнакости стоје <math>\mu_ix_i</math>, а са десне, за сваку грану која улази у систем (тј. његов ред за чекање) <math>p_i\mu_ix_i</math>.
** <math>p_i</math> је вероватноћа уласка у грану.
* <math>G(n)</math> - константа система која зависи од броја послова у систему. Најлакше се одређује Бјузеновим методом.
* <math>P[n_j(N) \geq k] = x_j^k \frac{G(N-k)}{G(N)}</math> - Вероватноћа да у неком систему има више од <math>k</math> процеса.
** <math>N</math> је укупан број послова у систему.
** <math>j</math> је редни број система.
** <math>x_j</math> је његов фактор потражње.
* <math>P[n_j(N) = k] = P[n_j(N) \geq k] - P[n_j(N) \geq k + 1] = x_j^k \frac{G(N-k)}{G(N)} - x_j^{k+1} \frac{G(N-k + 1)}{G(N)}</math> - Вероватноћа да систем има тачно <math>k</math> послова.
* <math>U_j = P[n_j(N) \geq 1] = x_j \frac{G(N-1)}{G(N)}</math> - Искоришћеност сервера
** Сервер који има највећу искоришћеност је '''уско грло'''.
* <math>J_i = x_i^1 \frac{G(N-1)}{G(N)} + x_i^2 \frac{G(N-2)}{G(N)} + x_i^3 \frac{G(N-3)}{G(N)} + ... + x_i^n \frac{G(0)}{G(N)} </math> - Просечан/очекивани број послова на серверу.
* <math>P_{j_1j_2j_3...j_n} = \frac{x_1^{j_1}x_2^{j_2} ... x_n^{j_n}}{G(N)}</math> - Вероватноћа да у систему са <math>n</math> сервера и <math>N</math> послова сваки појединачни сервер има <math>j_i</math> послова.

== Интерактивни системи ==
* <math>\overline{\theta}</math>: време размишљања (време током ког се корисник одлучује шта да упише на терминал)
* <math>\overline{w}</math>: време проведено у реду за чекање
* <math>\overline{r}</math>: време одзива процесора
** <math>\overline{r} = \overline{w} + \overline{s}</math>
* <math>T_c</math>: време циклуса на процесору
** <math>T_c = \overline{w} + \overline{s} + \overline{\theta} = \overline{r} + \overline{\theta}</math>
** Примењена Литлова формула: <math>T_c = \frac{n}{X}</math>
* <math>n^*</math>: критичан број терминала (колико максимално терминала можемо да имамо у систему тако да остане <math>\overline{w} = 0</math>)
** <math>n^* = \left\lfloor 1 + \frac{\overline{\theta}}{\overline{s}} \right\rfloor</math>
* Искоришћење у интерактивном систему (опет добијено из Литлове формуле): <math>U = \frac{n \overline{s}}{T_c}</math>
** За <math>\overline{w} = 0</math> важи <math>U(n) = \frac{n \cdot \overline{s}}{\overline{s} + \overline{\theta}}</math>
** За систем у засићењу важи: <math>1 = \frac{n \cdot \overline{s}}{\overline{r}(n) + \overline{\theta}}</math>
* Рекурентна формула за рачунање вероватноћа стања система: <math>\frac{1}{p_0(n)} = 1 + n\rho \frac{1}{p_0(n-1)}</math>

== Отворене мреже ==
* Џексонова теорема: можемо посматрати сервисне центре као да су независни М/М/1 сервери.
** Време одзива појединачног сервера добијамо као: <math> R_i = \frac{1}{\mu_i - X_i} </math> (примена Литлове формуле за М/М/1 систем)
** Вероватноће стања укупног система се добијају као производи појединачних стања система.
** За М/М/1 важи: <math>p_0 = 1 - \rho</math>, <math>p_i = \rho^i p_0</math>, <math>J = \frac{\rho}{1 - \rho}</math>
* Једначина отворене мреже са централним сервером: <math>1 = \frac{V_1}{V_0} + \frac{V_2}{V_0} + ... + \frac{V_k}{V_0} + \frac{1}{V_0}</math>
** Сабирци су редом једнаки: <math>p_0, p_1, ..., p_n</math>
** <math>V_0, V_1, ..., V_k</math>: просечан број посета сваком од сервисних центара (<math>V_0</math> је централни сервер, у задацима, узети да је <math>V_0 = 1</math>)

== МВА анализа ==

[[Категорија:ПРС]]
[[Категорија:Водичи]]

ПРС/Формуле

2023-05-14T07:09:55Z

TopOfKeks: /* Гордон-Њуелов метод */

{{tocright}}
== Поасонов процес ==
=== Основни термини ===
* <math>\bar{s}</math> - Средње време обраде посла
** Понекад означено и као <math>s, S_p</math>
* <math>\bar{a}</math> - Средње време/Очекивано време између два пристизања послова
* <math>\mu</math> - Брзина/интензитет обраде посла
* <math>\lambda</math> - Брзина/интензитет пристизања послова
* <math>\lambda = \frac{1}{\bar{a}}</math>
* <math>\mu = \frac{1}{\bar{s}}</math>
=== Стања система ===
* Стања система обележавамо бројевима који уједно означавају колико има послова у систему.
* Број стања = Број процесора који могу да раде посао + Број места у реду за чекање
* Уколико је ред за чекање неограничен/бесконачан, постоји бесконачан број стања.
* Свако стање има статичку вероватноћу, ознака <math>p_i</math>, где је <math>i</math> број стања.
* <math>\sum_{i = 0}^n p_i = 1</math> - Једначина преклапања. Збир свих стања у систему мора бити 1.
* Статичке вероватноће одређују се из балансних једначина.
* У системима са бесконачним бројем стања (неограниченим редом за чекање) јављају се редови:
** <math>1 + \rho + \rho^2 + ... = \sum_{i = 0}^{\infty} \rho^i = \frac{1}{1 - \rho}</math> - Геометријски ред. Конвергира само ако <math>\rho < 1</math> и то је неопходно проверити - иначе ред дивергира и анализа није применљива.
** <math>1 + 2\rho + 3\rho^2 + ... = \sum_{i = 0}^{\infty} (i + 1)\rho^i = \frac{1}{\left(1 - \rho\right)^2}</math> - Потенцијални ред. Конвергира само ако <math>\rho < 1</math> и то је неопходно проверити - иначе ред дивергира и анализа није применљива.
* За непознат али коначан број стања јавља се и геометријски низ (који има коначан број чланова): <math>\rho + \rho^2 + ... \rho^n = \sum_{i = 1}^{n} \rho^i = \frac{1 - \rho^n}{1 - \rho}</math>
** Пазити на случај где <math>\rho = 1</math>. Тада је вредност низа <math>n\rho</math>.
=== Карактеристике система ===
* <math>T</math> - Просечно/очекивано време обраде послова/време одзива у систему
* <math>T_q</math> - Просечно/очекивано време обраде послова/време одзива у реду за чекање
** Веза: <math>T = T_q + \bar{s}</math>

* <math>J</math> - Просечан/очекивани број послова у систему
** <math>J = \sum_{i = 0}^n ip_i</math> - где се <math>i</math> слаже са бројем послова у систему.
* <math>J_q</math> - Просечан/очекивани број послова у реду за чекање
** Важи иста формула као за J, само што се вероватноће множе са бројем послова у реду за чекање.

* <math>X</math> - Проток кроз систем
** Уједно и проток кроз ред за чекање
** Уколико је ред за чекање бесконачан нема одбијања послова, што значи да је проток исти као и интензитет пристизања послова. <math>X = \lambda</math>
** Иначе, проток је <math>X = (1 - p_{MAX})\lambda</math>, где је <math>p_{MAX}</math> последње стање у ком нема места у реду за чекање.
* <math>X' = p_{MAX}\lambda</math> - Проток одбијених послова

* <math>T = \frac{J}{X}</math> - Литлова формула. Важи за '''цео систем'''.
** Могуће је посматрати само ред за чекање и ту важи: <math>T_q = \frac{J_q}{X}</math>
** Веза: <math>T = T_q + \bar{s} \iff \frac{J}{X} = \frac{J_q}{X} + \bar{s} \iff J - J_q = \bar{s}X</math>

* <math>U = \sum_{i = 0}^n U_i p_i</math> - Искоришћеност система. Искоришћеност неког дела <math>U_i</math> се дефинише као број послова подељен са капацитетом.
** Важи <math>U = 1 - </math> неискоришћени део система.
== Циклични модел мултипрограмирања ==
* Проток кроз систем је свуда исти.
* Ово значи да време проведено у процесорском делу система и диск делу система има исти проток, па важи: <math>T_{CPU} = \frac{J_{CPU}}{X}</math>, <math>T_{disk} = \frac{J_{disk}}{X}</math>
* <math>J_{CPU} + J_{disk} = n</math>
* <math>R = T_{CPU} + T_{disk} = \frac{n}{X}</math> - ''Round trip time'' - време проласка једног посла кроз цео систем.

* Пошто је проток у целом систему исти, код гранања еквивалентних паралелних сервера важи:
** <math>X = nX_p = mX_d</math>, <math>n</math> број процесора, <math>m</math> број дискова.

* Закон искоришћења једног сервера/диска: <math>U_p = X_pS_p</math>
** Пошто је проток свуда исти: <math>\frac{U_p}{U_d} = \frac{X_pS_p}{X_dS_d}</math>

== Гордон-Њуелов метод ==
* Гордон-Њуелов метод дефинише <math>x_i</math> као потражњу сервера i. Овај фактор је релативан и обично се узима да је потражња првог сервера (процесора) <math>x_1 = 1</math>.
* ГЊ систем једначина се формира овако:
** Сваки систем има своју једначине, где са леве стране једнакости стоје <math>\mu_ix_i</math>, а са десне, за сваку грану која улази у систем (тј. његов ред за чекање) <math>p_i\mu_ix_i</math>.
** <math>p_i</math> је вероватноћа уласка у грану.

* <math>G(n)</math> - константа система која зависи од броја послова у систему. Најлакше се одређује Бјузеновим методом.
* <math>P[n_j(N) \geq k] = x_j^k \frac{G(N-k)}{G(N)}</math> - Вероватноћа да у неком систему има више од k процеса.
** N је укупан број послова у систему.
** j је редни број система.
** <math>x_j</math> је његов фактор потражње.
* <math>P[n_j(N) = k] = P[n_j(N) \geq k] - P[n_j(N) \geq k + 1] = x_j^k \frac{G(N-k)}{G(N)} - x_j^{k+1} \frac{G(N-k + 1)}{G(N)}</math> - Вероватноћа да систем има тачно k послова.
* <math>U_j = P[n_j(N) \geq 1] = x_j \frac{G(N-1)}{G(N)}</math> - Искоришћеност сервера
** Сервер који има највећу искоришћеност је '''уско грло'''.
* <math>J_i = x_i^1 \frac{G(N-1)}{G(N)} + x_i^2 \frac{G(N-2)}{G(N)} + x_i^3 \frac{G(N-3)}{G(N)} + ... + x_i^n \frac{G(0)}{G(N)} </math> - Просечан/очекивани број послова на серверу.
* <math>P_{j_1j_2j_3...j_n} = \frac{x_1^{j_1}x_2^{j_2} ... x_n^{j_n}}{G(N)}</math> - Вероватноћа да у систему са n сервера и N послова сваки појединачни сервер има <math>j_i</math> послова.

[[Категорија:ПРС]]
[[Категорија:Водичи]]

ПРС/Формуле

2023-05-13T20:29:40Z

TopOfKeks: mala prepravka

{{tocright}}
== Поасонов процес ==
=== Основни термини ===
* <math>\bar{s}</math> - Средње време обраде посла
** Понекад означено и као <math>s, S_p</math>
* <math>\bar{a}</math> - Средње време/Очекивано време између два пристизања послова
* <math>\mu</math> - Брзина/интензитет обраде посла
* <math>\lambda</math> - Брзина/интензитет пристизања послова
* <math>\lambda = \frac{1}{\bar{a}}</math>
* <math>\mu = \frac{1}{\bar{s}}</math>
=== Стања система ===
* Стања система обележавамо бројевима који уједно означавају колико има послова у систему.
* Број стања = Број процесора који могу да раде посао + Број места у реду за чекање
* Уколико је ред за чекање неограничен/бесконачан, постоји бесконачан број стања.
* Свако стање има статичку вероватноћу, ознака <math>p_i</math>, где је <math>i</math> број стања.
* <math>\sum_{i = 0}^n p_i = 1</math> - Једначина преклапања. Збир свих стања у систему мора бити 1.
* Статичке вероватноће одређују се из балансних једначина.
* У системима са бесконачним бројем стања (неограниченим редом за чекање) јављају се редови:
** <math>1 + \rho + \rho^2 + ... = \sum_{i = 0}^{\infty} \rho^i = \frac{1}{1 - \rho}</math> - Геометријски ред. Конвергира само ако <math>\rho < 1</math> и то је неопходно проверити - иначе ред дивергира и анализа није применљива.
** <math>1 + 2\rho + 3\rho^2 + ... = \sum_{i = 0}^{\infty} (i + 1)\rho^i = \frac{1}{\left(1 - \rho\right)^2}</math> - Потенцијални ред. Конвергира само ако <math>\rho < 1</math> и то је неопходно проверити - иначе ред дивергира и анализа није применљива.
* За непознат али коначан број стања јавља се и геометријски низ (који има коначан број чланова): <math>\rho + \rho^2 + ... \rho^n = \sum_{i = 1}^{n} \rho^i = \frac{1 - \rho^n}{1 - \rho}</math>
** Пазити на случај где <math>\rho = 1</math>. Тада је вредност низа <math>n\rho</math>.
=== Карактеристике система ===
* <math>T</math> - Просечно/очекивано време обраде послова/време одзива у систему
* <math>T_q</math> - Просечно/очекивано време обраде послова/време одзива у реду за чекање
** Веза: <math>T = T_q + \bar{s}</math>

* <math>J</math> - Просечан/очекивани број послова у систему
** <math>J = \sum_{i = 0}^n ip_i</math> - где се <math>i</math> слаже са бројем послова у систему.
* <math>J_q</math> - Просечан/очекивани број послова у реду за чекање
** Важи иста формула као за J, само што се вероватноће множе са бројем послова у реду за чекање.

* <math>X</math> - Проток кроз систем
** Уједно и проток кроз ред за чекање
** Уколико је ред за чекање бесконачан нема одбијања послова, што значи да је проток исти као и интензитет пристизања послова. <math>X = \lambda</math>
** Иначе, проток је <math>X = (1 - p_{MAX})\lambda</math>, где је <math>p_{MAX}</math> последње стање у ком нема места у реду за чекање.
* <math>X' = p_{MAX}\lambda</math> - Проток одбијених послова

* <math>T = \frac{J}{X}</math> - Литлова формула. Важи за '''цео систем'''.
** Могуће је посматрати само ред за чекање и ту важи: <math>T_q = \frac{J_q}{X}</math>
** Веза: <math>T = T_q + \bar{s} \iff \frac{J}{X} = \frac{J_q}{X} + \bar{s} \iff J - J_q = \bar{s}X</math>

* <math>U = \sum_{i = 0}^n U_i p_i</math> - Искоришћеност система. Искоришћеност неког дела <math>U_i</math> се дефинише као број послова подељен са капацитетом.
** Важи <math>U = 1 - </math> неискоришћени део система.
== Циклични модел мултипрограмирања ==
* Проток кроз систем је свуда исти.
* Ово значи да време проведено у процесорском делу система и диск делу система има исти проток, па важи: <math>T_{CPU} = \frac{J_{CPU}}{X}</math>, <math>T_{disk} = \frac{J_{disk}}{X}</math>
* <math>J_{CPU} + J_{disk} = n</math>
* <math>R = T_{CPU} + T_{disk} = \frac{n}{X}</math> - ''Round trip time'' - време проласка једног посла кроз цео систем.

* Пошто је проток у целом систему исти, код гранања еквивалентних паралелних сервера важи:
** <math>X = nX_p = mX_d</math>, <math>n</math> број процесора, <math>m</math> број дискова.

* Закон искоришћења једног сервера/диска: <math>U_p = X_pS_p</math>
** Пошто је проток свуда исти: <math>\frac{U_p}{U_d} = \frac{X_pS_p}{X_dS_d}</math>

== Гордон-Њуелов метод ==
* Гордон-Њуелов метод дефинише <math>x_i</math> као потражњу сервера i. Овај фактор је релативан и обично се узима да је потражња првог сервера (процесора) <math>x_1 = 1</math>.
* ГЊ систем једначина се формира овако:
** Сваки систем има своју једначине, где са леве стране једнакости стоје <math>\mu_ix_i</math>, а са десне, за сваку грану која улази у систем (тј. његов ред за чекање) <math>p_i\mu_ix_i</math>.
** <math>p_i</math> је вероватноћа уласка у грану.

* <math>G(n)</math> - константа система која зависи од броја послова у систему. Најлакше се одређује Бјузеновим методом.
* <math>P[n_j(N) \geq k] = x_j^k \frac{G(N-k)}{G(N)}</math> - Вероватноћа да у неком систему има више од k процеса.
** N је укупан број послова у систему.
** j је редни број система.
** <math>x_j</math> је његов фактор потражње.
* <math>P[n_j(N) = k] = P[n_j(N) \geq k] - P[n_j(N) \geq k + 1] = x_j^k \frac{G(N-k)}{G(N)} - x_j^{k+1} \frac{G(N-k + 1)}{G(N)}</math> - Вероватноћа да систем има тачно k послова.
* <math>U_j = P[n_j(N) \geq 1] = x_j \frac{G(N-1)}{G(N)}</math> - Искоришћеност сервера
** Сервер који има највећу искоришћеност је '''уско грло'''.
* <math>J_i = x_i^1 \frac{G(N-1)}{G(N)} + x_i^2 \frac{G(N-2)}{G(N)} + x_i^3 \frac{G(N-3)}{G(N)} + ... + x_i^n \frac{G(0)}{G(N)} </math> - Просечан/очекивани број послова на серверу.
* <math>P_{j_1j_2j_3...j_n} = \frac{x_1^{j_1}x_2^{j_2} ... x_n^{j_N}}{G(N)}</math> - Вероватноћа да у систему са n сервера и N послова сваки појединачни сервер има <math>j_i</math> послова.

[[Категорија:ПРС]]
[[Категорија:Водичи]]

ПРС/Формуле

2023-05-13T19:10:32Z

TopOfKeks: CMP, GN

{{tocright}}
== Поасонов процес ==
=== Основни термини ===
* <math>\bar{s}</math> - Средње време обраде посла
** Понекад означено и као <math>s, S_p</math>
* <math>\bar{a}</math> - Средње време/Очекивано време између два пристизања послова
* <math>\mu</math> - Брзина/интензитет обраде посла
* <math>\lambda</math> - Брзина/интензитет пристизања послова
* <math>\lambda = \frac{1}{\bar{a}}</math>
* <math>\mu = \frac{1}{\bar{s}}</math>
=== Стања система ===
* Стања система обележавамо бројевима који уједно означавају колико има послова у систему.
* Број стања = Број процесора који могу да раде посао + Број места у реду за чекање
* Уколико је ред за чекање неограничен/бесконачан, постоји бесконачан број стања.
* Свако стање има статичку вероватноћу, ознака <math>p_i</math>, где је <math>i</math> број стања.
* <math>\sum_{i = 0}^n p_i = 1</math> - Једначина преклапања. Збир свих стања у систему мора бити 1.
* Статичке вероватноће одређују се из балансних једначина.
* У системима са бесконачним бројем стања (неограниченим редом за чекање) јављају се редови:
** <math>1 + \rho + \rho^2 + ... = \sum_{i = 0}^{\infty} \rho^i = \frac{1}{1 - \rho}</math> - Геометријски ред. Конвергира само ако <math>\rho < 1</math> и то је неопходно проверити - иначе ред дивергира и анализа није применљива.
** <math>1 + 2\rho + 3\rho^2 + ... = \sum_{i = 0}^{\infty} (i + 1)\rho^i = \frac{1}{\left(1 - \rho\right)^2}</math> - Потенцијални ред. Конвергира само ако <math>\rho < 1</math> и то је неопходно проверити - иначе ред дивергира и анализа није применљива.
* За непознат али коначан број стања јавља се и геометријски низ (који има коначан број чланова): <math>\rho + \rho^2 + ... \rho^n = \sum_{i = 1}^{n} \rho^i = \frac{1 - \rho^n}{1 - \rho}</math>
** Пазити на случај где <math>\rho = 1</math>. Тада је вредност низа <math>n\rho</math>.
=== Карактеристике система ===
* <math>T</math> - Просечно/очекивано време обраде послова/време одзива у систему
* <math>T_q</math> - Просечно/очекивано време обраде послова/време одзива у реду за чекање
** Веза: <math>T = T_q + \bar{s}</math>

* <math>J</math> - Просечан/очекивани број послова у систему
** <math>J = \sum_{i = 0}^n ip_i</math> - где се <math>i</math> слаже са бројем послова у систему.
* <math>J_q</math> - Просечан/очекивани број послова у реду за чекање
** Важи иста формула као за J, само што се вероватноће множе са бројем послова у реду за чекање.

* <math>X</math> - Проток кроз систем
** Уједно и проток кроз ред за чекање
** Уколико је ред за чекање бесконачан нема одбијања послова, што значи да је проток исти као и интензитет пристизања послова. <math>X = \lambda</math>
** Иначе, проток је <math>X = (1 - p_{MAX})\lambda</math>, где је <math>p_{MAX}</math> последње стање у ком нема места у реду за чекање.
* <math>X' = p_{MAX}\lambda</math> - Проток одбијених послова

* <math>T = \frac{J}{X}</math> - Литлова формула. Важи за '''цео систем'''.
** Могуће је посматрати само ред за чекање и ту важи: <math>T_q = \frac{J_q}{X}</math>
** Веза: <math>T = T_q + \bar{s} \iff \frac{J}{X} = \frac{J_q}{X} + \bar{s} \iff J - J_q = \bar{s}X</math>

* <math>U = \sum_{i = 0}^n U_i p_i</math> - Искоришћеност система. Искоришћеност неког дела <math>U_i</math> се дефинише као број послова подељен са капацитетом.
** Важи <math>U = 1 - </math> неискоришћени део система.
== Циклични модел мултипрограмирања ==
* Проток кроз систем је свуда исти.
* Ово значи да време проведено у процесорском делу система и диск делу система има исти проток, па важи: <math>T_{CPU} = \frac{J_{CPU}}{X}</math>, <math>T_{disk} = \frac{J_{disk}}{X}</math>
* <math>J_{CPU} + J_{disk} = n</math>
* <math>R = T_{CPU} + T_{disk} = \frac{n}{X}</math> - ''Round trip time'' - време проласка једног посла кроз цео систем.

* Пошто је проток у целом систему исти, код гранања еквивалентних паралелних сервера важи:
** <math>X = nX_p = mX_d</math>, <math>m</math> број процесора, <math>n</math> број дискова.

* Закон искоришћења једног сервера/диска: <math>U_p = X_pS_p</math>
** Пошто је проток свуда исти: <math>\frac{U_p}{U_d} = \frac{X_pS_p}{X_dS_d}</math>

== Гордон-Њуелов метод ==
* Гордон-Њуелов метод дефинише <math>x_i</math> као потражњу сервера i. Овај фактор је релативан и обично се узима да је потражња првог сервера (процесора) <math>x_1 = 1</math>.
* ГЊ систем једначина се формира овако:
** Сваки систем има своју једначине, где са леве стране једнакости стоје <math>\mu_ix_i</math>, а са десне, за сваку грану која улази у систем (тј. његов ред за чекање) <math>p_i\mu_ix_i</math>.
** <math>p_i</math> је вероватноћа уласка у грану.

* <math>G(n)</math> - константа система која зависи од броја послова у систему. Најлакше се одређује Бјузеновим методом.
* <math>P[n_j(N) \geq k] = x_j^k \frac{G(N-k)}{G(N)}</math> - Вероватноћа да у неком систему има више од k процеса.
** N је укупан број послова у систему.
** j је редни број система.
** <math>x_j</math> је његов фактор потражње.
* <math>P[n_j(N) = k] = P[n_j(N) \geq k] - P[n_j(N) \geq k + 1] = x_j^k \frac{G(N-k)}{G(N)} - x_j^{k+1} \frac{G(N-k + 1)}{G(N)}</math> - Вероватноћа да систем има тачно k послова.
* <math>U_j = P[n_j(N) \geq 1] = x_j \frac{G(N-1)}{G(N)}</math> - Искоришћеност сервера
** Сервер који има највећу искоришћеност је '''уско грло'''.
* <math>J_i = x_i^1 \frac{G(N-1)}{G(N)} + x_i^2 \frac{G(N-2)}{G(N)} + x_i^3 \frac{G(N-3)}{G(N)} + ... + x_i^n \frac{G(0)}{G(N)} </math> - Просечан/очекивани број послова на серверу.
* <math>P_{j_1j_2j_3...j_n} = \frac{x_1^{j_1}x_2^{j_2} ... x_n^{j_N}}{G(N)}</math> - Вероватноћа да систем са n сервера и N послова, где сваки појединачни сервер има <math>j_i</math> послова.

[[Категорија:ПРС]]
[[Категорија:Водичи]]

ПРС/Формуле

2023-05-12T13:31:15Z

TopOfKeks: nekompletno

Заштита података/Август 2021

2023-05-01T18:35:10Z

TopOfKeks: /* 1. zadatak */ nisam siguran za zadnji odgovor

{{tocright}}
'''Avgustovski rok 2021. godine''' na odseku SI održan je 26.8.2021. i trajao je dva sata.
{{rešenja}}

== 1. zadatak ==
Ana je kreirala poruku ''M'' koju je poslala Branku dva puta.

Uz poruku je poslala El Gamalov digitalni potpis. Prvi put je vrednost digitalnog potpisa bila: (<math>S_1=3357, S_2=3376</math>), a drugi put (<math>S_1=486, S_2=751</math>).

Branko je izračunao hash dobijene poruke ''M''. Prvi put je dobio vrednost <math>m=3333</math>. Javni elementi digitalnog potpisa su <math>q=4001</math> i njegov primitivni koren <math>\alpha = 3998</math>.

Anin javni ključ <math>Y_a</math> je 1304. Provera El Gamalovog digitalnog potpisa se obavlja korišćenjem sledećih operacija:
* <math>V_1 = \alpha^m mod\ q</math>
* <math>V_2 = (Y_s)^{S_1}(S_1)^{S_2} mod\ q</math>

Odrediti:
<div class="abc-list">
<ol>
<li> Vrednost <math>V_2</math> za prvi digitalni potpis: <span class="spoiler" data-solution="text">1995</span></li>
<li> Vrednost <math>V_2</math> za drugi digitalni potpis: <span class="spoiler" data-solution="text">1995</span></li>
<li> Na osnovu vrednosti <math>V_1</math> i izračunatih vrednosti u tačkama a) i b), Branko može da zaključi:
<div data-solution="single">
* <span class="solution">Oba digitalna potpisa su ispravna, poruka ''M'' u oba slučaja nije menjana tokom prenosa i oba puta ju je potpisala Ana.</span>
* Oba digitalna potpisa su ispravna, poruka ''M'' u oba slučaja nije menjana tokom prenosa, ali samo jednom ju je potpisala Ana.
* Oba digitalna potpisa su ispravna, ali je poruka ''M'' u drugom slučaju promenjena tokom prenosa ili je tada nije potpisala Ana.
* Samo prvi digitalni potpis je ispravan i tada je poruku ''M'' potpisala Ana, ali je poruka promenjena između dva potpisivanja.
* Samo drugi digitalni potpis je ispravan i tada je poruku ''M'' potpisala Ana, a prilikom prvog prenosa poruka ili prvi digitalni potpis su izmenjeni.
* Nijedan digitalni potpis nije ispravan i ne može se utvrditi da li je Ana potpisala poruku ''M''.
</div>
</li>
</ol>
</div>

== 2. zadatak ==
Ana je šifrovala svoju poruku RSA algoritmom koristeći svoj privatni ključ (<math>n=437, e=317</math>). Vrednost šifrovane poruke je <math>C=101</math>.

(Pomoć: pretragu inverznog elemnta krenuti od najmanjih vrednosti nepoznate)

Odrediti:
<ol>
<li> Odrediti Anin privatni ključ <math>d</math>: <span class="spoiler" data-solution="text">Nerešeno</span></li>
<li> Odrediti vrednost originalne poruke M: <span class="spoiler" data-solution="text">Nerešeno</span></li>
<li> Na ovaj način šifrovane poruke <math>C</math> ima obezbeđeno:
<div data-solution="single">
* Poreklo poruke M
* Poverljivost poruke M
* I poreklo i poverljivost poruke M
</div>
</li>
</ol>

== 3. zadatak ==
Na slici je dat deo SAML odgovora koji Identity provider šalje Service provideru kroz browser korisnika. U okviru odgovora se nalaze message digest, digitalni potpis i digitalni sertifikat Identity providera. Objasniti čemu služe elementi SAML odgovora i na koji način će ih Service provider koristiti za proveru odgovora.
<syntaxhighlight lang="xml">
<samlp:Response xmlns:samlp="urn:oasis:names:tc:SAML:2.0:protocol"
xmlns:saml="urn:oasis:names:tc:SAML:2.0:assertion"
ID="..."
Version="2.0"
IssueInstant="..."
Destination="https://filesender.amres.ac.rs/simplesamlphp/module.php/saml/sp/saml2-acs.php/default-sp"
InResponseTo="..."
>
<saml:Issuer>https://login.iamres.amres.ac.rs/simplesaml/saml2/idp/metadata.php</saml:Issuer>
<ds:Signature xmlns:ds="http://www.w3.org/2000/09/xmldsig#">
<ds:SignedInfo>
<ds:CanonicalizationMethod Algoritm="http://www.w3.org/2001/10/xml-exc-c14n#" />
<ds:SignatureMethod Algorithm="http://www.w3.org/2000/09/xmldsig#rsa-sha1" />
<ds:Reference URI="...">
<ds:Transforms>
<ds:Transform Algorithm="http://www.w3.org/2000/09/xmldsig#enveloped-signature" />
<ds:Transform Algorithm="http://www.w3.org/2001/10/xml-exc-c14n#" />
</ds:Transforms>
<ds:DigestMethod Algorithm="http://www.w3.org/2000/09/xmldsig#sha1" />
<ds:DigestValue>...</ds:DigestValue>
</ds:Reference>
</ds:SignedInfo>
<ds:SignatureValue>...</ds:SignatureValue>
<ds:KeyInfo>
<ds:X509Data>
<ds:X509Certificate>...</ds:X509Certificate>
</ds:X509Data>
</ds:KeyInfo>
</syntaxhighlight>

== 4. zadatak ==
Objasniti razliku između računske i bezuslovne sigurnosti kriptografskih algoritama. Dati primer algoritma koji pruža bezuslovnu sigurnost. Šta je potrebno da bi se ovakav algoritam realizovao?

== 5. zadatak ==
MAC algoritam koji daje MAC kod veličine 32 bita ima ključ veličine 120 bita. Ako je rasporedla MAC kodova koji daje algoritam uniformna i sve vrednosti su jednako verovatne, da bi otkrio ključ koji se koristi za generisanje MAC kodova napadaču će trebati:
<div class="abc-list">
# <span class="spoiler" data-solution="text">Nerešeno</span> različita para/različitih parova (poruka, MAC(poruka))
# da izvrši <span class="spoiler" data-solution="text">Nerešeno</span> MAC operacija (za prikaz operacije stepenovanja koristiti simbol ^)
</div>

== 6. zadatak ==
Na slici je prikazan skup paketa koji su zabeleženi tokom jedne razmene ključeva IKE protokolom u kom se koristi unapred podeljeni ključ za proveru identiteta. Prva kolona predstavlja redni broj paketa, druga vreme kada je paket došao, treća i četvrta IP adrese krajeva IPsec sigurnosne asocijacije, a preostale dve opis poruke.
{| class="wikitable"
|+ Skup paketa iz šestog zadatka.
| 16 || 41.000846 || 192.168.23.2 || 192.168.34.4 || ISAKMP || 190 || Identity Protection (Main Mode)
|-
| 17 || 41.055118 || 192.168.34.4 || 192.168.23.2 || ISAKMP || 150 || Identity Protection (Main Mode)
|-
| 18 || 41.091614 || 192.168.23.2 || 192.168.34.4 || ISAKMP || 410 || Identity Protection (Main Mode)
|-
| 19 || 41.182527 || 192.168.34.4 || 192.168.23.2 || ISAKMP || 150 || Identity Protection (Main Mode)
|-
| 20 || 41.091614 || 192.168.23.2 || 192.168.34.4 || ISAKMP || 150 || Identity Protection (Main Mode)
|-
| 21 || 41.196514 || 192.168.34.4 || 192.168.23.2 || ISAKMP || 118 || Identity Protection (Main Mode)
|-
| 22 || 41.202733 || 192.168.23.2 || 192.168.34.4 || ISAKMP || 230 || Quick Mode
|-
| 23 || 41.226871 || 192.168.34.4 || 192.168.23.2 || ISAKMP || 230 || Quick Mode
|-
| 22 || 41.232999 || 192.168.23.2 || 192.168.34.4 || ISAKMP || 102 || Quick Mode
|}
U sledećim paketima se nalaze ključevi od kojih će se generisati sesijski ključ za enkripciju u okviru ESP:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# 24
# 22
# 20
# 17
# 18
# 21
# 16
# 19
# 23
</div>

== 7. zadatak ==
Poređati sledeće simetrične algoritme enkripcije po kvalitetu od najkvalitetnijeg ka najlošijem:
* A — Cezarov algoritam,
* B — slučajna polialfabetska šifra,
* C — Vigenere algoritam sa autokey poboljšanjem,
* D — Playfair algoritam.
Kvalitet algoritma je određen time koliko se u šifrovanom tekstu razlikuje statistička struktura šifrovanog teksta u odnosu na originalni. Što je razlika veća, algoritam je kvalitetniji. Odgovor upisati u polje u formi (X-Y-Z-W) gde slovo označava određeni algoritam (crtice između slova su '''obavezne''').

'''Odgovor:''' <span class="spoiler" data-solution="text">B-C-D-A</span>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Заштита података]]

Базе података 2/К1 2023

2023-04-10T18:51:26Z

TopOfKeks: potencijalna rešenja

{{tocright}}
'''Први колоквијум 2023. године''' је први колоквијум икад, одржан 8. априла.

== Поставка ==
Компанија уговара пројекте израде софтвера по наруџбинама клијента. У компанији су запослени програмери и менаџери.
У систему се води евиденција о сваком кораку рада (захтевима, развијеном коду, додели посла). За сваки пројекат неког клијента евидентирају се датум креирања, менаџер, као и сви кориснички захтеви. Пре него што пројекат почне он мора бити испланиран (статус I). Имплементација може почети тек након што се пројекат имплементира. Током имплементације, целокупан код који програмери развију се такође евидентира у систему и то тако што се за сваки код евидентира које корисничке захтеве имплементира. <br>

Шема базе:

Klijent (<u>SifК</u>, Naziv, Kontakt)
Radnik (<u>SifR</u>, Ime)
Menadzer (<u>SifR</u>, Iskustvo)
Programer (<u>SifR</u>, Specijalnost)
Projekat (<u>SifP</u>, Naziv, Status, Vrednost, DatumPocetka, BrojProgramera, MaksProgramera, SifK, SifR)
Zahtev (<u>SifZ</u>, Opis, SiP)
Posao (<u>SifJ</u>, DatumPocetka, DatumKraja, BrPlaniranihProgramera, SifP, SifZ)
Angazman (<u>SifA</u>, SifR, SifJ)
Kod (<u>SifK</u>, Kod)
Implementira (<u>SifK</u>, <u>SifZ</u>)

Статус: K, I, Z - креиран, испланиран, завршен.

== 1. задатак ==
Написати исказ релационе алгебре који даје шифре менаџера који су били надлежни за више од једног пројекта вредности преко 1000. Оператор груписања није дозвољен.
=== Решење ===
<math>
\Pi_{\texttt{SifR}}\left(\sigma_{\texttt{Vrednost} > 1000}\left(\rho_{\texttt{P1}}(\texttt{Projekat}) \bowtie_{ \texttt{P1.SifP} > \texttt{P2.SifP} \land \texttt{P1.SifR} = \texttt{P2.SifR} } \rho_{\texttt{P2}}(\texttt{Projekat})\right)\right)
</math>
== 2. задатак ==
{{делимично_решено}}
Написати исказ релационе алгебре који даје шифре менаџера који даје шифре програмера који су били ангажовани на свим пословима пројекта "ETФ". Оператор груписања није дозвољен.

== 3. задатак ==
За дати исказ релационе алгебре дати еквивалентат SQL упит: <br>
<math>\Pi_{\texttt{SifR}}
\left( \texttt{Angazman} \bowtie
\left( \sigma_{\texttt{BrojPlaniranih} > 5} \left( \texttt{Posao} \right) \right)
-
\Pi_{\texttt{SifJ}} \left( \sigma_{\texttt{BrojPlaniranih} > 10} \left( \texttt{Posao} \right) \right)
\right)</math>
=== Решење ===
<syntaxhighlight lang="sql">
SELECT SifR
FROM Angazman NATURAL JOIN (SELECT * FROM Posao WHERE BrojPlaniranih > 5)
EXCEPT
SELECT SifJ
FROM Posao
WHERE BrojPlaniranih > 10
</syntaxhighlight>
[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Базе података 2]]

Категорија:Базе података 2

2023-04-10T18:18:48Z

TopOfKeks: kategorija

Категорија за странице, подстранице и датотеке у вези са [[Базе података 2|Базама података 2]].

[[Категорија:Предмети]]

Базе података 2/К1 2023

2023-04-10T17:42:17Z

TopOfKeks: /* 3. задатак */ latex

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Први колоквијум 2023. године''' први колоквијум икад

== Поставка ==
Компанија уговара пројекте израде софтвера по наруџбинама клијента. У компанији су запослени програмери и менаџери.
У систему се води евиденција о сваком кораку рада (захтевима, развијеном коду, додели посла). За сваки пројекат неког клијента евидентирају се датум креирања, менаџер, као и сви кориснички захтеви. Пре него што пројекат почне он мора бити испланиран (статус I). Имплементација може почети тек након што се пројекат имплементира. Током имплементације, целокупан код који програмери развију се такође евидентира у систему и то тако што се за сваки код евидентира које корисничке захтеве имплементира. <br>

Шема базе:

Klijent (<u>SifК</u>, Naziv, Kontakt)
Radnik (<u>SifR</u>, Ime)
Menadzer (<u>SifR</u>, Iskustvo)
Programer (<u>SifR</u>, Specijalnost)
Projekat (<u>SifP</u>, Naziv, Status, Vrednost, DatumPocetka, BrojProgramera, MaksProgramera, SifK, SifR)
Zahtev (<u>SifZ</u>, Opis, SiP)
Posao (<u>SifJ</u>, DatumPocetka, DatumKraja, BrPlaniranihProgramera, SifP, SifZ)
Angazman (<u>SifA</u>, SifR, SifJ)
Kod (<u>SifK</u>, Kod)
Implementira (<u>SifK</u>, <u>SifZ</u>)

Статус: K, I, Z - креиран, испланиран, завршен.

== 1. задатак ==
Написати исказ релационе алгебре који даје шифре менаџера који су били надлежни за више од једног пројекта вредности преко 1000. Оператор груписања није дозвољен.

== 2. задатак ==
Написати исказ релационе алгебре који даје шифре менаџера који даје шифре програмера који су били ангажовани на свим пословима пројекта "ETФ". Оператор груписања није дозвољен.

== 3. задатак ==
За дати исказ релационе алгебре дати еквивалентат SQL упит: <br>
<math>\Pi_{\texttt{SifR}}
\left( \texttt{Angazman} \bowtie
\left( \sigma_{\texttt{BrojPlaniranih} > 5} \left( \texttt{Posao} \right) \right)
-
\Pi_{\texttt{SifJ}} \left( \sigma_{\texttt{BrojPlaniranih} > 10} \left( \texttt{Posao} \right) \right)
\right)</math>
[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Базе података 2]]

Базе података 2

2023-04-04T21:27:04Z

TopOfKeks: poslednja stranica predmeta

{{Предмет
| шифра = 13S113BP2, 13E113BP2
| семестар = 6, 8
| статус = изборни
| страница = [https://bp2.etf.bg.ac.rs bp2.etf.rs]
| одсек = СИ, РТИ
| претходни = Базе података 1
}}
'''Базе података 2''' је изборни предмет у шестом или осмом семестру.

== Корисне везе ==
{{непотпун одељак}}

== Настава ==
{{непотпун одељак}}

== Лабораторијске вежбе ==
{{непотпун одељак}}

== Испитни рокови ==
{{непотпун одељак}}

== Начин оцењивања ==
* '''K1''', '''K2''' — Бодови са првог (0-10 бодова) и другог (0-15 бодова) колоквијума.
* '''I''' — Бодови са испита (0-30).
* '''L1''', '''L2''' — Бодови са лабораторијских вежби, прва носи 5 а друга 10 бодова.
* '''Pr''' — Бодови са пројекта (0-30).
* '''P''' — Коначан број бодова: <math>P = K_1 + K_2 + I + L_1 + L_2 + Pr</math>.

{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 < P \leq 60</math> || <math>60 < P \leq 70</math> || <math>70 < P \leq 80</math> || <math>80 < P \leq 90</math> || <math>90 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

=== Рачунање ===
<div class="calculator">
* <math>K_1</math>: <span data-variable="K1" data-max="10"></span>
* <math>K_2</math>: <span data-variable="K2" data-max="15"></span>
* <math>I</math>: <span data-variable="I" data-max="30"></span>
* <math>L_1</math>: <span data-variable="L1" data-max="5"></span>
* <math>L_2</math>: <span data-variable="L2" data-max="10"></span>
* <math>Pr</math>: <span data-variable="Pr" data-max="30"></span>
* <math>P</math>: <span data-variable="P" data-expression="Pr K1 K2 I L1 L2 + + + + +"></span>
* Оцена: <span data-expression="P 10 / ceil 5 max 10 min"></span>
</div>

== Потребна помоћ ==
{{задаци|postavke}}

Заштита података/К1 2023

2023-04-01T14:17:13Z

TopOfKeks: Нова страница: {{tocright}} '''Prvi kolokvijum 2023. godine''' održan je 31. marta. == 2. grupa == === 1. zadatak === {{delimično rešeno}} Objasniti šta je poznato pri ''known plaintext'' metodi kriptoanalize. Da li je ''Hill''-ov algoritam otporan na known plaintext napade? === 2. zadatak === Ana želi da pošalje Marku poruku koristeći ''Vigenère'' šifru sa ''autokey'' poboljšanjem. Ana je pomoću RSA algoritma poslala Marku šifrovan ključ za ''Vigenère'' algori…

{{tocright}}
'''Prvi kolokvijum 2023. godine''' održan je 31. marta.

== 2. grupa ==
=== 1. zadatak ===
{{delimično rešeno}}
Objasniti šta je poznato pri ''known plaintext'' metodi kriptoanalize. Da li je ''Hill''-ov algoritam otporan na known plaintext napade?

=== 2. zadatak ===
Ana želi da pošalje Marku poruku koristeći ''Vigenère'' šifru sa ''autokey'' poboljšanjem.
Ana je pomoću RSA algoritma poslala Marku šifrovan ključ za ''Vigenère'' algoritam koji glasi <math>C = \mathtt{432899}</math>.
Svaka cifra iz šifre se mapira u slovo pod tim rednim brojem (npr. 123=ABC).
Izabrali su <math>n = \mathtt{1003883}</math>, dok je Anin privatni ključ <math>d = \mathtt{2003}</math>.
Marko je primio poruku KNHFMMDVIMMPLZDU.

<div class="abc-list">
<ol>
<li>Ključ za ''Vigenère'' je : <span class="spoiler" data-solution="text">HFCAEI</span></li>
<li>Poruka koju je Ana poslala je : <span class="spoiler" data-solution="text">DIFFIEANDHELLMAN</span></li>
<li data-solution="single">
''Vigenère'' algoritam sa ''autokey'' poboljšanjem menja učestalost pojavljivanja slova u šifrovanoj poruci. (netačan odgovor na ovo pitanje nosi -1 poen, odgovor "Ne znam" donosi 0 poena):
* Ne
* <span class="solution">Da</span>
* Ne znam
</li>
</ol>
</div>

=== 3. zadatak ===
{{delimično rešeno}}
Primenjuje se Miler-Rabinov algoritam za utvrđivanje da li je dat broj <math>n = 247</math> prost. Dati rezultat algoritma za dati slučajno određen broj <math>a</math>.
<div class="abc-list">
<ol>
<li data-solution="single">
<math>a = 12</math>. (netačan odgovor na ovo pitanje nosi -1 poen, odgovor "Ne znam" donosi 0 poena):
* Možda prost
* <span class="solution">Nije prost</span>
* Ne znam
</li>
<li data-solution="single">
<math>a = 15</math>. (netačan odgovor na ovo pitanje nosi -1 poen, odgovor "Ne znam" donosi 0 poena):
* Nije prost
* <span class="solution">Možda prost</span>
* Ne znam
</li>
</ol>
</div>

=== 4. zadatak ===
{{delimično rešeno}}
Složeni algoritam šifrovanja se koristi za šifrovanje nečijeg broja kreditne kartice. Broj kreditne kartice koji treba šifrovati je: '''4812 2391 0028 5722'''.
Složeni algoritam se sastoji od:
# ''Row Transposition'' algoritma za dešifrovanje sa ključem (4,3,2,1)
# Cezarovom šifrom sa pomerajem 3
# ''Row Transposition'' algoritma za šifrovanje sa ključem (4,3,2,1)

Šifrovan broj kreditne kartice glasi: <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>

=== 5. zadatak ===
{{delimično rešeno}}
SAES algoritam se koristi za šifrovanje bloka '''2468h''' sa ključem '''5B9Fh'''. Parametri algoritma su: '''<math>RCON(1) = \mathtt{80h}, RCON(2) = \mathtt{30h} </math>'''. Nesvodljivi polinom '''0011b'''.
{| class="wikitable"
|+ S-Box tabela
!
! 00b !! 01b !! 10b !! 11b
|-
! 00b
| 9h || 4h || Ah || Bh
|-
! 01b
| Dh || 1h || 8h || 5h
|-
! 10b
| 6h || 2h || 0h || 3h
|-
! 11b
| Ch || Eh || Fh || 7h
|}
{| class="wikitable"
|+ MixColumns
| 1 || 4
|-
| 4 || 1
|}

<div class="abc-list">
<ol>
<li>Ključ za prvu rundu <math>K_1</math> glasi : <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span></li>
<li>Stanje pred MixColumns korak : <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span></li>
<li>Stanje na kraju prve runde : <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span></li>
</ol>
</div>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Заштита података]]

Заштита података/К 2022

2023-03-31T07:25:26Z

TopOfKeks: /* 8. zadatak */ ispravka

{{tocright}}
'''Kolokvijum 2022. godine za RTI''' održan je 16. aprila.
{{rešenja}}

== 1. zadatak ==
Dešifrovati RSA algoritmom sledeću poruku zapisanu u heksadecimalnom formatu: '''A9333A105A''', ako se zna da su vrednosti <math>p = 11</math> i <math>q = 23</math>, a da su privatni i javni ključ redom: <math>d = 37, e = 113</math>. Poruka je šifrovana <u>privatnim</u> RSA ključem bajt po bajt. Dešifrovanu poruku prikazati u formatu ASCII karaktera. ''(Na kolokvijumu je bila data [[wikipedia:ASCII table|ASCII tabela]] koja ovde nije prepisana.)''
<div class="abc-list">
<ol>
<li>Dešifrovana poruka (potrebno je ispravno navesti velika i mala slova): <span class="spoiler" data-solution="text">KO10k</span></li>
<li data-solution="single">
Poruci koja je šifrovana na ovaj način obezbeđena/o je (netačan odgovor na ovo pitanje nosi -1 poen, odgovor "Ne znam" donosi 0 poena):
* Tajnost poruke
* <span class="solution">Poreklo poruke</span>
* Ne znam
</li>
</ol>
</div>

== 2. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
Javne vrednosti Diffie-Helman<sup>[sic]</sup> algoritma su: <math>q = 100003, \alpha = 99989</math>. Branko je odabrao svoju tajnu vrednost <math>X_a = 10002</math>, a Ana svoju <math>X_b = 9999</math>. Ključ koji su oboje izračunali je:

'''Odgovor:''' <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>

== 3. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
Na stadionu se nalazi 100.000 posetilaca. Svaki od njih izračuna hash od sledećih podataka: (ime, prezime, datum rođenja, oznaka sedišta i broj po izboru). Hash funkcija koja se koristi je CRC-32 čiji je izlaz dužine 32 bita. Verovatnoća da će dva gledaoca izračunati isti hash je (netačan odgovor donosi -25% poena, ne znam donosi 0 poena):
<div class="abc-list" data-solution="single">
# manja od 50%
# veća od 50%
# Ne znam
# tačno 50%
</div>

== 4. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
Date su tri šeme u kojima se koristi MAC funkcija (označena blokom C na šemi):
<gallery widths="1000" class="transparent-svg">
ZP K 2022 zadatak 4 šema A.svg | Šema A
ZP K 2022 zadatak 4 šema B.svg | Šema B
ZP K 2022 zadatak 4 šema C.svg | Šema C
</gallery>
Podaci u sve tri šeme idu s leva na desno, kako je naznačeno i strelicama, a koriste se simetrični algoritmi za enkripciju. Koja od ove tri šeme obezbeđuje tajnost poruke M i omogućava minimalno procesiranje na dolaznoj strani potrebno za detekciju neželjene promene poruke koja se prenosi?
<div data-solution="single">
* šema A
* šema B
* šema C
* šeme A i B podjednako
* šeme A i C podjednako
* šeme B i C podjednako
* sve tri šeme podjednako
</div>

== 5. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
Aleksa i Bojana razmenjuju ključeve trivijalnom šemom Ralfa Merklea. Objasniti zbog čega može da dođe do man-in-the-middle napada na ovu razmenu i na koji način Milica može da izvrši ovaj napad. Detaljno opisati šemu razmene ključeva u slučaju napada koji vrši Milica.

== 6. zadatak ==
Koristeći sledeći prošireni alfabet sastavljen od 37 karaktera:
{| class="wikitable"
|+ Prošireni alfabet iz šestog zadatka
! 0 !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! 7 !! 8 !! 9 !! A !! B !! C !! D !! E !! F !! G !! H !! I !! J
|-
| 0 || 1 || 2 || 3 || 4 || 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10 || 11 || 12 || 13 || 14 || 15 || 16 || 17 || 18 || 19
|-
! K !! L !! M !! N !! O !! P !! Q !! R !! S !! T !! U !! V !! W !! X !! Y !! Z !! .
|-
| 20 || 21 || 22 || 23 || 24 || 25 || 26 || 27 || 28 || 29 || 30 || 31 || 32 || 33 || 34 || 35 || 36
|}
dešifrovati poruku 1KVO3K, znajući matricu ključa koja je korišćena za šifrovanje: <math>\begin{bmatrix}
11 & 24 \\
13 & 8
\end{bmatrix}</math>

Determinanta matrice ključa je: <span class="spoiler" data-solution="text">35</span>

Multiplikativno invezan element determinante matrice ključa je: <span class="spoiler" data-solution="text">18</span>

Matrica ključa za dešifrovanje ima sledeće elemente:
{| class="wikitable"
|+ Matrica ključa za dešifrovanje iz šestog zadatka
! k<sub>11</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">33</span>
! k<sub>12</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">12</span>
|-
! k<sub>21</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">25</span>
! k<sub>22</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">13</span>
|}
Dešifrovana poruka je: <span class="spoiler" data-solution="text">FDWI70</span>

== 7. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
Goran želi na siguran način da pošalje poruku koju je sastavio. Odabrao je ''Rail Fence'' algoritam u 4 reda za obezbeđivanje tajnosti poruke. Algoritam radi na nivou bita sa podacima veličine 16b. Poruka koja se šalje je veličine 32b. Goran primenjuje CBC mod funkcionisanja. Poruka koja se šifruje je '''12345678'''h. Ukoliko mod funkcionisanja zahteva inicijalnu vrednost, koristi se vrednost '''DCBA'''h.

Odgovoriti na sledeća pitanja. Odgovore davati u heksadecimalnom obliku bez oznake.
<div class="abc-list">
# vrednost ulaza u prvi blok algoritma šifrovanja <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
# vrednost izlaza iz prvog bloka algoritma šifrovanja <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
# vrednost ulaza u drugi blok algoritma šifrovanja <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
# konačnu vrednost celokupne šifrovane poruke koju Marko šalje <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
</div>

== 8. zadatak ==
Na osnovu početnog ključa '''099D'''h, generisati sve potrebne ključeve za SAES algoritam. S-Box tabela data je u nastavku. Konstante iteracije su 80h i 30h.
{| class="wikitable"
|+ S-Box tabela iz osmog zadatka.
!
! 00b !! 01b !! 10b !! 11b
|-
! 00b
| 9h || 4h || Ah || Bh
|-
! 01b
| Dh || 1h || 8h || 5h
|-
! 10b
| 6h || 2h || 0h || 3h
|-
! 11b
| Ch || Eh || Fh || 7h
|}
Navesti vrednost prvog ključa koji se koristi u okviru SAES algoritma (bez sufiksa ''h''): <span class="spoiler" data-solution="text">6BF6</span>

Navesti vrednost drugog ključa koji se koristi u okviru SAES algoritma (bez sufiksa ''h''): <span class="spoiler" data-solution="text">DC2A</span>

Navesti vrednost trećeg ključa koji se koristi u okviru SAES algoritma (bez sufiksa ''h''): <span class="spoiler" data-solution="text">-</span>

Ukoliko neki od ključeva ne postoji, staviti znak -

'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">
<math>K_0 = \mathtt{099D} \implies w_0=\mathtt{09}, w_1=\mathtt{9D}</math><br>
<math>RCON(1) = \mathtt{80}, RCON(2) = \mathtt{30} </math><br>
Potključevi u SAES algoritmu generišu se od 8-bitnih komponenti <math>w_{2..5}</math>. Treći potključ ne postoji.<br>
<math>w_2 = w_0 \oplus g_1(w_1) = \mathtt{09} \oplus \mathtt{80} \oplus \mathtt{E2} = \mathtt{09} \oplus \mathtt{62} = \mathtt{6B}</math><br>
<math>w_3 = w_1 \oplus w_2 = \mathtt{9D} \oplus \mathtt{6B} = \mathtt{F6}</math><br>
<math>w_4 = w_2 \oplus g_2(w_3) = \mathtt{6B} \oplus \mathtt{30} \oplus \mathtt{87} = \mathtt{6B} \oplus \mathtt{B7} = \mathtt{DC} </math><br>
<math>w_5 = w_3 \oplus w_4 = \mathtt{F6} \oplus \mathtt{DC} = \mathtt{2A}</math><br>
g-funkcija se definiše kao:<br>
<math>g_i(x) = RCON(i) \oplus Sbox(SwapNibble(x))</math><br>
gde je <math>Sbox</math> supstitucija po tabeli datoj u zadatku a <math>SwapNibble</math> rotiranje 8-bitnog broja za 4 bita (okreću se 2 hex cifre).<br>
<math>K_1 = (w_2, w_3) = \mathtt{6BF6}, K_2 = (w_4, w_5) = \mathtt{9C2A}</math>
</span>

== 9. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
Koje od navedenih operacija se koriste u okviru runde Salsa algoritma koje doprinose efikasnosti algoritma?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# OR
# MUL
# SUB
# ROTATE SHIFT
# LOGICAL SHIFT
# ADD
</div>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Заштита података]]

Заштита података/К 2022

2023-03-30T16:46:56Z

TopOfKeks: /* 8. zadatak */ D umesto 9

{{nerešeno}}
{{tocright}}
'''Kolokvijum 2022. godine za RTI''' održan je 16. aprila.
{{rešenja}}

== 1. zadatak ==
Dešifrovati RSA algoritmom sledeću poruku zapisanu u heksadecimalnom formatu: '''A9333A105A''', ako se zna da su vrednosti <math>p = 11</math> i <math>q = 23</math>, a da su privatni i javni ključ redom: <math>d = 37, e = 113</math>. Poruka je šifrovana <u>privatnim</u> RSA ključem bajt po bajt. Dešifrovanu poruku prikazati u formatu ASCII karaktera. ''(Na kolokvijumu je bila data [[wikipedia:ASCII table|ASCII tabela]] koja ovde nije prepisana.)''
<div class="abc-list">
<ol>
<li>Dešifrovana poruka (potrebno je ispravno navesti velika i mala slova): <span class="spoiler" data-solution="text">KO10k</span></li>
<li data-solution="single">
Poruci koja je šifrovana na ovaj način obezbeđena/o je (netačan odgovor na ovo pitanje nosi -1 poen, odgovor "Ne znam" donosi 0 poena):
* Tajnost poruke
* <span class="solution">Poreklo poruke</span>
* Ne znam
</li>
</ol>
</div>

== 2. zadatak ==
Javne vrednosti Diffie-Helman<sup>[sic]</sup> algoritma su: <math>q = 100003, \alpha = 99989</math>. Branko je odabrao svoju tajnu vrednost <math>X_a = 10002</math>, a Ana svoju <math>X_b = 9999</math>. Ključ koji su oboje izračunali je:

'''Odgovor:''' <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>

== 3. zadatak ==
Na stadionu se nalazi 100.000 posetilaca. Svaki od njih izračuna hash od sledećih podataka: (ime, prezime, datum rođenja, oznaka sedišta i broj po izboru). Hash funkcija koja se koristi je CRC-32 čiji je izlaz dužine 32 bita. Verovatnoća da će dva gledaoca izračunati isti hash je (netačan odgovor donosi -25% poena, ne znam donosi 0 poena):
<div class="abc-list" data-solution="single">
# manja od 50%
# veća od 50%
# Ne znam
# tačno 50%
</div>

== 4. zadatak ==
Date su tri šeme u kojima se koristi MAC funkcija (označena blokom C na šemi):
<gallery widths="1000" class="transparent-svg">
ZP K 2022 zadatak 4 šema A.svg | Šema A
ZP K 2022 zadatak 4 šema B.svg | Šema B
ZP K 2022 zadatak 4 šema C.svg | Šema C
</gallery>
Podaci u sve tri šeme idu s leva na desno, kako je naznačeno i strelicama, a koriste se simetrični algoritmi za enkripciju. Koja od ove tri šeme obezbeđuje tajnost poruke M i omogućava minimalno procesiranje na dolaznoj strani potrebno za detekciju neželjene promene poruke koja se prenosi?
<div data-solution="single">
* šema A
* šema B
* šema C
* šeme A i B podjednako
* šeme A i C podjednako
* šeme B i C podjednako
* sve tri šeme podjednako
</div>

== 5. zadatak ==
Aleksa i Bojana razmenjuju ključeve trivijalnom šemom Ralfa Merklea. Objasniti zbog čega može da dođe do man-in-the-middle napada na ovu razmenu i na koji način Milica može da izvrši ovaj napad. Detaljno opisati šemu razmene ključeva u slučaju napada koji vrši Milica.

== 6. zadatak ==
Koristeći sledeći prošireni alfabet sastavljen od 37 karaktera:
{| class="wikitable"
|+ Prošireni alfabet iz šestog zadatka
! 0 !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! 7 !! 8 !! 9 !! A !! B !! C !! D !! E !! F !! G !! H !! I !! J
|-
| 0 || 1 || 2 || 3 || 4 || 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10 || 11 || 12 || 13 || 14 || 15 || 16 || 17 || 18 || 19
|-
! K !! L !! M !! N !! O !! P !! Q !! R !! S !! T !! U !! V !! W !! X !! Y !! Z !! .
|-
| 20 || 21 || 22 || 23 || 24 || 25 || 26 || 27 || 28 || 29 || 30 || 31 || 32 || 33 || 34 || 35 || 36
|}
dešifrovati poruku 1KVO3K, znajući matricu ključa koja je korišćena za šifrovanje: <math>\begin{bmatrix}
11 & 24 \\
13 & 8
\end{bmatrix}</math>

Determinanta matrice ključa je: <span class="spoiler" data-solution="text">35</span>

Multiplikativno invezan element determinante matrice ključa je: <span class="spoiler" data-solution="text">18</span>

Matrica ključa za dešifrovanje ima sledeće elemente:
{| class="wikitable"
|+ Matrica ključa za dešifrovanje iz šestog zadatka
! k<sub>11</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">33</span>
! k<sub>12</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">12</span>
|-
! k<sub>21</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">25</span>
! k<sub>22</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">13</span>
|}
Dešifrovana poruka je: <span class="spoiler" data-solution="text">FDWI70</span>

== 7. zadatak ==
Goran želi na siguran način da pošalje poruku koju je sastavio. Odabrao je ''Rail Fence'' algoritam u 4 reda za obezbeđivanje tajnosti poruke. Algoritam radi na nivou bita sa podacima veličine 16b. Poruka koja se šalje je veličine 32b. Goran primenjuje CBC mod funkcionisanja. Poruka koja se šifruje je '''12345678'''h. Ukoliko mod funkcionisanja zahteva inicijalnu vrednost, koristi se vrednost '''DCBA'''h.

Odgovoriti na sledeća pitanja. Odgovore davati u heksadecimalnom obliku bez oznake.
<div class="abc-list">
# vrednost ulaza u prvi blok algoritma šifrovanja <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
# vrednost izlaza iz prvog bloka algoritma šifrovanja <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
# vrednost ulaza u drugi blok algoritma šifrovanja <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
# konačnu vrednost celokupne šifrovane poruke koju Marko šalje <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
</div>

== 8. zadatak ==
Na osnovu početnog ključa '''099D'''h, generisati sve potrebne ključeve za SAES algoritam. S-Box tabela data je u nastavku. Konstante iteracije su 80h i 30h.
{| class="wikitable"
|+ S-Box tabela iz osmog zadatka.
!
! 00b !! 01b !! 10b !! 11b
|-
! 00b
| 9h || 4h || Ah || Bh
|-
! 01b
| Dh || 1h || 8h || 5h
|-
! 10b
| 6h || 2h || 0h || 3h
|-
! 11b
| Ch || Eh || Fh || 7h
|}
Navesti vrednost prvog ključa koji se koristi u okviru SAES algoritma (bez sufiksa ''h''): <span class="spoiler" data-solution="text">6BF6</span>

Navesti vrednost drugog ključa koji se koristi u okviru SAES algoritma (bez sufiksa ''h''): <span class="spoiler" data-solution="text">DC2A</span>

Navesti vrednost trećeg ključa koji se koristi u okviru SAES algoritma (bez sufiksa ''h''): <span class="spoiler" data-solution="text">-</span>

Ukoliko neki od ključeva ne postoji, staviti znak -

'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">
<math>K_0 = \mathtt{099D} \implies w_0=\mathtt{09}, w_1=\mathtt{9D}</math><br>
<math>RCON(1) = \mathtt{80}, RCON(2) = \mathtt{30} </math><br>
Potključevi u SAES algoritmu generišu se od 8-bitnih komponenti <math>w_{2..5}</math>. Treći potključ ne postoji.<br>
<math>w_2 = w_0 \oplus g_1(w_1) = \mathtt{09} \oplus \mathtt{80} \oplus \mathtt{E2} = \mathtt{09} \oplus \mathtt{62} = \mathtt{6B}</math><br>
<math>w_3 = w_1 \oplus w_2 = \mathtt{9D} \oplus \mathtt{6B} = \mathtt{F6}</math><br>
<math>w_4 = w_2 \oplus g_2(w_3) = \mathtt{6B} \oplus \mathtt{30} \oplus \mathtt{87} = \mathtt{6B} \oplus \mathtt{B7} = \mathtt{DC} </math><br>
<math>w_5 = w_3 \oplus w_4 = \mathtt{F6} \oplus \mathtt{9C} = \mathtt{2A}</math><br>
g-funkcija se definiše kao:<br>
<math>g_i(x) = RCON(i) \oplus Sbox(SwapNibble(x))</math><br>
gde je <math>Sbox</math> supstitucija po tabeli datoj u zadatku a <math>SwapNibble</math> rotiranje 8-bitnog broja za 4 bita (okreću se 2 hex cifre).<br>
<math>K_1 = (w_2, w_3) = \mathtt{6BF6}, K_2 = (w_4, w_5) = \mathtt{9C2A}</math>
</span>

== 9. zadatak ==
Koje od navedenih operacija se koriste u okviru runde Salsa algoritma koje doprinose efikasnosti algoritma?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# OR
# MUL
# SUB
# ROTATE SHIFT
# LOGICAL SHIFT
# ADD
</div>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Заштита података]]

Заштита података/К 2022

2023-03-30T12:08:41Z

TopOfKeks: /* 8. zadatak */ mala greška

{{nerešeno}}
{{tocright}}
'''Kolokvijum 2022. godine za RTI''' održan je 16. aprila.
{{rešenja}}

== 1. zadatak ==
Dešifrovati RSA algoritmom sledeću poruku zapisanu u heksadecimalnom formatu: '''A9333A105A''', ako se zna da su vrednosti <math>p = 11</math> i <math>q = 23</math>, a da su privatni i javni ključ redom: <math>d = 37, e = 113</math>. Poruka je šifrovana <u>privatnim</u> RSA ključem bajt po bajt. Dešifrovanu poruku prikazati u formatu ASCII karaktera. ''(Na kolokvijumu je bila data [[wikipedia:ASCII table|ASCII tabela]] koja ovde nije prepisana.)''
<div class="abc-list">
<ol>
<li>Dešifrovana poruka (potrebno je ispravno navesti velika i mala slova): <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span></li>
<li data-solution="single">
Poruci koja je šifrovana na ovaj način obezbeđena/o je (netačan odgovor na ovo pitanje nosi -1 poen, odgovor "Ne znam" donosi 0 poena):
* Tajnost poruke
* Poreklo poruke
* Ne znam
</li>
</ol>
</div>

== 2. zadatak ==
Javne vrednosti Diffie-Helman<sup>[sic]</sup> algoritma su: <math>q = 100003, \alpha = 99989</math>. Branko je odabrao svoju tajnu vrednost <math>X_a = 10002</math>, a Ana svoju <math>X_b = 9999</math>. Ključ koji su oboje izračunali je:

'''Odgovor:''' <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>

== 3. zadatak ==
Na stadionu se nalazi 100.000 posetilaca. Svaki od njih izračuna hash od sledećih podataka: (ime, prezime, datum rođenja, oznaka sedišta i broj po izboru). Hash funkcija koja se koristi je CRC-32 čiji je izlaz dužine 32 bita. Verovatnoća da će dva gledaoca izračunati isti hash je (netačan odgovor donosi -25% poena, ne znam donosi 0 poena):
<div class="abc-list" data-solution="single">
# manja od 50%
# veća od 50%
# Ne znam
# tačno 50%
</div>

== 4. zadatak ==
Date su tri šeme u kojima se koristi MAC funkcija (označena blokom C na šemi):
<gallery widths="1000" class="transparent-svg">
ZP K 2022 zadatak 4 šema A.svg | Šema A
ZP K 2022 zadatak 4 šema B.svg | Šema B
ZP K 2022 zadatak 4 šema C.svg | Šema C
</gallery>
Podaci u sve tri šeme idu s leva na desno, kako je naznačeno i strelicama, a koriste se simetrični algoritmi za enkripciju. Koja od ove tri šeme obezbeđuje tajnost poruke M i omogućava minimalno procesiranje na dolaznoj strani potrebno za detekciju neželjene promene poruke koja se prenosi?
<div data-solution="single">
* šema A
* šema B
* šema C
* šeme A i B podjednako
* šeme A i C podjednako
* šeme B i C podjednako
* sve tri šeme podjednako
</div>

== 5. zadatak ==
Aleksa i Bojana razmenjuju ključeve trivijalnom šemom Ralfa Merklea. Objasniti zbog čega može da dođe do man-in-the-middle napada na ovu razmenu i na koji način Milica može da izvrši ovaj napad. Detaljno opisati šemu razmene ključeva u slučaju napada koji vrši Milica.

== 6. zadatak ==
Koristeći sledeći prošireni alfabet sastavljen od 37 karaktera:
{| class="wikitable"
|+ Prošireni alfabet iz šestog zadatka
! 0 !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! 7 !! 8 !! 9 !! A !! B !! C !! D !! E !! F !! G !! H !! I !! J
|-
| 0 || 1 || 2 || 3 || 4 || 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10 || 11 || 12 || 13 || 14 || 15 || 16 || 17 || 18 || 19
|-
! K !! L !! M !! N !! O !! P !! Q !! R !! S !! T !! U !! V !! W !! X !! Y !! Z !! .
|-
| 20 || 21 || 22 || 23 || 24 || 25 || 26 || 27 || 28 || 29 || 30 || 31 || 32 || 33 || 34 || 35 || 36
|}
dešifrovati poruku 1KVO3K, znajući matricu ključa koja je korišćena za šifrovanje: <math>\begin{bmatrix}
11 & 24 \\
13 & 8
\end{bmatrix}</math>

Determinanta matrice ključa je: <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>

Multiplikativno invezan element determinante matrice ključa je: <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>

Matrica ključa za dešifrovanje ima sledeće elemente:
{| class="wikitable"
|+ Matrica ključa za dešifrovanje iz šestog zadatka
! k<sub>11</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
! k<sub>12</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
|-
! k<sub>21</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
! k<sub>22</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
|}
Dešifrovana poruka je: <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>

== 7. zadatak ==
Goran želi na siguran način da pošalje poruku koju je sastavio. Odabrao je ''Rail Fence'' algoritam u 4 reda za obezbeđivanje tajnosti poruke. Algoritam radi na nivou bita sa podacima veličine 16b. Poruka koja se šalje je veličine 32b. Goran primenjuje CBC mod funkcionisanja. Poruka koja se šifruje je '''12345678'''h. Ukoliko mod funkcionisanja zahteva inicijalnu vrednost, koristi se vrednost '''DCBA'''h.

Odgovoriti na sledeća pitanja. Odgovore davati u heksadecimalnom obliku bez oznake.
<div class="abc-list">
# vrednost ulaza u prvi blok algoritma šifrovanja <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
# vrednost izlaza iz prvog bloka algoritma šifrovanja <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
# vrednost ulaza u drugi blok algoritma šifrovanja <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
# konačnu vrednost celokupne šifrovane poruke koju Marko šalje <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
</div>

== 8. zadatak ==
Na osnovu početnog ključa '''099D'''h, generisati sve potrebne ključeve za SAES algoritam. S-Box tabela data je u nastavku. Konstante iteracije su 80h i 30h.
{| class="wikitable"
|+ S-Box tabela iz osmog zadatka.
!
! 00b !! 01b !! 10b !! 11b
|-
! 00b
| 9h || 4h || Ah || Bh
|-
! 01b
| Dh || 1h || 8h || 5h
|-
! 10b
| 6h || 2h || 0h || 3h
|-
! 11b
| Ch || Eh || Fh || 7h
|}
Navesti vrednost prvog ključa koji se koristi u okviru SAES algoritma (bez sufiksa ''h''): <span class="spoiler" data-solution="text">6BF6</span>

Navesti vrednost drugog ključa koji se koristi u okviru SAES algoritma (bez sufiksa ''h''): <span class="spoiler" data-solution="text">9C2A</span>

Navesti vrednost trećeg ključa koji se koristi u okviru SAES algoritma (bez sufiksa ''h''): <span class="spoiler" data-solution="text">-</span>

Ukoliko neki od ključeva ne postoji, staviti znak -

'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">
<math>K_0 = \mathtt{099D} \implies w_0=\mathtt{09}, w_1=\mathtt{9D}</math><br>
<math>RCON(1) = \mathtt{80}, RCON(2) = \mathtt{30} </math><br>
Potključevi u SAES algoritmu generišu se od 8-bitnih komponenti <math>w_{2..5}</math>. Treći potključ ne postoji.<br>
<math>w_2 = w_0 \oplus g_1(w_1) = \mathtt{09} \oplus \mathtt{80} \oplus \mathtt{E2} = \mathtt{09} \oplus \mathtt{62} = \mathtt{6B}</math><br>
<math>w_3 = w_1 \oplus w_2 = \mathtt{9D} \oplus \mathtt{6B} = \mathtt{F6}</math><br>
<math>w_4 = w_2 \oplus g_2(w_3) = \mathtt{6B} \oplus \mathtt{30} \oplus \mathtt{87} = \mathtt{6B} \oplus \mathtt{B7} = \mathtt{9C} </math><br>
<math>w_5 = w_3 \oplus w_4 = \mathtt{F6} \oplus \mathtt{9C} = \mathtt{2A}</math><br>
g-funkcija se definiše kao:<br>
<math>g_i(x) = RCON(i) \oplus Sbox(SwapNibble(x))</math><br>
gde je <math>Sbox</math> supstitucija po tabeli datoj u zadatku a <math>SwapNibble</math> rotiranje 8-bitnog broja za 4 bita (okreću se 2 hex cifre).<br>
<math>K_1 = (w_2, w_3) = \mathtt{6BF6}, K_2 = (w_4, w_5) = \mathtt{9C2A}</math>
</span>

== 9. zadatak ==
Koje od navedenih operacija se koriste u okviru runde Salsa algoritma koje doprinose efikasnosti algoritma?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# OR
# MUL
# SUB
# ROTATE SHIFT
# LOGICAL SHIFT
# ADD
</div>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Заштита података]]

Заштита података/К 2022

2023-03-30T12:05:25Z

TopOfKeks: /* 8. zadatak */ rešenje

{{nerešeno}}
{{tocright}}
'''Kolokvijum 2022. godine za RTI''' održan je 16. aprila.
{{rešenja}}

== 1. zadatak ==
Dešifrovati RSA algoritmom sledeću poruku zapisanu u heksadecimalnom formatu: '''A9333A105A''', ako se zna da su vrednosti <math>p = 11</math> i <math>q = 23</math>, a da su privatni i javni ključ redom: <math>d = 37, e = 113</math>. Poruka je šifrovana <u>privatnim</u> RSA ključem bajt po bajt. Dešifrovanu poruku prikazati u formatu ASCII karaktera. ''(Na kolokvijumu je bila data [[wikipedia:ASCII table|ASCII tabela]] koja ovde nije prepisana.)''
<div class="abc-list">
<ol>
<li>Dešifrovana poruka (potrebno je ispravno navesti velika i mala slova): <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span></li>
<li data-solution="single">
Poruci koja je šifrovana na ovaj način obezbeđena/o je (netačan odgovor na ovo pitanje nosi -1 poen, odgovor "Ne znam" donosi 0 poena):
* Tajnost poruke
* Poreklo poruke
* Ne znam
</li>
</ol>
</div>

== 2. zadatak ==
Javne vrednosti Diffie-Helman<sup>[sic]</sup> algoritma su: <math>q = 100003, \alpha = 99989</math>. Branko je odabrao svoju tajnu vrednost <math>X_a = 10002</math>, a Ana svoju <math>X_b = 9999</math>. Ključ koji su oboje izračunali je:

'''Odgovor:''' <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>

== 3. zadatak ==
Na stadionu se nalazi 100.000 posetilaca. Svaki od njih izračuna hash od sledećih podataka: (ime, prezime, datum rođenja, oznaka sedišta i broj po izboru). Hash funkcija koja se koristi je CRC-32 čiji je izlaz dužine 32 bita. Verovatnoća da će dva gledaoca izračunati isti hash je (netačan odgovor donosi -25% poena, ne znam donosi 0 poena):
<div class="abc-list" data-solution="single">
# manja od 50%
# veća od 50%
# Ne znam
# tačno 50%
</div>

== 4. zadatak ==
Date su tri šeme u kojima se koristi MAC funkcija (označena blokom C na šemi):
<gallery widths="1000" class="transparent-svg">
ZP K 2022 zadatak 4 šema A.svg | Šema A
ZP K 2022 zadatak 4 šema B.svg | Šema B
ZP K 2022 zadatak 4 šema C.svg | Šema C
</gallery>
Podaci u sve tri šeme idu s leva na desno, kako je naznačeno i strelicama, a koriste se simetrični algoritmi za enkripciju. Koja od ove tri šeme obezbeđuje tajnost poruke M i omogućava minimalno procesiranje na dolaznoj strani potrebno za detekciju neželjene promene poruke koja se prenosi?
<div data-solution="single">
* šema A
* šema B
* šema C
* šeme A i B podjednako
* šeme A i C podjednako
* šeme B i C podjednako
* sve tri šeme podjednako
</div>

== 5. zadatak ==
Aleksa i Bojana razmenjuju ključeve trivijalnom šemom Ralfa Merklea. Objasniti zbog čega može da dođe do man-in-the-middle napada na ovu razmenu i na koji način Milica može da izvrši ovaj napad. Detaljno opisati šemu razmene ključeva u slučaju napada koji vrši Milica.

== 6. zadatak ==
Koristeći sledeći prošireni alfabet sastavljen od 37 karaktera:
{| class="wikitable"
|+ Prošireni alfabet iz šestog zadatka
! 0 !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! 7 !! 8 !! 9 !! A !! B !! C !! D !! E !! F !! G !! H !! I !! J
|-
| 0 || 1 || 2 || 3 || 4 || 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10 || 11 || 12 || 13 || 14 || 15 || 16 || 17 || 18 || 19
|-
! K !! L !! M !! N !! O !! P !! Q !! R !! S !! T !! U !! V !! W !! X !! Y !! Z !! .
|-
| 20 || 21 || 22 || 23 || 24 || 25 || 26 || 27 || 28 || 29 || 30 || 31 || 32 || 33 || 34 || 35 || 36
|}
dešifrovati poruku 1KVO3K, znajući matricu ključa koja je korišćena za šifrovanje: <math>\begin{bmatrix}
11 & 24 \\
13 & 8
\end{bmatrix}</math>

Determinanta matrice ključa je: <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>

Multiplikativno invezan element determinante matrice ključa je: <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>

Matrica ključa za dešifrovanje ima sledeće elemente:
{| class="wikitable"
|+ Matrica ključa za dešifrovanje iz šestog zadatka
! k<sub>11</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
! k<sub>12</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
|-
! k<sub>21</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
! k<sub>22</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
|}
Dešifrovana poruka je: <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>

== 7. zadatak ==
Goran želi na siguran način da pošalje poruku koju je sastavio. Odabrao je ''Rail Fence'' algoritam u 4 reda za obezbeđivanje tajnosti poruke. Algoritam radi na nivou bita sa podacima veličine 16b. Poruka koja se šalje je veličine 32b. Goran primenjuje CBC mod funkcionisanja. Poruka koja se šifruje je '''12345678'''h. Ukoliko mod funkcionisanja zahteva inicijalnu vrednost, koristi se vrednost '''DCBA'''h.

Odgovoriti na sledeća pitanja. Odgovore davati u heksadecimalnom obliku bez oznake.
<div class="abc-list">
# vrednost ulaza u prvi blok algoritma šifrovanja <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
# vrednost izlaza iz prvog bloka algoritma šifrovanja <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
# vrednost ulaza u drugi blok algoritma šifrovanja <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
# konačnu vrednost celokupne šifrovane poruke koju Marko šalje <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
</div>

== 8. zadatak ==
Na osnovu početnog ključa '''099D'''h, generisati sve potrebne ključeve za SAES algoritam. S-Box tabela data je u nastavku. Konstante iteracije su 80h i 30h.
{| class="wikitable"
|+ S-Box tabela iz osmog zadatka.
!
! 00b !! 01b !! 10b !! 11b
|-
! 00b
| 9h || 4h || Ah || Bh
|-
! 01b
| Dh || 1h || 8h || 5h
|-
! 10b
| 6h || 2h || 0h || 3h
|-
! 11b
| Ch || Eh || Fh || 7h
|}
Navesti vrednost prvog ključa koji se koristi u okviru SAES algoritma (bez sufiksa ''h''): <span class="spoiler" data-solution="text">6BF6</span>

Navesti vrednost drugog ključa koji se koristi u okviru SAES algoritma (bez sufiksa ''h''): <span class="spoiler" data-solution="text">9C2A</span>

Navesti vrednost trećeg ključa koji se koristi u okviru SAES algoritma (bez sufiksa ''h''): <span class="spoiler" data-solution="text">-</span>

Ukoliko neki od ključeva ne postoji, staviti znak -

'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">
<math>K_0 = \mathtt{099D} \implies w_0=\mathtt{09}, w_1=\mathtt{9D}</math><br>
<math>RCON(1) = \mathtt{80}, RCON(2) = \mathtt{30} </math><br>
Potključevi u SAES algoritmu generišu se od 4-bitnih komponenti <math>w_{2..5}</math>. Treći potključ ne postoji.<br>
<math>w_2 = w_0 \oplus g_1(w_1) = \mathtt{09} \oplus \mathtt{80} \oplus \mathtt{E2} = \mathtt{09} \oplus \mathtt{62} = \mathtt{6B}</math><br>
<math>w_3 = w_1 \oplus w_2 = \mathtt{9D} \oplus \mathtt{6B} = \mathtt{F6}</math><br>
<math>w_4 = w_2 \oplus g_2(w_3) = \mathtt{6B} \oplus \mathtt{30} \oplus \mathtt{87} = \mathtt{6B} \oplus \mathtt{B7} = \mathtt{9C} </math><br>
<math>w_5 = w_3 \oplus w_4 = \mathtt{F6} \oplus \mathtt{9C} = \mathtt{2A}</math><br>
g-funkcija se definiše kao:<br>
<math>g_i(x) = RCON(i) \oplus Sbox(SwapNibble(x))</math><br>
gde je <math>Sbox</math> supstitucija po tabeli datoj u zadatku a <math>SwapNibble</math> rotiranje 8-bitnog broja za 4 bita (okreću se 2 hex cifre).<br>
<math>K_1 = (w_2, w_3) = \mathtt{6BF6}, K_2 = (w_4, w_5) = \mathtt{9C2A}</math>
</span>

== 9. zadatak ==
Koje od navedenih operacija se koriste u okviru runde Salsa algoritma koje doprinose efikasnosti algoritma?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# OR
# MUL
# SUB
# ROTATE SHIFT
# LOGICAL SHIFT
# ADD
</div>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Заштита података]]

Заштита података/К 2022

2023-03-30T11:59:08Z

TopOfKeks: /* 8. zadatak */ rešenje

{{nerešeno}}
{{tocright}}
'''Kolokvijum 2022. godine za RTI''' održan je 16. aprila.
{{rešenja}}

== 1. zadatak ==
Dešifrovati RSA algoritmom sledeću poruku zapisanu u heksadecimalnom formatu: '''A9333A105A''', ako se zna da su vrednosti <math>p = 11</math> i <math>q = 23</math>, a da su privatni i javni ključ redom: <math>d = 37, e = 113</math>. Poruka je šifrovana <u>privatnim</u> RSA ključem bajt po bajt. Dešifrovanu poruku prikazati u formatu ASCII karaktera. ''(Na kolokvijumu je bila data [[wikipedia:ASCII table|ASCII tabela]] koja ovde nije prepisana.)''
<div class="abc-list">
<ol>
<li>Dešifrovana poruka (potrebno je ispravno navesti velika i mala slova): <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span></li>
<li data-solution="single">
Poruci koja je šifrovana na ovaj način obezbeđena/o je (netačan odgovor na ovo pitanje nosi -1 poen, odgovor "Ne znam" donosi 0 poena):
* Tajnost poruke
* Poreklo poruke
* Ne znam
</li>
</ol>
</div>

== 2. zadatak ==
Javne vrednosti Diffie-Helman<sup>[sic]</sup> algoritma su: <math>q = 100003, \alpha = 99989</math>. Branko je odabrao svoju tajnu vrednost <math>X_a = 10002</math>, a Ana svoju <math>X_b = 9999</math>. Ključ koji su oboje izračunali je:

'''Odgovor:''' <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>

== 3. zadatak ==
Na stadionu se nalazi 100.000 posetilaca. Svaki od njih izračuna hash od sledećih podataka: (ime, prezime, datum rođenja, oznaka sedišta i broj po izboru). Hash funkcija koja se koristi je CRC-32 čiji je izlaz dužine 32 bita. Verovatnoća da će dva gledaoca izračunati isti hash je (netačan odgovor donosi -25% poena, ne znam donosi 0 poena):
<div class="abc-list" data-solution="single">
# manja od 50%
# veća od 50%
# Ne znam
# tačno 50%
</div>

== 4. zadatak ==
Date su tri šeme u kojima se koristi MAC funkcija (označena blokom C na šemi):
<gallery widths="1000" class="transparent-svg">
ZP K 2022 zadatak 4 šema A.svg | Šema A
ZP K 2022 zadatak 4 šema B.svg | Šema B
ZP K 2022 zadatak 4 šema C.svg | Šema C
</gallery>
Podaci u sve tri šeme idu s leva na desno, kako je naznačeno i strelicama, a koriste se simetrični algoritmi za enkripciju. Koja od ove tri šeme obezbeđuje tajnost poruke M i omogućava minimalno procesiranje na dolaznoj strani potrebno za detekciju neželjene promene poruke koja se prenosi?
<div data-solution="single">
* šema A
* šema B
* šema C
* šeme A i B podjednako
* šeme A i C podjednako
* šeme B i C podjednako
* sve tri šeme podjednako
</div>

== 5. zadatak ==
Aleksa i Bojana razmenjuju ključeve trivijalnom šemom Ralfa Merklea. Objasniti zbog čega može da dođe do man-in-the-middle napada na ovu razmenu i na koji način Milica može da izvrši ovaj napad. Detaljno opisati šemu razmene ključeva u slučaju napada koji vrši Milica.

== 6. zadatak ==
Koristeći sledeći prošireni alfabet sastavljen od 37 karaktera:
{| class="wikitable"
|+ Prošireni alfabet iz šestog zadatka
! 0 !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! 7 !! 8 !! 9 !! A !! B !! C !! D !! E !! F !! G !! H !! I !! J
|-
| 0 || 1 || 2 || 3 || 4 || 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10 || 11 || 12 || 13 || 14 || 15 || 16 || 17 || 18 || 19
|-
! K !! L !! M !! N !! O !! P !! Q !! R !! S !! T !! U !! V !! W !! X !! Y !! Z !! .
|-
| 20 || 21 || 22 || 23 || 24 || 25 || 26 || 27 || 28 || 29 || 30 || 31 || 32 || 33 || 34 || 35 || 36
|}
dešifrovati poruku 1KVO3K, znajući matricu ključa koja je korišćena za šifrovanje: <math>\begin{bmatrix}
11 & 24 \\
13 & 8
\end{bmatrix}</math>

Determinanta matrice ključa je: <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>

Multiplikativno invezan element determinante matrice ključa je: <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>

Matrica ključa za dešifrovanje ima sledeće elemente:
{| class="wikitable"
|+ Matrica ključa za dešifrovanje iz šestog zadatka
! k<sub>11</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
! k<sub>12</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
|-
! k<sub>21</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
! k<sub>22</sub>
| <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
|}
Dešifrovana poruka je: <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>

== 7. zadatak ==
Goran želi na siguran način da pošalje poruku koju je sastavio. Odabrao je ''Rail Fence'' algoritam u 4 reda za obezbeđivanje tajnosti poruke. Algoritam radi na nivou bita sa podacima veličine 16b. Poruka koja se šalje je veličine 32b. Goran primenjuje CBC mod funkcionisanja. Poruka koja se šifruje je '''12345678'''h. Ukoliko mod funkcionisanja zahteva inicijalnu vrednost, koristi se vrednost '''DCBA'''h.

Odgovoriti na sledeća pitanja. Odgovore davati u heksadecimalnom obliku bez oznake.
<div class="abc-list">
# vrednost ulaza u prvi blok algoritma šifrovanja <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
# vrednost izlaza iz prvog bloka algoritma šifrovanja <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
# vrednost ulaza u drugi blok algoritma šifrovanja <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
# konačnu vrednost celokupne šifrovane poruke koju Marko šalje <span class="spoiler" data-solution="text">nerešeno</span>
</div>

== 8. zadatak ==
Na osnovu početnog ključa '''099D'''h, generisati sve potrebne ključeve za SAES algoritam. S-Box tabela data je u nastavku. Konstante iteracije su 80h i 30h.
{| class="wikitable"
|+ S-Box tabela iz osmog zadatka.
!
! 00b !! 01b !! 10b !! 11b
|-
! 00b
| 9h || 4h || Ah || Bh
|-
! 01b
| Dh || 1h || 8h || 5h
|-
! 10b
| 6h || 2h || 0h || 3h
|-
! 11b
| Ch || Eh || Fh || 7h
|}
Navesti vrednost prvog ključa koji se koristi u okviru SAES algoritma (bez sufiksa ''h''): <span class="spoiler" data-solution="text">6BF6</span>

Navesti vrednost drugog ključa koji se koristi u okviru SAES algoritma (bez sufiksa ''h''): <span class="spoiler" data-solution="text">9C2A</span>

Navesti vrednost trećeg ključa koji se koristi u okviru SAES algoritma (bez sufiksa ''h''): <span class="spoiler" data-solution="text">-</span>

Ukoliko neki od ključeva ne postoji, staviti znak -

'''Objašnjenje:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">
<math>K_0 = \mathtt{099D} \implies w_0=\mathtt{09}, w_1=\mathtt{9D}</math><br>
<math>RCON(1) = \mathtt{80}, RCON(2) = \mathtt{30} </math><br>
Potključevi u SAES algoritmu generišu se od 4-bitnih komponenti <math>w_{2..5}</math>. Treći potključ ne postoji.<br>
<math>w_2 = w_0 \oplus g_1(w_1)</math><br>
<math>w_3 = w_1 \oplus w_2</math><br>
<math>w_4 = w_2 \oplus g_2(w_3)</math><br>
<math>w_5 = w_3 \oplus w_4</math><br>
g-funkcija se definiše kao:<br>
<math>g_i(x) = RCON(i) \oplus Sbox(SwapNibble(x))</math><br>
gde je <math>Sbox</math> supstitucija po tabeli datoj u zadatku a <math>SwapNibble</math> rotiranje 8-bitnog broja za 4 bita (okreću se 2 hex cifre).
</span>

== 9. zadatak ==
Koje od navedenih operacija se koriste u okviru runde Salsa algoritma koje doprinose efikasnosti algoritma?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# OR
# MUL
# SUB
# ROTATE SHIFT
# LOGICAL SHIFT
# ADD
</div>

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Заштита података]]

Микропроцесорски системи/Фебруар 2023

2023-02-21T20:59:42Z

TopOfKeks: теорија

{{tocright}}
'''Фебруарски испит 2023. године''' одржан је 19. фебруара и на њему је била доступна сва потребна документација и презентације са предавања.
{{решења}}

== Теорија ==
=== 1. задатак ===
: ''Сличан задатак као са [[Микропроцесорски системи/Август 2022#1. задатак|августовског испита 2022. године]].''
У наставку је дат део садржаја ''Intel HEX'' датотеке направљене за ''STM32F103R6'' микроконтролер. На којој адреси се налази машинска инструкција коју микропроцесор ''Cortex-M3'', унутар посматраног ''STM32F103R6'' микроконтролера, прву извршава након ресета? Одговор унети према формату неозначених хексадецималних литерала у ''C'' програмском језику ширине 32 бита.
:<span style="color: orange;">02</span><span style="color: purple;">0000</span><span style="color: red;">04</span><span style="color: blue;">0800</span><span style="color: green;">F2</span>
:<span style="color: orange;">10</span><span style="color: blue;">0000</span><span style="color: red;">00</span>0028002039070008AF010008B1010008<span style="color: green;">B0</span>
:<span style="color: orange;">10</span><span style="color: blue;">0010</span><span style="color: red;">00</span>B3010008B5010008B701000800000000<span style="color: green;">A6</span>
:<span style="color: orange;">10</span><span style="color: blue;">0020</span><span style="color: red;">00</span>000000000000000000000000B9010008<span style="color: green;">0E</span>
:<span style="color: orange;">10</span><span style="color: blue;">0030</span><span style="color: red;">00</span>BB01000800000000BD010008BF010008<span style="color: green;">6E</span>
:<span style="color: orange;">10</span><span style="color: blue;">0040</span><span style="color: red;">00</span>BD090008BD090008BD090008BD090008<span style="color: green;">78</span>
:<span style="color: orange;">10</span><span style="color: blue;">0050</span><span style="color: red;">00</span>BD090008BD090008BD090008BD090008<span style="color: green;">68</span>
:<span style="color: orange;">10</span><span style="color: blue;">0060</span><span style="color: red;">00</span>BD090008BD090008BD090008BD090008<span style="color: green;">58</span>
'''Одговор:''' <span class="spoiler" data-solution="text">0x08000739</span>

'''Објашњење:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Фајл треба провући кроз истицање синтаксе како би било јасније о чему се ради. Свака линија почиње са две тачке и затим бројем бајтова података у тој линији, који за потребе задатка нису релевантни. Затим долази адреса на којој се налази поменути садржај па тип записа. У првој линији видимо да је тип записа <code>04</code>, односно проширење адресе, па адреса тог записа није релевантна. Затим следе два бајта податка, <code>0800</code>, који кажу да се наредни делови фајла налазе на адреси која почиње са <code>0x0800</code>, односно налази се у флеш меморији контролера. У другој линији видимо запис типа <code>00</code>, односно податак, са адресом <code>0000</code>, односно <code>0x08000000</code> кад се дода горепоменуто проширење адресе. То је адреса на којој се налази иницијална вредност SP, и делић меморије <code>00280020</code> нам говори његову вредност. Пошто је садржај меморије у ''little-endian'' формату, то значи да је ова вредност <code>0x20002800</code>. Наредна четири бајта, зато, представљају адресу прекидне рутине за ресет, односно иницијалну вредност PC након ресетовања микроконтролера. У меморији пише <code>39070008</code> па је та адреса <code>0x08000739</code>, и то је одговор на ово питање.</span>

=== 2. задатак ===
У наставку је описан један од изузетака ''Cortex-M3'' процесора:

"''Изузетак се јавља услед грешке приликом обраде неког изузетака<sup>[sic]</sup> или уколико неки изузетак није могуће обрадити на било који други начин.''"

О којем изузетку је реч?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Reset
# <span class="solution">Hard fault</span>
# Bus fault
# NMI
# Usage fault
</div>

=== 3. задатак ===
: ''Сличан задатак као са [[Микропроцесорски системи/Август 2022#3. задатак|августовског испита 2022. године]].''
У наставку је приказан садржај две датотеке: (1) линкерска скрипта и (2) изворни асемблерски код програма.

Посматра се извршавање на ''STM32F103R6'' микроконтролеру датог програма који је резултат линковања помоћу приказане линкерске скрипте.

Која вредност се налази у регистру ''R1'' у тренутку када ток контроле стигне до адресе указане лабелом <code>target</code>? Одговор унети према формату неозначених хексадецималних литерала у C програмском језику ширине 32 бита.

Линкерска скрипта:
<pre>
MEMORY
{
FLASH(rx) : ORIGIN = 0x08000000, LENGTH = 32K
SRAM(rwx) : ORIGIN = 0x20000000, LENGTH = 10K
}
SECTIONS
{
.vector_table : { *(.vector_table) } > FLASH
.text : { *(.text*) } > FLASH
}
</pre>
Изворни асемблерски код програма:
<syntaxhighlight lang="asm">
.cpu cortex-m3
.fpu softvfp
.syntax unified
.thumb

.section .vector_table, "a"
.word 0x20002300
.word reset_handler
.word 0x20002400
.word 0x20002500
.word 0x20002600

.section .text.reset_handler
.type reset_handler, %function
reset_handler:
mov r1, sp
nop
nop
nop
target:
.end
</syntaxhighlight>
'''Одговор:''' <span class="spoiler" data-solution="text">0x20002300</span>

'''Објашњење:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">Иницијална вредност SP добија се из првог улаза вектор табеле. Пошто из линкерске скрипте видимо да је секција <code>.vector_table</code> мапирана на почетак флеш меморије, то значи да се у њој чувају подаци вектор табеле. Пошто је први податак у овој вектор табели <code>0x20002300</code>, а у ресет рутини се R1 поставља на SP, то је и одговор на ово питање.</span>

=== 4. задатак ===
У наставку је приказан садржај две датотеке: (1) линкерска скрипта и (2) изворни асемблерски код програма. Посматра се извршавање датог програма који је резултат линковања помоћу приказане линкерске скрипте.

Која вредност се налази у регистру ''R0'' у тренутку када ток контроле први пут стигне до адресе указане лабелом <code>leave_default_handler</code>? Одговор унети према формату неозначених хексадецималних литерала у ''C'' програмском језику ширине 32 бита.

Линкерска скрипта:
<pre>
MEMORY
{
FLASH(rx) : ORIGIN = 0x08000000, LENGTH = 32K
SRAM(rwx) : ORIGIN = 0x20000000, LENGTH = 10K
}
SECTIONS
{
.vector_table : { *(.vector_table) } > FLASH
.text : { *(.text*) } > FLASH
}
</pre>
Изворни асемблерски код програма:
<syntaxhighlight lang="asm">
.cpu cortex-m3
.fpu softvfp
.syntax unified
.thumb

.section .vector_table, "a"
.word 0x20000064
.word reset_handler
.rept 15
.word default_handler
.endr

.equ SCB_ICSR, 0xE000ED04

.section .text.reset_handler
.type reset_handler, %function
reset_handler:
nop
nop
svc 0
nop
infinite_loop:
b infinite_loop

.section .text.default_handler
.type default_handler, %function
default_handler:
mrs r0, ipsr
leave_default_handler:
bx lr
.end
</syntaxhighlight>
'''Одговор:''' <span class="spoiler" data-solution="text">0x0000000B</span>

'''Објашњење:''' <span class="spoiler" data-solution="explanation">У регистар R0 уписује се вредност IPSR регистра, који у себи садржи само број прекидне рутине која се тренутно извршава. Инструкција <code>svc</code> окида прекидну рутину, и број те прекидне рутине је 11 односно хексадецимално 0xB.</span>

=== 5. задатак ===
: ''Сличан задатак као са [[Микропроцесорски системи/Август 2022#5. задатак|августовског испита 2022. године]].''
Уколико неки од бројача тајмера код микроконтролера ''STM32F103R6'' броји навише и вредност ''Repetion Counter''<sup>[sic]</sup> је 2, када се дешава UEV (''Update Event'') тог тајмера?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Сваки други пут када се деси ''Counter Underflow Event''
# Сваки трећи пут када се деси ''Counter Underflow Event''
# Сваки други пут када се деси ''Counter Overflow Event''
# <span class="solution">Сваки трећи пут када се деси ''Counter Overflow Event''</span>
</div>

[[Категорија:Микропроцесорски системи]]
[[Категорија:Рокови]]

ПОРТ

2023-01-31T22:05:56Z

TopOfKeks: ispravna terminologija

{{Предмет
| назив = Практикум из основа рачунарске технике
| шифра = 13С111ПОРТ
| семестар = 2
| статус = обавезни
| страница = [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/oo1pot/ rti.etf.rs/rti/oo1pot]
| ЕСПБ = 3
| одсек = СИ
}}
'''Практикум из основа рачунарске технике''' је обавезан предмет у другом семестру на СИ. Уживајте у животу.

== Корисне везе ==
* [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/laboratorija/DE0_User_manual.pdf Документ са пиновима за плочицу са ''Cyclone III'']
* [https://www.intel.com/content/dam/www/programmable/us/en/portal/dsn/42/doc-us-dsnbk-42-1504012210-de0-cv-user-manual.pdf Документ са пиновима за плочицу са ''Cyclone V'']
* ''[[github:reds-heig/logisim-evolution|Logisim-evolution]]'' — Симулатор дигиталне логике који се може користити за тестирање када нисте при плочици
* [https://drive.google.com/open?id=103dI4ODiQeUTlyoqEF-6tUxQBHeaqvrx ETF SI] (модификације, компоненте)
* [http://etf.beastweb.org/studije/predmet/praktikum-iz-osnova-racunarske-tehnike ETF Materijali (BeastWeb)] (књига)

== Настава ==
Од наставе на предмету се одржи пар часова где асистенти објасне како се користи ''[[#Quartus|Quartus]]'' алат, јер је остатак градива на предмету већ обрађен на [[ОРТ1]].

На предмету се ради практична примена градива са ОРТ1, односно цртање и коришћење комбинационих и секвенцијалних модула научених на ОРТ1 у алату, њихово логичко спајање и синтетизовање у хардвер на FPGA плочицу и тестирање, како би се проверила тачност шеме.

FPGA развојне плоче које се користе на предмету су:
* [http://www.terasic.com.tw/cgi-bin/page/archive.pl?Language=English&No=364 Terasic Altera DE0 Board] са ''Altera Cyclone III'' ('''EP3C16F484C6''') чипом и
* [https://www.terasic.com.tw/cgi-bin/page/archive.pl?Language=English&CategoryNo=163&No=921 Terasic Altera DE0-CV Board] са ''Altera Cyclone V'' ('''5CEBA4F23C7''') чипом.

Оне се могу купити за потребе предмета, а довзољен је рад са плочицама факултета у Павиљону Рашовић (радним данима од 08:00 до 20:00 док не трају лабораторијске вежбе), а понекад буду доступне и у Рачунском центру (било који дан). Уколико их купујете за потребе предмета, од користи вам могу бити инструкције за инсталацију испод.

== Домаћи ==
Домаћи задаци на предмету се објављују као припрема за лабораторијске вежбе. Прва два домаћа задатка се цртају на шемама датим на папиру и доносе на лабораторијску вежбу, па тамо прецртавају у ''Quartus'' пројекат, док се последња два домаћа задатка праве и предају у ''Quartus''. Домаћи су обично из области:
* '''Први домаћи:''' Синтеза комбинационих мрежа
* '''Други домаћи:''' Синтеза секвенцијалних мрежа
* '''Трећи домаћи:''' Стандардни комбинациони и секвенцијални модули
* '''Четврти домаћи:''' Стандардни комбинациони и секвенцијални модули (напредније)
Пре лабораторијске вежбе, вреди проверити да ли се шема из ''Quartus'' успешно спушта на FPGA плочицу и ради како треба.

== Лабораторијске вежбе ==
На лабораторијским вежбама се ради тест преко ''Moodle'' курса предмета (укупно 15% оцене) а затим наставља на одбрану домаћих задатака и рађење модификација (укупно 45% оцене). Пре лабораторијских вежби биће дати пробни тестови на ''Moodle'' курсу предмета. Пробни тестови давани 2020. године могу се наћи [[ПОРТ/Пробни тестови 2020|овде]]. Пре свих осталих лабораторијских вежби, постоји пробна лабораторијска вежба.

На прве две лабораторијске вежбе се основни домаћи доноси на папиру а затим преписује у ''Quartus'', док се на друге две лабораторијске вежбе добије предати ''Quartus'' пројекат. На лабораторијској вежби дата су три задатка: први задатак је поставити домаћи задатак, а други и трећи су додатне модификације које заправо носе бодове. Када студент заврши модификацију, зове демонстратора да је прегледа.

Следеће модификације су даване на лабораторијским вежбама:
{{#dpl:
| titleregexp = ПОРТ/Лаб
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦10¦-1}²]],,
| noresultsheader = Тренутно нема модификација.
}}

== Испитни рокови ==
На страници предмета постоји [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/oo1pot/ispit/2017/PORT_Jun_2017.zip један користан испитни рок из јуна 2017.] Тај испитни рок је [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/oo1pot/ispit/rokovi.html на страници која више није доступна са главне странице предмета,] али која такође садржи рокове пре 2017 који се нису радили на развојној плочи већ у симулатору, па стога нису корисни. Испод су излистани рокови прикупљени, и углавном решени, од стране студената:
{{#dpl:
| titleregexp = ПОРТ/.* \d+
| nottitleregexp = ПОРТ/Лаб
| nottitleregexp = ПОРТ/Пробни тестови
| format = ,\n* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦6¦-1}²]],,
| noresultsheader = Тренутно нема решених рокова.
| ordermethod = firstedit
}}
Уколико желите да додате рок, посетите '''[[Project:Направи#ПОРТ|страницу за прављење рока]]'''.

== Алати ==
=== ''Quartus'' ===
''Quartus'' је алат за развој хардвера помоћу FPGA. У њему могу да се цртају шеме које се затим синтетишу и спусте на плочицу (након повезивања пинова у Pin Planner).

==== Инсталација ====
# Скините ''Quartus II Web Edition 13.1'' са [https://tinyurl.com/quartusinstalacija овог линка.]
# Скините податке о чиповима и поставите их у исти директоријум где је претходно скинута инсталација.
#* [https://tinyurl.com/quartusfajlovi Подаци о ''Cyclone III'' чипу]
#* [http://download.altera.com/akdlm/software/acdsinst/13.1/162/ib_installers/cyclonev-13.1.0.162.qdz Подаци о ''Cyclone V'' чипу]
# Покрените инсталацију.
# Када се прикаже списак компоненти за инсталирање, изаберите ''Cyclone III/IV'' или ''Cyclone V'' под ''Devices''.
# Уколико вас програм пита да ли хоћете да ''Altera TalkBack'' буде укључен, укључите га јер ће то омогућити паралелну компилацију која може убрзати превођење кола. Уколико вас не пита, можете га укључити под ''Tools'' > ''Options'' > ''Internet Connectivity'' > ''TalkBack Options''.
# При прављењу нових пројеката, користите шифру плочице '''EP3C16F484C6''' за ''Cyclone III'' и '''5CEBA4F23C7''' за ''Cyclone V''.
# Уколико сте купили плочицу али не може да се детектује у ''Hardware Setup'', пратите [[terasic:Altera USB Blaster Driver Installation Instructions|ове]] инструкције.

== Литература==
Видети [[ОРТ1#Литература]].

== Начин оцењивања ==
Домаћи задаци носе 45 бодова, ''Moodle'' тестови 15 бодова а испит 40 бодова.
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 < P \leq 60</math> || <math>60 < P \leq 70</math> || <math>70 < P \leq 80</math> || <math>80 < P \leq 90</math> || <math>90 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}

== Потребна помоћ ==
* {{zadaci|postavke}}

ОРТ2/К1Н 2022

2022-12-11T18:22:48Z

TopOfKeks: категорија

{{tocright}}
{{нерешено}}
'''Поправни први колоквијум 2022. године''' одржан је 11. децембра 2022. године и трајао је 1h30min.

== Поставка ==
Реализовати уређај P за спрегу између уређаја UA, UB, UC1 i UC2 који извршава следећу операцију. Уређај P треба од уређаја UA да прими неозначену тридесетдвобитну бинарну реч Х, а затим од уређаја UB треба да прими низ B[i] неозначених тридесетдвобитних бинарних речи, где је i=0,1,..99₁₀. Сваки елемент низа B[i] треба заротирати у десно за Х позиција и тако формирати низ C[i]. Сваки елемент низа C[i] треба послати уређајима UC1 i UC2, при чему је слање потребно обавити у супротном смеру у односу на примање података (i=99₁₀, 98₁₀, ...0₁₀). Слање уређајима UC1 i UC2 треба обавити тако што тек када оба уређаја приме елемент C[i], онда може да се пређе на слање елемента C[i-1].

Уређаји UA, UB, UC1 i UC2 треба да раде синхроно на исти сигнал такта. Описана операција треба да се понавља циклично.

Слање података ка уређајима UC1 i UC2 би требало да ради паралелно (ако су оба уређаја спремна да приме податак у истом тренутку, уређај P ће послати истовремено податак, а ако је спреман само један уређај, уређај P ће послати прво податак том уређају, а касније када буде спреман други уређај послаће податак другом уређају).

Уређај UA серијски шаље уређају P тридесетдвобитне неозначене бинарне вредности по линији података DAP. Слање се врши почев од виших ка нижим битовима. За синхронизацију између UA и P користе се статусни сигнал SPA и управљачки сигнал CAP. Вредностима 0 и 1 сигнала SPA уређај P шаље уређају UA индикацију када не може и када може да прими један бит тридесетдвобитне речи, респективно. Вредношћу 1 сигнала CAP , трајања једне периоде сигнала такта, уређај UA шаље уређају P команду да треба да прими један бит тридесетдвобитне речи, при чему уређај UA то чини када утврди да уређај P на статусној линији SPA држи вредност 1.

Уређај UB серијски шаље уређају P тридесетдвобитне неозначене бинарне вредности по линији података DBP. Слање се врши почев од виших ка нижим битовима. За синхронизацију између UB и P користе се статусни сигнал SPB и управљачки сигнал CBP. Вредностима 0 и 1 сигнала SPB уређај P шаље уређају UB индикацију када не може и када може да прими један бит тридесетдвобитне речи, респективно. Вредношћу 1 сигнала CBP , трајања једне периоде сигнала такта, уређај UB шаље уређају P команду да треба да прими један бит тридесетдвобитне речи, при чему уређај UB то чини када утврди да уређај P на статусној линији SPA држи вредност 1.

Уређај P паралелно шаље уређају UC1 тридесетдвобитне неозначене бинарне вредности по линији података DPC1₃₁..₀, при чему је бит 31 најстарији а бит 0 најмлађи бит. За синхронизацију између UC1 и P користе се статусни сигнал SC1P и управљачки сигнал CPC1. Вредностима 0 и 1 сигнала SC1P уређај UC1 шаље уређају P индикацију када не може и када може да прими тридесетдвобитну <ref> У оригиналном тексту задатка је у тексту за UC1, као и у тексту за UC2 писало шеснаестобитне, што су рекли да је грешка и да треба да стоји тридесетдвобитне</ref> бинарну вредност, респективно. Вредношћу 1 сигнала CPC1 , трајања једне периоде сигнала такта, уређај P шаље уређају UC1 команду да треба да прими тридесетдвобитну бинарну вредност, при чему уређај P то чини када утврди да уређај UC1 на статусној линији SC1P држи вредност 1.

Уређај P паралелно шаље уређају UC2 тридесетдвобитне неозначене бинарне вредности по линији података DPC2₃₁..₀, при чему је бит 31 најстарији а бит 0 најмлађи бит. За синхронизацију између UC2 и P користе се статусни сигнал SC2P и управљачки сигнал CPC2. Вредностима 0 и 1 сигнала SC2P уређај UC2 шаље уређају P индикацију када не може и када може да прими тридесетдвобитну бинарну вредност, респективно. Вредношћу 1 сигнала CPC2 , трајања једне периоде сигнала такта, уређај P шаље уређају UC2 команду да треба да прими тридесетдвобитну бинарну вредност, при чему уређај P то чини када утврди да уређај UC2 на статусној линији SC2P држи вредност 1.

Претпоставити да се на почетку на статусним линијама SPA, SPB, SC1P и SC2P налазе вредности 0.

а) Нацртати структурну шему операционе јединице уређаја P.
б) Нацртати дијаграме тока управљачких сигнала операционе јединице и управљачке јединице уређаја P.
в) Нацртати структурну шему управљачке јединице уређаја P реализоване помоћу бројача корака и декодера и дати изразе за генерисање управљачких сигнала операционе и управљачке јединице уређаја P. Сматрати да се у бројачу корака на почетку налази вредност 0.

== Напомене ==
<references/>

== Решење ==

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:ОРТ2]]

Рачунарске мреже 2/К1 2022

2022-11-04T23:03:13Z

TopOfKeks: не та категорија

{{tocright}}
Prvi kolokvijum na predmetu Računarske mreže 2 održan je u novembru 2022. Kolokvijum je trajao 75 minuta i imao je 10 zadataka, sa dve različite grupe.
{{rešenja}}
== Grupa A ==
=== 1. zadatak ===
Ako ruter A sa ulogom route reflector-a dobije rutu od iBGP rutera koji nije njegov klijent, ruta može da bude prosleđena:
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# eBGP susedima rutera A
# <span class="solution">klijentima rutera A</span>
# iBGP susedima koji nisu klijenti A
# nikome
</div>

=== 2. zadatak ===
Autonomni sistem ima 50 rutera i podeljen je u 5 klastera. U svakom klasteru postoji 2 route reflector-a, dok su ostali ruteri njihovi klijenti. Koliko najmanje mora da postoji iBGP sesija da bi autonomni sistem pravilno funkcionisao?

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">125</span>

=== 3. zadatak ===
Local Preference atribut se pridružuje rutama koje:
<div class="abc-list" data-solution="single">
# <span class="solution">ulaze u ruter</span>
# izlaze iz rutera
# i ulaze u ruter i izlaze iz rutera
# ništa od navedenog
</div>

=== 4. zadatak ===
{| class="wikitable"
|+ Izgled ruting tabele
! RP !! Prefix !! Dis !! Met !! Outgoing interface
|-
| R || 192.168.1.0/24 || 120 || 5 || F0/2
|-
| O || 192.168.1.0/25 || 110 || 100 || S0/1
|-
| B || 192.168.1.128/25 || 20 || 0 || F0/1
|-
| R || 192.168.1.0/26 || 120 || 7 || F0/3
|-
| O || 192.168.1.64/26 || 110 || 200 || S0/0
|}
Na koji interfejs rutera će biti prosleđen paket namenjen adresi 192.168.1.13?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# F0/2
# S0/1
# F0/1
# <span class="solution">F0/3</span>
# S0/0
</div>

=== 5. zadatak ===
Koji od navedenih mehanizama se koristi za zaštitu od lažnog oglašavanja ruta?
<div class="abc-list" data-solution="single">
# Route flap damping
# <span class="solution">Preuzimanje objekata ruta od internet registra ruta</span>
# Looking glass
# ???
</div>

=== 6. zadatak ===
Koje od navedenih tvrdnji su tačne za autonomni sistem koji je podeljen u konfederacije?
<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# Ako se dobije ruta od eBGP suseda i eBGP<ref>U stavci je dva puta napisano eBGP, baš kao ovde.</ref> suseda, uzeće se ona ruta dobijena od eBGP suseda
# Ako se dobije ruta od eBGP suseda i iBGP suseda, uzeće se ona ruta dobijena od iBGP suseda
# ???
# ???
# <span class="solution">Prilikom izbora najbolje rute unutar autonomnog sistema se uzima u obzir metrika internog protokola rutiranja</span>
</div>

=== 7. zadatak ===
[[Датотека:RM2 K1 2021 zadatak 13.png|center|frame|Mreža iz sedmog zadatka.]]
Za datu mrežu sa slike odrediti putanju paketa (preko kojih uređaja prolaze) '''<u>od mreže A ka mreži C</u>''' ako je dato:
* Na ruteru R3 je pridružen MED parametar za rute koje se oglašavaju ka R1 na 100.
* Na ruteru R4 je pridružen MED parametar za rute koje se oglašavaju ka R1 na 200.
* Ruter R7 kada oglašava rute ruterima R3 i R4 dodaje u AS-Path jednu dodatnu oznaku AS105 (AS prepending).
* Na ruteru R7 je podešeno da rute koje dolaze od R8 imaju Local Preference 100, a od R9 imaju Local Preference 150.
* Na ruteru R9 je pridružen MED parametar za rute koje se oglašavaju ka R5 na 50, a za rute koje se oglašavaju ka R6 na 100.
* Na ruteru R5 je podešeno da rute koje dolaze od R9 imaju Local Preference 150.
* Na ruteru R6 je podešeno da rute koje dolaze od R9 imaju Local Preference 200.
* Na ruteru R5 je pridružen MED parametar za rute koje se oglašavaju ka R2 i ka R4 na 50.
* Na ruteru R6 je pridružen MED parametar za rute koje se oglašavaju ka R2 na 100.
* Ruter R2 kada oglašava rute ruteru R1 dodaje u AS-Path jednu dodatnu oznaku AS102 (AS prepending).

Napomena: Brojeve rutera uneti odvojene zarezima (bez razmaka).

Primer: Za putanju R7-R4-R5-R6-R9 uneti:
7,4,5,6,9

Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">1,3,4,5,6,9</span>

=== 8. zadatak ===
Mreža A oglašava svoje rute preko provajdera B. Link između mreže A i provajdera B je menjao status (flapovao) u sledećim trenucima:
10:00, 10:15, 10:20, 10:25, 10:30, 10:35, 10:40, 10:45, 10:50, 10:55, 11:00, 11:05
Problem je rešen u 11:06 i nakon toga više nije bilo promena statusa linka. U početnom trenutku Penalty za mrežu A je bio 0. Prilikom svakog flapa rute dobijaju Penalty od 100. Kada nema flapa, Penalty se smanjuje konstantnim ritmom od 20 za 5 minuta (bez obzira na trenutnu vrednost Penalty-a).

Ukoliko je Supress limit 680, a Reuse limit 600, od kada do kada ruta A nije bila oglašavana preko Interneta?

Napomena: kompletno rešenje prikazati na papiru, a u tekstualnom polju upisati vreme prestanka oglašavanja i vreme ponovnog oglašavanja, razdvojeno zarezom (bez razmaka), odnosno u sledećem formatu:
HH:MM,HH:MM
Odgovor: <span class="spoiler" data-solution="text">10:50,12:30</span>

=== 9. zadatak ===
[[Датотека:RM2 K1 2022 zadatak 9v2.png|оквир|центар|Mreža iz devetog zadatka.]]
Data je mreža sa slike. Uspostavljenje su eBGP sesije između rutera: R1-R3, R2-R4, R3-R5 i R4-R6, kao i iBGP sesije između rutera: R1-R2, R3-R4 i R5-R6. Sve BGP sesije su ispravne.
U nastavku su dati ispisi komandi za prikaz BGP tabele, za rutere R3, R4, R5 i R6.<ref>Nedostaju BGP tabele iz zadatka.</ref>

Odrediti kojom putanjom će se ići od rutera R5 ka mreži 11.0.0.0/24 i obrazložiti koji kriterijum je bio ključni prilikom odabira najbolje rute za svaki korak na putu do destinacione mreže.

Napomena: odgovor se daje u polje u koje će student da upiše svoj tekst i ocenjuje se naknadno ručno.

=== 10. zadatak ===
U nastavku je data tabela vrednosti Community atributa za Colapro(?) autonomni sistem (AS107).<ref>Nedostaju tabele Community atributa. Postojala je jedna tabela za promenu Local Preference atributa, i jedna za AS Path prepending ruta.</ref>

Postoje dva puta od nekog rutera ovog autonomnog sistema ka mreži 17.2.0.0 (nije bila ova mreža, ali nije relevatntno za zadatak koja je tačno), preko interfejsa 1 i interfejsa 2.

U datom ispisu komande su prikazani putevi od ovog rutera ka mreži 17.2.0.0. <ref>Nedostaje ispis ove komande. Postojala su dva puta, pri čemu od relevantnih atributa za ova dva puta su se jedino razlikovale vrednosti Local Preference-a (za putanju preko interfejsa 1, LP je iznosio 135, a za putanju preko interfejsa 2, LP je iznosio 130).</ref>

Koju vrednost Community atributa je potrebno poslati prilikom oglašavanja rute 17.2.0.0 ka ovom autonomnom sistemu kako bi se saobraćaj od autonomnog sistema ka mreži 17.2.0.0 forsirao da ide preko interfejsa 2.

<div class="abc-list" data-solution="multiple">
# <span class="solution">Vrednost Community atributa je xxxx:125 za rutu koja se oglašava ka interfejsu 1 rutera u AS107. <ref>Oznaka xxxx je bila neka konstantna vrednost koja menja Local Preference atribut na vrednost koja se nalazi iza dve tačke.</ref></span>
# Vrednost Community atributa je xxxx:125 za rutu koja se oglašava ka interfejsu 2 rutera u AS107.
# Vrednost Community atributa je xxxx:140 za rutu koja se oglašava ka interfejsu 1 rutera u AS107.
# <span class="solution">Vrednost Community atributa je xxxx:140 za rutu koja se oglašava ka interfejsu 2 rutera u AS107.</span>
# Vrednost Community atributa je yyyy:1 za rutu koja se oglašava ka interfejsu 1 rutera u AS107. <ref>Oznaka yyyy je bila neka konstantna vrednost koja prependuje AS107 onoliko puta kolika je vrednost koja se nalazi iza dve tačke.</ref>
# Vrednost Community atributa je yyyy:2 za rutu koja se oglašava ka interfejsu 2 rutera u AS107.
</div>

=== Napomene ===
<references />

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Рачунарске мреже 2]]

Рачунарске мреже 2/К1 2022

2022-11-04T23:02:51Z

TopOfKeks: kategorija

Мултипроцесорски системи/К1 2018

2022-11-02T09:15:32Z

TopOfKeks: K1 2018

{{tocright}}
'''Prvi kolokvijum 2018. godine''' održan je 30. oktobra i trajao je 105 minuta. Postavka roka je dostupna sa [http://mups.etf.rs/ispiti/2018-2019/si4mps_k1_20182019.pdf stranice predmeta.]

== 1. zadatak ==
: Veoma slično pitanje našlo se na [[Мултипроцесорски системи/К1 2021#1. zadatak|prvom kolokvijumu 2021. godine]]
=== Postavka ===
Opisati pet klasa savremenih računara sa naglaskom na projektne prioritete u svakoj klasi.
=== Rešenje ===
Videti [[Мултипроцесорски системи/К1 2021#1. zadatak|ovde]].

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti šta je ILP i navesti tipične primere. Objasniti i obrazložiti trendove iskorišćenja ILP za povećanje performansi nekada i sada.
=== Rešenje ===
ILP (''Instruction-level parallelism'') je paralelizam u obliku istovremenog izvršavanja više instrukcija. Drugim rečima, cilj ILP je povećanje broja izvršenih instrukcija po taktu. Primeri tehnika ILP-a su: protočna obrada, izvršavanje instrukcija van poretka, spekulativno izvršavanje, predikcija skoka i optimizacije prevodioca radi boljeg iskorišćavanja prethodnih tehnika.

ILP je imao najveći značaj u periodu od kraja 80-ih do ranih 2000-ih. Tehnološki trendovi dozvoljavali su veliko usložnjenje organizacije procesora, sa ciljem da povećaju ILP i broj instrukcija po taktu. Danas, poboljšanja performansi od ILP je sve manje i manje, jer se povećanjem broja instrukcija po taktu ne dobija znatno ubrzanje.
== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Objasniti prednosti i nedostatke programskog modela zajedničke memorije.
=== Rešenje ===
Prednosti:
* Globalni adresni prostor olakšava programiranje
* Uniforman pristup podacima, bez potrebe da se kopiraju i maršaluju kao na modelu prenosa poruka.
* Manji komunikacioni ''overhead'' (bez OS, bibliotečkih rutina)
* Prirodna nadogradnja na sekvencijalno programiranje (lakše se paralelizuje postojeći kod)
* Omogućava keširanje
* Može da emulira ostale programske modele
Mane:
* Složeniji hardver
* Teže skalira povećanjem broja procesora
* Zahteva posebne atomske operacije za sinhronizaciju
* Programer odgovoran za pravilan pristup deljenim podacima
* Teže optimizovati implicitnu komunikaciju

== 4. zadatak ==
=== Postavka ===
Nacrtati i objasniti tipičnu strukturu sistema koji podržava model prenosa poruka. Po čemu se ona razlikuje od NUMA arhitekture?
=== Rešenje ===
(''Slika: [http://mups.etf.rs/predavanja/SI4MPS%20-%20P02%20-%20PPM.pdf P02 - PPM, slajd 42]'')

Gradivni element u modelu prenosa poruka je kompletan računar. Računarima su odvojeni adresni prostori i komuniciraju eksplicitnim I/O operacijama preko mreže.

Organizacija je slična NUMA arhitekturama, ali postoje razlike:
* Komunikacija u NUMA sistemima se odnosi na pristup memoriji, ne na razmenu poruka.
* Jača je sprega između procesora i mreže kod prenosa poruka.

== 5. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
=== Postavka ===
Korišćenjem OpenMP tehnologije, paralelizovati kod u prilogu koji vrši obilazak i obradu čvorova grafa BFS metodom. Obratiti pažnju na efikasnost i korektnost paralelizacije. Smatrati da su sve promenljive ispravno deklarisane.
<syntaxhighlight lang="c">
queue<node*> q;
q.push(head);
while (!q.empty()) {
qSize = q.size();
for (int i = 0; i < qSize; i++) {
node* currNode = q.front();
q.pop();
doStuff(currNode);
q.push(currNode);
}
}
</syntaxhighlight>
=== Rešenje ===

== 6. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
=== Postavka ===
Koji model memorijske konzistencije podržava OpenMP i kakav to uticaj može imati na izvršavanje koda niti? Da li postoje direktive kojima se može uticati na izvršavanje niti u smislu održavanja konzistentnog pogleda na memoriju? Obrazložiti odgovor.
=== Rešenje ===

== 7. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
=== Postavka ===
Neka se posmatra jedna aplikacija koja vrši obradu čvorova grafa. Grafovi koji se obrađuju su veoma neujednačenog stepena čvorova, a vreme obrade je proporcionalno
stepenu čvora. Nakon merenja performansi sekvencijalne implementacije posmatrane aplikacije pri uobičajenoj upotrebi, dobijeni su sledeći rezultati: aplikacija 5% vremena provodi obavljajući ulazno-izlazne operacije, 95% vremena provodi u obradi podataka. Tipično vreme obrade jednog čvora korišćenjem jednog jezgra je 1s.
<div class="abc-list">
# Ukoliko se aplikacija paralelizuje za izvršavanje na SMP sistemu sa 16 jezgara na 2GHz sa 32GB memorije, navesti formulu za Amdalov zakon i odrediti maksimalno moguće ubrzanje koje se može postići za zadatu aplikaciju.
# Diskutovati uticaj balansa opterećenja na performanse aplikacije, ukoliko je raspodela čvorova po stepenu kao na grafiku sa slike. Predložiti i obrazložiti šemu paralelizacije kojom bi se poboljšale performanse.
</div>
=== Rešenje ===

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Мултипроцесорски системи]]

Мултипроцесорски системи/К1 2021

2022-11-01T19:02:51Z

TopOfKeks: /* 7. zadatak */ greška

{{tocright}}
'''Prvi kolokvijum 2021. godine''' održan je 2. novembra i trajao je 105 minuta. Postavka roka je dostupna sa [http://mups.etf.rs/ispiti/2021-2022/si4mps_k1_20212022.pdf stranice predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Opisati pet tipičnih klasa računara. Navesti za koje aplikacije se obično koriste, kao i najbitnije projektne ciljeve.
=== Rešenje ===
* '''Lični mobilni uređaji''' (''PMD - Personal mobile devices'') su prenosivi računari namenjeni za ličnu upotrebu. Najbitniji projektni ciljevi su niska cena, niska potrošnja energije i performanse u reprodukciji medija.
* '''Desktop računari''' su računari opšte upotrebe sa širokim opsegom aplikacija. Najbitniji ciljevi su odnos cene i performansi, potrošnja energije i performanse za grafiku.
* '''Server računari''' su računari za servise koji imaju velik broj korisnika i zahtevaju visok nivo pouzdanosti. Najbitniji ciljevi su propusni opseg, dostupnost/izdržljivost, potrošnja energije.
* '''Klasteri''' ili WSC (''Warehouse Scale Computing'') su skupovi više hiljada računara povezanih na LAN. Koriste se za ''SaaS (Software as a Service)''. Najbitniji ciljevi su dostupnost, odnos cena i performansi, potrošnja energije.
* '''IoT/ugrađeni računari''' se koriste u uređajima široke upotrebe, najčešće dizajnirani za specifične svrhe. Najbitniji ciljevi su niska cena, niska potrošnja energije i performanse specifične za njihovu primenu.

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Opisati istorijske trendove u arhitekturi računara u pogledu ostvarivanja paralelizma obrade.
=== Rešenje ===
U VLSI računarskim sistemima prisutan je trend povećavanja paralelizma.

Najpre se pojavilo povećavanje '''bit paralelizma'''. Proširivanjem staze podataka i širine registara smanjen je broj instrukcija, a samim tim i taktova neophodnim za izvršenje poslova. Ovaj trend je trajao do poznih 1980ih, sa ključnim trenutkom kada ceo mikroprocesor i keš memorija staju na jedan čip.

Nakon toga je nastupio trend '''paralelizma na nivou instrukcije''' (''ILP''). Cilj je bio povećati broj instrukcija po taktu, što je postignuto protočnom obradom, izvršavanjem van poretka itd. Procesori bivaju znatno složeniji i potrošnja resursa je povećana.

Ranih 2000ih dostignut je vrhunac poboljšanja performansi sa ''ILP'' i prelazi se na '''paralelizam na nivou niti''' (''TLP'').

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Nacrtati UMA i NUMA arhitekture. Objasniti sličnosti i razlike između njih.
=== Rešenje ===
{| class="wikitable"
|+ Pregled karakteristika
! Karakteristika
! UMA
! NUMA
|-
! Način pristupa memoriji
| Direktan pristup svakoj memorijskoj lokaciji.
| Memorija je distribuirana, lokalni i udaljeni pristup.
|-
! Brzina pristupa
| Nekeširan pristup ima istu cenu za svaku lokaciju.
| Lokalni pristup je brži (direktan pristup), udaljeni sporiji (preko poruka na ''ICN'').
|-
! Propusni opseg
| Zahteva veći jer svi pristupi idu kroz ICN/magistralu.
| Manja potreba za brzim ICN.
|-
! Skalabilnost
| Teže se skalira, usko grlo je obično magistrala/interconnect mreža.
| Mnogo bolje skalira.
|}
== 4. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
=== Postavka ===
Objasniti programski model ''Data parallel''. Nacrtati i objasniti tipičnu arhitekturu koja podržava ovaj model.
=== Rešenje ===

== 5. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
=== Postavka ===
Korišćenjem OpenMP tehnologije, paralelizovati deo koda u prilogu koji pronalazi parametar alfa sa zadovoljavajućom tačnošću u metodu konjugovanih gradijenata. Obratiti pažnju na efikasnost i korektnost paralelizacije. Paralelizaciju obaviti ručnim raspoređivanjem posla nitima. Smatrati da su sve promenljive ispravno deklarisane.
<syntaxhighlight lang="c">
bool alfaSet = false;
int alfaIter = 0;
int step = 1;
double localAlfa = alfa;
double *testX = (double *) malloc(dim * sizeof(double));

while (!alfaSet) {
alfaIter += step;
localAlfa = pow(gamma, alfaIter - 1);

for (i = 0; i < dim; i++) {
testX[i] = x[i] + localAlfa * d[i];
}

if (func(testX, dim) - delta * localAlfa * b <= oldFunc) {
if (!alfaSet) {
alfaSet = true;
alfaIter = 0;
alfa = localAlfa;
}
}
}
free(testX);
</syntaxhighlight>
=== Rešenje ===

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Na koji način se promenljive podrazumevano prosleđuju u okviru OpenMP <code>task</code> direktive? Zbog čega je to neophodno i da li je uvek neophodno? Obrazložiti odgovor.
=== Rešenje ===
Promenljive se podrazumevano prosleđuju kao <code>firstprivate</code>, odnosno privatne kopije promenljivih dobijaju početnu vrednost. Ovo ima smisla jer se poslovi mogu izvršavati u neodređenom, kasnijem trenutku kada prosleđena promenljiva može biti van dosega. Ovakve deljenje nije uvek neophodno jer kao i u ostalim direktivama za podelu posla, ponegde su neophodni deljeni podaci.

== 7. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
=== Postavka ===
Neka se posmatra jedna numerička simulacija. Aplikacija najpre učitava parametre simulacije, zatim rešava složene sisteme linearnih diferencijalnih jednačina i na kraju upisuje rezultate svoga rada. Nakon merenja performansi sekvencijalne implementacije posmatrane aplikacije pri uobičajenoj upotrebi, dobijeni su sledeći rezultati: aplikacija 5% vremena provodi obavljajući ulazno-izlazne operacije, a 95% vremena provodi u obradi podataka. Tipično vreme obrade u okviru simulacije korišćenjem jednog jezgra je 1000s.
<div class="abc-list">
# Ukoliko se aplikacija paralelizuje za izvršavanje na SMP sistemu sa 4 jezgara na 2GHz sa 32GB memorije, navesti formulu za Amdalov zakon i odrediti maksimalno moguće ubrzanje koje se može postići za zadatu aplikaciju sa datom konfiguracijom.
# Šta predstavlja osobina skalabilnosti u kontekstu paralelnog računarstva i specifično paralelnog hardvera? Da li bi dodavanje novih procesorskih jezgara u slučaju pod a) doprinelo ubrzavanju opisane paralelne aplikacije i u kojim slučajevima?
</div>
=== Rešenje ===
Formula za Amdalov zakon glasi:
* <math>T_p = \alpha T_1 + (1 - \alpha) \frac{T_1}{p}</math>
* <math>S_p = \frac{T_1}{T_P} = \frac{1}{\alpha + \frac{1 - \alpha}{p}} = \frac{p}{\alpha p + 1 - \alpha}</math>
Kako je nama ovde <math>\alpha = 0.05</math> i <math>p = 4</math> maksimalno ubrzanje koje možemo da postignemo je <math>S_p = \frac{4}{0.05 \cdot 4 + 1 - 0.05} \approx 3.47</math>.

Skalabilnost u paralelnom računarstvu se odnosi na mogućnost paralelnog sistema da proporcionalno ubrza svoj rad sa dodavanjem novih procesora (resursa) u sistem. Specifično, za paralelni hardver misli se na povećanje broja jezgara, povećanje propusnog opsega i slično. U ovom slučaju, dodavanje novih procesorskih jezgrada bi značajno doprinelo ubrzanju ove aplikacije, jer se u najvećem delu može paralelizovati njen kod.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Мултипроцесорски системи]]

Мултипроцесорски системи/К1 2021

2022-11-01T19:02:29Z

TopOfKeks: /* 7. zadatak */ rešenje

{{tocright}}
'''Prvi kolokvijum 2021. godine''' održan je 2. novembra i trajao je 105 minuta. Postavka roka je dostupna sa [http://mups.etf.rs/ispiti/2021-2022/si4mps_k1_20212022.pdf stranice predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Opisati pet tipičnih klasa računara. Navesti za koje aplikacije se obično koriste, kao i najbitnije projektne ciljeve.
=== Rešenje ===
* '''Lični mobilni uređaji''' (''PMD - Personal mobile devices'') su prenosivi računari namenjeni za ličnu upotrebu. Najbitniji projektni ciljevi su niska cena, niska potrošnja energije i performanse u reprodukciji medija.
* '''Desktop računari''' su računari opšte upotrebe sa širokim opsegom aplikacija. Najbitniji ciljevi su odnos cene i performansi, potrošnja energije i performanse za grafiku.
* '''Server računari''' su računari za servise koji imaju velik broj korisnika i zahtevaju visok nivo pouzdanosti. Najbitniji ciljevi su propusni opseg, dostupnost/izdržljivost, potrošnja energije.
* '''Klasteri''' ili WSC (''Warehouse Scale Computing'') su skupovi više hiljada računara povezanih na LAN. Koriste se za ''SaaS (Software as a Service)''. Najbitniji ciljevi su dostupnost, odnos cena i performansi, potrošnja energije.
* '''IoT/ugrađeni računari''' se koriste u uređajima široke upotrebe, najčešće dizajnirani za specifične svrhe. Najbitniji ciljevi su niska cena, niska potrošnja energije i performanse specifične za njihovu primenu.

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Opisati istorijske trendove u arhitekturi računara u pogledu ostvarivanja paralelizma obrade.
=== Rešenje ===
U VLSI računarskim sistemima prisutan je trend povećavanja paralelizma.

Najpre se pojavilo povećavanje '''bit paralelizma'''. Proširivanjem staze podataka i širine registara smanjen je broj instrukcija, a samim tim i taktova neophodnim za izvršenje poslova. Ovaj trend je trajao do poznih 1980ih, sa ključnim trenutkom kada ceo mikroprocesor i keš memorija staju na jedan čip.

Nakon toga je nastupio trend '''paralelizma na nivou instrukcije''' (''ILP''). Cilj je bio povećati broj instrukcija po taktu, što je postignuto protočnom obradom, izvršavanjem van poretka itd. Procesori bivaju znatno složeniji i potrošnja resursa je povećana.

Ranih 2000ih dostignut je vrhunac poboljšanja performansi sa ''ILP'' i prelazi se na '''paralelizam na nivou niti''' (''TLP'').

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Nacrtati UMA i NUMA arhitekture. Objasniti sličnosti i razlike između njih.
=== Rešenje ===
{| class="wikitable"
|+ Pregled karakteristika
! Karakteristika
! UMA
! NUMA
|-
! Način pristupa memoriji
| Direktan pristup svakoj memorijskoj lokaciji.
| Memorija je distribuirana, lokalni i udaljeni pristup.
|-
! Brzina pristupa
| Nekeširan pristup ima istu cenu za svaku lokaciju.
| Lokalni pristup je brži (direktan pristup), udaljeni sporiji (preko poruka na ''ICN'').
|-
! Propusni opseg
| Zahteva veći jer svi pristupi idu kroz ICN/magistralu.
| Manja potreba za brzim ICN.
|-
! Skalabilnost
| Teže se skalira, usko grlo je obično magistrala/interconnect mreža.
| Mnogo bolje skalira.
|}
== 4. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
=== Postavka ===
Objasniti programski model ''Data parallel''. Nacrtati i objasniti tipičnu arhitekturu koja podržava ovaj model.
=== Rešenje ===

== 5. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
=== Postavka ===
Korišćenjem OpenMP tehnologije, paralelizovati deo koda u prilogu koji pronalazi parametar alfa sa zadovoljavajućom tačnošću u metodu konjugovanih gradijenata. Obratiti pažnju na efikasnost i korektnost paralelizacije. Paralelizaciju obaviti ručnim raspoređivanjem posla nitima. Smatrati da su sve promenljive ispravno deklarisane.
<syntaxhighlight lang="c">
bool alfaSet = false;
int alfaIter = 0;
int step = 1;
double localAlfa = alfa;
double *testX = (double *) malloc(dim * sizeof(double));

while (!alfaSet) {
alfaIter += step;
localAlfa = pow(gamma, alfaIter - 1);

for (i = 0; i < dim; i++) {
testX[i] = x[i] + localAlfa * d[i];
}

if (func(testX, dim) - delta * localAlfa * b <= oldFunc) {
if (!alfaSet) {
alfaSet = true;
alfaIter = 0;
alfa = localAlfa;
}
}
}
free(testX);
</syntaxhighlight>
=== Rešenje ===

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Na koji način se promenljive podrazumevano prosleđuju u okviru OpenMP <code>task</code> direktive? Zbog čega je to neophodno i da li je uvek neophodno? Obrazložiti odgovor.
=== Rešenje ===
Promenljive se podrazumevano prosleđuju kao <code>firstprivate</code>, odnosno privatne kopije promenljivih dobijaju početnu vrednost. Ovo ima smisla jer se poslovi mogu izvršavati u neodređenom, kasnijem trenutku kada prosleđena promenljiva može biti van dosega. Ovakve deljenje nije uvek neophodno jer kao i u ostalim direktivama za podelu posla, ponegde su neophodni deljeni podaci.

== 7. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
=== Postavka ===
Neka se posmatra jedna numerička simulacija. Aplikacija najpre učitava parametre simulacije, zatim rešava složene sisteme linearnih diferencijalnih jednačina i na kraju upisuje rezultate svoga rada. Nakon merenja performansi sekvencijalne implementacije posmatrane aplikacije pri uobičajenoj upotrebi, dobijeni su sledeći rezultati: aplikacija 5% vremena provodi obavljajući ulazno-izlazne operacije, a 95% vremena provodi u obradi podataka. Tipično vreme obrade u okviru simulacije korišćenjem jednog jezgra je 1000s.
<div class="abc-list">
# Ukoliko se aplikacija paralelizuje za izvršavanje na SMP sistemu sa 4 jezgara na 2GHz sa 32GB memorije, navesti formulu za Amdalov zakon i odrediti maksimalno moguće ubrzanje koje se može postići za zadatu aplikaciju sa datom konfiguracijom.
# Šta predstavlja osobina skalabilnosti u kontekstu paralelnog računarstva i specifično paralelnog hardvera? Da li bi dodavanje novih procesorskih jezgara u slučaju pod a) doprinelo ubrzavanju opisane paralelne aplikacije i u kojim slučajevima?
</div>
=== Rešenje ===
Formula za Amdalov zakon glasi:
* <math>T_p = \alpha T_1 + (1 - \alpha) \frac{T_1}{p}</math>
* <math>S_p = \frac{T_1}{T_P} = \frac{1}{\alpha + \frac{1 - \alpha}{p}} = \frac{p}{\alpha p + 1 - \alpha}</math>
Kako je nama ovde <math>\alpha = 0.45</math> i <math>p = 8</math> maksimalno ubrzanje koje možemo da postignemo je <math>S_p = \frac{4}{0.05 \cdot 4 + 1 - 0.05} \approx 3.47</math>.

Skalabilnost u paralelnom računarstvu se odnosi na mogućnost paralelnog sistema da proporcionalno ubrza svoj rad sa dodavanjem novih procesora (resursa) u sistem. Specifično, za paralelni hardver misli se na povećanje broja jezgara, povećanje propusnog opsega i slično. U ovom slučaju, dodavanje novih procesorskih jezgrada bi značajno doprinelo ubrzanju ove aplikacije, jer se u najvećem delu može paralelizovati njen kod.

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Мултипроцесорски системи]]

Мултипроцесорски системи/К1 2021

2022-11-01T18:41:17Z

TopOfKeks: neka rešenja

{{tocright}}
'''Prvi kolokvijum 2021. godine''' održan je 2. novembra i trajao je 105 minuta. Postavka roka je dostupna sa [http://mups.etf.rs/ispiti/2021-2022/si4mps_k1_20212022.pdf stranice predmeta.]

== 1. zadatak ==
=== Postavka ===
Opisati pet tipičnih klasa računara. Navesti za koje aplikacije se obično koriste, kao i najbitnije projektne ciljeve.
=== Rešenje ===
* '''Lični mobilni uređaji''' (''PMD - Personal mobile devices'') su prenosivi računari namenjeni za ličnu upotrebu. Najbitniji projektni ciljevi su niska cena, niska potrošnja energije i performanse u reprodukciji medija.
* '''Desktop računari''' su računari opšte upotrebe sa širokim opsegom aplikacija. Najbitniji ciljevi su odnos cene i performansi, potrošnja energije i performanse za grafiku.
* '''Server računari''' su računari za servise koji imaju velik broj korisnika i zahtevaju visok nivo pouzdanosti. Najbitniji ciljevi su propusni opseg, dostupnost/izdržljivost, potrošnja energije.
* '''Klasteri''' ili WSC (''Warehouse Scale Computing'') su skupovi više hiljada računara povezanih na LAN. Koriste se za ''SaaS (Software as a Service)''. Najbitniji ciljevi su dostupnost, odnos cena i performansi, potrošnja energije.
* '''IoT/ugrađeni računari''' se koriste u uređajima široke upotrebe, najčešće dizajnirani za specifične svrhe. Najbitniji ciljevi su niska cena, niska potrošnja energije i performanse specifične za njihovu primenu.

== 2. zadatak ==
=== Postavka ===
Opisati istorijske trendove u arhitekturi računara u pogledu ostvarivanja paralelizma obrade.
=== Rešenje ===
U VLSI računarskim sistemima prisutan je trend povećavanja paralelizma.

Najpre se pojavilo povećavanje '''bit paralelizma'''. Proširivanjem staze podataka i širine registara smanjen je broj instrukcija, a samim tim i taktova neophodnim za izvršenje poslova. Ovaj trend je trajao do poznih 1980ih, sa ključnim trenutkom kada ceo mikroprocesor i keš memorija staju na jedan čip.

Nakon toga je nastupio trend '''paralelizma na nivou instrukcije''' (''ILP''). Cilj je bio povećati broj instrukcija po taktu, što je postignuto protočnom obradom, izvršavanjem van poretka itd. Procesori bivaju znatno složeniji i potrošnja resursa je povećana.

Ranih 2000ih dostignut je vrhunac poboljšanja performansi sa ''ILP'' i prelazi se na '''paralelizam na nivou niti''' (''TLP'').

== 3. zadatak ==
=== Postavka ===
Nacrtati UMA i NUMA arhitekture. Objasniti sličnosti i razlike između njih.
=== Rešenje ===
{| class="wikitable"
|+ Pregled karakteristika
! Karakteristika
! UMA
! NUMA
|-
! Način pristupa memoriji
| Direktan pristup svakoj memorijskoj lokaciji.
| Memorija je distribuirana, lokalni i udaljeni pristup.
|-
! Brzina pristupa
| Nekeširan pristup ima istu cenu za svaku lokaciju.
| Lokalni pristup je brži (direktan pristup), udaljeni sporiji (preko poruka na ''ICN'').
|-
! Propusni opseg
| Zahteva veći jer svi pristupi idu kroz ICN/magistralu.
| Manja potreba za brzim ICN.
|-
! Skalabilnost
| Teže se skalira, usko grlo je obično magistrala/interconnect mreža.
| Mnogo bolje skalira.
|}
== 4. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
=== Postavka ===
Objasniti programski model ''Data parallel''. Nacrtati i objasniti tipičnu arhitekturu koja podržava ovaj model.
=== Rešenje ===

== 5. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
=== Postavka ===
Korišćenjem OpenMP tehnologije, paralelizovati deo koda u prilogu koji pronalazi parametar alfa sa zadovoljavajućom tačnošću u metodu konjugovanih gradijenata. Obratiti pažnju na efikasnost i korektnost paralelizacije. Paralelizaciju obaviti ručnim raspoređivanjem posla nitima. Smatrati da su sve promenljive ispravno deklarisane.
<syntaxhighlight lang="c">
bool alfaSet = false;
int alfaIter = 0;
int step = 1;
double localAlfa = alfa;
double *testX = (double *) malloc(dim * sizeof(double));

while (!alfaSet) {
alfaIter += step;
localAlfa = pow(gamma, alfaIter - 1);

for (i = 0; i < dim; i++) {
testX[i] = x[i] + localAlfa * d[i];
}

if (func(testX, dim) - delta * localAlfa * b <= oldFunc) {
if (!alfaSet) {
alfaSet = true;
alfaIter = 0;
alfa = localAlfa;
}
}
}
free(testX);
</syntaxhighlight>
=== Rešenje ===

== 6. zadatak ==
=== Postavka ===
Na koji način se promenljive podrazumevano prosleđuju u okviru OpenMP <code>task</code> direktive? Zbog čega je to neophodno i da li je uvek neophodno? Obrazložiti odgovor.
=== Rešenje ===
Promenljive se podrazumevano prosleđuju kao <code>firstprivate</code>, odnosno privatne kopije promenljivih dobijaju početnu vrednost. Ovo ima smisla jer se poslovi mogu izvršavati u neodređenom, kasnijem trenutku kada prosleđena promenljiva može biti van dosega. Ovakve deljenje nije uvek neophodno jer kao i u ostalim direktivama za podelu posla, ponegde su neophodni deljeni podaci.

== 7. zadatak ==
{{delimično rešeno}}
=== Postavka ===
Neka se posmatra jedna numerička simulacija. Aplikacija najpre učitava parametre simulacije, zatim rešava složene sisteme linearnih diferencijalnih jednačina i na kraju upisuje rezultate svoga rada. Nakon merenja performansi sekvencijalne implementacije posmatrane aplikacije pri uobičajenoj upotrebi, dobijeni su sledeći rezultati: aplikacija 5% vremena provodi obavljajući ulazno-izlazne operacije, a 95% vremena provodi u obradi podataka. Tipično vreme obrade u okviru simulacije korišćenjem jednog jezgra je 1000s.
<div class="abc-list">
# Ukoliko se aplikacija paralelizuje za izvršavanje na SMP sistemu sa 4 jezgara na 2GHz sa 32GB memorije, navesti formulu za Amdalov zakon i odrediti maksimalno moguće ubrzanje koje se može postići za zadatu aplikaciju sa datom konfiguracijom.
# Šta predstavlja osobina skalabilnosti u kontekstu paralelnog računarstva i specifično paralelnog hardvera? Da li bi dodavanje novih procesorskih jezgara u slučaju pod a) doprinelo ubrzavanju opisane paralelne aplikacije i u kojim slučajevima?
</div>
=== Rešenje ===

[[Категорија:Рокови]]
[[Категорија:Мултипроцесорски системи]]

Мултипроцесорски системи/К1 2021

2022-11-01T18:10:49Z

TopOfKeks: postavka, wip

Корисник:TopOfKeks/Chad водич изборних предмета

2022-10-02T08:37:02Z

TopOfKeks: још

Изборни предмети су <s>најбољи начин процене нечије мушкости на Електротехничком факултету.</s> Овај водич није само битан за ваше студије, већ за живот генерално јер ваше одлуке приказују ваш тип личности, спремност на неочекивано, прихватање ризика и наравно да ли сте chad.

== Први семестар ==
је углавном небитан и нема неку претерано диверзну понуду.
=== Практикум из математике 1 ===
'''Узми јер је паметно.''' Прати М1. Ништа посебно.
Мана: највише временски додаје у распоред, још 2 часа предавања и вежби.
=== Практикум из <s>коришћења рачунара</s> лика и дела Дражена Драшковића ===
'''Здраво другари, ја сам Дражен Дра-...''' где сте сви нестали? Зашто нико не долази на предавања?
Предмет садржи вештине које су основна култура и требало би их знати са типа 10 година. Предавања се држе сваке друге недеље и нико не долази на њих. '''Узми јер је лако.'''
Стручна литература:
* [https://youtu.be/CwQ2UuWDCVg?t=941 Како отворити Word]
=== Социологија ===
'''Кринџ.''' Не би требало овако рано да те боли за факс, рано је за то.

== Други семестар ==
=== Практикум из математике 2 ===
'''Узми јер је паметно и ако не волиш физику уопште'''. М2 је мало тежи и додатно време утрошено вреди да се узме предмет.
=== РМФП ===
'''Узми јер је кул предмет. ''' Није уопште тешко као физика. Литература дозвољена на испиту. Јасна и Крле су чедови.
Шта се овде има научити:
* Username и шифра за приступ предмету
* Како цртати график
* Како цртати мало лепши график
* Што ми неееећеееееееееее Пајтон
Добре ствари:
* Литература на испиту
=== ППК ===
'''Не сад.'''
=== Увод у менаџмент ===
'''Није оно што мислиш.''' Социологија 2. Исти разлози као пре.

== Трећи семестар ==
=== Сигнали и системи ===
'''СИСе, капираш брате.. као СИСе (.)(.)<sup>[sic]</sup>'''. Чед предмет. Жељко Ђуровић је одличан предавач. Теже од ПМТ, врв лакше од НУМДИС. Свакако интересантно и инжењерски. Сигма избор тбх. Обимно градиво предмета:
* Сигнали
* Системи
* Како решити неке интеграле на поглед.
Мана предмета: на формулару за испит ти дају тачно 2 центиметра празног простора да решиш кобасицу интеграл.

=== ПМТ ===
'''Адекватан избор.''' Најлакши, најшаблонскији од свих. Има прилика за бонус поене. Интересантно и досадно у исто време.

=== НУМДИС ===
'''Тежи избор.''' Узима се ако јуриш ЕСПБ за иностране мастере, иначе искрено не вреди цимања.

== Четврти семестар ==
=== Основи ДИГИТАЛНЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ ===
'''Најлакши предмет ''' али то нико никад неће схватити. '''ЧЕД предмет.'''
* Милан Поњавић вас води лично на Равну гору.
* Горан Савић држи предавање 10 сати и гледа се на 10 икс.
* Ради се програмирање микроконтролера на '''домаћој''' развојној плочи.
* Договараш се кад хоћеш одбрану пројекта и лабова, meanwhile на РТИ катедри дају 1 термин па цркни ако не можеш да дођеш хахахахах.
* Добијеш одговоре на питање ''Како ово чудо ради???'' са ОРТ1.
* Веома иронично - пола предмета је аналогна електроника (али и даље је лако!!).
* Може преко 100 поена.
=== ПОС/ППК ===
'''Сад узимаш ППК.''' ПОС је иначе основна култура. Паметно је узети 2 предмета јер дижу просек!!!
Зашто је битан ПОС:
* Најјачи Виндовс корисник је слабији од најслабијег Линукс корисника
* Аутоматизуј послове од 10 секунди тако што пишеш беш скрипту 4 сата
* Научи гит коначно, како те није мрзело до сад брате
Зашто је битан пепека:
* Захарије те учи како да пишеш дипломски
* Лудо је да Заки предаје ово чудо да нема нека магистрала убачена
=== ПООП/ППК ===
'''Ухххх...''' Изузетно ретка сигма комбинација. Ја мислим да ПОС не треба пропустити (иако сам узео ОДЕ).
=== ПОС/ПООП ===
'''Најтежа комбинација.'''
=== ПООП/ПОС ===
'''Аха ово је исто као ово горе...''' Свакако ПООП је мало тежи али причају неке битне ствари које је госн Тортиља прескочио док је причао о пуној историји C++.
=== ВИС ===
'''Лакши од НУМДИС. ''' Врв најпаметнији избор. Има доста активности и пројекат. Активира бадеме. Требао сам да узмем али ОДЕ је просто био прејак мсм шта да ти кажем.
=== Веб дизајн ===
'''Идеално не сад.''' Доста лак предмет који заправо уопште није веб дизајн већ као нешто најосновније. Чувати за кад загусти.
== Пети семестар ==
=== АОР1 ===
'''Нека ми неко каже зашто ово није обавезно????'''. Чед предмет. Заки овај пут се пита:
* Процесор, лепо, лепо, али да ли може брже? ''кеш меморија''
* Виртуелна меморија (учио си на ОС и учићеш опет на ОС2 ако си чед)
* '''Да ли може <big>још <big>БРЖЕ???</big></big>''' ''Проточна обрада на примеру мензе Лола''.

Предмет садржи АСМР Пеђа вежбе. Траумирани са ОС1, припазите се.
Ја ипак нисам узео јееееер:
=== Неуралне мреже ===
Узео сам овај туристички предмет и доста жалим што јесам. Не улазу у дубину а уме да смара јер се учи догматски - не објасни се све. МАТЛАБ је смрадотина иск. Срушио моје идеалистичко мишљење о СИС катедри. Кринџ.
=== Тестирање софтвера ===
Угл досадан предмет. Није чед сигурно.
=== РМ2 ===
Предмет где професор каже секс у једном тренутку. Веома интересантан и поучан. '''Чед предмет.''' Овде сазнајете:
* Да имамо наш аутономни систем!!!.
* Да је ''BGP'' протокол сложенији од нашег закона о безбедности саобраћаја на путевима.
* Да 90% протока наше академске мреже заузму основне школе, врв деца гледају ТикТок.
* У време писања овог водича, Мађари су скоро у потпуности наш мост до остатка света (за АМРЕС).
* Да пројекат може лагано да замени колоквијум и 2 лаба (осим ако сте РТИ 💀).
* Да је свет лепше место сви би користили мултикаст.
* Да је Павле Вулетић много добар предавач.
* Да Мудл предмет ипак не мора да зада трауме.
=== Интелигентни системи ===
Идеално чувати за седми.
=== Оперативни системи 2 ===
Бета мушкарци кажу да је ово најтежи предмет ЛМАОООО. Др Ч.Е.Д. [https://www.youtube.com/watch?v=eF96Ra743fU Жика Шуштран] ломи све што стигне. Има мали преклоп са КДП!!! Чед предмет. Шта се ради:
* Скхеџулери.
* 90% колоквијума на овом предмету је писање глорификованих уланчаних листа.
* Монитори омг КДП!
* Виртуелна меморија омг АОР1!
* Плоче и парњаци.
* Беш омг ПОС!
* Пројекат је углавном лак.
* Гандра је нама давао да држимо предавања за бонус поене - дословно смо ми професор.
Дакле предмет је преклоп свега, све већ знаш, има [https://github.com/KockaAdmiralac/OS-kolokvijumi збирка колоквијума] као на ОС1, све лагано.
== Шести семестар ==
=== 🅍 СИСТЕМСКИ СОФТВЕР ✙ ===
'''Треба да буде обавезан.''' Чед предмет и основна култура. Не знаш C док не одслушаш овај предмет букв. Зашто изабрати просветљење:
* Коначно научиш ''x86'' и како се праве извршни објектни фајлови.
* Пут једног СИ/РТИ студента:
** На ОРТ2 ти си дисасемблер.
** На АР ти си компајлер.
** На АОР1 ти си кеш меморија.
** На СС ти си '''декомпајлер''', букв враћаш асембли назад у C. Стрес је на нивоу неурохирургије.
** <s>На МУПС ти си графичка картица</s>.
* Пројекат те донекле спреми за преводиоце и МИПС.
* Научиш како да се снађеш у 2000 страница документације.
* Вежбе трају 24 сата.
* У овом снимку...
=== АОР2 ===
'''ДОБАР ДАН!''' За љубитеље добар дана овде:
* Мећете неуралну мрежу на кеш меморији или предвиђач скокова нзм нисам узео
* Стављате векторске инструкције у постојеће опен сорс програме у нади да ћете да их убрзате само што се то не деси у 90% случајева а мора да би дали пројекат.
** Ако твој процесор не подржава те екстензије онда брт идеш у павиљон и тамо покрећеш. Базирано и традиционално.
* Учиш како је Интел зајебао RISC фенове тако што је турио RISC у x86. MIPS i ARM на апаратима букв!!!!
* Учиш о експлоитима система предвиђања скокова, овог пута Интел на апаратима.
* Процесори на апаратима!!!! (апарат у питању се зове ''кеш меморија'').
Све у свему чед предмет и веома научна тематика. Данко ми је причао да је овај предмет предност ЕТФа у односу на многе факултете и да овако нешто се угл прича само на мастерима. Филип Хаџић ме је замолио да људи не узимају овај предмет јер мора да прави материјале за њега ткд ако не волите Фићу изволте.
=== Веб дизајн ===
Идеално сада или у осмом. Џокер карта од предмета.
=== ИЕП ===
* Цмики и Заки полимеризација.
* Може се видети пример најружнијег Пајтон кода икада написаног, PyCharm се буквално тресе и вришти. Нећу даље да коментаришем.
* Цмики вас учи сабирање, одузимање, множење, дељење.
** Донекле слично али не довољно као ''system design'' интервју питања.
*** fun fact: садржи градиво са АОР2 у једном тренутку, Закијева освета
=== РГ ===
Никако не пропустити хаххахахахххахахахаах. Може се рећи да је градиво застарело, а [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ri5rg/diplomski/diplomski.html дипломски радови] изложени на сајту су нешто траумирајуће. Иначе букв креће од домаћег и иде поставка до МАСТЕР рада лмао.
=== Управљање у реалном времену ===
Још један туристички предмет, водитељ је Г. Квасац и ако сте уживали у НМ онда ово је океј. Замало па чед предмет.
=== Управљање совјетских пројеката ===
'''Имам неки осећај као да је ово ПКР 2.''' Уме да смара, кажу. Није чед предмет сигурно - прави чедови сами знају инстиктивно да управљају пројектима од по милијарду линија кода.
== Седми семестар ==
=== Социологија ===
Сад би било лепо...
=== МУПС ===
: i cried when he said "it's MUPSin time", truly a great moment.
== Познате личности које су узимале чед изборне предмете ==
* [[Корисник:KockaAdmiralac|Но1 ктитор ЕС И Њикија ]], једна од 4 десетке из СС, колега са [https://github.com/topofkeks/arilla ''Ариле'']
* [https://github.com/lazar2222 Лазар Премовић Ч.Е.Д.], бог хардвера, једна од 4 десетке из СС, колега са [https://github.com/topofkeks/arilla ''Ариле'']
* [[Корисник:Lukahrvacevic|Лука Хрвачевић, једна од 4 десетке из СС]]
* [[Корисник:Fedja|Фредраг]]
* [https://www.linkedin.com/in/miljan-markovic/ Миљан]
* [[Корисник:Aleksa|Алекса јер на РТИ факултет је бирао чед предмете за тебе!!!]]
* [[Корисник:Ivan Pešić|Иван Тестић.... иако је узео ТС узео је РМ2 фала богу дечко остао жив]]
* [[Конкурентно и дистрибуирано програмирање]]
* ја наравно (ја сам 4. десетка из СС)

Системски софтвер/Пројекат

2022-10-02T08:18:56Z

TopOfKeks: flex bison tutoriali

Пројекат на предмету [[Системски софтвер]] је обавезан и састоји се од 3 програма који чине скуп алата за развој софтвера на апстрактном рачунарском систему. Овај водич тежи да буде независан од поставке, која се незнатно мења из године у годину.

== Подела по целинама ==
Због свог великог обима, препоручује се детаљна разрада захтева на лако разумљиве целине и кораке. Препоручује се следећи редослед задатака:
# '''Табеларно представљање машинских инструкција и адресирања у склопу симболичког машинског језика асемблера и самог машинског кода.''' Пре него што се крене са имплементацијом лексера и парсера неопходно је детаљно прегледати тражене захтеве у језику.
# '''Израда модела симболичког машинског језика у софтверу.''' Овде се може применити објектно оријентисани приступ моделовању, или структурни приступ налик излазном формату.
# '''Развој лексера и парсера''' користећи генераторе ''flex'' и ''bison'' или писањем свог лексера и парсера.
# '''Израда модела излазних података асемблера.''' Ово укључује секције, релокације, симболе и све што није било покривено моделовањем језика.
# '''Имплементација самог асемблирања.''' Пролази се кроз излаз парсера и попуњава излазни модел.
# ''Опционо'' '''текстуално/графичко представљање излазних података''' налик ''readelf'' и ''objdump'' олакшава дебаговање.
# Тестирање асемблера.
# '''Моделовање и имплементација излазног бинарног формата асемблера'''
# '''Модел улазних података линкера.''' Могу се користити и структуре из асемблера, али није препоручљиво јер су неопходни подаци за рад линкера и асемблера знатно различити - све постојеће енкапсулације и интерфејси вероватно нису довољно универзални или су ограничавајући.
# '''Имплементација линкера'''
# '''Имплементација исписа радне меморије у текстуални фајл''', као и исписа у претходно осмишљени објектни формат, за шта код не би требало да се знатно разликује.
# Тестирање линкера.
# '''Моделовање меморије''' у емулатору. Учитавање меморије из фајла.
# '''Моделовање процесора, регистара, обраде прекида.'''
# '''Имплементација емулирања инструкција.''' Са нагласком на пажљиво писање кода и разумевање поставке.
# '''Имплементација периферије терминал.''' Поставка препоручује ''[https://man7.org/linux/man-pages/man3/termios.3.html termios]'' библиотеку.
# '''Имплементација периферије тајмер.'''
# Тестирање емулатора.
Не треба заборавити писање ''make'' скрипте за прављење пројекта при самом почетку израде, зато што се знатно убрзава време превођења. Презентација која објашњава како користити ''GNU make'' се налази у одељку ''Вежбе 2''.

Субјективно гледано, делови пројекта који највише одузимају времена су: лексичка анализа (време учења алата или писање својих), формат излазног фајла (неопходно је наћи баланс између лаког генерисања и лаког читања) и тестирање емулатора (мале грешке у понашању инструкција).

== Асемблер ==
=== Табеларно представљање машинских инструкција и адресирања ===
Поставка пројекта садржи много информација које нису нарочито квалитетно организоване и представљене. Табеларна реорганизација пројекта помаже при изради и зато се препоручује. Дат је пример за пројекат из 2022. године. Приметити да је у овој поставци податак у инструкцији ''big endian'', а податак у меморији ''little endian''. Подебљана слова означавају поља која се замењују при генерисању машинског кода. Значења су: '''D''' - одредишни регистар '''S''' - изворни регистар.
{| class="wikitable"
|+ Инструкције у асембли језику
|-
! rowspan="2" | Инструкција
! rowspan="2" | Дужина у бајтовима
! InstrDescr
! RegsDescr
! AddrMode
! DataHigh
! DataLow
|-
| 0
| 1
| 2
| 3
| 4
|-
| HALT
| 1
| 00
|
|
|
|
|-
| IRET
| 1
| 20
|
|
|
|
|-
| RET
| 1
| 40
|
|
|
|
|-
| INT
| 2
| 10
| '''D'''F
|
|
|
|-
| PUSH
| 3
| B0
| 6'''S'''
| 12
|
|
|-
| POP
| 3
| A0
| '''D'''6
| 42
|
|
|-
| NOT
| 2
| 80
| '''D'''0
|
|
|
|-
| XCHG
| 2
| 60
| '''DS'''
|
|
|
|-
| ADD
| 2
| 70
| '''DS'''
|
|
|
|-
| SUB
| 2
| 71
| '''DS'''
|
|
|
|-
| MUL
| 2
| 72
| '''DS'''
|
|
|
|-
| DIV
| 2
| 73
| '''DS'''
|
|
|
|-
| CMP
| 2
| 74
| '''DS'''
|
|
|
|-
| AND
| 2
| 81
| '''DS'''
|
|
|
|-
| OR
| 2
| 82
| '''DS'''
|
|
|
|-
| XOR
| 2
| 83
| '''DS'''
|
|
|
|-
| TEST
| 2
| 84
| '''DS'''
|
|
|
|-
| SHL
| 2
| 90
| '''DS'''
|
|
|
|-
| SHR
| 2
| 91
| '''DS'''
|
|
|
|-
| CALL
| 3/5
| 30
| F'''S'''
| colspan="3" | Адресирање за скок
|-
| JMP
| 3/5
| 50
| F'''S'''
| colspan="3" | Адресирање за скок
|-
| JEQ
| 3/5
| 51
| F'''S'''
| colspan="3" | Адресирање за скок
|-
| JNE
| 3/5
| 52
| F'''S'''
| colspan="3" | Адресирање за скок
|-
| JGT
| 3/5
| 53
| F'''S'''
| colspan="3" | Адресирање за скок
|-
| LDR
| 3/5
| A0
| '''DS'''
| colspan="3" | Адресирање за податке
|-
| STR
| 3/5
| B0
| '''DS'''
| colspan="3" | Адресирање за податке
|}
У табелама адресирања, поља су: '''L''' - део литерала '''S''' - део вредности симбола, '''D''' - одредишни регистар, '''R''' - изворни регистар.
{| class="wikitable"
|+ Адресирање за скок
|-
! Нотација
! Адресирање
! 1
! 2
! 3
! 4
|-
| <literal>
| Непосредно
| F0
| 00
| '''LL'''
| '''LL'''
|-
| <symbol>
| Непосредно
| F0
| 00
| '''SS'''
| '''SS'''
|-
| %<symbol>
| PC релативно
| F7
| 05
| '''SS'''
| '''SS'''
|-
| *<literal>
| Мем. директно
| F0
| 04
| '''LL'''
| '''LL'''
|-
| *<symbol>
| Мем. директно
| F0
| 04
| '''SS'''
| '''SS'''
|-
| *<reg>
| Рег. директно
| F'''R'''
| 01
|
|
|-
| *[<reg>]
| Рег. индиректно
| F'''R'''
| 02
|
|
|-
| *[<reg>+<lit>]
| Рег. инд. са померајем
| F'''R'''
| 03
| '''LL'''
| '''LL'''
|-
| *[<reg>+<sym>]
| Рег. инд. са померајем
| F'''R'''
| 03
| '''SS'''
| '''SS'''
|}
{| class="wikitable"
|+ Адресирање за податке
|-
! Нотација
! Адресирање
! 1
! 2
! 3
! 4
|-
| $<literal>
| Непосредно
| '''D'''0
| 00
| '''LL'''
| '''LL'''
|-
| $<symbol>
| Непосредно
| '''D'''0
| 00
| '''SS'''
| '''SS'''
|-
| %<symbol>
| PC релативно
| '''D'''7
| 03
| '''SS'''
| '''SS'''
|-
| <literal>
| Мем. директно
| '''D'''0
| 04
| '''LL'''
| '''LL'''
|-
| <symbol>
| Мем. директно
| '''D'''0
| 04
| '''SS'''
| '''SS'''
|-
| <reg>
| Рег. директно
| '''DR'''
| 01
|
|
|-
| [<reg>]
| Рег. индиректно
| '''DR'''
| 02
|
|
|-
| [<reg>+<lit>]
| Рег. инд. са померајем
| '''DR'''
| 03
| '''LL'''
| '''LL'''
|-
| [<reg>+<sym>]
| Рег. инд. са померајем
| '''DR'''
| 03
| '''SS'''
| '''SS'''
|}
Овакве табеле одлично представљају шта је дати излаз у машинском коду за дати улаз у језику. Препорука је користити их при моделирању улазних података и лексичке анализе.
=== Моделовање језика ===
[[Датотека:SS vodič primer modela jezika.svg|оквир|десно|Пример модела језика]]
Препорука је упознати се са алатима ''flex'' и ''bison'' пре писања било ког кода и даљег читања водича. Корисно је наћи туторијал:
* [https://aquamentus.com/flex_bison.html Туторијал са aquamentus.com]
* [https://www.capsl.udel.edu/courses/cpeg421/2012/slides/Tutorial-Flex_Bison.pdf Туторијал са udel.edu]
* [https://www.oreilly.com/library/view/flex-bison/9780596805418/ flex & bison, John Levine] је опширна књига о овим алатима
Примена ових алата за асемблер није тривијална, и боље је издвојити време на писању простијих примера пре почетка писања асемблера, нпр. учитавање меморије из ''hex'' излаза линкера у емулатор.

Парсер уклапа улазни текст у претходно написана правила (више о томе на [[Програмски преводиоци 1|преводиоцима]]). Правила изгледају слично синтаксним нотацијама као на П1. Правила се уклапају од мањих до већих. Како се улаз уклопи у правило, изврши се одређена радња. Радња парсера у нашем случају је конструкција структура/објеката које представљају делове језика, и евентуално спајање тих језичких елемената у листу кроз коју пролази сам асемблер. На слици десно је дат пример модела.

Парсер попуњава листу елемената језика (намерно се не зову линије јер је могуће имати више њих у једној линији). Из елемената се изводе директиве и инструкције. Свака специјализација директиве садржи неки њој битан податак (назив симбола, литерали, изрази и слично) који ће парсер проследити из ''лексема'' (језичких јединица, нпр. литерал, идентификатор) при конструкцији. Слично важи и за инструкције, где су намерно одвојена адресирања као објекти које парсер креира пре уклапања у саму инструкцију, зато што парсер уклапа адресирања пре него што уклопи инструкцију са адресирањем. Касније, при настанку (уклапању) инструкције, она постаје власник објекта адресирања. Асемблер ће, помоћу оваквог модела, у својим пролазима (или пролазу) имати доступне све детаље из улазног фајла. Корисно је при конструкцији памтити и број линије на ком се елемент налази, ради лепшег извештавања грешака.

== Линкер ==
== Емулатор ==
== Тестови ==

[[Категорија:Системски софтвер]]
[[Категорија:Водичи]]

Системски софтвер/Пројекат

2022-10-01T19:20:18Z

TopOfKeks: модел језика

Пројекат на предмету [[Системски софтвер]] је обавезан и састоји се од 3 програма који чине скуп алата за развој софтвера на апстрактном рачунарском систему. Овај водич тежи да буде независан од поставке, која се незнатно мења из године у годину.

== Подела по целинама ==
Због свог великог обима, препоручује се детаљна разрада захтева на лако разумљиве целине и кораке. Препоручује се следећи редослед задатака:
# '''Табеларно представљање машинских инструкција и адресирања у склопу симболичког машинског језика асемблера и самог машинског кода.''' Пре него што се крене са имплементацијом лексера и парсера неопходно је детаљно прегледати тражене захтеве у језику.
# '''Израда модела симболичког машинског језика у софтверу.''' Овде се може применити објектно оријентисани приступ моделовању, или структурни приступ налик излазном формату.
# '''Развој лексера и парсера''' користећи генераторе ''flex'' и ''bison'' или писањем свог лексера и парсера.
# '''Израда модела излазних података асемблера.''' Ово укључује секције, релокације, симболе и све што није било покривено моделовањем језика.
# '''Имплементација самог асемблирања.''' Пролази се кроз излаз парсера и попуњава излазни модел.
# ''Опционо'' '''текстуално/графичко представљање излазних података''' налик ''readelf'' и ''objdump'' олакшава дебаговање.
# Тестирање асемблера.
# '''Моделовање и имплементација излазног бинарног формата асемблера'''
# '''Модел улазних података линкера.''' Могу се користити и структуре из асемблера, али није препоручљиво јер су неопходни подаци за рад линкера и асемблера знатно различити - све постојеће енкапсулације и интерфејси вероватно нису довољно универзални или су ограничавајући.
# '''Имплементација линкера'''
# '''Имплементација исписа радне меморије у текстуални фајл''', као и исписа у претходно осмишљени објектни формат, за шта код не би требало да се знатно разликује.
# Тестирање линкера.
# '''Моделовање меморије''' у емулатору. Учитавање меморије из фајла.
# '''Моделовање процесора, регистара, обраде прекида.'''
# '''Имплементација емулирања инструкција.''' Са нагласком на пажљиво писање кода и разумевање поставке.
# '''Имплементација периферије терминал.''' Поставка препоручује ''[https://man7.org/linux/man-pages/man3/termios.3.html termios]'' библиотеку.
# '''Имплементација периферије тајмер.'''
# Тестирање емулатора.

== Асемблер ==
=== Табеларно представљање машинских инструкција и адресирања ===
Поставка пројекта садржи много информација које нису нарочито квалитетно организоване и представљене. Табеларна реорганизација пројекта помаже при изради и зато се препоручује. Дат је пример за пројекат из 2022. године. Приметити да је у овој поставци податак у инструкцији ''big endian'', а податак у меморији ''little endian''. Подебљана слова означавају поља која се замењују при генерисању машинског кода. Значења су: '''D''' - одредишни регистар '''S''' - изворни регистар.
{| class="wikitable"
|+ Инструкције у асембли језику
|-
! rowspan="2" | Инструкција
! rowspan="2" | Дужина у бајтовима
! InstrDescr
! RegsDescr
! AddrMode
! DataHigh
! DataLow
|-
| 0
| 1
| 2
| 3
| 4
|-
| HALT
| 1
| 00
|
|
|
|
|-
| IRET
| 1
| 20
|
|
|
|
|-
| RET
| 1
| 40
|
|
|
|
|-
| INT
| 2
| 10
| '''D'''F
|
|
|
|-
| PUSH
| 3
| B0
| 6'''S'''
| 12
|
|
|-
| POP
| 3
| A0
| '''D'''6
| 42
|
|
|-
| NOT
| 2
| 80
| '''D'''0
|
|
|
|-
| XCHG
| 2
| 60
| '''DS'''
|
|
|
|-
| ADD
| 2
| 70
| '''DS'''
|
|
|
|-
| SUB
| 2
| 71
| '''DS'''
|
|
|
|-
| MUL
| 2
| 72
| '''DS'''
|
|
|
|-
| DIV
| 2
| 73
| '''DS'''
|
|
|
|-
| CMP
| 2
| 74
| '''DS'''
|
|
|
|-
| AND
| 2
| 81
| '''DS'''
|
|
|
|-
| OR
| 2
| 82
| '''DS'''
|
|
|
|-
| XOR
| 2
| 83
| '''DS'''
|
|
|
|-
| TEST
| 2
| 84
| '''DS'''
|
|
|
|-
| SHL
| 2
| 90
| '''DS'''
|
|
|
|-
| SHR
| 2
| 91
| '''DS'''
|
|
|
|-
| CALL
| 3/5
| 30
| F'''S'''
| colspan="3" | Адресирање за скок
|-
| JMP
| 3/5
| 50
| F'''S'''
| colspan="3" | Адресирање за скок
|-
| JEQ
| 3/5
| 51
| F'''S'''
| colspan="3" | Адресирање за скок
|-
| JNE
| 3/5
| 52
| F'''S'''
| colspan="3" | Адресирање за скок
|-
| JGT
| 3/5
| 53
| F'''S'''
| colspan="3" | Адресирање за скок
|-
| LDR
| 3/5
| A0
| '''DS'''
| colspan="3" | Адресирање за податке
|-
| STR
| 3/5
| B0
| '''DS'''
| colspan="3" | Адресирање за податке
|}
У табелама адресирања, поља су: '''L''' - део литерала '''S''' - део вредности симбола, '''D''' - одредишни регистар, '''R''' - изворни регистар.
{| class="wikitable"
|+ Адресирање за скок
|-
! Нотација
! Адресирање
! 1
! 2
! 3
! 4
|-
| <literal>
| Непосредно
| F0
| 00
| '''LL'''
| '''LL'''
|-
| <symbol>
| Непосредно
| F0
| 00
| '''SS'''
| '''SS'''
|-
| %<symbol>
| PC релативно
| F7
| 05
| '''SS'''
| '''SS'''
|-
| *<literal>
| Мем. директно
| F0
| 04
| '''LL'''
| '''LL'''
|-
| *<symbol>
| Мем. директно
| F0
| 04
| '''SS'''
| '''SS'''
|-
| *<reg>
| Рег. директно
| F'''R'''
| 01
|
|
|-
| *[<reg>]
| Рег. индиректно
| F'''R'''
| 02
|
|
|-
| *[<reg>+<lit>]
| Рег. инд. са померајем
| F'''R'''
| 03
| '''LL'''
| '''LL'''
|-
| *[<reg>+<sym>]
| Рег. инд. са померајем
| F'''R'''
| 03
| '''SS'''
| '''SS'''
|}
{| class="wikitable"
|+ Адресирање за податке
|-
! Нотација
! Адресирање
! 1
! 2
! 3
! 4
|-
| $<literal>
| Непосредно
| '''D'''0
| 00
| '''LL'''
| '''LL'''
|-
| $<symbol>
| Непосредно
| '''D'''0
| 00
| '''SS'''
| '''SS'''
|-
| %<symbol>
| PC релативно
| '''D'''7
| 03
| '''SS'''
| '''SS'''
|-
| <literal>
| Мем. директно
| '''D'''0
| 04
| '''LL'''
| '''LL'''
|-
| <symbol>
| Мем. директно
| '''D'''0
| 04
| '''SS'''
| '''SS'''
|-
| <reg>
| Рег. директно
| '''DR'''
| 01
|
|
|-
| [<reg>]
| Рег. индиректно
| '''DR'''
| 02
|
|
|-
| [<reg>+<lit>]
| Рег. инд. са померајем
| '''DR'''
| 03
| '''LL'''
| '''LL'''
|-
| [<reg>+<sym>]
| Рег. инд. са померајем
| '''DR'''
| 03
| '''SS'''
| '''SS'''
|}
Овакве табеле одлично представљају шта је дати излаз у машинском коду за дати улаз у језику. Препорука је користити их при моделирању улазних података и лексичке анализе.
=== Моделовање језика ===
[[Датотека:SS vodič primer modela jezika.svg|оквир|десно|Пример модела језика]]
Парсер уклапа улазни текст у претходно написана правила (више о томе на [[Програмски преводиоци 1|преводиоцима]]). Како се улаз уклопи у правило, изврши се одређена радња. Радња парсера у нашем случају је конструкција структура/објеката које представљају делове језика, и евентуално спајање тих језичких елемената у листу кроз коју пролази сам асемблер. На слици десно је дат пример модела.

Парсер попуњава листу елемената језика (намерно се не зову линије јер је могуће имати више њих у једној линији). Из елемената се изводе директиве и инструкције. Свака специјализација директиве садржи неки њој битан податак (назив симбола, литерали, изрази и слично) који ће парсер проследити из ''лексема'' (језичких јединица, нпр. литерал, идентификатор) при конструкцији. Слично важи и за инструкције, где су намерно одвојена адресирања као одвојени објекти које парсер креира пре уклапања у саму инструкцију. Касније, при настанку инструкцију, она постаје власник објекта адресирања. Асемблер ће, помоћу оваквог модела, у својим пролазима (или пролазу) имати доступне све детаље из улазног фајла. Корисно је при конструкцији памтити и број линије на ком се елемент налази, ради лепшег извештавања грешака.
== Линкер ==
== Емулатор ==
== Тестови ==

[[Категорија:Системски софтвер]]
[[Категорија:Водичи]]

Датотека:SS vodič primer modela jezika.svg

2022-10-01T19:04:15Z

TopOfKeks: Нова страница: {{file | description = Пример модела асембли језика користећи објектно оријентисано моделовање. | licens…

{{file
| description = Пример модела асембли језика користећи објектно оријентисано моделовање.
| license = self
| author = [[Корисник:TopOfKeks|Алекса Марковић]]
| notes = Намерно није коришћен UML.
}}

Системски софтвер/Пројекат

2022-10-01T18:16:45Z

TopOfKeks: /* Подела по целинама */ минус препорука

Системски софтвер/Пројекат

2022-10-01T18:07:43Z

TopOfKeks: табеле

Системски софтвер/Пројекат

2022-10-01T17:31:06Z

TopOfKeks: WIP

Физика

2022-09-29T05:50:37Z

TopOfKeks: /* Интегрални испит */ popravka DPL

{{Предмет
| шифра = 13С061Ф
| семестар = 1
| статус = обавезни
| страница = [http://nobel.etf.bg.ac.rs/studiranje/kursevi/si1f/ nobel.etf.rs/studiranje/kursevi/si1f] (корисничко име: '''fizikasi''', лозинка: '''dekart07''')
| ЕСПБ = 5
| одсек = СИ
}}
'''СИ Физика''' је обавезан предмет у првом семестру.

== Странице ==
* [https://www.etf.bg.ac.rs/uploads/files/udzbenici/2019/UDZBENIK%20Laboratorijske%20vezbe%20iz%20fizike%20-%20K.%20Stankovic%202019-s.pdf Књига за лабораторијске вежбе]
* [https://drive.google.com/open?id=0BwufrjuWVdV-em1SVkFwLVhkaE0&resourcekey=0-lUrcIshcoaXzV4w675PCDw ETF SI] (збирка задатака, презентације са предавања, одговори на питања са лабораторијских вежби, резултати лабораторијских вежби)

== Настава ==
=== Предавања ===
На предавањима се обрађују следеће области:
* '''Први блок:''' Кинематика, динамика
* '''Други блок:''' Осцилације, таласи
* '''Трећи блок:''' Оптика, термодинамика
Презентације са предавања професорке Јасне Црњански се могу наћи у секцији "Nastavni materijali:" на [http://nobel.etf.bg.ac.rs/zaposleni/?p=crnjanski_jasna њеном профилу.]

Презентације са предавања професора Владимира Арсоског се могу наћи испод:
* [[Медиј:Fizika Arsoski Kinematika.pdf|Кинематика]]
* [[Медиј:Fizika Arsoski Dinamika.pdf|Динамика]]
* [[Медиј:Fizika Arsoski Statika i dinamika krutog tela.pdf|Статика и динамика крутог тела]]
* [[Медиј:Fizika Arsoski Oscilacije.pdf|Осцилације]]
* [[Медиј:Fizika Arsoski Talasi.pdf|Таласи]]
* [[Медиј:Fizika Arsoski Optika.pdf|Оптика]]
* [[Медиј:Fizika Arsoski Temperatura, toplota, termodinamika.pdf|Термодинамика]]
Презентације са предавања професора Пеђе Михаиловића се могу наћи испод:
* [[:Медиј:Fizika Peđa Kinematika.pdf|Кинематика]]
* [[:Медиј:Fizika Peđa Dinamika.pdf|Динамика]]
* [[:Медиј:Fizika Peđa Optika.pdf|Оптика]]
Предавање о таласима професора Предрага Маринковића:
* [[:Медиј:Fizika Predrag Marinković Talasi.pdf|Таласи]]

Такође су доступне '''[[Физика/Формуле|делимично извучене формуле за све области]] на {{SITENAME}}'''.

=== Вежбе ===
На вежбама се обично раде задаци из збирке и са предавања/презентација, док на крају вежби сарадник помене задатке са рокова који могу да се вежбају из те области. Неки асистенти користе и задатке са рокова на вежбама.

Задаци са вежби професора Марка Крстића у време када је био асистент на предмету могу се наћи овде:
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = Fizika Krstić
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦25¦-5}²]],,
| ordermethod = firstedit
}}
Издвојене формуле можете наћи овде:
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = Fizika formule
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦26¦-5}²]],,
}}
Решења разних задатака:
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = Fizika Zadaci
| noresultsheader = Тренутно нема докумената.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦25¦-5}²]],,
}}

== Лабораторијске вежбе ==
Лабораторијске вежбе из физике се одржавају у три термина за сваку вежбу почев од другог блока наставе (средина новембра) и вреде 30% оцене на предмету. Студенти су подељени у тимове од четири, тако да се свака три тима ротирају при раду лабораторијских вежби (један тим прво ради прву лабораторијску вежбу па другу, други тим ради прво другу па трећу, трећи тим ради прво трећу па прву, итд.).

Пре сваке лабораторијске вежбе потребно је прочитати књигу за лабораторијске вежбе (доступну у одељку са [[#Корисне везе|корисним везама]]) ради упознавања са поступком израде лабораторијске вежбе. Уколико студент не зна како се користе справе за ту вежбу, може бити удаљен са исте. Потребно је и да неко из групе студената зна одговоре на питања за ту лабораторијску вежбу дата у књизи.

На лабораторијске вежбе потребно је понети одштампане формуларе за лабораторијску вежбу која се ради, који се могу наћи у одељку за материјале на страници предмета. Формулари се попуњавају на вежби и предају одмах по завршетку. Сваки формулар се оцењују са 0-4 бода, тако да саме вежбе укупно носе 12 бодова.

Након свих лабораторијских вежби оне се морају одбранити путем теста на ''Moodle'' платформи, који носи 18 поена и на њему долазе питања у вези са свим претходно одрађеним лабораторијским вежбама. Уколико сте пропустили одбрану вежби или нисте били спремни, организује се одбрана средином првог семестра.

Сакупљена питања и одговори за одбрану лабораторијских вежби:
{{#dpl:
| titleregexp = Физика/Лаб
| noresultsheader = Тренутно нема одговора на лабораторијске вежбе.
| format = ,* [[%PAGE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦12¦-1}². лаб вежба]]\n,,
}}
''Excel'' фајлови за рачунање вредности са лабораторијских вежби:
* [[Медиј:Fizika Lab 1.xlsx|1. лаб вежба]]
* [[Медиј:Fizika Lab 2.xlsx|2. лаб вежба]]
* [[Медиј:Fizika Lab 3.xlsx|3. лаб вежба]]
Користити вредности са ових фајлова '''само ради провере''' и не писати их на својим рефератима (због могућности поклапања са другима).

== Испитни рокови ==
На страници предмета се налази већина, али не сви доступни рокови и решења. Рокови пре 2014 имају скроз другачији формат (на заокруживање су), али су и даље корисни за темељно спремање испита, и могу се наћи у одељцима испод.

=== Колоквијум 1 ===
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = Fizika K1
| noresultsheader = Тренутно нема рокова.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦18¦-5}²]],,
}}

=== Колоквијум 2 ===
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = Fizika K2
| noresultsheader = Тренутно нема рокова.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦18¦-5}²]],,
}}

=== Интегрални испит ===
{{#dpl:
| namespace = File
| titleregexp = Fizika .* \d+\.pdf$
| nottitleregexp = Fizika K.*\d
| noresultsheader = Тренутно нема рокова.
| format = ,\n* [[Медија:%TITLE%|²{#invoke:String¦sub¦%PAGE%¦18¦-5}²]],,
}}

== Литература ==
Овај предмет је могуће положити без додатне литературе, али је препоручљиво имати збирку, јер се на вежбама често задају задаци из ње:
* '''[https://akademska-misao.rs/product/fizika-zbirka-zadataka-sa-resenjima-za-studente-softverskog-inzenjerstva Физика – збирка задатака за студенте софтверског инжењерства]''', Пеђа Михаиловић, Предраг Маринковић, Издавач: ''Академска мисао, Београд''
Поред тога, донекле је корисна (али није неопходна) скрипта намењена за Физику 1 са општег одсека:
* '''[https://akademska-misao.rs/product/fizika-1-skripta Физика 1 – скрипта]''', Предраг Маринковић, Издавач: ''Академска мисао, Београд''

== Начин оцењивања ==
* '''L''' — Бодови са лабораторијских вежби (макс. 30)
* '''Z''' — Збир бодова са свих колоквијума (макс. 300)
* '''P''' — Бодови на основу којих се формира оцена на предмету: <math>P = L + 0.70 \cdot \frac{Z}{3}</math>
* '''Услов за полагање:'''
** <math>Z > 135</math>
** Присуство на свим лабораторијским вежбама
** <math>L > 15</math>
{| class="wikitable"
! Бодови
| <math>P \leq 50</math> || <math>50 < P \leq 60</math> || <math>60 < P \leq 70</math> || <math>70 < P \leq 80</math> || <math>80 < P \leq 90</math> || <math>90 < P</math>
|-
! Оцена
| 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10
|}
<div class="calculator">
* <math>L</math>: <span data-variable="L" data-max="30"></span>
* <math>K_1</math>: <span data-variable="K1"></span>
* <math>K_2</math>: <span data-variable="K2"></span>
* <math>K_3</math>: <span data-variable="K3"></span>
* <math>P</math>: <span data-variable="P" data-expression="L K1 K2 K3 + + 3 / 0.7 * +"></span>
* Услов испуњен: <span data-variable="U" data-expression="L 15 - ceil 0 max 1 min K1 K2 K3 + + 135 - ceil 0 max 1 min + 1.999 - ceil 0 max 1 min"></span>
* Оцена: <span data-expression="P U * 10 / ceil 5 max 10 min"></span>
</div>

Корисник:TopOfKeks/Chad водич изборних предмета

2022-09-28T08:28:13Z

TopOfKeks: još bolne istine

Изборни предмети су <s>најбољи начин процене нечије мушкости на Електротехничком факултету.</s> Овај водич није само битан за ваше студије, већ за живот генерално јер ваше одлуке приказују ваш тип личности, спремност на неочекивано, прихватање ризика и наравно да ли сте chad.

== Први семестар ==
је углавном небитан и нема неку претерано диверзну понуду.
=== Практикум из математике 1 ===
'''Узми јер је паметно.''' Прати М1. Ништа посебно
=== Практикум из <s>коришћења рачунара</s> лика и дела Дражена Драшковића ===
'''Здраво другари, ја сам Дражен Дра-...''' где сте сви нестали? Зашто нико не долази на предавања?

Предмет садржи вештине које су основна култура и требало би их знати са типа 10 година. '''Узми јер је лако.'''
=== Социологија ===
'''Кринџ.''' Не би требало овако рано да те боли за факс, рано је за то.

== Други семестар ==
=== Практикум из математике 2 ===
'''Узми јер је паметно и ако не волиш физику уопште'''. М2 је мало тежи и додатно време утрошено вреди да се узме предмет.
=== РМФП ===
'''Узми јер је кул предмет. ''' Није уопште тешко као физика. Литература дозвољена на испиту. Јасна и Крле су чедови.
=== ППК ===
'''Не сад.'''
=== Увод у менаџмент ===
'''Није оно што мислиш.''' Социологија 2. Исти разлози као пре.

== Трећи семестар ==
=== Сигнали и системи ===
'''СИСе, капираш брате.. као СИСе (.)(.)<sup>[sic]</sup>'''. Чед предмет. Жељко Ђуровић је одличан предавач. Теже од ПМТ, врв лакше од НУМДИС. Свакако интересантно и инжењерски. Сигма избор тбх.
=== ПМТ ===
'''Адекватан избор.''' Најлакши, најшаблонскији од свих. Има прилика за бонус поене. Интересантно и досадно у исто време.
=== НУМДИС ===
'''Тежи избор.''' Узима се ако јуриш ЕСПБ за иностране мастере, иначе искрено не вреди цимања.

== Четврти семестар ==
=== Основи ДИГИТАЛНЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ ===
'''Најлакши предмет ''' али то нико никад неће схватити. '''ЧЕД предмет.'''
* Милан Поњавић вас води лично на Равну гору.
* Горан Савић држи предавање 10 сати и гледа се на 10 икс.
* Ради се програмирање микроконтролера на '''домаћој''' развојној плочи.
* Договараш се кад хоћеш одбрану пројекта и лабова, meanwhile на РТИ катедри дају 1 термин па цркни ако не можеш да дођеш хахахахах.
* Добијеш одговоре на питање ''Како ово чудо ради???'' са ОРТ1.
* Веома иронично - пола предмета је аналогна електроника (али и даље је лако!!).
* Може преко 100 поена.
=== ПОС/ППК ===
'''Сад узимаш ППК.''' ПОС је иначе основна култура. Паметно је узети 2 предмета јер дижу просек!!!
=== ПООП/ППК ===
'''Ухххх...'''
=== ПОС/ПООП ===
'''Најтежа комбинација.'''
=== ПООП/ПОС ===
'''Аха ово је исто као ово горе...''' Свакако ПООП је мало тежи али причају неке битне ствари које је госн Тортиља прескочио док је причао о пуној историји C++.
=== ВИС ===
'''Лакши од НУМДИС. ''' Врв најпаметнији избор. Има доста активности и пројекат. Активира бадеме. Требао сам да узмем али ОДЕ је просто био прејак мсм шта да ти кажем.
=== Веб дизајн ===
'''Идеално не сад.''' Доста лак предмет који заправо уопште није веб дизајн већ као нешто најосновније. Чувати за кад загусти.
== Пети семестар ==
=== АОР1 ===
'''Нека ми неко каже зашто ово није обавезно????'''. Чед предмет. Ја ипак нисам узео јееееер:
=== Неуралне мреже ===
Узео сам овај туристички предмет и доста жалим што јесам. Не улазу у дубину а уме да смара јер се учи догматски - не објасни се све. МАТЛАБ је смрадотина иск. Срушио моје идеалистичко мишљење о СИС катедри. Кринџ.
=== Тестирање софтвера ===
Угл досадан предмет. Није чед сигурно.
=== РМ2 ===
Предмет где професор каже секс у једном тренутку. Веома интересантан и поучан. '''Чед предмет.''' Овде сазнајете:
* Да имамо наш аутономни систем!!!.
* Да је ''BGP'' протокол сложенији од нашег закона о безбедности саобраћаја на путевима.
* Да 90% протока наше академске мреже заузму основне школе, врв деца гледају ТикТок.
* У време писања овог водича, Мађари су скоро у потпуности наш мост до остатка света (за АМРЕС).
* Да пројекат може лагано да замени колоквијум и 2 лаба (осим ако сте РТИ 💀).
* Да је свет лепше место сви би користили мултикаст.
* Да је Павле Вулетић много добар предавач.
* Да Мудл предмет ипак не мора да зада трауме.
=== Интелигентни системи ===
Идеално чувати за седми.
=== Оперативни системи 2 ===
Бета мушкарци кажу да је ово најтежи предмет ЛМАОООО. Др Ч.Е.Д. [https://www.youtube.com/watch?v=eF96Ra743fU Жика Шуштран] ломи све што стигне. Има мали преклоп са КДП!!! Чед предмет. Шта се ради:
* Скхеџулери.
* 90% колоквијума на овом предмету је писање глорификованих уланчаних листа.
* Монитори омг КДП!
* Виртуелна меморија омг АОР1!
* Плоче и парњаци.
* Беш омг ПОС!
* Пројекат је углавном лак.
* Гандра је нама давао да држимо предавања за бонус поене - дословно смо ми професор.
== Шести семестар ==
=== 🅍 СИСТЕМСКИ СОФТВЕР ✙ ===
'''Треба да буде обавезан.''' Чед предмет и основна култура. Не знаш C док не одслушаш овај предмет букв. Зашто изабрати просветљење:
* Коначно научиш ''x86'' и како се праве извршни објектни фајлови.
* Пут једног СИ/РТИ студента:
** На ОРТ2 ти си дисасемблер.
** На АР ти си компајлер.
** На АОР1 ти си кеш меморија.
** На СС ти си '''декомпајлер''', букв враћаш асембли назад у C. Стрес је на нивоу неурохирургије.
** <s>На МУПС ти си графичка картица</s>.
* Пројекат те донекле спреми за преводиоце и МИПС.
* Научиш како да се снађеш у 2000 страница документације.
* Вежбе трају 24 сата.
* У овом снимку...
=== АОР2 ===
'''ДОБАР ДАН!''' За љубитеље добар дана овде:
* Мећете неуралну мрежу на кеш меморији или предвиђач скокова нзм нисам узео
* Стављате векторске инструкције у постојеће опен сорс програме у нади да ћете да их убрзате само што се то не деси у 90% случајева а мора да би дали пројекат.
** Ако твој процесор не подржава те екстензије онда брт идеш у павиљон и тамо покрећеш. Базирано и традиционално.
* Учиш како је Интел зајебао RISC фенове тако што је турио RISC у x86. MIPS i ARM на апаратима букв!!!!
* Учиш о експлоитима система предвиђања скокова, овог пута Интел на апаратима.
* Процесори на апаратима!!!! (апарат у питању се зове ''кеш меморија'').
Све у свему чед предмет и веома научна тематика. Данко ми је причао да је овај предмет предност ЕТФа у односу на многе факултете и да овако нешто се угл прича само на мастерима. Филип Хаџић ме је замолио да људи не узимају овај предмет јер мора да прави материјале за њега ткд ако не волите Фићу изволте.
=== Веб дизајн ===
Идеално сада или у осмом. Џокер карта од предмета.
=== ИЕП ===
* Цмики и Заки полимеризација.
* Може се видети пример најружнијег Пајтон кода икада написаног, PyCharm се буквално тресе и вришти. Нећу даље да коментаришем.
* Цмики вас учи сабирање, одузимање, множење, дељење.
** Донекле слично али не довољно као ''system design'' интервју питања.
*** fun fact: садржи градиво са АОР2 у једном тренутку, Закијева освета
=== РГ ===
Никако не пропустити хаххахахахххахахахаах. Може се рећи да је градиво застарело, а [https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ri5rg/diplomski/diplomski.html дипломски радови] изложени на сајту су нешто траумирајуће. Иначе букв креће од домаћег и иде поставка до МАСТЕР рада лмао.
=== Управљање у реалном времену ===
Још један туристички предмет, водитељ је Г. Квасац и ако сте уживали у НМ онда ово је океј. Замало па чед предмет.
=== Управљање совјетских пројеката ===
'''Имам неки осећај као да је ово ПКР 2.''' Уме да смара, кажу. Није чед предмет сигурно - прави чедови сами знају инстиктивно да управљају пројектима од по милијарду линија кода.
== Седми семестар ==
=== Социологија ===
Сад би било лепо...
== Познате личности које су узимале чед изборне предмете ==
* [[Корисник:KockaAdmiralac|Но1 ктитор ЕС И Њикија ]], једна од 4 десетке из СС, колега са [https://github.com/topofkeks/arilla ''Ариле'']
* [https://github.com/lazar2222 Лазар Премовић Ч.Е.Д.], бог хардвера, једна од 4 десетке из СС, колега са [https://github.com/topofkeks/arilla ''Ариле'']
* [[Корисник:Lukahrvacevic|Лука Хрвачевић, једна од 4 десетке из СС]]
* [[Корисник:Fedja|Фредраг]]
* Миљан
* [[Корисник:Aleksa|Алекса јер на РТИ факултет је бирао чед предмете за тебе!!!]]
* [[Корисник:Ivan Pešić|Иван Тестић.... иако је узео ТС узео је РМ2 фала богу дечко остао жив]]
* [[Конкурентно и дистрибуирано програмирање]]
* ја наравно (ја сам 4. десетка из СС)

Модул:File/data

2022-09-28T07:56:49Z

TopOfKeks: још РТИ предмета, статут 2019, отворено за промену у случају конфликта

return {
categories = {
-- 1. semestar
Fizika = 'Физика',
M1 = 'Математика 1',
OE = 'Основи електронике',
P1 = 'Програмирање 1',
EJN = 'Енглески језик - нижи',
PKR = 'ПКР',
PM1 = 'Практикум из математике 1',
-- 2. semestar
ASP1 = 'АСП1',
M2 = 'Математика 2',
ORT1 = 'ОРТ1',
P1 = 'Програмирање 2',
PORT = 'ПОРТ',
EJV = 'Енглески језик - виши',
PM2 = 'Практикум из математике 2',
-- 3. semestar
ASP2 = 'АСП2',
BP1 = 'Базе података 1',
OO1 = 'ОО1',
ORT2 = 'ОРТ2',
NAD = 'НАД',
PMT = 'ПМТ',
SIS = 'Сигнали и системи',
-- 4. semestar
AR = 'Архитектура рачунара',
OO2 = 'ОО2',
OS1 = 'ОС1',
RM1 = 'Рачунарске мреже 1',
ODE = 'Основи дигиталне електронике',
VD = 'Веб дизајн',
VIS = 'Вероватноћа и статистика',
POOP = 'ПООП',
POS = 'ПОС',
PPK = 'ППК',
-- 5. semestar
IS1 = 'Информациони системи 1',
PS = 'Пројектовање софтвера',
AOR1 = 'АОР1',
INT = 'Интелигентни системи',
NM = 'Неуралне мреже',
OS2 = 'ОС2',
RM2 = 'Рачунарске мреже 2',
TS = 'Тестирање софтвера',
-- 6. semestar
KDP = 'КДП',
PSI = 'ПСИ',
AOR2 = 'АОР2',
BP2 = 'Базе података 2',
IEP = 'ИЕП',
RG = 'Рачунарска графика',
SAB = 'САБ',
SS = 'Системски софтвер',
URV = 'Управљање у реалном времену',
USP = 'УСП',
-- 7. semestar
PPR = 'Програмски преводиоци 1',
MIPS = 'Микропроцесорски системи',
PIA = 'ПИА',
IOA = 'ИОА',
IS2 = 'Информациони системи 2',
MUPS = 'Мултипроцесорски системи',
PMU = 'Програмирање мобилних уређаја',
VLSI = 'Рачунарски ВЛСИ системи',
-- 8. semestar
ZP = 'Заштита података',
PRS = 'ПРС',
PAR = 'ПАР',
-- RTI predmeti
ASP = 'АСП',
TEK = 'Теорија електричних кола',
OAE = 'ОАЕ',
EMR = 'Електрична мерења',
MSR = 'Мерни системи у рачунарству',
PRM = 'ПРМ',
OT = 'Основи телекомуникација',
ODER = 'Основи дигиталне електронике',
PMTR = 'ПМТ',
EM = 'Електромагнетика',
AEF = 'Аналогни електрични филтери'

},
subcategories = {
v = 'Вежбе',
t = 'Теорија',
r = 'Рокови'
},
licenses = {
none = 'Без лиценце.',
default = 'Послати материјал највероватније не крши ауторска права или права интелектуалне својине, али можете контактирати администратора пројекта уколико желите да он буде уклоњен.',
permission = 'Аутор је дао одобрење за отпремање датотеке на вики.',
self = 'Датотека је дело корисника који ју је отпремио.'
}
}

Корисник:TopOfKeks/Chad водич изборних предмета

2022-09-27T18:21:37Z

TopOfKeks: /* Познате личности које су узимале чед изборне предмете */ a da

Корисник:TopOfKeks/Chad водич изборних предмета

2022-09-27T18:21:15Z

TopOfKeks: /* Познате личности које су узимале чед изборне предмете */ još bogova

Корисник:TopOfKeks/Chad водич изборних предмета

2022-09-27T17:20:40Z

TopOfKeks: /* Неуралне мреже */

Корисник:TopOfKeks/Chad водич изборних предмета

2022-09-27T17:17:14Z

TopOfKeks: опис измене

Корисник:Aleksa

2022-09-27T17:00:48Z

TopOfKeks: ažuriram!!!

2. година<sup>[sic]</sup>

Контакт:
* Дискорд: Aleksa#2714

Корисник:TopOfKeks/Chad водич изборних предмета

2022-09-27T16:50:54Z

TopOfKeks: